Miodrag Stanisavljević - I mi trku za konja imamo

[branko]

Miodrag Stanisavljević

I mi trku za konja imamo

U L O G E:

MARKO
VUK PROMETALO
OSENJA
OTAC, SVI KRALJEVI
ČEPERKO, STRAŽAR, PROSAC
LESNIK, ŠUMSKI DUH, PROSAC
POLJAR, ŠUMSKI DUH, PROSAC
VILA, PRINCEZA
ŠUMSKA MAJKA, ADŽERICA


Onog dana kad počinje naša priča otac našeg junaka radio je nešto u dvorištu i mrmljao je nešto za se...
OTAC
E da, e da... e da mi je... Al neka, nije greda... Nije, nije...
Otac nije video da ga sin Marko čuje

MARKO
Oče, mogu li nešto da te pripitam...
OTAC
Pitaj, sine, po slobodi.
MARKO
Što oče, očesto, govoriš sam sa sobom: ''E da, e da, e da mi je... '' Reci mi, oče, šta to od mene kriješ.
OTAC
... Vidiš li ovo naše lojze ? Toliki trud – okop, ovez i rezidba – i opet sve džaba: nije rodilo ni za tice a kamoli za vince.
MARKO
I ranije je rađalo slabo ali tek-tek, a jesenaske nije rodilo ni za lek.
OTAC
A kad mi prijatelji dođu šta ću bez vinca ? A oni su, možeš misliti, svikli na trin'est zdravica.
MARKO
Od prvočašnice za sretanje do ispratnice za ponovno viđenje.
OTAC
Bez zdravica nema žitnog rađanja ni sinovskog obradovanja. Bez zdravica pšenica neće biti u busu busata, u struku trsata, u klasu klasata, na gumnu rpata !
MARKO
Pa šta da činimo, oče ?
OTAC
Kralje jedne obližnje zemlje (čuo sam od komšije Jakova) ima neki veliki dobar trs što daje grožđa zapet akova vinca. Ma kakvog vinca ! Ambrozije 1 ... E da mi je, e da mi je onaj nekadašnji rs sam bih krenuo na put da nađem taj čudesni trs !
MARKO
Oče, ja nešto kontam: otići ću do tog kralja, primiću se kod njega u najam i gledaću da ga presontam da mi trs da.
OTAC
De. Da te vidim... Pa ti si se već zamomčo i snage si se domčo... Al kralj čiji je taj sad nikom ne daje rasad bar zasad.
MARKO
Da niko ne gucne isto vince ! nekako ću ga ipak presontati...
OTAC
Pa kreni sine u dobar čas pošao ! Čuvaj se pasa i prikojasa, rđavog saputnika, trulog mosta i kijaka iz mraka !
MARKO
A daješ li mi neku čarobnu stvarcu: kutijicu ili prsten...
OTAC
Dajem ti moj luk !
MARKO
On je čaroban ?
OTAC
Naravski ! S njime možeš pogoditi cilj koji god poželiš – ako si vešt.
Marko je krenuo...
OTAC
Kad nađeš trs – svrati u Vržogrnce. Tamo peku najbolje grnce, krčage, vrčeve i ine posude od gline. Kupi mi te grnce da imam u čemu ostavljati vince. Jesi li zapamtio ? Trs i koje grno ! I vrati se srećno i brgo !
Tako je Marko krenuo na put, idući pevao je...
MARKO
Peva
Pošo sam na put al sam nevešt putu,
Aj, haj, neveš dalekom putu. Oko mene mrak i tmuša,
Sija zvezda svinjaruša... što se ono tamo belasa ?
Možda je neka prikojasa ?
Duhovi i prikojase činjari i činjarice, požalte nas namernike
Ne pravite nam smicalice.
Pošao sam na put, al sam nevešt putu, aj, haj, nevešt dalekom putu.
Marko je došao do nekog raskršća i zaustavio se. Duvao je severac. Iz kovitlaca prašine i suve trave izašlo je neko stvorenje. Bila je to šumska majka, duge crne kose, velikigh grudi i čežnjivog pogleda...
ŠUMSKA MAJKA
Došao si do raskršća i ne znaš kuda dalje ?
MARKO
Ko si ti ?
ŠUMSKA MAJKA
Ja sam Šumska Majka. Putujem u naviljku suve trave kog vetar putevima nosi... A, ko si ti ?
MARKO
Tražim čudesan trs. Kuda da se zaputim ?
ŠUMSKA MAJKA
Naočit si momak i zato ću ti pomoći. Pogledaću u knjigu raskršća i rastumačiti ti šta tamo piše... Slušaj dobro !
Čita iz knjige:
Ako budeš zakalo nadesno – umrećeš naprasno ! Ako pođeš pavo – platićeš glavom ! Ako pođeš levo – stići ćeš u Kuškundaljevo. Ako pođeš pravo pa desno – stići ćeš u Nemesto !
Ako ideš idimidođimi, pravo pa skreneš levojkom, oženićeš se lepom devojkom. Ideš li, idimidođimi, desno, pa onda još dešnje – umrećeš ispod jedne trešnje. Zato ne idi idimidođimi, desno nego pravo putanjkom, pa staroputinom, pa pustinjom, vučijim tragom – i naći ćeš veliko blago. Kreneš li pravo, pa levo, pa onda desnovcem na kocki ćeš izgubiti sve novce.
Ako kreneš pravo pa onda put počne da levuga, a pored puta peva ševrljuga – znaj da te na kraju puta čekaju jad i tuga. Zato idi, idimidođimi, pravo, pa levo, pa malo desnička korz polje različka, pa se onda drži levče – i doći ćeš do svoje sreće.
Ako pođeš levo pa levajša počne da desnuje to na dobro ne snuje, zato idi, idimidođimi, prečicom (presahlom rečicom), pa kod sledeće raskrsnice lečka sreni levečka, pa se drži dešnja dok se ne ukaže jedna česma, pa se onda drži levđa, dok ne začuješ kukurek pevca, a kad zapevaju i drugi petli okreni se na peti, pa gde se licem zaustaviš – tamo kreni i idi, idimidođimi.
... Jes' zapamtio ?
MARKO
Možeš misliti ! Idem pravo, ostaj mi zdravo !
Marko je video vuka koji se uhvatio u gvožđa.
MARKO
Gle, vuk se uhvatio u gvožđa. Najbolji vuk je mrtav vuk ! Završio si vukojane, svoje vukovanje ! Samo da uzmem strelu i nategnem luk...
Nišani.
VUK
Ej, prijane prijanoviću, ne puštaj strelu, nećeš se pokajati !
MARKO
Sad ću pustiti brzu strelu ! Kad pomisliš da je u letu, biće već u tvom telu ! Letu – telu... Toliko je brza!
VUK
Vrati strelu u tobolac i oslobodi me iz gvožđa jer ću ti jednom, možda, biti od koristi. Ne jednom nego vrlo uskoro, ne možda nego vrlo verovatno.
Marko je vratio strelu u tobolac...
MARKO
Ajde, hvalisavi vuče hvataj maglu !
Oslobodi ga iz gvožđa.
VUK
Ja nisam hvalisavi vuk već Vuk Prometalo.
MARKO
Ti si stari kusorepi i olinjali vuk. Od čega si se toliko olinjao ?
VUK
Od prometanja. Zato me i zovu Prometalo.
MARKO
Izbacili su te iz čopora jer si staro smetalo.
VUK
Uzmi ipak jednu dlaku iz mog repa i kad ti ustrebam hukni u nju tri puta i reci: ''Prijane Prijanoviću, vuče Prometalo, dođi časkom. '' Ajd uzdravlju!
Marko je sreo neko stvorenje sa crvenom kupastom kapom... to je bio Osenja
OSENJA
Dobro veče.
MARKO
Ćuti
OSENJA
(Za se). Hajde golube gukni makar az-buki ! ... Ja nazvah dobarveče al ti ništa ne reče. Što me razgledaš ?
MARKO
Gledam da li si čovek ili div(lj)ina ?
