Ekologija

[Palma]

O EKOLOGIJI

Ekologija je nauka koja proučava međusobne odnose živih bića i životne sredine, ili tačnije - to je nauka koja izučava odnose živih bića prema sredini u kojoj žive, odnos sredine prema živim bićima i međusobni odnos živih bića u određenoj sredini. Ova nauka je utemeljena tek u 20. veku.

Naglo pogoršanje stanja prirode, sve veći broj zagađujućih materija koje se raznose atmosferom, tlom i vodenim površinama usled enormnog razvoja industrije i saobraćaja motornim vozilima, uz neštedljivo korišćenje fosilnih goriva uglja, nafte i zemnog gasa, dovodi čovečanstvo, pa i ovu nauku, pred velike probleme hoda kroz budućnost. Porast svetskog stanovništva do granica mogućeg opstanka, uz istovremeno smanjenje klasičnih izvora energije i ograničenih zaliha hrane zahtevaju ozbiljno preispitivanje čovekovih želja i mogućnosti da skladno živi na Zemlji i sa njenom prirodom koja se sve više uništava ljudskim aktivnostima. Izmene globalne klime, sve veći porast ugljendioksida u atmosferi usled njegove velike produkcije u industriji, ali i smanjenjem zaštitnog šumskog Zemljinog pojasa, planetarni efekti "staklene bašte", smanjenje ozonskog omotača koji zaustavlja škodljivo ultraljubičasto zračenje, uz istovremeni porast radioaktivnog zračenja usled sve većeg korišćenja nuklearnih sirovina za dobijanje neophodne energije i upotrebe i gomilanja atomskog naoružanja, kazuju da se čovečanstvo nalazi na tački velike prekretnice: ili će nastaviti dosadašnjim putem koji ga vodi u samoubilaštvo, ili će svoje aktivnosti i svoj život prilagoditi mogućnostima planete.

Jedna od najbitnijih i najraširenijih poruka ekologa je "misliti globalno a delovati lokalno". To znači da nije dovoljno znati šta čoveku preti, već je neophodno znati i kako se od tih pretnji sačuvati, pa i kako ih preduprediti da se kao pretnje i ne pojavljuju.

Pojam ekologija dolazi od grčkih reči oikos, što znači stanište ili dom, i logos što znači nauka. Utemeljivač ekologije je Čarls Darvin, koji je u svom delu "Poreklo vrsta" 1859. god. obradio mnoge pojedinosti iz oblasti ekologije, počev od adaptacije i prirodnog odabira do borbe za opstanak, ne upotrebljavajući i ne definišući sam pojam ekologije. Prvi put je reč ekologija pomenuo naučnik i biolog Ernest Hekel 1868. godine u svom delu "Prirodna istorija stvaranja". Ernest Hekel piše: "Pod ekologijom podrazumevamo zbir znanja koja se odnose na ekonomiku prirode: izučavanje sveukupnosti uzajamnog odnosa živog sveta sa sredinom koja ga okružuje, i to, kako organsko tako i neorgansko, a pre svega prijateljskih i neprijateljskih odnosa sa životinjama i rastinjem sa kojima direktno ili indirektno stupa u kontakt. Jednom rečju: ekologija je izučavanje svih složenih uzajamnih odnosa, koje Darvin naziva uslovima i bespoštednom borbom za opstanak."





Grane ekologije

Ekologija je potekla iz biologije, ali danas predstavlja samostalnu naučnu disciplinu. Mnoge njene postavke, u okviru humane ekologije, u saglasnosti su i sa higijenskim načinom života, odnosno sa medicinskim gledanjem na životnu sredinu. Osim biologa ekološkim problemima se bave i druge struke, kao što su: lekari, arhitekti, agronomi, ekonomisti, inženjeri različitih struka, hemičari, fizičari i drugi.

Razlikuje se nekoliko ekoloških disciplina:

Humana ekologija - kao najbitnija za čoveka, izučava odnose čoveka i životne sredine.
Autekologija - izučava odnose pojedinih organizama (biljnih i životinjskih) i spoljne sredine.
Idioekologija - izučava ekologiju pojedinih vrsta biljnog ili životinjskog sveta.
Demekologija - izučava odnose u određenoj populaciji.
Fitoekologija - izučava odnose biljnog sveta prema sredini.
Zooekologija - proučava životinjske vrste i njihov odnos prema sredini.
Socijalna ekologija - izučava odnos društva prema prirodi i obrnuto.

Neki stručnjaci dele ekologiju i prema stupnju organizacije organizama koje proučava, pa govore o analitičkoj i sintetičkoj ekologiji:

Analitička ekologija - ekologija koja se bavi izučavanjem ekologije individualnih organizama ( autekologija ) ili vrsta ( idioekologija ).

Sintetička ekologija - ekologija koja izučava više stupnjeve organizacije, kao što su populacije ( demekologija ), životne zajednice ( biocenologija ) ili ekosisteme ( ekosistemologija ).

Ekologija se može podeliti i na opštu ( teorijsku ) i primenjenu ( praktičnu ) ekologiju. Postoje, u novije vreme, pokušaji da se formiraju i druge ekologije, kao što su : urbana ekologija, ruralna ekologija, ekologija kulture, ekologija zračenja itd.

Pojmovi ekologije

U ekologiji se često koriste pojmovi kao što su: biosfera, životna sredina i ekosistem.

