Zvanični forum Kamerne scene ''Miroslav Antić'' Senta

od **branko** » 30 Dec 2011, 20:30

Podsećanje na žrtve iz 1944.

Naš grad se 9. novembra prisećao senćanskih žrtava svireposti počinjenih prema vojvođanskim Mađarima u 1944. Učesnici manifestacije su nakon zaupokojne mise održane u kapeli Svetog Ištvana otišli do zgrade negdašnjeg hotela „Amerika”, pošto je, naime, to mesto u vreme zverstava iz 1944. služilo kao mučionica. Učesnici komemoracije su nakon toga sa upaljenim svećama u rukama otišli do spomen-obeležja na obali Tise, gde je zavičajni istoričar Laslo Tari podsetio na žalosna zbivanja, evocirajući sećanje na žrtve. U nastavku manifestacije ponajpre je svečanu besedu održala predsednica opštine Aniko Širkova, u kojoj je skrenula pažnju na važnost sećanja, a potom je predsednik skupštine opštine Laslo Rac Sabo podsetio na žrtve, osvrnuvši se i na pojedine momente Zakona o restituciji. Nakon što su učenici senćanske gimnazije Angela Berze i Robert Muči pročitali imena žrtava, vence su na spomen-obeležje položili predstavnici samouprave i političkih udruženja. U ime samouprave to su učinili Aniko Širkova i Laslo Rac Sabo, u ime Mađarskog nacionalnog saveta dr Ferenc Žoldoš, u ime Građanskog saveza Mađara Aniko Deme i Eva Mikloš, u ime Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Jožef Berze i Janoš Zamborski, a u ime Saveza vojvođanskih Mađara cveće pijeteta položili su pak Čongor Lerinc i Marta Gion. Na kraju komemoracije Aniko Širkova i Laslo Rac Sabo seli su u čamac i u znak sećanja na obali Tise pobijene Senćane posred Tise položili venac samouprave. Kao što je poznato, u mesecima nakon promene sistema i u Senti su izvršene krvave osvete nad mađarskim stanovništvom, te je bez sudskog postupka i presude života lišeno gotovo stotinu osoba. „Moguće je da nisu svi bili potpuno nevini, ali to putem procesa nije potvrđeno. Dočim je osnovno pravno pravilo da sve dotle dok krivica nije dokazana osumnjičenog treba smatrati nevinim. Ovde nije potvrđena krivica ni jednog osumnjičenog, a ako je po koji i imao krivice ta niukoliko nije bila tolika da bi se zbog nje mogla izreći smrtna kazna. Egzekucije su, dakle, bile ordinarna ubistva, a oni koji su ih pretrpeli mogu se smatrati žrtvama. Cilj je, mimo haračenja, bio zastrašivanje mađarskog stanovništva, što je u punoj meri i uspelo...” – može se pročitati pored ostalog u delu Janoša Slobode Zbilo se u Senti ’44 koje se bavi ovom temom, a koje je ugledalo svetlost dana u podvorbi Mađarskog kulturnog društva Jugoslavije.

Pitam se da li će izaći i knjiga Zbilo se u Senti '41? I da li će Širkova i Resika i onda žaliti za nevinim žrtvama i to ne gotovo stotinu nego, kako neki izvori kažu - 428.

od **Bibliotekar** » 31 Dec 2011, 20:33

Najiskrenije ne verujem da će uskoro ili makar u doglednoj budućnosti od kojih petnaestak-dvadesetak godinica biti objavljena neka takva knjiga, dragi moj Vatsone. A razlog za to je upravo katastrofalna kontemporarna političko-interesna devastacija same ideje naučne istorije – ideje koju je tokom svoje blistave i naučne karijere na Kembridžu, krunisane kapitalnim i referalnim delom Kembrička moderna istorija, koncipirao i dvama vekovima u naučni amanet ostavio Lord Ekton (John Emerich Edward Dalberg-Acton), koji je iskreno i duboko verovao u zlatnu važnost činjenica i mogućnost registrovanja njima posredovanog celokupnog znanja koja su pređašnja vremena imala da nam zaveštaju.