OSENJA
Putnik namernik kao i ti. A što pitaš ?
MARKO
Pomislih da si prikojasa. Najbolja je zaštita od svih prikojasa – ne dati od sebe ni glasa. Ako progovoriš – nema ti spasa...
OSENJA
To je tačno ! Nisu opake samo prikojase i omaje nego i Osenje.
MARKO
Osenje, oni što osenjuju putnike namernike i navode ih da skrenu s puta i zalutaju ?
OSENJA
Baš ti. (Peva)
U noći sive jesenje putevima lutaju Osenje...
Kraj puta gde rastu bršće i jasenje nabasaćeš sigurno na Osenje.
MARKO
Brešće i jasenje... Baš kao ovde... Nemoj ih zazivati.
OSENJA
U tandariju, ne bojiš se valjda ?... To je samo pesma... A kud si zakalo ? Na dug ili kratak put ?
MARKO
Pošao sam da tražim plemeniti trs...
OSENJA
Ubo te jarac crn, šta će ti trn ?
MARKO
Nije trn – nego trs!
OSENJA
Trc ! Trs ! Nisam rekao crn tran nego crn jarac. U tandriju i trs.
MARKO
To nije običan trs nego trs koji daje veliko dobar rod.
OSENJA
Što ne kažeš ? Tamo kod onoh stena belih rastu takvi čokoti. Idi i uzmi kolko ti duša želi.
MARKO
Idem ! Hvala ti putniče dobronamerniče !
Marko je pošao prema pustoljini u koju ga je Osenja uputio, a Osenja je počeo da baje...
OSENJA
Magla i maglenci, na kladenci, na studenci... Magla i maglići – kud si pošo nećeš stići. Magla i maglaci – u nedođin ćeš zaći ! Moj si lutan – zalutan !
Marko je pošao tamo gde ga je Osenja uputio i ubrzo zalutao. Onda se setio vuka, huknuo u dlaku i on je bio tu...
VUK
Šta je, Prijane Prijanoviću ?
MARKO
Izgleda da sam malkice zalutao ?
VUK
Ne izgleda i ne malkice nego dibidus. A što si ovamo skrajno ?
MARKO
Da tražim trs-čokot.
VUK
Ma kakav čokot ! Pošo si tamo gde ovca ne bleji i gde ne kukuriče kokot tj. u nedođin. A ko te tamo uputio ?
MARKO
Jedan čova sa kupastom kapom. Po izgledu je poštenjak.
VUK
Pa to je Osenja ! Pogrešio si što si stupio u razgovor sa njime. Sad će ti celo vreme dodijavati!
MARKO
Samo nek dođe ! Kad ga dograbim, zgrampim, ima da me pamti !
VUK
Gledaj da ga zgrampiš. Ono na glavi mu je kapa nevidimka. Mogla bi ti zatrebati. Ali njega je teško ukebati... Šta reče da tražiš ?
MARKO
Trs koji daje pet akova vina... Znaš li gde raste ?
VUK
U gradu Dalj vlada kralj Hrs, on ima baštu – sad u kojoj raste takav trs.
MARKO
A otkud ti to znaš ?
VUK
Čula, Čula od Čule.
MARKO
Je li daleko taj Daljgrad ?
VUK
Daleko, ali ne predaleko.
MARKO
Onda krenimo !
Marko i Vuk Prometalo krenuli su u Daljgrad. Pošto Daljgrad nije daleko kao neki drugi gradovi u koje će kasnije putovati brzo su stigli.
MARKO I VUK
(Pevaju): Tamo-amo, ele-jele, klaj-klaj... stigosmo u Dalj.
VUK
Eno tamo su kraljevski vrtovi ! Čuvaju ih opasni hrtovi ! Al reci im samo ''Ksi psi kralj spi'' i oni neće ni lanuti. Tu je i poljar ali on spava trešten pijan.
MARKO
Idem da iskopam trs...
VUK
Samo pazi nemoj biti lakom: nijednu drugu voćku ili stvarku da nisi tako ni slučajno ! Ako nešto drugo dirneš-darneš, u reci će se praćaknuti štuka, uzleteće ptica šljuka, šljuka će sleteti na bukvu, veverica će ispustiti orahovu ljusku, ljuska će pasti na puteljak, kicošu na razdeljak, Kicoš će izvaditi ogledalce, da popravi, licne kosu, sa ogledalca će se odbiti zraka i zaustaviti se na nosu poljara koji spava. Poljar će zviznuti, psi će zarežati, ne vredi ti bežati.
Marko je ušao u kraljevsku baštu, viknuo je psima ''Ksi psi kralj spi'', prošao pored zaspalog poljara i počeo da otkopava trs. Kad je otkopao trs primetio je na baštenskom stolu vinogradarske makaze sa pozlaćenim rukohvatom.
MARKO
Kakve prekrasne makaze ! Kad imam trs trebaće mi i makaze za orez...
VUK
Oprez !
MARKO
Za orez velim i ja!
To je rekao i uzeo je makaze... odjednom su se čuli neki neobični zvuci: šum vode, lepet krila, šum lišća... Marko je pokušao da beži...
VUK
Kasno je ! U reci se praćaknula štuka... prhnula je ptica šljuka... šljuka je sletela na bukvu... veverica je ispustila orahovu ljusku... momak je izvadio ogledalce... zraka je poljaru na nosu zatitrala...
Pantomima. Poljar je skočio bunovno i zgrabio Marka...
POLJAR
Tu si, lopove, kradeš kraljevske čokote !
Poljar je doveo Marka pred kralja
POLJAR
Vaše veličanstvo, u našoj bašči nađen je ovaj divča !
KRALJ HRS
Reci, lopovski gadu, šta si tražio u našem sadu?
MARKO
Hteo sam, kralju Hrs da uzmem vaš trs... Samo jedan bus...
POLJAR
Hteo bi da gustira vina s kraljevske trpeze jer ona bajno reze u ustima.
KRALJ HRS
Puste želje ostavimo pustima a mi donosimo presudu... Svako ko uđe u kraljevski vrt zna da ga čeka smrt. To je presuda. Zašto si pokušao da ukradeš naš trs ?
MARKO
Imam stroga roditelja... Taj trs je njegova neostvarena želja... Stalno govori kad ostane sam sa sobom.. E da mi je, e da mi je... takav i takav... Tamo velim... Trs !
KRALJ HRS
(Malo mekše). Veliš tako govori. I ja govorim: ''E da mi je, e da mi je... E da mi je viloviti konj Avgar iz taman-planine i želja me malo mine.
MARKO
A kakav je to konj?
KRALJ HRS
Jednom me u taman-planini odveo lovački žar i vidim, na proplanku pase vileni konj Avgar. Gledao sam ga, ko omađijan... onda on zarza i poskoči... i od tog dana ko da su mi za njim otišle oči...
MARKO
Zar se nikako ne može uvrežiti i uhvatiti konj Avgar ?
KRALJ HRS
Pođi i uhvati ga ! Možda si srećne ruke ! Evo naše kraljevske odluke: Kad ovde bude viloviti at dobićeš zauzvrat trs koji toliko želiš !
Zatamnjenje
I tako je Marko krenuo na novi, još dalji put... Ubrzo mu se pridružio Osenja... Marko je pokušao da ga dohvati ali Osenja je vešto odskočio...
OSENJA
Do kakvog cilja sada giljaš ?
MARKO
Idem u Tandariju !
OSENJA
Znam, ti tražiš vilovitog pastuva. Hteo sam da ti kažem gde je, a ti – u tandariju !...
MARKO
Pa reci ...
OSENJA
U susednom selu, vele, vilovite konje džabe dele. Ko neće da uzme – biju. (Smeje se).
MARKO
Begaj, Osenja ! Ako te carapnem ostaćeš bez kape !
OSENJA
Nemaš ti tako duge šape. (Otišao je).
Marko je huknuo u dlaku i ubrzo se pojavio Vuk Prometalo... Bio je ljut.
MARKO
Zdravo drugar. Znaš li gde se smuca vileni konj Avgar?