Biosfera

Biosfera je prostor Zemlje u kojem žive živa bića (biljke,životinje i čovek).Ona predstavlje jedinstven i celovit sistem planete. U biosferu spadaju:atmosfera (deo biosfere u kojem još uvek možemo naći neke oblike mikroorganizama), litosfera (rastresit ili kamenit deo Zemljine površine) i hidrosfera (podrazumeva vodene površine na Zemlji).

Životna sredina

Životna sredina ili ekosfera je prostor u kome živa bića žive i deluju. Ponekad se koriste i termini prirodna,spoljašnja ili čovekova sredina. Smatra se da oni nisu adekvatni termini ekosfere. Prirodna sredina ne mora biti i sredina za svaku pojedinačnu živu jedinku. Spoljašnja sredina takođe nije isto pogodna za sva živa bića. Čovekova sredina kao termin može odgovarati čoveku kao živom biću, ali ne odgovara svim drugim živim bićima, i biljkama i životinjama. Zato je termin životna sredina usvojen kao najpogodniji, jer se on može odnositi na svaku vrstu pojedinačno.

Čovekova životna sredina, čovekova ekosfera, sastoji se od:

a) dela biosfere (prirode)
b) dela tehnosfere (ljudske materijalne vrednosti)

U tehnosferu ubrajamo: ljudska naselja, urbanu infrastrukturu i potrebne čovekove predmete.

Ekosistem

Ekosistem je ograničen deo biosfere, koji je sastavljen od određene sredine (biotopa) i određene biocenoze (živih organizama) i označava viši stupanj integracije živog sveta u odnosu na populaciju i biocenozu. Biotop je u stvari stanište i označava prostornu jedinicu sa istim ili sličnim faktorima klime i tla. Biocenoza je skup živih bića na jednom staništu. Biotop i biocenoza su čvrsto povezani i deluju jedno na drugo. Stabilnost ekosistema zavisi od ravnoteže biocenoze i biotopa.

[Palma]

Vodič za ekološki odgovorne potrošače

Niko ne pravi veću grešku od onoga ko ne poduzima ništa samo zbog toga što može da uradi samo malo.- Edmund Bruke.

Kako je MS07 posvećen društvenoj odgovornosti, rubrika infuzija prenosi neke od stvari koje svako od nas može učiniti kako bi buduće generacije nasledile svet koji će biti značajno bolji od prognoza koje imamo danas. Sve ove “zelene ” savete Džulija Hejls (Jullia Hailes) objedinila je u jednu veoma korisnu knjigu "Green consumer guide", odnosno Vodič za zelene potrošače.

Klimatske promene

Svako od nas u proseku proizvede jednu tonu ugljen dioksida (CO2) godišnje koji je jedan od glavnih krivaca za globalno zagrevanje.
Amerika je odgovorna za gotovo četvrtinu ukupne svetske emisije C02. U vrhu liste top zagađivača nalaze se sve zemlje visoko razvijenog zapadnog sveta, dok će disproporcionalno, zemlje naj pogođenije klimatskim promenama biti upravo one najsiromašnije.

Energetska glad

Dok se potražnja za energijom povećava, intenzivira se debata o tome odakle ta energija treba da dođe. Svetska energija, odakle god da dolazi ima svoju finansijsku, socijalnu ili cenu koju plaća naša životna sredina-obično su sva tri elementa povezana.

U prvih 25 godina ovog veka predviđa se da će se potrošnja struje udvostručiti a potražnja za naftom povećaće se za čak 60%.
Da bi današnji svet funkcionisao kako funkcioniše zavisni smo o fosilnim gorivima: uglju, nafti i gasu, kojih je rapidno sve manje i koji zagađuju sve više.

2005. godine potrošili smo polovinu raspoloživih rezervi nafte. Ne zna se tačan datum kada ćemo doći do kraja rezervi ali količina koja dolazi sa naftnih polja sve je manja. Danas je prioritet pronaći alternativu ovim ne obnovljivim izvorima energije.

Sunce, vetar, talasi

Kada bismo uspeli da iskoristimo barem jedan hiljaditi deo solarne energije koju Zemlja apsorbuje u toku samo jedne godine, to bi bilo više nego dovoljno da se zameni fosilno gorivo. Najveći problem je taj što su solarne ploče skupe iako ne zauzimaju mnogo mesta lake su za instaliranje.

Procenjeno je da bi energija mora i okeana mogla da obezbedi oko 20% potrebe za električnom energijom i bila bi finansijski konkurentna. Prednost energije talasa je ta da je veoma predvidljiva za razliku od sunca i vetra.
Kombinacija ovih obnovljivih izvora bi mogla i trebalo bi da se što više koristi u rešavanju problema energije.

Voda

Manje od jedna trećine svetskih voda čini slatka voda, a samo mali deo toga nam je dostupan. Od 1950. godine svetska potrošnja vode se utrostručila i ljudi u bogatim zemljama troše deset puta više vode nego ljudi u siromašnim zeljama. 40% svetske populacije suočeno je sa ozbiljnim nestašicama vode.

Zbog toga bi svi trebalo da vodimo računa o tome koliko vode trošimo.

Planine otpada

Svako od nas napravi otpad u količini vlastite težine za manje od dva meseca, kada tome dodamo industrijski otpad brojka nije ni malo ohrabrujuća. A ta brojka nezaustavljivo raste. Većina toga ide u ogromne rupe u zemlji, premda nam ponestaje mesta i za ovakav način odlaganja otpada. Drugi problem je taj da ove gigantske rupe mogu da budu veliki zagađivači. Zapravo metan koji nastaje usled truljenja 24 puta je snažniji od CO2 kao uzročnik efekta zelene bašte.