Da, dragi moj Vatsone: devetnaesti i dvadeseti vek bili su zlatno doba istoriografskih činjenica. Ono što su ti vekovi tražili i zahtevali bile su činjenice. Jedino činjenice. Sveobuhvatne, strukturirane i naučno klasifikovane. Kadre da odgovore zahtevu naučne objektivnosti koji je pred Istoriju kao nauku beskompromisno i neumoljivo postavio veliki pruski naučnik Leopold fon Ranke davne 1830, a koji je neumoljivim zakonima logike opravdavao zahtev po kojem se isključivi zadatak naučnih istoričara ima sastojati u posredstvom dokaza izvršenom prikazivanju onoga što je zapravo bilo (Wie es eigentlich gewesen). Četiri generacije istoričara stupale su u naučni boj izgovarajući čarobne reči „Wie es eigentlich gewesen” kao magični napev. Prvo utvrdite činjenice, govorili su pripadnici Stare Škole, a onda iz njih izvucite zaključke. Istorija se nekada sastojala od korpusa nepobitno utvrđenih činjenica. Ali to zahtevno zaveštanje, dragi moj Vatsone, nije više poželjno u dobu u kojem je profitno bazirana i orijentisana politička probitačnost u udruzi sa političkom korektnošću i intelektualnom beskrupuloznošću istorijske činjenice istavljene na uvid u dokumentima, zapisima, materijalnim artefaktima, itd. svela na nivo kupusa na piljarskoj tezgi. Kupusa kojeg kvarljiva i pokvarena kasta političara i njihovih jeftinim zemnim dobrima plaćenih kvazi-intelektualnih prirepaka po imenu intelektualci bira, odnosi kući, priprema i služi gladnoj i neukoj, za mužu veoma podobnoj javnosti onako kako im se najviše sviđa i odgovara.

Nije uobičajeno i savremenim je antiintelektualnim društvenim uzusima prilično neprimereno na jedan festivni dan poput, striktno kalendarski gledano, ovoga u kojem pišem ove redove, prihvatati se ispravljanja još jedne Krive Faktografske Drine, koja obećani Europski Prosperitet u vremenima ovim štedro rosi i u nepovrat faktičku istorijsku zavičajnu spoznaju nosi, ali osećam potrebnim da povodom Tvoje iskrene i u samu suštinu stvari zadiruće upitnosti, te zarad poštovanja Zaveta Naučnog Poštenja ovde predočim neke činjenice koje niko u poslednjih četvrt veka javno predočio nije, a koje se obligatno moraju predočiti. Istoriografske Činjenice koje će mnogima pokvariti sne i nadanja o prigodnom & profitnom rabljenju plitkoumnog čuda zvanog Selektivno Pamćenje, koje bi sada, a pod krinkom Demokratskog Višeumlja & Uzvišene Pravednosti da potre fakat da je provincijska Senta u ukupnom broju žrtava jedne unikalne istorijske tvorevine zvane Jugoslavija u II svetskom ratu imala udeo od hiljaditog dela, što zapravo znači da je svaki dvadeseti stanovnik Sente bio žrtva genocida, nacionalne mržnje, zatucanosti i ideologije fašizma.

Sećajući se sa iskrenim pijetetom svih nevinih i posredstvom Zla palih iz naše zavičajne sredine, nadam se da ću ovim modernim, elektronskim putem, ovekovečiti neke dokumente koje je u vezi događaja iz današnje perspektive gotovo i nepostojeće 1941. na uvid Nirnberškom sudu i vasceloj svetskoj javnosti 1946. istavila Pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini. Utemeljenost i relevantnost istih niko do sada nikada nije osporio:

