Gradimir Stojković - Hajduk u Beogradu

[branko]

GRADIMIR STOJKOVIĆ

HAJDUK U BEOGRADU

ADAPTIRAO ZA POZORIŠNO IZVOĐENJE LJUBIVOJE BUBE MARKOVIĆ

GLIGORIJE PECIKOZA HAJDUK
VESNA ĐUKIĆ
VLADA INDIJANAC
SANJA DRAGOVIĆ - Vladina devojčica
HIMALAJA - ŽIVOTIĆ
CECA BARBIKA
ZORAN SAVIĆ COLE - predsednik razreda
JASNA - sekretar razreda
ĐOLE - Kavgadžija
VERICA MIŠICA - Mali zvrk u razredu
NEVENA - redar
MARINA - redar
MINA - najpovučenija devojčica
ZORICA
SANDRA
DEBELA OLIVERA
ROBERTA
VLADISLAVA
DVE VLADISLAVINE DRUGARICE
RAZREDNA - nastavnica biologije
MATA - nastavnik matematike
GODZILA - nastavnica srpskog

Scene:

PRVA SCENA :DOLAZAK HAJDUKA U ŠKOLU
DRUGA SCENA : ČAS BIOLOGIJE
TREĆA SCENA : ČAS MATEMATIKE
ČETVRTA SCENA: SONG BROJ JEDAN
PETA SCENA : ČAS SRPSKOG
ŠESTA SCENA : RAZREDNA ZAJEDNICA
SEDMA SCENA : PRVI POLJUBAC
OSMA SCENA : TELEFONSKI RAZGOVOR
DEVETA SCENA : RAZGOVOR U UČIONICI
DESETA SCENA : ODELJENSKA ZAJEDNICA
JEDANAESTA SCENA : PISMENI ZADATAK IZ MATEMATIKE
DVANAESTA SCENA : SVAĐA SA VESNOM
TRINAESTA SCENA : ČAS SRPSKOG
ČETRNAESTA SCENA : DOLAZAK ROBERTE
PETNAESTA SCENA : SVAĐA ZBOG ROBERTE
ŠESNAESTA SCENA : SONG 2 ROBERTA
SEDAMNAESTA SCENA :DRAMSKA SEKCIJA
OSAMNAESTA SCENA : PRIPREMA ZA ŽURKU
DEVETNAESTA SCENA : ŽURKA
DVADESETA SCENA : SONG BROJ 3 NEKI NOVI KLINCI
PRVA SCENA :DOLAZAK HAJDUKA U ŠKOLU


(Škola. Učionica.Zvono za veliki odmor.Rusvaj.Ulazi nastavnica biologije-razredna sa jednim dečakom...)

RAZREDNA: Deco, evo vam novog druga, lepo ga primite i pomozite mu da se uklopi i navikne na ovu sredinu.

HAJDUK: (razgleda po učionici.Strašno mu je.Čini mu se da ga ceo razred guta očima.)

RAZREDNA: (nastavlja...) Ako se ne varam Dragovićeva, kod tebe ne sedi niko u klupi. Hajduk, tu ćeš da sediš i upamti nema premeštanja! Hajde sad... Čekaj... Red je da se predstaviš razredu. Za početak reci nam kako se zoveš.

HAJDUK: (mucajući) Gli... Gligorije...

VLADA INDIJANAC: Seljače! (Svi se smeju)

RAZREDNA: Vlado (ljutito) te tvoje duhovitosti bi mogao da zadržiš za sebe (u razredu tajac) no zar samo Gligorije?

HAJDUK: Ja se zovem Gligorije Pecikoza Hajduk! (u razredu prigušen kikot)

RAZREDNA: Dobro, Gligorije, a šta ti znači ono - Haduk?

HAJDUK : To mi je deo prezimena.

RAZREDNA: Ako je tako neka ti bude. Sedi na mesto. (Razredna krene, pa zastane) Hajduk, raspored što pre prepiši od drugova, a sutra po njemu sve kako treba.(Izađe)
(U razredu nastane galama, svi se sjate oko Hajduka).

VLADA INDIJANAC: Hej KOZO, jesi li štreber?

HIMALAJA:Pikaš li fudbal?

HAJDUK: Ne, ja igram fudbal.

VLADA INDIJANAC:(Podrugljivo) Jesi li video ikad pravu fudbalsku loptu?