Samo nešto ispod 10% otpada se spaljuje, međutim ovaj način eliminacije otpada je vrlo štetan po okolinu i troši mnogo energije.

Reduce, Reuse, Recycle

Ako želimo da u budućnosti proizvodimo manje otpada moramo da promenimo svoje potrošačke navike. Obično bez ikakvog razmišljanja kupujemo fotoaparate za jednokratnu upotrebu, pelene, plastične čaše i ambalažu u svim bojama i oblicima. Sve dolazi u potrošnim kesama, vrlo malo od toga se ponovo upotrebi, a gotovo ništa se ne popravlja.

Često krivimo industriju i velike kompanije ali koliko nas se seti da u kupovinu ponese platnenu torbu? Kada bi svako upotrebljavao platnene torbe proizvodnja plastičnih kesa bi se znatno smanjila.

Recikliranje je jedno od prilično dobrih rešenja kada je u pitanju smanjenje otpada i očuvanje resursa. U mnogim zemljama postoje odvojeni kontejneri za staklo, metal, papir i plastiku i postoji dobro razvijen sistem recikliranja, kod nas to još uvek nije slučaj.

Staklo

Ne postoji limit koliko puta staklo može biti reciklirano. Recikliranjem samo jedne flaše uštedećemo energiju koja je dovoljna da 10 sijalica radi čitav sat.

Metal

Trenutno na pr. u Velikoj Britaniji se reciklira skoro 50% metala. Nova aluminijumska konzerva oduzima 20 puta više energije nego jedna reciklirana. Zapravo ako reciklirate 1 tonu aluminijuma uštedećete 6 tona boksita, 4 tona hemikalija i električne energije koja bi mogla da opslužuje četvoročlanu porodicu gotovo 3 godine.

Papir i karton

Da ne spominjemo zaštitu šuma. Potrebno je što više papira reciklirati ali takođe možemo mnogo da učinimo i ako kupujemo proizvode od recikliranog materijala(toalet papir, sveske, kancelarijski papir, kuhinjske salvete, pelene itd..).

Plastika

Upotreba plastike u razvijenom svetu se alarmantno povećava i 8% svetske nafte koristi se za proizvodnju plastike, dok se samo 15% reciklira.

Postoji mnogo veće interesovanje da se reciklira papir i staklo od plastike. Jedan od problema je taj da plastika treba da bude sortirana po tipu kako bi bila spremmna za reciklažu. Iznenađujuće, ovo se ponekad radi ručno!

Recikliranjem plastike se takođe drastično štedi na energiji i vodi i smanjuje se CO2 zagađenje. Čak i sa ovom uštedom još je bolje pronaći plastičnim predmetima novu namenu u domaćinstvu.

Neki od velikih lanaca supermarketa prepoznaju neophodnost recikliranja i povećavaju upotrebu povratne plastike dok mnoge kompanije istražuju biorazloživu plastiku.

Kako da smanjimo potrošnju:

* Izbegavajte stvari za jednokratnu upotrebu kakve su baterije, plastičan pribor za jelo, pelene, fotoaparati za jednokratnu upotrebu itd....
* Ponovo upotrebite sve šta možete: Flaše, kese, odeću, papir za pakovanje itd...
* Upotrebljavajte torbe i korpe za kupovinu i ne zaboravite da ih ponesete sa sobom.
* Prigovarajte kompanijama koje pakuju svoje proizvode u preobimnu ambalažu.
* Pijte vodu iz česme.
* Planirajte obroke unapred kako ne biste kupovali više hrane nego što vam je potrebno.
* Naučite kako da popravljate vaše stvari u kući ili nađite nekog ko zna.
* Nemojte da robujete modi i trendovima. Koristite svoj mobilni dok ne prestane da radi.
* Ako razmišljate da kupite nešto novo razmislite da li vam to zaista treba ili koliko to zaista želite.
* Hranu čuvajte u plastičnim ili metalnim posudama nemojte da upotrebljavate foliju za umotavanje.
* Kupujte voće i povrće od lokalnih snabdevača oni obično koriste mnogo manje materijala za pakovanje od super marketa.
* Šaljite elektronske čestitke za novu godinu ili rođendane ili ako umete napravite ih sami od starog materijala.
* Kupujte proizvode od recikliranih materijala.
* Ne kupujte više odeće nego što vam je potrebno.

Mora i okeani

10% svetske plastike završi u morima. Svake godine milion morskih ptica i oko sto hiljada morskih sisara ugine usled gutanja plastike ili tako što se zarobe u nju.

Neki predeli okeana privlače plutajući otpad u ogromne rotirajuće virove. Jedan takav vir u Severnom Pacifiku veličine je Teksasa. Pored plastike, morski život je ugrožen usled izlivanja kanalizacije i nafte. 80% kanalizacije mediteranskih zemalja izliva se u more.

Sve toksične materije koje ispuštamo u okeane i mora akumuliraju se u mesu morskih životinja i dolaze natrag do nas preko trpeze.

Beskonačna potreba za ribom prazni mora sve većom brzinom, tako da su današnje ribe koje hvatamo u proseku mnogo mlađe i manje nego one pre 50 godina i mnoge ne dosegnu polnu zrelost, te tako da ne ostavljaju potomke.