Slika

Iskreno se osobito nadam da će ova poslednja, foto-dokumentarnim materijalom neosporivo potvrđena činjenica o posredstvom herojske mađarske armije determinisanoj sudbini Samardžić Sime (54 god.), Samardžić Radovana (44 god.), Samardžić Jovane (68 god.), Samardžić Stane (68 god.), Samardžić Anđe (63 god.), Samardžić Božane (48 god.), Samardžić Ljubice (38 god.), Samardžić Draginje (17 god.), Samardžić Stoje (13 god.), Samardžić Miće (8 god.), Samardžić Nedeljka (5 god.) i Samardžić Spire (6 meseci – odojče), a koja je imenovane prilikom promene sistema 14. aprila 1941. (ne, reč okupacija se danas ne sme upotrebljavati - nije Europrosperitetna!) zadesila u njihovom rodnom domu, poslužiti kao pledoaje za naučni rad koristan po Humanu Budućnost, te pređašnjim pokoljenjima u spomen.

od **Upravnik** » 01 Jan 2012, 01:44

od **branko** » 01 Jan 2012, 11:55

Svaka čast, Bucko! :ymapplause:

od **Bibliotekar** » 02 Jan 2012, 00:32

Hvala. Zaista je došlo „iz želuca”, koji je u mom slučaju uistinu već prezasićen obiljem manifestantne gluposti, nepoštenja i otvorene zlosti iskazanih tokom poslednjih petnaestak godina, a koji, kao što nas to istorija uči, nikada nikakvoga dobra nikome doneti neće.

od **branko** » 08 Jan 2012, 21:17

od **Upravnik** » 05 Apr 2012, 11:00

Razdvojivši ovu temu od teme Senćanski glasnik, greškom sam izbrisao drugu stranu postova koja počinje Aleksinim postom, te ga molim (ako ga se seća... naravno, godine su u pitanju) da ga po sećanju ponovo napiše.
Takođe molim i ostale koji su pisali na toj strani, da to isto urade.

od **aleksey** » 05 Apr 2012, 12:06

Neka neko objasni našem dragom i zaboravnom (i TO su godine...) U(s)pravniku, da ispod njegovog imena piše "Site Admin".

U čiju nadležnost, između ostalog, spada i BACKUP.

Za koji, kad god ga Brankica upita, revnosno odgovara da ga je napravio.

od **Upravnik** » 05 Apr 2012, 19:31

Tako govori (piše) onaj ko nije upućen KAKO IZGLEDA BACKUP.

Nego se ti prihvati pera (tastature) i piši.

od **aleksey** » 05 Apr 2012, 20:48

Našao si s kim ćeš o kompjuterima... =))

Taj (navodno postojeći) backup raspakkuješ na svom kompjuteru (lokalno), nađeš nedostajuće postove, zatim tvoj omiljeni copy/paste i :ymhug:

P.S. Sorry, uopšte ne čuvam kopije svojih postova, oni su, uglavnom, stvar trenutne inspiracije.

od **Upravnik** » 05 Apr 2012, 22:00

Nisu to oni isti backup-i koje si ti radio na našem starom forumu.

P.S. Sorry, uopšte ne čuvam kopije svojih postova, oni su, uglavnom, stvar trenutne inspiracije.

Isto kao Bibli. ;;)

od **Dragomir** » 04 Maj 2012, 00:00

Zasto imam osecaj da mi je fitilj sve kraci i kraci ................... !!!!!

Ako nam se komplet opstinsko rukovodstvo priseca zrtava Madjara , morali bi da se prisete i Srpskih , ili nema ko da ih podseti , a trebalo bi ih podsecati non stop za to jer su zaboravni a ne smeju da zaborave nikako ...........

Obavezno mora da se napise neka knjiga o stradanju Srba , molim sve koji imaju relevantne podatke i vicni su pisanju da krenu da se sa tim bave , ja obecavam da cu skupiti kako god znam i kolko god mogu sredstava da se ta knjiga odstampa !!!!

Pozdrav

od **branko** » 04 Maj 2012, 12:57

Dobro me podseti na ovu temu. Kupio sam dve knjige na tribini koja je bila posvećena ovoj temi. Moraću da skeniram ono što se tiče Sente, mada je deo i Bibli stavio. #-o

od **branko** » 19 Maj 2012, 16:01

Na komemoraciji povodom godišnjice deportacije senćanskih Jevreja predsednik subotičke jevrejske crkvene opštine Tamaš Halbror je imao zanimljiv govor koji je objavljen u našem kupusniku:

Slika