VUK
Zašto me nisi poslušao ? Napravio si veliku zbrku ! Sad i mi trku za konja imamo, al nemamo konja !
MARKO
Sad šta je tu je a tu je gde je.
VUK
Ko zna gde je sad viloviti konj Avgar... Čuj mene ''ko zna'', znaju sigurno vile...
MARKO
A gde da ih nađem ?
VUK
Eno tamo, gde cvetaju lile, tamo je igralište na kom se sakupljaju vile...
Marko je ubrzo stigao do vilinskog igrališta... Pred njim se ubrzo pojavila vila...
VILA
Šta tražiš ovde, mileni ?
MARKO
Treba mi konj, vileni, a zovu ga Avgar .
VILA
Ni pet, ni šest, ni tingar-tangar nego baš Avgar. A znaš li: ko stupi na naše igrište toga mi vile ostavimo bez očiju. Ili njegovim kostima popravljamo našu kočiju... Ali, za tebe, mileni, imam drugi zadatak. Reći ću ti gde je viloviti Agar ako prebrojiš sve izvore u planini i zapamtiš sva njina imena...
MARKO
Pogodba je, mislim, poštena.
Marko je počeo dabroji vilinske izvore i beleži njina imena... Odmah se stvorio i neizbežni Osenja...
OSENJA
A ne možeš se osloboditi ni čini – jer čim si počeo da ih brojiš začarao si se...
Marko je nastavio da mrmlja imena izvora... Uskoro se vratila vila.
VILA
Jesi li izbrojao, mileni, izvore u planini ?
MARKO
Jesam, brojao sam bistre izvore al od toga mi se u glavi uzmutilo.
VILA
Da čujem, mileni, koji su ?
MARKO
(Nabraja): Prvo dođe Vilin izvor, pa Vilina voda, bela voda, Vilin vrutak... bela česma, Vilina česma... Vilin vrutak, Vilin zdenac, belo vrelo, Vilino vrelo... Česma od bukove kore, Česma ispod dva bresta, Česma ispod dva jasena, Vilin žubor, Žednik voda... Vrutak sa tri belutka... Vilin izdan... beli studenac... Vilin kladenac.... Vilin studenac... Beli kladenac...
VILA
To je samo dvadesetijedan izvor...
MARKO
Uz bele vode izbrojao sam i sva crna sela... Crnja... Crniš... Crnica... Crnuća... Crni vrh... crna trava... Crmno i Crno Grno...
VILA
(Smejući se) Tako mi mojih sedamdesetsedam izvora nikad ih nećeš izbrojati !... Jezik opekla, ja se izrekla !... Ispuniću svoje obećanje
Preko mnogih dolina, preko mnogih brda, teče reka Rzav,
Hladna i brza... A kraj Rzava valovitog pase konj Avgar viloviti.
Pase i rže kraj Rzava.
MARKO
Idem tamo ! Moram ga uloviti !
VILA
Slušaj dalje. Na brdu iznad Rzava gde ništa ne uspeva dižu se zidine grada Kuškundaljeva. U njemu vlada kralj Grmalj. Avgar je njegov putalj.
MARKO
Pa šta ?
VILA
Taj kralj je vrlo sirov i surov. Ima velike brčine i dugi crni perčin. Prava rkaba i rnguta, pravi rmpo i rčin.
MARKO
Znači, velika zloća i zlica !
VILA
On seče glave i zbog sitnice. A ukrasti takvog konja nije sitnica !
I tako je Marko krenuo za Kuškundaljevo...
MARKO
(Peva).
Ele jele, klaj klaj, avrnj bavrlj, malo desno, malo levo,
Stigoh u Kuškundaljevo.
... pa i nije tako daleko... Eno, livade na kojoj pase Avgar... Ali, vilovitog pastuva što straža čuva ! Kraj njih ni muva ne može da prođe. Sad šta je tu je, a tu je gde je. Od Rzava stude veje.
Naložio je vatru... Odjednom se tu stvorio neki neobični deda...
LESNIK
Šunj ! Šunj ! Mogu li da se zagrejem ? Rzavske magle ušle su mi u kosti.
MARKO
Zagrej se, dedice, i pogosti. Imam samo komad proje...
LESNIK
A tebi evo jedan lešnik.
Kušali su proju i lešnike.
MARKO
A odakle dolaziš, dedice ?
LESNIK
Odavde. Živim tu, u grmu lešnika.
MARKO
Ti si, znači, šumski duh, Lesnik, ženterga, čarobnjak i pesnik...
LESNIK
Šunj, pogodio si ! Evo ti još jedan lešnik ! A ti, šunj, šunj, gledaš kako da se domčeš vilovitog putalja?
MARKO
To je nemoguće. Niti ga se mogu domčati, niti bi posle mogao umčati, tj. pobeći.
LESNIK
Konj je veoma uščuveli, ali ko, šunj, šunj, veli da ga je nemoguće ukrasti... Evo ti ovaj leskov štap. Udari, šunj, šunj, njime triput o busen i stražari – konjušari će zaspati – začmavati. Uzdravlju ! Šunj, šunj !
Marko je pošao po konja Avgara... Odjednom, tu se stvorio vuk Prometalo...
VUK
Ovog puta me poslušaj. Nemoj ništa da dirneš i darneš osim konja ! Inače
Zatreptaće treptiljka, sa nje će opasti jedna liska, sleteće na nos zaspalog
Debeljka, debeljko će se počešati i taj češaj izazvaće novi dešaj:
Uzleteće leptir šareni, skočiće skakavac zeleni,
Od njegovog skoka zanjihaće se travka i uplašiće se čavka.
Videće je dečak i uzeće praćku da gađa ticu čavku.
Al umesto u čavku kamičak će pogoditi u klepalo,
Klepalo će zaklepetati, probudiće se stražari i brzo će te sklepati.
MARKO
Ne brini ! Ovog puta ništa neću taći !
VUK
Videli pa bili živi !
Marko je udario leskovim štapom u busen i stražare je odmah obuzeo san... Marko je prišao konju Avgaru i potapšao ga po grivi... Konj je oko vrata imao grub, konopnjani konop umesto uzde... Marko ga je poveo... Odjednom je na drvetu primetio raskošnu uzdu sa sjajnim draguljima...
MARKO
Niko mi neće verovati da je Avgar brži od svakog ata ako mu vide ovo neugledno kanapče oko vrata... Uz ovakvog đilkana ide i uzda zlatotkana !
Vuk mu je davao neke znake ali Marko kao da ga nije video. Skinuo je konop sa Avgarovog vrata i stavio mu skupocenu uzdu i poveo ga... U tom času čuo se šum vetra i trepet jasike... (šumovi, muzika) Marko je pokušao da beži...
VUK
Kasno je... Trepetiljka je počela trepetati ! Uskoro će te sklepati !
MARKO
Učini nešto !
VUK
To što si pokrenuo ne može se zaustaviti... Evo, već je sa trepetiljke opala liska... (animacija, pantomima)... Zaškakljala je zaspalog debeljka... debeljko se počešao... (sve brže)... iskočio je skakavac i zanjihala se travka... prhnula je čavka.... eno, zateže se dečakova praćka... kamenčić iz praćke pogađa u klepetalo (metalni zvuk).
Stražari su se probudili i povikali ''konjokradica ! konjokradica!'' uhvatili su Marka i poveli ga kralju.. Kralj Grmalj bio je besan...
KRALJ GRMALJ
Uvedite tog tata što je pokušao da ukrade našeg vilenog ata.
Uveli su Marka.
KRALJ GRMALJ
Ti li si ta šunjevara što je konja Avgara htela da gepi ? Znaš li šta te čeka, lepi ? Da ti odsečem glavu al da te, konjokradice, bacim u reku Rzav da nahranimo ribe mladice ? ne... ne... nije to nikakva kazna. Dakle, momak, rasporićemo ti stomak ! To a ko prvo. Onda ćemo ti creva vezati za drvo, pa ćemo te terati, sokole, da trčiš okolo dok ti se creva ne namotaju na drvo kao na klube !... Šta kažeš na to, moj golube ?