Kuća i bašta

Deterdženti za veš
* Koristiti deterdžente koji su biološki, odnosno koji sadrže enzime.
* Koncentrisani deterdženti znače da je potrebna manja količina i, prema tome, manje zagađuju. Takođe, za koncentrovane deterdžente potrebna je manja količina ambalaže.
* Kupujte deterdžente koji su u recikliranom pakovanju.
* Perite na manjim temperaturama i potrudite se da koristite što je moguće manje deterdženta.

Tečnost za pranje sudova
Tečnosti za pranje sudova nikada nisu bile veliki ekološki problem. Najveće pitanje je ambalaža, tako da treba kupovati što veća pakovanja.

Osveživači vazduha
Trebalo bi koristiti samo prirodne, kao što su sušena lavanda ili, jednostavno, otvorite prozor!

Aluminijumske folije
Neki ljudi su pravi alu-manijaci. Sve zavijaju u foliju! Aluminijumska folija zahteva veliku energiju da bi se napravila i proizvodi se od materijala koji se mogu naći pretežno u oblastima kišnih šuma, što je još jedan od razloga njihovog uništavanja.
Koristite plastične kutije umesto toga, koje mogu da se operu i ponovo koriste.
Ako vam je folija neophodna, potrudite se da pronađete 100% od recikliranog materijala.

Toalet papir i kuhinjski ubrusi
Naravno, treba kupovati toalet papir od recikliranog papira. Međutim, problem je što se kod nas takav papir teško nalazi ili, jednostavno, nije označeno od čega je proizveden. Papir od recikliranog materijala danas je podjednako kvalitetan i mek kao i onaj od novog papira, a nije ni skuplji, tako da nema opravdanja zašto ga ne kupovati.

Mašine za pranje veša
* Koristite novije eco-friendly modele
* Koristite mašinu samo kada imate dovoljno veša za pranje. Ne punite je samo da pola.
* Perite veš noću.
* Perite na najnižoj mogućoj temperaturi

Što se tiče kuhinjskih ubrusa, ne preterujte sa njihovom potrošnjom, većinu stvari može da završi i dobra stara platnena krpa.

Mašine za sušenje veša
Ako uzmemo u obzir energiju koja se utroši za njihovu proizvodnju i energiju koja se troši na sušenje, mislimo da je mnogo korisnije sušiti veš na staromodan način: kačenjem o žicu!

Mašine za pranje sudova
Koristite eko dugme ili smanjite temperaturu pranja. Kada bi polovina Evropljana koji peru sudove na visokoj temperaturi prešli na nižu temperaturu, mogli bi da smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 388,00 tona godišnje!

Neki od saveta za kuhinju:
1) Šerpa treba da je iste veličine kao i ringla
2) Koristite šerpe sa ravnom osnovom
3) Stavite poklopac uvek kada nešto kuvate
4) Koristite količinu vode koja vam je neophodna
5) Ne otvarajte rernu suviše često
6) Kuvajte više od jednog jela odjednom
7) Električni tosteri su efikasniji od rerne za pravljenje dvopeka
8) Izbegavajte da plamen izlazi sa strane vaše šerpe kad kuvate na gas

Frižideri i zamrzivači
Novi frižideri i zamrzivači ne koriste više štetni gas CFC, ali još uvek postoje stari koji koriste ovaj gas.
Međutim uništavanje ozonskog omotača nije jedini problem, ovi gasovi učestvuju u globalnom zagrevanju takođe. Gas koji je zamenio stari CFC, 1.400 puta je moćniji od CO2 kao gas staklene bašte.
Dok su se frižideri i zamrzivači za domaćinstva u velikoj meri izmenili i poboljšali svoj odnos sa životnom sredinom, frižideri koje koriste supermarketi i kompanije rade po starom. Ovo je oblast gde potrošači mogu imati ključnu reč, time što će kupovati u supermarketima koji pronalaze rešenja koja su najviše eco-friendly.

* Potražite frižidere sa oznakom A++ kad je u pitanju štednja energije
* Uspravni zamrzivači su efikasniji u štednji energije
* Potrudite se da ne stavite frižider i zamrzivač pored šporeta ili bojlera, mora da radi više da bi uštedeo energiju
* Pustite da se hrana ohladi pre nego što je stavite u frižider
* Otvarajte i zatvarajte vrata što je manje moguće
* Odmrzavajte svoj zamrzivač redovno radi veće efikasnosti
* Frost-free frižideri koriste više energije nego oni bez ove karakteristike
* Pravite led u zamrzivaču ne u frižideru

Pranje i čišćenje
Petominutno tuširanje koristi jednu trećinu vode potrebne za kupanje u kadi. Međutim, ako koristite power shower, nema uštede u energiji.

Kupanje
Izaberite manju kadu i nemojte je puniti skroz do vrha
Odaberite slavine koje imaju ugrađen sistem za uštedu vode
Pranje sudova i voća i povrća treba vršiti u posudi, a voda se može koristiti za zalivanje cveća, ako ga imate.

Toalet
Koristite savremene kotliće koji koriste svega 2,5 do 4 litra vode. Međutim, kako ovi koštaju 3 puta više, pogodni su za javne toalete.
Međutim, možete montirati razne spravice koje se mogu naći na tržištu u vašu cisternu i tako smanjiti količinu čiste pijaće vode koja se koristi na ovaj način! I obična cigla je dobra za ovu namenu

Upotreba kišnice
Ako se pravilno skuplja, kišnica može snabdeti čitavo vaše domaćinstvo, osim vode koju koristite za piće.