HAJDUK: Imam bubamaru kod kuće. I basketaru. Bio sam u košarkaškoj reprezentaciji škole...

DEBELA OLIVERA: A šta si u njoj radio?

KAVGADŽIJA ĐOLE: Držao koš da ne padne!(opšti smeh)

HAJDUK:(uzvrati osmeh Sanji) Kako se zoveš?

SANJA: Sanja... A kako tebe zovu? Meni se Gligorije ne sviđa. Glupavo je. Zvaću te Griša, to je lepše, zar ne?
(HAJDUK slegne ramenima.)

VLADA INDIJANAC: Ej mali dođi ovamo... Priđi, priđi
HAJDUK:Šta je?!

VLADA INDIJANAC: Nisi žena, hajde slobodno priđi.

HAJDUK: Nemoj da se vređaš.

VLADA INDIJANAC: Hej...OK, iskuliraj. Stani da popričamo... Kozice.(Stanu jedan naspram drugog ko petlići kikirezi) Ti stanuješ u mojoj zgradi. Ja sam na drugom spratu. Sanja je na prvom.(Pauza)Nju ćeš da zaboraviš...Da zaobiđeš... Ona je moja. Kapiraš? (Hajduk se nasmeši) Ej, ne kezi se!...Ozbiljno ti kažem. Nemoj posle da pričaš kako te nisam upozorio.

HAJDUK: Dobro! Upozorio si me i shvatio sam. Ako nemaš ništa drugo da mi kažeš - idem. (Pođe)

VLADA INDIJANAC: Čekaj, nisam još završio!

HAJDUK: Slušaj ti, nemoj da me smaraš. Nisam zainteresovan za Sanju, niti i za jednu od ovih devojčica. Ostavi me na miru.

VLADA INDIJANAC: Seljo, mnogo ti dižeš nos. Nemoj da ti ga ja spustim.
(Hajduk okleva da se upusti u tuču)

VLADA INDIJANAC: Šta je Kozo, utronjo si se,a?!

HAJDUK: Nisam se utronjo. (Osmehne se) Ne vredi vam. Detinjasto je pobiti se, tek da bi se pokazala snaga. Kada to shvatite, javite mi se.(Okrene se i ode)

ĐOLE KAVGADŽIJA: Hej ti novi, ajmo napolje da pikamo basket sigurno nisi gori od Trte, od njega nema gorih. Veze nema. sva sreća pa je promenio školu.

HAJDUK: Baš fino, i mene prsti svrbe. Kome da dam košulju i sat na čuvanje?

VESNA: Daj meni! Ja ću da ti čuvam! (Izlaze napolje, čuje se graja kao i u svakoj školi na velikom odmoru) (Svetla se gase).


DRUGA SCENA : ČAS BIOLOGIJE


(Na sceni razredna i ceo razred na svojim mestima. Upadaju znojavi raspojasani i zadihani Hajduk, Đorđe, Himalaja i Vlada. Malo zatim i Vesna.)

RAZREDNA: Prvi dan u školi Gligorije! Prvi dan i lep početak! Kasniš na čas, i to ni manje ni više, nego na moj čas!

HAJDUK: Izvinite, razredna, igrali smo basket... Znate ja jako volim košarku... Pa sam, pa sam se zaigrao. Oprostite, mislim da se to neće ponoviti.

RAZREDNA: Nesporno! Pecikoza, ti si dobro vaspitano dete. Sviđa mi se što ne lažeš i ne pokušavaš da se izvučeš,ali to ne znači da ti pravdam kašnjenje na čas. Što se tiče Đorđa on je navikao na neopravdane. Evo, vidi kako se smejulji. Da je nešto manji pa da mu izvučem uši. Na mesto, košarkaši! Ti, Gligorije, gledaj da za mene budeš što više Pecikoza, a što manje Hajduk. (Smeh u razredu) A ti, Vesna, šta si ti radila? (Vesna obori pogled)

HAJDUK: Izvinite, razredna, Vesna je zbog mene zakasnila (žamor u razredu)

RAZREDNA: (Smejući se slatko) Vidi, vidi! Pa ti si ipak pravi Hajduk!

HAJDUK: Molim vas... Ja sam je zamolio da mi čuva košulju i sat (Graja nadjačava Hajduka)

RAZREDNA : Tišina!!! Šta je sa vama!? Vesna, na mesto.(ne prijatna tišina.ZVONO)


TREĆA SCENA : ČAS MATEMATIKE


(Redari brišu užurbano tablu, a đaci spremaju sveske za čas.ZVONO.Tajac.Svi ćute. Na ulazu dežura Marina. Posle kraće pauze... )

HAJDUK: Sanja!?