MARKO
Priče o vama su tačne: Vaše metode surove i mračne !
KRALJ GRMALJ
A mi smo fini: po mesečini tamo amo kraduckamo... Pa dobro, šta ti bi da glavu stavljaš u torbu kad si znao da ćemo te uloviti ?
MARKO
(Za se ). Kako je ono rekao Kralj Hrs ? (Kralju). Otišle mi oči za vrancem vilovitim...
KRALJ GRMALJ
(Mnogo mekše). Veliš ... otišle ti oči... eh, i meni su otišle za sjajem jednog mača !?
MARKO
Kakav je to mač ?
KRALJ GRMALJ
Neki Novak mač (poznati balkanski pronalazač) iskovao je, pre mnogo leta, jedan kraljevski mač. U tom su maču, rode snage vatre i snaga vode (u vatri je žaren u vodi kaljen) I šta da ti dalje pričam.
MARKO
A što ne odete u kovačnicu tog istog Novaka i ne naručite isti takav ?
KRALJ GRMALJ
Da se to ne bi desilo ovaj kralj mu je odsekao desnu ruku. Novak se posle toga propio i zabatalio svoju struku...
MARKO
Sve u svemu... vi mnogo želite taj mač i stalno sanjarite o njemu ?
KRALJ GRMALJ
(Promeni ton). Ja sanjarim ? Ja želim ? Ma ko to veli ? (Oholo) Nisam protivan da postanem vlasnik tog mača ! Kad ja taj mač pripašem...
MARKO
Ja ću Avgara da uzjašem.
KRALJ GRMALJ
Kad je čist račun onda sve štima i paše.
Marko je krenuo da traži kraljevski mač.
MARKO
Kako je ono reko grmalj: nisam protivan da postanem vlasnik tog mača. Nisam protivan. Gotovan! Dabogda bio otrovan u nekoj zaveri !... Gde da nađem mač Novaka kovača ?
Zvan nezvan tu se stvorio Osenja...
OSENJA
Ja ću ti reći ! Kraj reke Spačve, (što teče pored Mačve) raste jedna vrba, a na vrbi račve. U tim račvama skriven je mač.
MARKO
Beži dosado !
OSENJA
U žuto lišće sakrilo se žuto lišće. Ono tajnu zna !
Marko ga je pojurio i pokušao da mu otme kapu nevidiljivku.
OSENJA
E, sad ću ti reći istinu... Ima jedan pećina, a u pećini peć i veštica što se greje ukraj peći. Ona će ti reći gde je mač ! (odlazi smejući se).
Pojavio se vuk Prometalo.
VUK
Prijane Prijanoviću, kud si navalio tako, ko so na ovce '?
MARKO
Sad treba da nađem mač Novaka kovača.
VUK
Znam, i već sam se raspitao. Mač je skriven u jednoj pećini sa ostalim blagom kralja Sandalja Mandalja.
MARKO
U pećini ? da se ti nisi udružio sa Osenjom ? I on je rekao u pećini.
VUK
U njegovim zavrzlamama nekad se nađe i zrno istine.
MARKO
Kako se zove to kraljevstvo ?
VUK
Giljdaljevo Nepomaljevo !
MARKO
Uh, al je to daleko !
Marko i vuk krenuli su za Giljdaljevo Nepomaljevo.
MARKO I VUK
(Pevaju):
Gilj, gilj, giljaj, giljaj, avilj bavilj, ele jele, aj haj, klaj klaj...
Gore dole, desno levo al se nikako ne pomalja Giljdaljevo Nepomaljevo
Ni dvor kralja Sandalj Mandalja.
VUK
Stigli smo !
MARKO
Uh, al smo nagiljali !
VUK
Eno tu, u onoj pećini skriven je mač Novaka kovača i drugo kraljevsko blago. Nikakva peć i veštica ne postoje, al da bi ušao unutra moraž znati tajne reči.
MARKO
A koje su tajne reči ?
VUK
To nisam uspeo da doznam. Idem ponovo da se raspitam. (Otrčao je u šumu).
Kraj pećine se pojavio prerušeni Osenja... Marko ga nije prepoznao.
OSENJA
Hteo bi unutra, a ne znaš čarobne reči, a !
MARKO
A kakvo si ti stvorenje ?
OSENJA
Ja sam šumski duh... Al ne boj se, nisam znao.
MARKO
Ko bi ga znao.
OSENJA
Mi duhovi smo ili velike dobričine ili smo male zlice. Ja sam od ove prve sorte.
MARKO
Dokaži, reci mi čarobne reči.
OSENJA
Tajnu čarobnih reči ti držiš u ruci.
MARKO
U ruci imam samo svoj tisov luk.
OSENJA
Uzmi svoj tisov luk pa trzni ćupni tetivu i oslušni njen zvuk !
MARKO
Otac nije ni znao da je luk čaroban !
Osenja je nestao iznenada kako se i pojavio. Marko je trznuo tetivu... uz zvuk tetive čule su se reči spenga-raspenga. Marko je ponovio pokus i ponovo su se čule iste reči. Bio je to, ustvari, glas Osenje sakrivenog iza obližnjeg drveta. Marko je prišao pećini.
MARKO
SPENGA – RASPENGA pećino !
Al ništa se nije pomerilo. Marko je ponovio reči, ali se opet ništa nije ni pomaklo. Malo potom čuo se Osenjin smeh. Osenja je izašao iza drveta – još uvek je bio prerušen.
OSENJA
Šteta ! A baš je izgledalo verovatno !
MARKO
Jesi li to ti, Osenja ?
OSENJA
Nije da nisam i jeste da jesam. Ali može da bude i obrnuto: jeste da nisam i nije da jesam ! (smeje se). Otac ti je lepo rekao da je taj luk čaroban. S njim možeš pogoditi svaku metu – ako si vešt !
MARKO
E to ću baš da proverim. A ti ćeš mi biti meta !
Marko je odapeo dve-tri strele na Osenju koji je pobegao smejući se.
MARKO
Ogladneo sam od besa. Nabraću šumskih jagoda ili pečuraka !
Na proplanku nedaleko od pećine raslo je kolo pečuraka. Na jednoj, ovećoj, sedeo je Čeperko...
ČEPERKO
(Peva)
U šumi osoju brao sam pečurke i to ne po koju nego oberučke.
Pečurke za doručke, pečurke za ručke... To je malo dosadno
Ma kakvi more malo !
U vrnjkeš ! Vidim neke ručerde, što beru pečurke !
Kakva li je to grdosija ! Sakriću se ispod ove otrovne,
Tu me neće tražiti !

Marko je ubrao jednu pečurku... odjednom je začuo neki kočoperni glasić.
ČEPERKO
Pusti me ! Pusti me ! U vrnjkeš, steže me !
MARKO
Šta li se to javlja ?... Izgleda da sam zajedno za gljivom uzbrao nešto živo ...
ČEPERKO
U vrnjkeš ! Nisi mogao da me uzbereš ! Beru se cveće i jabuke, a biće što ima svoje noge ne može da se uzbere !
MARKO
Stvarno neka živuljka ! Gle, liči na nekog čovečuljka !
ČEPERKO
U vrrnjkeš ! Ne steži me !
MARKO
A ko si ti, druško majuško ?
ČEPERKO
Ja sam Čeperko ! A sada me, u vrnjkeš, pušćaj !
MARKO
Čeperko sa Čuperkom . Kočoperni Čeperko !
ČEPERKO
Šta se motaš po šumi ? Mogla bi te napasti neka zverka.
MARKO
Pošao sam da ulovim jednog takvog Čeperka.
ČEPERKO
A koja bi ti bila korist od mene ?
MARKO
Jedan kočijaš obećao mi je dobro platiti ako mu ulovim nekog malca veličine predlja ili palca. Veli, vrlo su podesni !
ČEPERKO
U vrnjkeš, a zašto smo podesni ?
MARKO
Vežu se, veli, konju uz uvo da mu podvikuju ''đi'', tako da ti bič ne treba ič !