Autor: Julia Hailes
Tekst preuzet iz časopisa "Marketing Srbija"

[Palma]

12 najzagadjenijih mesta na planeti



12. Severno-pacificki vir, Pacifik
Malo nas zna da se u sred Pacifika formira veliko ostrvo od smeća i otpadaka. Talasi guraju smeće od obale i akumuliraju ga u centru Pacifika. Stručnjaci kažu da se na pojedinim mestima ova "ostrva" smeća pružaju do 10 metara u dubinu.



11. Černobil, Ukrajina
Naravno, svi znaju da se ovde 1986. dogodila najveća nuklearna katastrofa.



10. Reka Citarum, Indonezija
Reka Citarum se smatra jednom od najzagadjenijih reka na svetu. Dovoljno je pogledati na ovu fotografiju, na kojoj se od smeća ne vidi površina reke.



9. Apalacija, Zapadna Virdzinija, SAD
Apalacija je rudarski gradić u kome preovladava sistem rudarstva poznat kao "uklanjanje", gde se bukvalno "uklanjaju" ili skidaju kompletni vrhovi planina. Ovo dovodi do erozije tla, sto posledično izaziva oticanje toksičnih materija u reke ispod.



8. Linfen, Kina
Linfen je grad sa najzagadjenijim vazduhom na svetu. Smešten u srcu rudarskog pojasa Kine, smog i čađ iz industrijskih postrojenja i automobila, gotovo neprestano stvaraju opasnu maglu u gradu. Za ovaj grad se kaže da ukoliko operete veš i raširite ga na terasi, on će pocrneti pre nego što se osuši.



7. Reka Jamuna, Indija
Reka Jamuna je najveća pritoka reke Gang i protiče kroz Delhi. Gotovo 58% otpada koji grad proizvede završi u njoj.



6. Kabve, Zambija
Brda Kabve su bukvalno natopljena olovom i kadmijumom kao posledica decenijskih rudarskih iskopavanja. Deca ovde imaju koncentraciju olova u sebi 5-10 puta više od dozvoljene, a teren je toliko zagađen da na njemu ne može da se gaji ni jedna biljka.



5. La Oroja, Peru
La Oroja je bukvalno "mali smrdljivi gradić" u peruanskim Andima. Od 1922. godine, stari i mladi koji žive u La Oroji, udišu opasne toksične gasove koje proizvodi topionica čelika u vlasnistvu jedne kompanije iz Misurija. La Oroja je poznat i kao jedan od gradova sa najvećim nivoom zagađenja vazduha, a 99% dece koja ovde žive imaju procenat olova u krvi koji bi se mogao svrstati u trovanje!



4. Rondonija, Brazil
Rondonija se smatra jednom od najvećih "ogoljenih" oblasti u amazonskim prašumama, prvenstveno zbog naglog razvoja stočarstva. Ovo je očiti primer svima šta će se desiti ukoliko se nastavi sadašnji tempo krčenja "pluća planete".



3. Basen Rijakuelo, Argentina
Basen Rijakuelo je plovni put, čije je ime sinonim za zagađenje. Duž reke nalazi se više od 3.500 fabrika, nebrojano mnogo ilegalnih kanalizacionih odvoda koji vode direktno u reku, kao i 42 otvorene deponije smeća.



2. Jezero Karacaj, Rusija
Jezero Karačaj se smatra najzagađenijom tačkom na planeti Zemlji. Tokom 1950-ih, Sovjetska vlada započela je odlaganje radioaktivnog otpada u ovo jezero. Nivo radijacije je danas toliki da je jedan sat boravka u okolini jezera smrtonosan. Akumulirani nivo radioaktivnosti je 4,4 EBq sa cezijumom-137 i 0,74 EBq sa stroncijumom-90. Da bi smo vam pružili bolju perspektivu o tome koliko je Karačaj opasan, dovoljno je pomenuti da je tokom katastrofe u Černobilu 1986. u vazduh ispusteno 5-12 EBq nekoncentrovanih radioaktivnih čestica.



1. Aralsko more, Kazahstan
Aralsko more koje se nalazi u Kazahstanu i Uzbekistanu, bilo je jedno od 4 najvećih svetskih jezera, sve dok se iz njega nije počela crpiti voda za potrebe navodnjavanja. Do 2007. godine, Aralsko more je smanjeno na svega 10% originalne veličine i podeljeno je na četiri basena. Kao rezultat toga došlo je do opasnih pretnji po okolni ekosistem i ljude. Toksične hemikalije, industrijski otpad, pesticidi i đubriva sada su nošeni vetrovima kilometrima unaokolo i predstavljaju pravu tempiranu bombu po život.

[Palma]

10 stvari koje i vi možete da uradite za planetu

Biti ekološki svestan i nije tako teško. Postoji mnogo malih stvari koje svakodnevno možete da radite, a pomažu očuvanju naše planete. Donosimo vam spisak deset aktivnosti kojima možete da ispunite svoju obavezu brige za okolinu.



1. ODVAJAJTE SMEĆE I RECIKLIRAJTE GA
Ovaj savet i nije nešto novo, ali nikako ne smemo da ga zaobiđemo. Ukoliko razdvajate đubre odmah po njegovom nastanku, to vam neće oduzeti previše vremena, a činite dobro i sebi i drugima. Da li ste znali da recikliranjem polovine smeća u vašem domaćinstvu možete da "uštedite" i do 1200 kilograma ugljen-dioksida godišnje?

