Najiskrenije ne verujem da će uskoro ili makar u doglednoj budućnosti od kojih petnaestak-dvadesetak godinica biti objavljena neka takva knjiga, dragi moj Vatsone. A razlog za to je upravo katastrofalna kontemporarna političko-interesna devastacija same ideje
naučne istorije – ideje koju je tokom svoje blistave i naučne karijere na Kembridžu, krunisane kapitalnim i referalnim delom
Kembrička moderna istorija, koncipirao i dvama vekovima u naučni amanet ostavio
Lord Ekton (John Emerich Edward Dalberg-Acton), koji je iskreno i duboko verovao u zlatnu važnost činjenica i mogućnost registrovanja njima posredovanog celokupnog znanja koja su pređašnja vremena imala da nam zaveštaju.
Da, dragi moj Vatsone: devetnaesti i dvadeseti vek bili su zlatno doba istoriografskih činjenica. Ono što su ti vekovi tražili i zahtevali bile su činjenice.
Jedino činjenice. Sveobuhvatne, strukturirane i naučno klasifikovane. Kadre da odgovore zahtevu naučne objektivnosti koji je pred Istoriju kao nauku beskompromisno i neumoljivo postavio veliki pruski naučnik
Leopold fon Ranke davne 1830, a koji je neumoljivim zakonima logike opravdavao zahtev po kojem se
isključivi zadatak naučnih istoričara ima sastojati u posredstvom dokaza izvršenom prikazivanju onoga što je zapravo bilo (
Wie es eigentlich gewesen). Četiri generacije istoričara stupale su u naučni boj izgovarajući čarobne reči „
Wie es eigentlich gewesen” kao magični napev.
Prvo utvrdite činjenice, govorili su pripadnici Stare Škole,
a onda iz njih izvucite zaključke. Istorija se nekada sastojala od korpusa nepobitno utvrđenih činjenica. Ali to zahtevno zaveštanje, dragi moj Vatsone, nije više poželjno u dobu u kojem je profitno bazirana i orijentisana politička probitačnost u udruzi sa političkom korektnošću i intelektualnom beskrupuloznošću istorijske činjenice istavljene na uvid u dokumentima, zapisima, materijalnim artefaktima, itd. svela na nivo kupusa na piljarskoj tezgi. Kupusa kojeg kvarljiva i pokvarena kasta političara i njihovih jeftinim zemnim dobrima plaćenih kvazi-intelektualnih prirepaka po imenu
intelektualci bira, odnosi kući, priprema i služi gladnoj i neukoj, za mužu veoma podobnoj javnosti onako kako im se najviše sviđa i odgovara.
Nije uobičajeno i savremenim je antiintelektualnim društvenim uzusima prilično neprimereno na jedan festivni dan poput, striktno kalendarski gledano, ovoga u kojem pišem ove redove, prihvatati se ispravljanja još jedne Krive Faktografske Drine, koja obećani Europski Prosperitet u vremenima ovim štedro rosi i u nepovrat faktičku istorijsku zavičajnu spoznaju nosi, ali osećam potrebnim da povodom Tvoje iskrene i u samu suštinu stvari zadiruće upitnosti, te zarad poštovanja Zaveta Naučnog Poštenja ovde predočim neke činjenice koje niko u poslednjih četvrt veka javno predočio nije, a koje se obligatno moraju predočiti. Istoriografske Činjenice koje će mnogima pokvariti sne i nadanja o prigodnom & profitnom rabljenju plitkoumnog čuda zvanog
Selektivno Pamćenje, koje bi sada, a pod krinkom
Demokratskog Višeumlja & Uzvišene Pravednosti da potre
fakat da je provincijska Senta u ukupnom broju žrtava jedne unikalne istorijske tvorevine zvane Jugoslavija u II svetskom ratu imala udeo od hiljaditog dela, što zapravo znači da je svaki dvadeseti stanovnik Sente bio žrtva genocida, nacionalne mržnje, zatucanosti i ideologije fašizma.
Sećajući se sa iskrenim pijetetom svih nevinih i posredstvom Zla palih iz naše zavičajne sredine, nadam se da ću ovim modernim, elektronskim putem, ovekovečiti neke dokumente koje je u vezi događaja iz današnje perspektive gotovo i nepostojeće 1941. na uvid Nirnberškom sudu i vasceloj svetskoj javnosti 1946. istavila
Pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini. Utemeljenost i relevantnost istih niko do sada nikada nije osporio:
Iskreno se osobito nadam da će ova poslednja, foto-dokumentarnim materijalom neosporivo potvrđena činjenica o posredstvom herojske mađarske armije determinisanoj sudbini
Samardžić Sime (54 god.),
Samardžić Radovana (44 god.),
Samardžić Jovane (68 god.),
Samardžić Stane (68 god.),
Samardžić Anđe (63 god.),
Samardžić Božane (48 god.),
Samardžić Ljubice (38 god.),
Samardžić Draginje (17 god.),
Samardžić Stoje (13 god.),
Samardžić Miće (8 god.),
Samardžić Nedeljka (5 god.) i
Samardžić Spire (6 meseci – odojče), a koja je imenovane prilikom
promene sistema 14. aprila 1941. (ne, reč
okupacija se danas ne sme upotrebljavati - nije Europrosperitetna!) zadesila u njihovom rodnom domu, poslužiti kao pledoaje za naučni rad koristan po Humanu Budućnost, te pređašnjim pokoljenjima u spomen.