ČEPERKO
Ako me pustiš, reći ću ti jednu tajnu !
MARKO
Kaži, pa ću te pustiti.
ČEPERKO
Ta pečurka koju si uzbrao je otrovna ! Ja sam se sklonio ispod otrovne pečurke misleći da nju nećeš uzbrati.
MARKO
Otrovna ! To je pravi pravcati varganj !
ČEPERKO
To je šarganj !
MARKO
Ma kakvi šarganj, to je varganj !
ČEPERKO
Varganj je za tiganj, a šarganj je naprotiv vrlo otrovan !
MARKO
Ma kakvi šarganj, to je varganj !
ČEPERKO
Pojedi taj varganj pa ćeš otići u vrnjkeš !
MARKO
Mislio sam da razlikujem koja je pečurka otrovna, a koja je za jelo.
ČEPERKO
''Razlika između otrovnih i jestivih gljiva je u njihovoj sličnosti''. Citat!
MARKO
Kako to ?
ČEPERKO
Svaka jestiva gljiva ima svog otrovnog dvojnika:
Vrganj – Šarganj, Smrčak – Čagrčak, Golubara – Muhara, Petrovka – Pupavka, Žutnjača – Lisičarka, Belunjača – Mlečnjača, i Rudnjača – Ludnjača.
MARKO
Hvala ti što si mi otkrio tu tajnu. A znaš li tajne reči koje otvaraju pećine ?
ČEPERKO
To ne znam.
MARKO
Znači, vodim te mom prijatelju kočijašu.
ČEPERKO
U vrnjkeš, kočijaš ! Pitaćemo mog prijatelja Kuča, srebrnog cara rudnika. On zna sve što je u vezu sa blagom. On čekićem kucka po stenju i po zvuku odgoneta ima li u njima srebra ili zlata ! Samo, on se ne da videti. Kucni u ovu stenu !
Marko je kucnuo...
ČEPERKO
Ej, Kuč ! Kuč ! U vrnjkeš, gde si ?
KUČ
(Off). Tu sam !
ČEPERKO
Ti znaš sve što je zakučasto i nedokučivo. Reci mi znaš li tajne koje otvaraju ovu pećinu.
KUČ
(off. ) Te reči su dobro sakrivene. Znam samo da su one uzrečica nekog šumskog duha koji ni sam ne zna da njegova uzrečica otvara put do blaga !
ČEPERKO
U vrnjkeš, to je dobro sakriveno ! Hvala ti Kuč !
Kuč je otpozdravio kucanjem u steni...
MARKO
Možda tvoja urečica, Čeperko, otvara pećinu ?
ČEPERKO
Koja moja uzrečica ? Zar ja imam uzrečicu ?
Marko je viknuo ispred pećine.
MARKO
U vrnjkeš ! U vrnjkeš ! ne, ne otvara.
ČEPERKO
U vrnjkeš, nisam ni znao da imam uzrečicu !
MARKO
Koja beše Lesnikova uzrečica ? Šunj ! Šunj pećino !... Nije ni to. A Osenjina ? U tandriju ! Šumske majke ? Idimidođimi !... Ništa ne vredi...
ČEPERKO
Čekaj... Tamo u žilama stare vrbe žive dva vrlo stara šumska duha. Predveče iznesu svoje tronoge stoličice napolje i razgovaraju... Čini mi se da oni imaju neke stare uzrečice...
Marko je pošao do žila stare vrbe...
MARKO
Dobar dan, dobri stariši ! Ja se zovem Marko. Dolazim iz daleka...
Stari duhovi su ćutali i pušili. Marko je čekao. Onda je prvi stariš rekao svom drugu...
PRVI ŠUMSKI DUH
Izgleda, a nu da, da je nešto tu napremas.
DRUGI ŠUMSKI DUH
Pitaj ga, činiš tako, koj je i odakle je.
PRVI ŠUMSKI DUH
A nu da, pitaj ga časkom ti.
DRUGI ŠUMSKI DUH
Zar ne vidiš, činiš tako, da pušim.
PRVI ŠUMSKI DUH
Pa onda, a nu da, da ga ne pitamo !
DRUGI ŠUMSKI DUH
Ja mislim, činiš tako, da ga ne pitamo.
PRVI ŠUMSKI DUH
Šta nas interesuje, a nu da, koje i odakle je.
I nastavili su mirno da pućkaju svoje lule. Marko se nakašljao i ponovo im se obratio.
MARKO
Znate li, dobri stariši, čarobne reči koje otvaraju pećinu s blagom ?

[branko]

Duhovi su ćutali i pušili. Marko je izgubio strpljenje i otišao je. Posle njegovog odlask, stari duhovi su nastavili razgovor.
DRUGI ŠUMSKI DUH
A ono sigurno, činiš tako, nešto hoće da pita.
PRVI ŠUSMKI DUH
A nu da, Hteo bi da se nešto raspita.
DRUGI ŠUMSKI DUH
Inače činiš tako ne bi bio ovde kana.
PRVI ŠUMSKI DUH
Pitaj ga, a nu da, šta hoće.
DRUGI ŠUMSKI DUH
Pitaj ga, činiš tako, ti ako možeš časkom.
PRVI ŠUMSKI DUH
A nu da, zar ne vidiš da pušim ?
DRUGI ŠUMSKI DUH
Pa onda, činiš tako, da ga i ne pitamo šta hoće.
PRVI ŠUMSKI DUH
I ja mislim, a nu da, da ga ne pitamo.
DRUGI ŠUSMKI DUH
Šta nas interesuje, činiš tako, šta ono hoće.
PRVI ŠUMSKI DUH
Šta nas zanima, a nu da.
Marko je ponovo došao do pećine. Možda su uzrečice starih duhova čarobne reči?
MARKO
A nu da, pećino, činiš tako !
(Nešto je škljocnulo i vrata pećine su se polako i sa škripom otvorila. Bila je puna raznog blaga, a u sredini, na plišanom jastučetu, blistao je mač Novaka kovača. Pre nego što je ušao Marko je pozvao vuka. )
MARKO
Prijane Prijanoviću, vuče Prometalo, dođi časkom !
Vuk je došao.
MARKO
Uspeo sam ! Pogledaj štaga blaga !
VUK
Štaga blaga. Ne šali se šalom da dirneš-darneš išta osim mača. Inače,
Miš će pregristi konac kojim je vezan zaponac;
Zaponac će gurnuti jezičak, a jezičak će osloboditi čekićak;
Čekićak će udariti u skočak, a skočak će osloboditi točak;
Za točak je vezana metla koja će probuditi petla;
Petak će zakukurikati iz svega glasa pećina će se zatvoriti,
Dojuriće straža i neće ti biti spasa.
MARKO
Neću ništa ni taći !
VUK
Videli pa bili živi !
Marko je ušao u pećinu i prišao je postolju na kome je ležao mač... Uzeo ga je... Pošao je ka uzlazu... Odjednom je na jednom kovčegu primetio korice za mač ukrašene draguljima i isto tako raskošan opasač...
MARKO
Korice i opasač ! To ide uz mač !
Vuk mu je uzalud davao znake...
MARKO
Do izlaza iz pećine nema više od tri metara. Uzeću korice i opasač i jurnuću poput vetra.
Uzeo je korice i opasač... odjednom su se začuli neki zvuci nekih nepoznatih mehanizama... Marko je pokušao da beži, ali nije uspeo da pomakne noge...
VUK
Miš je pregrizao konac kojim je vezan zaponac... iskočio je jezičak... poskočio je čekićak... skočak je oslobodio točak... zaklatila se metla... uskoro ćeš čuti petla... (čuje se kukurikanje)...
Pećina se zatvara... Nestaje dnevnog svetla... Pećina se zatvorila, a malo potom stigla je i straža iz dvora. Marka su stražari odveli do kralja Sandalj-Mandalja.
STRAŽAR
Veličanstvo, ovaj leventa i potukač pokušao je da prisvoji vaš kraljevski mač.
Kralj ništa nije rekao samo je napravio neki Marku nerazumljiv gest.