2. OPREZNO TROŠITE VODU
Iako mnogi posle napornog dana vole da se opuste u penušavoj kadi, možda je vreme da razmisle o toj navici. Tuširanjem se potroši upola manje vode nego kupanjem u kadi. Smanjite li broj penušavih kupki, ne samo da ćete uštedeti vodu, nego i energiju potrebnu za grejanje te iste vode. Postoji još nekoliko sitnica na kojima možete da uštedite vodu, a već ste sigurno čuli za njih, pa ćemo vas mi samo malo podsetiti. Dok peret zube, zatvorite vodu kako ona ne bi nepotrebno oticala, a ukoliko vas nervira onaj wc kotlić koji stalno curi, možda bi ipak trebalo da kupite novi jer postoji mogućnost da na taj način dnevno nepotrebno isteče i do 700 litara vode.

3. ZAMENITE STARE SIJALICE
Zamenom jedne obične sijalice od 60 W za tzv. štedljivu, ne samo da ćete uštedeti pri kupovini istih, budući da štedljive sijalice traju 10 puta duže od klasičnih, već ćete uštedeti i električnu energiju jer štedljive sijalice troše za dve trećine manje energije od klasičnih, a emituju 70 % manje toplote.

4. OSTAVITE AUTOMOBIL KOD KUĆE
Ukoliko se ovih dana manje vozite automobilom, razlog su verovatno visoke cene goriva, ali činjenica da je vaš automobil ostao u garaži doprinosi i zaštiti okoline i to više nego što možete da zamislite. Ukoliko odlučite da ostavite vašeg limenog ljubimca kod kuće samo dva dana nedeljno smanjićete emisiju štetnih gasova i do 750 kilograma godišnje. Ta dva dana umesto automobila odlučite se za bicikl ili javni prevoz.

5. GASITE SVETLA I KUĆNE APARATE
Kakva je korist od svetla koje gori u prostoriji u kojoj se vi više ne nalazite? Apsolutno nikakva, a šteta je velika, bar što se tiče efektivne potrošnje električne energije. Isto tako isključite sve kućne aparate koje ne koristite, ali nije dovoljno da ih samo ugasite, jer i kada su na "stand-by" troše prilično energije, prema nekim proračunima čak i do 500 kW/h godišnje, što utiče i na vaše račune za električnu energiju. Samo prebrojite sve aparate koji su u vašem stanu u ovom trenutku uključeni u struju, a ne koristite ih i sve će vam biti jasno.

6. IZBACITE PLASTIČNE KESE IZ UPOTREBE
Svake godine se u svetu iskoristi između 500 milijardi i bilion plastičnih kesica. Kao što svi verovatno znate, one nisu biorazgradive, a putevi ih često odnesu u reke i mora u kojima postaju deo lanca ishrane. Platneni ceger uvek možete da nosite sa sobom u torbi ili automobilu pa možete uvek i iznova da ga koristite bez mogućnosti da ćete doprineti zagađenju okoline koja ionako visi o niti.

7. KORISTITE BATERIJE KOJE MOGU DA SE DOPUNE
Svake godine se proizvede i proda više od 15 milijardi baterija i to mahom jednokratnih alkalnih, a samo se mali broj tih baterija reciklira. Ovakav potez zahteva jednokratno ulaganje u punjač i paket od nekoliko dopunjivih baterija. Ova investicija će vam se višestruko isplatiti, a pomoći ćete i okolini, jer baterije i dalje spadaju u kategoriju opasnog otpada.

8. RAČUNE PLAĆAJTE PREKO INTERNETA
Plaćanjem računa putem Interneta moglo bi da se uštedi na papiru na kojem se izdaju potvrde o plaćanju. Ukoliko već plaćate račune na ovaj način sigurno znate da potvrde o uplati dolaze u elektronskom obliku, pa ih kao takve možete i sačuvati u svom računaru. Prema nekim procenama, kada bi bi svako domaćinstvo (oko 100 miliona) u SAD-u (koji je uz Kinu najveći proizvođač otpada) plaćalo račune putem interneta spasilo bi se 18,5 miliona stabala godišnje i količina otpada bi se smanjila za 85 miliona tona. Zato vam preporučujemo, svakako, ukoliko ste u mogućnosti, da isprobate ovaj način plaćanja računa. Osim što je vrlo jednostavno, zamislite koliko ćete vremena uštedeti na stajanju u redovima.

9. ZASADITE DRVO
Ako imate dvorište, zašto ne biste zasadili stablo? Možda već i jeste, a ni ne znate kakve su koristi od njega. Svi ste dobro upoznati s procesom fotosinteze. Stabla i ostale biljke upijaju ugljen-dioksid, pa ga uz pomoć sunčeve svetlosti pretvaraju u nama preko potreban kiseonik. Međutim, problem je u tome što je danas u svetu jednostavno premalo biljaka koje treba da se suprotstave povećanju koncentracije ugljen-dioksida. To jedno drvo koje biste mogli da zasadite bi u svome životnom veku moglo da preradi čak jednu tonu ugljen-dioksida. Jedno stablo stvarno pravi razliku.