SANJA : A?

HAJDUK: Nastavnik kasni više od 10 minuta.

SANJA: Aha, oće on to tako.

HAJDUK: (mala pauza) E, kakav je taj nastavnik, mislim onako, kao čovek?

SANJA: Videćeš.

MARINA: Evo ga, ide!!!
(Vikne i stušti se na mesto. Ceo razred skoči na noge i ukipi se.)

MATEMATIČAR : Sedite. Redari, ko nije na času?

NEVENA: Niko.

MATEMATIČAR : (Upisuje... ) Niko nije na času...
NEVENA: Ne nastavniče, niko ne fali sa časa.

MATEMATIČAR : (lista dnevnik) Pecikoza Hajduk...

HAJDUK:(Ustane)

MATEMATIČAR : (Još glasnije, ne podižući glavu) Gligorije!

HAJDUK: (Noge mu se odsekle, grlo steglo pa samo klima glavom)

MATEMATIČAR : (Diže pogled) Ti ne umeš da govoriš?! Šta si se rasklimatao glavom ko beslovesno goveče?

HAJDUK : Umem nastavniče.

MATEMATIČAR : Šta umeš?

HAJDUK : Da govorim nastavniče.

MATEMATIČAR : E, onda ćeš imati priliku da to svoje umeće pokažeš i upotrebiš. Na tablu! Piši! Brzina automobila se povećava sa 36 km/h na 108 km/h za 10 sekundi. Izračunaj pređeni put i ubrzanje automobila.

HAJDUK: (Brzo ispiše ceo postupak na tabli)(nastane pauza u kojoj profa pretura po svojoj tašni.Konačno Himalaja progovori)

HIMALAJA: Nastavniče, gotov je.

MATEMATIČAR : (Skoči i razbesni se) Ko to priča?! Kakva je to galama?! Ovo je nečuveno! Nered! Rasulo! Ko vam je dozvoli da pričate?!

HAJDUK: Ja sam gotov, mislim, završio sam.

MATEMATIČAR : (prelete pogledom po tabli) Kako to rešavaš?! Levom nogom?! Odakle si prepisao? Pokaži! Brzo,brzo... Dlanove pokaži!

HAJDUK: (Zbunjeno) Nastavniče, ja ... ja ne umem da prepisujem.

MATEMATIČAR : Dlanove! Dlanove na sunce! Da ti vidim dlanove.(Hajduk ostavi kredu i gurne mu ruke pred nos.) Dole ruke! Šta ti zamišljaš, ko si?! Kako se to ponašaš?

HAJDUK : Gospodine nastavniče, rešio sam zadatak, a vi mi niste rekli da li je dobro ili ne. (Profa vidno još više pobesni a onda pogleda tablu)

MATEMATIČAR : (sasvim mirno) vidi, vidi molim te. Potpuno tačno.Brzo i dobro. Ti si novi učenik, je li?(osmrhne se) Zanimljivo. Zbilja zanimljivo. A u bivšoj školi niste govorili na glas dok ste radili zadatak na tabli?

HAJDUK: Jesmo nastavniče. Ali sada sam se zbunio i uplašio.

MATEMATIČAR : Uplašio?! Šta imaš da se plašiš? Šta si ti, muškarac ili bebica? Da neću, valjda, nos da ti odgrizem? (Hajduk se nasmeši) Šta je, šta si se naduvao?(Hajduk prasne u smeh) Pa ti nisi normalan! Kako se to ponašaš?! Užas! Rasulo! Haos! Ja ću te naučiti pristojnom ponašanju, ako to do sada niko nije!(Krene divljački kao da će da ga zgazi)

VESNA:(Istrči do njih i umiljato..) Nastavniče, molim Vas, meni ovo nije sasvim jasno!

MATEMATIČAR : (Okrene se i ko jagnjašce zažubori) Zar tebi Venice može nešto da bude nejasno? Hajde, dušo, pitaj pa da razjasnimo(Vesna priđe tabli a nastavnik se okrene Hajduku) A ti marš na mesto! I da se naučiš lepom ponašanju(Hajduk ode, a nastavnik nastavi umiljato) E, sad pitaj Vesnice.