MARKO
Jel kralj nem ?
STRAŽAR
Nije. Samo su mu dojadile reči.
MARKO
A šta je rekao ?
STRAŽAR
Rekao je ''em''.
Kralj se rukom uzvatio za pojas, a zatim je glavu prislonio na dlan.
MARKO
Šta veli dalje ?
STRAŽAR
Veli, em si mu ukrao mač, em si mi prekinuo drem.
Kralj je napravio pokret sklapanja očiju.
MARKO
Sklopio je oči. Još bi da soviše ?
STRAŽAR
Ne, to u prevodu znači ''crno ti se piše ''.
Kralj je raširenim rukama i dlanovima oponašao terazije.
MARKO
A sad, šta kaže, šta kaže ?
STRAŽAR
Tvoju krivicu važe.
Kralj se ponovo uhvatio za pojas i zamlatarao rukama.
MARKO
Šta veli, šta veli.
STRAŽAR
Doneo je presudu !
MARKO
Kako glasi, kako glasi ?
STRAŽAR
''Ko se MAČA MAŠA poginuće od MAČA. ''
Kralj je napravio znak spirale iznad glavepokazujući na Marka.
MARKO
Pokazuje da u glavi imam spiralu... to jest smatra me za budalu. Preispoljnu ili običnu.
STRAŽAR
Običnu.
MARKO
To je utešno.
Kralj je napravio još neki znak...
STRAŽAR
Kralj Sandalj Mandalj Treći pita šta imaš reći u svoju odbranu.
MARKO
(Za se). Kako je ono rekao kralj Grmalj ? (Kralju). Veličanstvo, ja se veoma kajem, al nisam mogao drugačije, prosto su mi otišle oči za tim mačem i njegovim sjajem.
Kralj je izveo neku pantomimu sa očima...
MARKO
I njemu su oči otišle...
STRAŽAR
Tačnije: odlutale !
MARKO
A kuda, kuda ?
Kralj je znacima prikazao devojku i to veoma lepu.
STRAŽAR
Za nekom lepojkom, princezom Janom... mnogi je prose... Ali njen otac... tako kaže.... još nije našao odgovor na pitanje ''s čime se lepota najbolje slaže''...
Kralj je znacima opisivao svoje patnje zbog priceze Jane...
MARKO
Izgleda da mnogo pati...
STRAŽAR
Da nešto mu nije pasent... I veli... ako mu dovedeš tu lepojku učinićeš mu veliki godiment... A ti ćeš od njega dobiti željeni mač – na prezent.
Marko je ponovo krenuo na put... Vuk ga je već čekao...
VUK
Eh, Prijane Prijanoviću... Kud i kamo si sad krenuo ?
MARKO
Kudikamo je bolje da nisam ni krećavao.
VUK
Ukakvu si nas sad uvalio tarapanu ? Šta nam činiti valja ?
MARKO
Treba da nađem neku devojku Janu.
VUK
Princezu Janu, kćer kralja Humodalja ?
MARKO
Dotičnu ili neku sličnu.
VUK
Ovoj nema slične.
MARKO
Znači veliko je lepa ?
VUK
Veoma je lepa i đerđerna devojana,
A ti si, bratac, bena i šana što si pristao na to.
Jer tu lepu princezu čuvaju ko ticu u kafezu !
I jer je njena čuvarica jedna grozna Ažderica.
Ažderica ili Ažder, ne znam tačno.
MARKO
Sad šta je tu je . A u kom kraljevstvu živi ta lepa i đerđerna princeza ?
VUK
U Trlavrlatedanegdaičitukabanabićidaljevu.
MARKO
Uh, al je to daleko.
VUK
Bolje se spola puta vrati nego na kraju puta slomit vrat.
MARKO
Vraćam ti dlaku, prijane Prijanoviću. Idi kud te noge nose i čuvaj se gvožđa.
VUK
A ja ti želim da na kraju krajeva zadobiješ trs što rađa brdo grožđa !
Otišao je. Ko bi drugi, ponovo se pojavio Osenja.
OSENJA
Ni blizu, ni daleko, postoji jedna poljana;
Na njoj cveće bere devojana Jana.
Gledano sa strane tu nema ni cveća ni poljane, ni devojane Jane;
Vidi se samo pustinja sura po kojoj vetar svira.
Gledaš li odozgore vidi se samo sinje more !
Al ako triput zatrepćeš videćeš poljanu i cveće,
A usred jednog cveta u kapljici rose: sliku i priliku Jane zlatkose...
MARKO
Ne zamajavaj me Osenja. Daleko mi ići valja. Daleko mi ili valja. Idem do Trlavrlatedanegdaičitukabanabićidaljeva ! (Peva).
Trla vrla teda negda,
Iči tuka, bana bići, baš daleko valja ići...
Trla vrla, teda negda, tamo amo, desno levo,
Uh, al je daleko to vražije Trlavrlatedanegdaičitukabanabićidaljevo !
Moram potražiti konačište, a sutra sve opet iz početka:
Trla vrla, gore dole...
Legao je na travu, izvadio pokrivač iz torbe i pokrio se... Iza drve ta je izvirio Osenja...
OSENJA
E baš si šeprtlja. Pokrivaš se širinom a ne dužinom. Zato ti vire noge.
MARKO
Uh, što mi se spava... neka ih neka vire...
OSENJA
Uh, što me to nervira !
MARKO
Dobro, okrenuću...
Marko je okrenuo prevrnuo pokrivač ali opet su mu virele noge... Zatvorio je oči.... Osenja je osmotrio da li spava a onda je hitro priskočio i okrenuo pokrivač kako treba.
MARKO
Što si me probudio ?
OSENJA
Zato što me raspamećuje kad neko nešto radi pogrešno !
MARKO
Znači, to je tvoja slaba tačka ispravljanje tuđih grešaka. Možda ćeš mi tako pasti šaka ?
OSENJA
Šta veliš ?
MARKO
Pitam se šta će ti ta smešna kapa, kupasta pa još crvena ?
OSENJA
E baš si bena. To nije obična kapa nego kapa nevidimaka.
MARKO
Kako nevidljivka ?
OSENJA
Rekao sam nevidimaka.
MARKO
Znači ko je nosi postaje neviljiv. A šta biva sa kapom ? Ona se vidi ?
OSENJA
U tandariju idi. Onaj ko je nosi postaje nevidljiv zajedno sa kapom.
MARKO
(Za se ). Kad bih imao kapu neviljivku lako bih ugrabio princezu. (Osenji). Ej, daj mi da probam...
OSENJA
Tako jeftive valjuge ne pale kod mene. Kapu možeš dobiti samo ke me uhvati, a takav se još nije našao.
MARKO
Onda me ostavi na miru.
OSENJA
Osenja koji nekog ostavi na miru nije Osenja.
MARKO
Urnišeš me... zasviraću na sviralu da sredim misli. (Izvaduo je dvojnice iz torbe).
OSENJA
To nije svirala nego su dvojnice !
MARKO
Dobro, dvojnice. (Za se). Videćemo ko je od nas dvojice veći domišljan. (Dunuo je u dvojnice).... Pazi neće da sviraju. Ti si mi začarao dvojnice ?
OSENJA
Uh, što me nerviraš. Okrenuo si dvojnice naopačko, a hoćeš da sviraš.
MARKO
Naopako ? Znači treba da ih okrenem.
Okrenuo je dvojnice sa rupama na dole i opet dunuo... Osenja je cupkao okolo sve više se nervirajući...
MARKO
Okrenuo sam a opet neće. Naravno, kad nisam prste stavio na rupe. Gde su mi rupe ? Ukrao si mi rupe od dvojnica.
OSENJA
Gde su mu rupe ! Glup je onaj ko podučava glupe !
Marko se sagnuo da traži rupe od dvojnica...
MARKO
A tu su dole !
Izokrenuo je šake i nekako podvukao prste odozdo na dvojnice koje su još uvek ostale okrenute naopakoi dunuo...
MARKO
Neće pa neće !