10. JEDITE VIŠE POVRĆA
Možda se pitate kakve veze ima vegetarijanski način života sa zaštitom okoline. Naime, konzumiranjem više voća, povrća i žitarica, a manje mesa, okolini pomažete i više nego što biste ikada pomislili. Uzgoj životinja za prehrambenu industriju podstiče emisiju velikih količina gasova staklene bašte, pa se koriste ogromne količine zaliha vode i fosilnih goriva. Izbacivanjem samo jednog mesnog obroka nedeljno, možete da pomognete u očuvanju okoline, a i svom zdravlju,

[branko]

http://www.balkanspress.com/index.php/z ... bretu-foto

[Bibliotekar]

Oh, ta je li to naša znamenita domaća Srpska Ekspozitura internacionalnog Katastrofološkog Lobija Posvemašnje Eko-Propasti iznova krenula da straši narod probranim fotosima & prigodnim proročkim jeremijadama o neizbežnom kraju čovečanstva u okeanu njegovih tehnoloških artefakata? Ako je tako, red je da dobiju i adekvatan odgovor od predstavnika Tehnokratskog Racionalizma, koji su još u tridesetim godinama minuloga veka definitivno utvrdili da za Tehnologiju – tu čudesnu granu primenjene Nauke - nerešivih problema zapravo nema.

Stoga evo par elegantnih high-tech solucija za te s njihove strane predočene probleme:

Floating Seawer Skyscraper





Plastic Fish Tower





Marine Drone Concept





City Air Pollution Eraser





Green Transformer – Algae Refinery





Dospevši do spoznaje da je ekološki balans planete Zemlje podložan uticaju delovanja naše civilizacije, mi, pripadnici vrste Homo sapiens sapiens, kao prvenstveno racionalna bića imamo obavezu da se racionalno pozabavimo ovim pitanjem.

No Racionalnost nikada nije bila i nikada neće moći da bude spojiva sa iracionalnim vizijama propovednika ekološkog sudnjeg dana.

Stoga do naredne jeremijade zastupnika eko-propasti ostajemo sa starim Zavetnim Inženjerskim Pozdravom:

THERE ARE NO PROBLEMS - ONLY SOLUTIONS!

[branko]

...mi, pripadnici vrste Homo sapiens sapiens, kao prvenstveno racionalna bića imamo obavezu da se racionalno pozabavimo ovim pitanjem.

Misliš da se drugi pozabave, a ti citiraš.

[Bibliotekar]

Grešiš, dragaj dušo moja. Ja se pored korektnog citiranja i anonsiranja onih istinski pametnijih od mene i sam bavim izvesnim inovativnim ekološkim pregalaštvom, ali mi strogi klasicistički kućanski odgoj ne dopušta da samoga sebe narcistički & samoreklamerski isturam u prvi plan.

Apropo: koliki ti je, da prostiš, personalni carbon footprint?

[branko]

Kućanski odgoj ti ne dozvoljava... Ne mogu da verujem. Ja većeg narcisa od tebe nisam upoznao. No, shvatam ovo je za potrebe foruma i javnosti. I koji je rezultat tvog inovativnog ekološkog pregalaštva?

[Bibliotekar]

Kao i uvek do sada, Tvoj izraziti deficit empatičkih kapaciteta sprečava te da uočiš u mom slučaju potpuno evidentno odsustvo nedostatka autokritičnosti spram minorne mi ličnosti, koje pak u potpunosti opovrgava Tvoju glede mene izrečenu dijagnozu. Ukratko, mon Petit Chérie, Ti nastavljaš da brkaš narcis sa jasminom, no taj Tvoj kategorijalni galimatijas uopšte ne predstavlja stvar za čuđenje, budući da su u Tebe onomad svenuli čak i na srkbništvo Ti povereni kaktusi, koji inače važe za prilično robusne i otporne biljčice...

A što se pak minornog mi Inovativnog Ekološkog Pregalaštva tiče, koristim priliku da Ti priopćim da sam u zajednici sa nekim drugim osobama iznašao mogućnost za korišćenje destilovanih terpenskih smola četinara kao mogućeg izvorišta antidetonatorskih aditiva za motorne benzine, a u cilju povećanja ekonomičnosti rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem putem povećanja njihovog stepena kompresije.



Uostalom, znaš da sam odmalena voleo da prčkam po kuhinji. Jednom umalo i kuću nisam spalio, no bez rizika nema ni dobitka.

Trenutno se pak u svoje slobodno vreme bavim proučavanjem mogućnosti za eliminaciju deficitarnih lantanoida (osobito Neodimijuma!) u vetrogeneratorskim postrojenjima za proizvodnju električne energije, a putem aplikacije multipolarnih (240-polnih) sinhronih generatora naizmenične struje.

Apropo: ne dobih odgovor na pitanja koliki Ti je, da prostiš, personalni carbon footprint. Nije valjda da izbegavaš odgovor da dadneš, lane moje ekološko?

[branko]

Ne znam ni šta je "carbon footprint". A to, da si u zajednici sa nekim drugim osobama iznašao mogućnost za korišćenje destilovanih terpenskih smola četinara kao mogućeg izvorišta antidetonatorskih aditiva za motorne benzine, ni ne sumnjam.

[Bibliotekar]

Ugljenični otisak (srpskohrvatski prevod engleskog izraza carbon footprint) predstavlja količinu (izraženu u tonama) tzv. gasova staklene bašte, koju direktno ili indirektno emituje u atmosferu planete Zemlje neka osoba, neki proizvod, neko preduzeće ili neki događaj.

Svi tako emitovani polutantni gasovi koji doprinose klimatskim promenama na planeti Zemlji, matematičkom konverzijom se pretvaraju u ekvivalentnu količinu ugljen-dioksida (CO 2) kao najrelevantnijeg opšteg zagađivača, a čija je emisija pak skopčana sa praktično svakom vrstom ljudske aktivnosti.

Svako od nas, naime, emituje svojom aktivnošću ugljen-dioksid. Počev od disanja, pa preko ishrane, odlaska na posao, kupovine artikala u prodavnici, uređenja doma, itd. Emitovani ugljen-dioksid pak povratnom spregom utiče na sam život na planeti.