VESNA: (Uvijajući se istegne ruku do vrha table da joj kratka suknjica bude još kraća) Pa znate ovo... Natavniče... Ne znam kako se odjednom odavde... našlo tu.

MATEMATIČAR : Evo gledaj srce moje!(Pokazuje joj rukama na tablu i razmaše se ko izviđač. Vena složi facu kao da sluša najveću mudrost sveta i povremeno klima glavom)... Jel ti sada jasno Vesnice?

HAJDUK: (A parte) Hej, zbog čega ovaj tako?

SANJA: Ćuti budalo, čuće te!

HAJDUK :Ama kako?... Vesna?

SANJA : (Nasmeje se) Šta Vesna? Baš si mentol! Ume ona...
(U tom trenutku ZVONO. Profa izađe, a za njim i svi đaci sem Hajduka i Vesne.)

HAJDUK: Puno ti hvala.

VESNA: Nije to ništa. On se na taj štos lako pali. Sve devojčice to znaju. samo ne prolaze akrepi i totalne gluperde. NJima poklanja dvojke da bi se izvadio kod ostalih. Videćeš već...
(Uhvati ga pod ruku.MRAK)


ČETVRTA SCENA: SONG BROJ JEDAN

PETA SCENA : ČAS SRPSKOG


(Ulazi nastavnica. Hajduk čita pismo.)

SRPIKINJA GODZILA : Pecikoza! Šta to gledaš u krilima?

HAJDUK : Ništa.(Ustane)

SRPIKINJA GODZILA : Pecikoza, ti lažeš! Momentalno to donesi ovamo.

HAJDUK : Nemam šta da vam donesem(gurne pismo u torbu).

SRPIKINJA GODZILA :Lepo ti kažem dečko, donesi mi to što si čitao. Hajde, brže! Nemam vremena za gubljenje.(Hajdu k se zainatio pa se ne da) Pecikoza... Brzo donesi torbu!(Hajduk se ne miče. Srpkinja ustaje i dolazi do Hajduka.Razred zažamori a ona prosikta...)Mir!!! Da nisam ni reč čula! (Pruži ruku ka Hajduku) Daj ovamo torbu!

HAJDUK : Ne dam!

RAZRED : OOOO...

SRPIKINJA GODZILA : Nisam dobro čula Pecikoza!

HAJDUK: Dobro ste me čuli, ne dam. Nemate pravo da me pretresate kao da sam lopov.

SRPIKINJA GODZILA : Ja nemam pravo?! Ja?! Ma ko si ti da mi to kažeš?!(Ide ka katedri) Pecikoza, napusti čas i idi iz ovih stopa da se javiš direktoru. NJemu objasni svoje ponašanje... Čuo si me - odmah se gubi! (Hajduk ćutke uzme torbu i pođe). Kuda ćeš sa torbom?! Ostavi stvari. Da ne misliš možda da ću ja pretresati tvoju torbu dok ti nisi tu?

HAJDUK: Ne znam... nisam siguran da nećete!

SRPIKINJA GODZILA : (Ciknu) Izlazi napolje! Napolje!!! Redar, da odvedeš ovog ovde odmah kod direktora. Da ga sačekaš i dovedeš nazad.(Oba redara su pošla).Marina ti kod razredne. Reci joj da odmah dođe. A ti Nevena, pazi se, ako neodete kod direktora, ti ćeš biti kažnjena.(Svo troje izađu.Na sceni tajac)

(Nakon par trenutaka Marina se vrati i sedne na svoje mesto.Razredna uđe za njom.Tada ulaze Nevena i Hajduk)

NEVENA: Direktor nije tu nastavnice, pa smo se odmah vratili da pitamo šta ćemo sad.

RAZREDNA: Dobro! Nevena idi na mesto. A ti Hajduk, da čujem, šta si to uradio?(Hajduk nije stigao ni usta da otvori)

SRPIKINJA GODZILA : Užas!!! Skandal!!! Za 20 godina službe nisam doživela ovakav bezobrazluk.

RAZREDNA : Koleginice,dozvolite mi da ubrzam stvari. Da ne gubimo od časa ni Vi ni ja. Hajduk će mi u dve reči objasniti šta je uradio, po ćemo na razrednom da raspravimo. Dakle, Hajduk, u čemu je stvar?

HAJDUK : Nisam dozvolio da me gospođa nastavnica pretrese...