Osenja nije izdržao, priskočio je i okrenuo je dvojnice kako treba... Marko je to i čekao... Hitro ga je zgrabio i uzeo mu kapu nevidimku...
MARKO
Konačno si dolijao Osenja.
Osenja je otišao nervirajuići se...
OSENJA
Uh, što se nerviram... Kako sam napravio tako glupu grešku ? Kako sam napravio tako glupu grešku...
Pred Markom se ponovo pojavio Vuk Prometalo...
MARKO
Zašto si se vratio, Prijane Prijanoviću ?
VUK
Eh... ti si mi rođak u tvrdoglavosti, a brat u veštini upadanja u neprilike... Sad imaš kapu nevidljivku. Uđi u dvor i kad princeza zaspi, uzmi je u naručja pa begaj. Osenjina kapa će i tebe i nju ičiniti neviljivim. Ali, pazi, ne smeš ništa drugo osim princeze poneti iz dvora. Jer, u tom času,
Neko devojče, dobiće poljubac i ispustiće rubac,
Rubac će pasti na grm ruže, momak će dohvatiti rubac s grma,
I osetiće ubod trna, jauknuće kroz zube, mačka će ispustiti klube,
Klube će se otkotrati i uplašiće pčelu, pčela će odleteti do vodenice,
I sleteti na krišku lubenice, vodeničar će mahnuti na pčelu
I uplašiće vrapca, vrabac će iz krila ispustiti perce,
Perce će pasti na pekara koji prodaje perece, pekar će kinuti
I od tog kija iz žbunja će izmileti zmija, slika zmije pojaviće se
U snu jednog paža koji će viknuti ''Straža ! Straža !'',
Upomoć ! Upomoć !
A u istom času i kapa nevidljivka izgubiće svoju moć.
Ostalo znaš, završićeš u čeljustma grozne Ažderice.
MARKO
A može li se ta Ažderica nekako pobediti ?
VUK
Otom potom. Što bi se igrao sa mladim životom.
MARKO
Pitam onako.
VUK
Može. Jednu je pobedio neki Pavao tako što je na nju sipao kabao vrlo vruće vode. Neki drugi junak pobedio je neku drugu Aždericu (i spasio carevu kći iz njenih ralja) udarcem bukovog malja !
MARKO
Interesantno.
VUK
Samo što je taj bio džin grmalj a džinovski je bio i malj. A gorostasan je i bio ranije pomenuti Pavao (a to vredi i za njegov kabao). Hajde, . Kreni i glavu u pamet !
Za to vreme na dvoru kralja Hudomalja...
KRALJ HUDOMALJ
Prosci, novodošli ! Pokašte da l ste umni il glupi, odgovorite kratko i glatko na naš kraljevski upit.
Ko na naš upit da odgovor bez mane dobiće ruku naše kćeri
Lepe princeze Jane.
Ko dakle ume da nam kaže S ČIM SE LEPOTA NAJBOLJE SLAŽE ?
PRVI PROSAC
Lepota se najbolje slaže sa lepotom !
KRALJ HUDOMALJ
Totov ! Bacite ga Ažderici.
AŽDERICA
Mljac, njup ! Tako mu i treba kad je glup (Proguta ga).
DRUGI PROSAC
Moj odgovor je: Lepota je umeće !
KRALJ HUDOMALJ
E neće biti. U čeljust Aždarice ideš i ti !
AŽDERICA
(Drugom proscu ). Mljac ! NJup ! U čeljust moju došao si jer bio si klupoder.
KRALJ HUMODALJ
Sledeći !
TREĆI PROSAC
Nema boljeg sklada od lepote i junaštva !
KRALJ HUMODALJ
Svašta ! Stražaru, i ovog Aždarici baci pa nek se junači.
AŽDERICA
Tog što se junači smazaću kao začin !
KRALJ HUMODALJ
Lepa prelepa moja kćeri ! Još moraš čekati. A dotle se posveti vezi u drugom ručnom radu... A ti, verna moja Ažderice, pripazi da je ne ukradu neke dangube viteške !
AŽDERICA
Čuvaću je, gospodaru, bez greške... (Kads e kralj malo udalji). E baš ću da spavam. Jer, poznato je, drugar, strah šumu čuva a ne lugar.
Okrenula se na bok i zaspala. Princeza je nastavila da na svom đerđefu veze sliku princa iz svojih snova... Ušao je stražar i na zlatnom poslužaoniku doneo neko pismo. Princeza ga je otvorila...
PRINCEZA
Ah, pesma još jednog viteza...
Čita...
O, amore ! Osetih ustrel tvoj kad videš njeno lice,
Božansko lice joj ! O, djevo ! Ja u svom životu cilj jedan jedini znam:
Opevaću lepotu vašu, veliku lepotu vam.
Potpis: ''Vitez lutalica''.
Pocepala je pesmu i bacila je...
PRINCEZA
Svi vitezovi, kao u roju, hvale lepotu moju.
Nadaleko hvale svi, veliku lepotu mi.
Al briga me za njine reči, za laskave reči im...
Ja čekam tebe o kome snim...
Zagledala je setno u sliku princa koga je izvezla... Odjednom, vez kao da je progovorio...
MARKO
(Off. ) Ali, princezo, ti si zaista izrazito lepa !
PRINCEZA
Ko to govori ? Kao da je vez progovorio !... Ne, to je moj sopstveni glas.
MARKO
(Off. ) Ne, to sam ja.
PRINCEZA
Princ koga sanjam a koji nikako ne dolazi ? A gde si ?
MARKO
Tu sam, gde bih bio drugde.
PRINCEZA
Tu si, gde bi bio drugde, samo što te malkice nema, kao i obično.
MARKO
Kako, kao i obično ?
PRINCEZA
Dosad si bio daleko, a sad si tu samo što te nema.
MARKO
Ja sam tu, znači da me ima.
PRINCEZA
A kako si tu zato što te ne vidim ?
MARKO
Zato što sam u nevidelu.
PRINCEZA
A kako to ?
MARKO
Došao sam nevidljiv.
PRINCEZA
O Bože, on je pomalo stidljiv zato što je došao nevidljiv. Baš tako sam ga i zamišljala... A kako si postao nevidljiv.
MARKO
Imam kapu nevidljivku. Ko je stavi na glavu postaje nevidljiv.
PRINCEZA
A kako ne vidim kapu ?
MARKO
Kad se kapa nevidljivka stavi na glavu čovek postaje nevidljiv zajedno sa kapom. Inače cela stvar ne bi imala smisla, zar ne .
PRINCEZA
Zanimljivo priča i ima lep glas. Baš kao što sam ga i zamišljala... Možda to još uvek samo zamišljam ?
MARKO
Ne, ne... možeš me dotaći. Pruži ruku... (Princeza posluša)... To je moja ruka...
PRINCEZA
A zašto si došao ?
MARKO
Da te odvedem, hajdemo !
PRINCEZA
Ne znam... moram biti sigurna da si onaj pravi. Skini tu kapu... Ne boj se, Ažderica spava...
Marko je skinuo kapu nevidimku i izašao iza veza...
PRINCEZA
(Gledajući ga). Da li mi se, dok te gledam, podižu obrve i šire zenice ?
MARKO
Nepremetno... tek tek... ali šire se....
PRINCEZA
Tako i treba... i stobom se događa isto...
MARKO
A šta to znači ?
PRINCEZA
To je znak da si onaj pravi... U zlatnoj knjizi za princeze piše:''Najvažnije je da vam se, dok ga gledate, obrve izvijaju a zenice šire. Manje je važno da li je lep, hrabar i učen i da li ima lepe manire''. Vodi me ! A kako ćemo proći pored straže ?
MARKO
Kapa nedivljivka će nas oboje učiniti nevidljivim...
Pošli su... ali, Marko je primetio pored princezinog veza skupoceni đerdan...
MARKO
Zaboravila si đerdan !
PRINCEZA
Neka ga, nije mi više važan...
MARKO
Uz tako lepu u đeđernu princezu ide i lep đerdan !
Uzeo ga je... Odjednom su se začuli oni isti čudni zvuci... Tu su se, istom, stvorio i Vuk Prometalo...