Na primer, osoba koja svaki dan ide na posao automobilom imaće veći ugljenični otisak od osobe koja na posao ide peške ili biciklom, itd. Tvoj lični uticaj na planetu može se, dakle, prilično pouzdano izraziti putem ove mere, a danas su već razvijeni i prilično pouzdani kalkulatori, koji on-line, a na osnovu datih odgovora odnosne osobe, proračunavaju i saopštavaju pomenutu numeričku vrednost ekološki svesnom subjektu.

Jedan od boljih je, na primer, dostupan na niže navedenom odredištu:

http://www.carbonfootprint.com/

Stoga ukoliko želiš da dobiješ odgovor na pitanje koja je veličina Tvog ugljeničnog otiska, samo unesi svoje odgovre u od strane programa prezentovana polja, a program će nakon unošenja istih automatski izračunati tvoj personalni ugljenični otisak.

P.S: Prosečna veličina ugljeničnog otiska po osobi u razvijenim zemljama sveta iznosi 11 metričkih tona CO 2 po osobi.

Prosečna veličina personalnog ugljeničnog otiska za celu planetu iznosi 4 tone CO 2

Ja lično pak imam ugljenični otisak od svega 2,24 tone.

Da vidimo, delijo, koliki je Tvoj Otisak. I zapamti: što je manji, tim je bolji.

P.S: Milo mi je što ne sumnjaš u vrednost uistinu krasnih & korisnih četinara i minornog mi personalnoga doprinosa u pogledu predloga za utilizaciju njihovih terpenskih smola. Sve je počelo još davne 1982. kada sam pokušavao da u kuhinji iz u bašti mi nakupljene četinarske smole dobijem terpentin. Nekim sam čudom ostao živ, a potom je sve bilo samo pitanje vremena.

[branko]

Bože, dušo, moj uvek manji nego tvoj...

[Bibliotekar]

Ta okani se već jednom tih proizvoljno interpretatibilnih pridevskih komparativa, lane moje ekološko! Dela Ti nama konkretnu cifru predoči, a mi ćemo nakon tog sudbonosnog momenta već lasno uvideti čiji je ugljenični otisak veći, a čiji je manji.

Hajde, blago li je nama, on-line Ti sada ne časeći ni časa poteci, pa nam potom pak konkretno numerički podatak reci.

[Upravnik]

A što se pak minornog mi Inovativnog Ekološkog Pregalaštva tiče, koristim priliku da Ti priopćim da sam u zajednici sa nekim drugim osobama iznašao mogućnost za korišćenje destilovanih terpenskih smola četinara kao mogućeg izvorišta antidetonatorskih aditiva za motorne benzine, a u cilju povećanja ekonomičnosti rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem putem povećanja njihovog stepena kompresije.

.....

Trenutno se pak u svoje slobodno vreme bavim proučavanjem mogućnosti za eliminaciju deficitarnih lantanoida (osobito Neodimijuma!) u vetrogeneratorskim postrojenjima za proizvodnju električne energije, a putem aplikacije multipolarnih (240-polnih) sinhronih generatora naizmenične struje.

Uh, sunce ti j**** žarko, nisam ni znao kakvog kapacitetnog druga imam!

[Bibliotekar]

Tja, šta da se radi kada su te vazda opstojeće egzistencijalne efemeralije građanskog života permanentno sprečavale da me istinski upoznaš...

Apropo: jesi li možda iz eventualne čiste radoznalosti izračunao koliki Ti je osebujni Ugljenični Otisak Tvoj?

[Upravnik]

Svečano obećavam da ću, koliko već od danas, sve svoje mentalne i fizičke resurse staviti u funkciju boljeg upoznavanja osobina i sposobnosti moga druga Biblija i da se više nikada neću baviti egzistencijalnim efemeralijama.

A što se onoga drugoga tiče - mali je, isuviše mali, skoro nepostojeći.

[branko]

Rekoh manji. Imam svega ugljenični otisak od svega 2,23 tone.

[Bibliotekar]

Evo, zasuzih, gospodo moja, od miline u ove pozne noćne ure sve Vaše Emotivne & Ekopolezne ispovesti čitajući.

Što se tiče budućega upoznavanja tiče - milo mi je em drago! Zaista bi bila šteta da se jednoga dana sticajem zlosrećnih okolnosti naprasno zanavek rastanemo, a da se nakon tolikih godina zapravo nismo ni upoznali.

Što se pak tiče Vaših tvrdnji glede Ugljeničnog vam Otiska, gospodo moja draga, mislim da ste nešto ispustili iz vida. Od mene ste neuporedivo više motornim vozilima u proteklih godinu dana putovali!

Eto, štovani g. Upravnik, na primer, svakog radnog dana automobilom na posao ide, a o automobilskim ekskurzijama do relativno udaljenijih mesta, poput, recimo, Uba da i ne govorimo!

Milo nam Kosmato Lane Ekološko pak nonšalantno zaboravlja da je samo na relaciji Senta – Kruščić u proteklih šest meseci (udaljenost 74,13 km, tj. u odlasku i povratku 148, 26 km) najmanje 7 puta putovalo, prevalivši cca 1037,82 km, te tako u odnosu na mene dodatnih 0,18 metričkih tona CO2 proizvevši!



Štono bi rekao g. Sofronije - Matematika je jasna!

[Upravnik]

Znaš kako to ide. Kad je nešto malo, ne ostavlja veliki utisak... mislim otisak.