SRPIKINJA GODZILA : Gospode Bože! to je previše, on je i dalje drzak! Ja sam gospođica, Pecikoza!

RAZREDNA : (Ledeno se osmehujući) Koleginice, dozvolite da o svemu nas dve porazgovaramo posle časa. Pecikoza, sedi na mesto! A Vas koleginice molim da se ne uzrujavate previše. Obećavam da će Pecikoza biti kažnjen onoliko koliko je zaslužio.(Hajduk sedne na mesto. Razredna pođe, pa zastane...) I još nešto da vas zamolim koleginice. Ja probleme rešavam sa čitavim odeljenjem. Ako nešto nije u redu, najlepše Vas molim, obavestite prvo mene - i to odmah. Nemojte decu da šaljete direktoru. Pa nas dve smo oduvek dobro sarađivale. Sledeći čas imaćemo razrednu zajednicu. Svi me sačekajte. (ZVONO.Izađe, svi ustanu)


ŠESTA SCENA : RAZREDNA ZAJEDNICA


(Dečja graja.ZVONO.Razredna ulazi. Cole i Jasna za katedrom)

COLE : Otvaram sastanak razredne zajednice. Prva i jedina tačka dnevnog reda - Gligorije Pecikoza Hajduk...

HIMALAJA : Ajde bre ne tupite. Čovek je potpuno bio u pravu!

ZORICA : (Jasno pokazujući da ne podnosi Hajduka) Nije tačno! Ovo je Beograd, a ne selo! Seljak uvek ostaje seljak i tako može da se ponaša samo među svojima.

VLADA INDIJANAC : Zorice, džabe pričaš, Koza te ne razume. Sa njim moraš da spikaš ovako: MEMEME...MEME.(Zorica, Debela Olivera, Đole, Ceca i Vlada prasnuše u smeh)

HIMALAJA: Uuu, što je smešno!(Svi polako prestanu sa smehom, samo Oivera idiotski nastavi) Olivera, zatvori taj otvor za ubacivanje hrane, uleteće ti nešto što se ne jede.

COLE: Mir, narode, mir! Molim Vas, malo tišine!

HIMALAJA : E baš neću da ćutim, a ti Cole bolje umiri ove "DIZELAŠE", da nam ne zagađuju životni prostor svojom glupošću(Svi se nasmeju)

RAZREDNA : I to mi je neki razred. Cela škola vas sluša. Zar se tako drži odeljenska zajednica? Šta će da kažu? "Eno oni prave rusvaj, veliki ljudi, a treba im moja suknja da se za nju drže"(Tišina)

COLE : Svi znamo šta se dogodilo na srpskom. Predlažem da Hajduk objasni šta je bilo.

HAJDUK : (Ustane)

RAZREDNA : Nećemo tako Hajduk. Nemoj meni da objašnjavaš. Objasni razredu, svima nama. I molim te sedi, ovo nije saslušanje već sastanak drugova.

HAJDUK : (Ćuti istoji)

RAZREDNA : U redu, ako ti je lakše da stojiš, ti stoj. Ali nemoj da ćutiš.(Pauza) Volela bih da shvatiš svoju obavezu pred razredom i objasniš zašto si onako postupio.

HAJDUK : Tu nema šta da se objašnjava. Bio sam drzak i iznervirao sam nastavnicu. Zbog toga me je poslala kod direktora. Ostalo znate.

VERICA : A pretresanje?

COLE : Čekaj, bre Verice, nemoj tako. Traži reč.(Vesna podiže ruku.)Vesna izvoli.

VESNA : Hajduk postupa...

VERICA : Ma nemoj ti Cole da izvodiš. Ako si čovek, daj mi reč. Počela sam da govorim.

COLE : (Mirno) Dobićeš reč posle Vesne. Neki red mora da postoji. A ti uvek hvataš na galamu. Izvoli Vesna.
VESNA : Hajduk ne postupa drugarski. Neće namerno da kaže sve. Svi znamo da je u jednom imao pravo, pobunio se protiv pretresanja.

NEVENA : Slažem se sa Vesnom. I još nešto. Hajduk je čitao, ja znam šta, ali neću da kažem. (Žamor) Neka on odluči da li će nam svima reći. Nastavnica ga je videla i napala. Da li zbog toga mora da se napravi ovolika drama? Ja sam delegat našeg razreda i na razrednom veću sam video baš nju kako čita "Lisu", dok drugi govore. držala je novine ispod stola. Mogla je samo da opomene Hajduka, kao što je direktor nju, i sve bi bilo u redu.