VUK
Eh, Prijane Prijanoviću...
MARKO
Da begamo !
VUK
Kasno je ... eno, pogledaj tamo, ... devojče je dobilo poljubac i ispustilo rubac...
(Pantomima, muzika).
... Momak je dohvatio rubac s grma i osetio ubod trna...
Opsovao je kroz zube... Mačka je ispustila klube...
Klube se kotrlja uplašilo je pčelu... pčela leti do vodenice...
Sleće na krišku lubenice... vodeničar maše na pčelu...
Uplašio je vrapca... vrabac je ispustio perce... kinuo je
Onaj što prodaje perece... od pekarevog kija iz žbuna
Je izmilila zmija... slika zmije pojavljuje se u snu onog paža !
PAŽ
Straža ! Straža ! Upomoć ! Upomoć !
MARKO
Staviću kapu nevidljivku !
Stavio je kapu na glavu ali ništa se nije desilo...
VUK
I kapa nevidljivka izgubila je svoju moć !
U tom času Ažderica se probudila
AŽDERICA
Uh, uh... ko me je probudio ? Ko se usudio... ? Gle, neki carević. Kad patim od žgaravice volim da gutam careviće.
MARKO
Prvo i prvo, ja nisam carević...
AŽDERICA
Ne volom kad neko tera inat – prkos ! Ko si i šta si ?
MARKO
Ja sam junak što ne zna za strahos !
AŽDERICA
A ja sam stražna Ažderica !
MARKO
Ažderica, ne – Ažderica, ti si obična gušterica !
AŽDERICA
Plamen gram, glave trgam, zato me zovu glavotrga !
MARKO
A ja sam, poštovan, UTAMANJIVAČ RAZNIH NEMANA ! Uplejao sam pre dva tri dana jednog još većeg nemana !
AŽDERICA
Ma nemoj mi reći ? A Kako ?
MARKO
Sad ću tilnuti brzi strelu ! Kad pomisliš da je u letu biće već u tvome telu ! Letu telu ... AShvataš li koliko je brza ?
Pusti strelu.
AŽDERICA
Tvoje me strelice, dušice, peckaju kao mušice ! Ni najteža koplja nisu probila moj oklop od krljušti ! Sad ću pustiti vatreni jezik koji će da te oprljušti !
Pustila je oganj iz čeljisti koji je skoro dohvatio Marka.
AŽDERICA
Prvo ću malo da te potpečem pa ću onda da te gutnem ! kako i se to sviđa, pustozvrcu pusti ? Još malo ću da te potpečem, pa ću da se isčeljustim !
VUK
(Ažderici). Videćemo čija vuna čiju nanu prede !
Ažderica je pustila ponovo plamen iz usta.
VUK
(Marku). Kad se isčeljusti da te proguta nemoj begati nego je čekaj smelo i tilni joj ovaj olovni štap u ždrelo... (Daje mu štap). Vrelina rastopljenog olova će je uništiti !... Pazi, evo je... sad će se isčeljustiti !
AŽDERICA
Junače, osećaš li sad strahos ! Junače, sad se junači ! U čeljust moju uskači !
Raujapila je ogromno grotlo svojih usta... Marko je hitro hitnuo olovni štap unutra...
MARKO
Eto ti, Ažderice, lek protiv žgaravice !
Grozno stenjući i brekćući Ažderica se strovalila mrtva mrtvicijata. Princeza je poletela u markov zagrljaj.
KRALJ HUDOMALJ
Ko je sad pa ovaj, pustozvrc tršavi ?
PRINCEZA JANA
Oče, to je onaj pravi.
Marko, princeza Jana i vuk Prometalo krenuli su natrag...
MARKO
Šta da radim Prijane Prijanoviću ? Princeza mi se mnogo sviđa i obratno.
VUK
Uopšte ti se ne sviđa ?
MARKO
Ma ne...
VUK
I ti se sviđaš njoj, takođe mnogo ?
MARKO
Takođe.
VUK
Pa šta onda, vodi je kući.
MARKO
Al ako ne odstupim curu onom kralju neću dobiti mač, bez mača neću dobiti konja, a bez konja neću dobiti trs... Otac će me nazvati benom ako se umesto s trsom vratim sa ženom !... Ne znam pa ne znam šta mi činiti valja ?
VUK
Nadlukavićemo kralja... Sakri devojanu a ja ću se prometnuti u nju. Mene ćeš odvesti kralju Sandalj Mandalju. Vi požurite daljnj, a ja ću vas stići.
MARKO
Ti znaš da se premećeš ? (Zadivljeno).
VUK
Nije to ništa naročito. To je samo jedna posebna vrsta snalažljivosti, ništa više.
Marko je stigao na dvor kralja sandalj Mandalja.
MARKO
Dovodim vam devojanu Janu, lepu i đeđernu. Nije samo lepa nego prekrasno veze na đerđefu !
KRALJ SANDA MANDALJ
Evo, predajem ti mač Novaka kovača ! Zaslužio si ga !
Marko se poklonio i otišao je.. Princeza je odmah uzela i postavila svoj okvir za vez i stidljivo se krijući iza njega počela da veze... Kralj joj je prišao...
KRALJ SANDALJ MANDALJ
Osmehni mi se lepoto ! Biće vremena za vez !
Princeza je sklonila okvir za vez umesto princete ukazao se vuk. Iskovržio se na kralja i pobegao.
KRALJ SANDALJ MANDALJ
Pomoć ! Pomoć ! Umesto princezinog osmeha ugledah vučiji iskovrež.
Marko je stigao na dvor kralja Grmalja.
MARKO
Kralju Kuškundaljeva, doneo sam vam željeni mač, a vi ispunite svoje obećanje !
KRALJ GRMALJ
(Divi se maču, pipka ga uzmahuje ). Sad mi je srce na mestu ! Pripremuio sam kovčeg za njega da mi ga neko ne ukrade !
Sravio je mač u veliki kovčeg... Stražar je doveo konja...
KRALJ GRMALJ
Evo Avgara, konja vilenog ! zaslužio si ga, pošteno !
Marko je prihvatio konja, poklonio se i otišao... Kralj je obilazio oko kovčega a onda nije odoleo otključao je katanac i otvorio ga... Iz kovčega je iskočio vuk, iskezio se na kralja i pobegao.
KRALJ GRMALJ
Pomoć ! Pomoć ! Prevara, prevaara !
Dojurili su stražari...
KRALJ GRMALJ
(Pokazujući kovčeg). Hteo sam da uzmem mač da mu još jednom opipam rez, al umesto mača ugledah vučiji kez !
Makko je stigao do dvora kralja Hrsa... Kralj Hrs je spavao na prestolu...
MARKO
Vaše veličanstvo, probudite se ! Doveo sam Avgara, konja vilovitog !
KRALJ HRS
Kakva lepota ! Nije to neki čapras, kolansuz ili čekarasti putalj nego viloviti vranac ! (Opipavao je grivu i kopita konju Avgaru). Skoro da zaboravim ! Tu j e moje uzdarje: Trs plemeniti ! Zaslužio si da kušaš kraljevska vinca !
Marko se poklonio, uzeo trs i otišao... Kralj se još divio konju Avgaru.
KRALJ TRS
Konju od svih brži, de zarži !
Konj je skinuo konjsku obrazinu i ukazala se vučija.
VUK
Kakav te snašao rz. Ja sam vuk nazlobrz !
Iskovrežio se na kralja i pobegao. Uskoro su Marko, princeza i vuk stigli do raskršća nadomak Markove kuće.
VUK
I tako smo Prijane Prijanoviću, priči stali na rep. Naš primak se rastao... Hteo sam reći... naš rastanak se primakao. Želim vam svaku sreću !
MARKO
Prijane Prijanoviću, pođi sa nama. Star si za lutanje i prometanje.
VUK
Znaš kako se kaže: Krsti vuka, a šuma skoči u vuka !
MARKO
A vuk skoči u šumu.
VUK
Nikad neću naučiti. Ostajte mi zbogom.