VESNA & HIMALAJA: Tako je!

OLIVERA & ZORICA : Nije tako!

ZORICA : Ono što je dozvoljeno nastavnicima nije nama!

RAZREDNA : (Podigne ruku, u razredu tajac) Nemojte da me pogrešno razumete ali bih na vašem mestu pustila Hajduka da odluči, baš kao što Nevena reče, da nam pošteno i otvoreno objasni, šta ga je navelo da, kako sam kaže, bude drzak.

HAJDUK : Čitao sam pismo od najboljeg druga iz bivše škole. (Žamor) Sutra stiže na Republičko takmičenje školskih ekipa. Pa ja ...

COLE :Eto, sad je svima jasno. to si mogao odmah da kažeš. (Žamor)

RAZREDNA : Molim vas, umirite se! Kao prvo, na času nije dozvoljeno čitanje pisama. Kao drugo, zar ti Hajduk nisi to umeo i nastavnici da kažeš?! Jasno je da ja ne odobravam nikakve pretrese, ali ne odobravam ni drskost. Zar nije bilo jednostavnije da si nastavnici uz izvinjenje sve objasnio?

ĐOLE KAVGADŽIJA : Nije imao vremena. (Svi se nasmeju)

RAZREDNA : Da završimo. Šta predlažete? Šta ćemo sa vašim drugom?

HIMALAJA : Da mu oprostimo. Nov je.

ZORICA : Da mu date ukor, najmanje ukor razrednog starešine.(Žamor).

COLE : Pogrešio je, ali to mu je prva greška. Ne bi ga trebalo odmah kažnjavati. samo ne znam kako će razredna da objasni nastavnici? (Svi pogledaju u razrednu).

RAZREDNA : I ja mislim da Hajduka ne treba kažnjavati. ali za mene je tu jedan problem mnogo veći. Hajduk je rekao da je čitao pismo svog najboljeg druga. U redu. A ima li on dobrog, ne najboljeg, ali bar dobrog druga ovde, u našoj sredini? Kako ste ga primili? Da li je za tebe Vladimire on još Selja ili Koza? Da li je on stvarno deo ovog razreda? To je pravo pitanje, deco, verujte mi. A za nastavnicu ne brinite...

HIMALAJA : Hajduk je naš! Tose samo neki duvaju, ali on je naš. Je li tako narode?!

RAZRED : Tako je! (Svi okrenu glavu prema Vladi i Zorici)

VLADA INDIJANAC : Ne duvam se. Šta me briga za njega.

VERICA : On to zbog Sanje.

ZORICA : A tebi krivo.

RAZREDNA : Jedan problem smo rešili, a što se tiče zaljubljivanja, to ćemo drugi put. Eto i Vladimir se slaže, jel tako?(Vlada se uvređeno okrene u stranu, razred prasne u smeh)

COLE : Jasna piši: Budući da je ovo Gligoriju prva greška, odeljenska zajednica je odlučila da se ne kažnjava. Ko je za? (Šuma ruku) Ko je protiv? (Zorica, Olivera i Đole).

RAZRED : UUUUUU...(ZVONO. Svi izađu, ostane Vesna, razredna i Hajduk).

RAZREDNA : E, moj Hajduk. Videla sam ja odmah da ćeš mi ulepšati život. De,de ne duri se. Šalim se. Pošten si ti momak, ali treba da naučiš kako se druži s beogradskim svetom. Ovde su ljudi drugačiji, ali su drugovi i ovde kao i tamo odakle si došao - dobri ili loši. I još nešto, mislim da bi voleo da sutra provedeš ceo dan sa drugovima iz bivše škole, jel tako? Pa kad je tako, puštam te da sutra ne dođeš na časove.

HAJDUK : (Radosno) Hvala Vam mnogo.

VESNA : ...(Priđe razrednoj i uhvati je za ruku) Razredna, smem nešto da Vas zamolim?

RAZREDNA : Izvoli.

VESNA :Hoćete li da me premestite da sedim sa Hajdukom?

RAZREDNA : TIII!...A šta na to Hajduk kaže?

HAJDUK : (Slegnu ramenima, a onda potvrdno klimnu glavom)

RAZREDNA : Pa dobro, ali bez pričanja za vreme časova. Nemojte da ovo premeštanje bude loše po vas i odeljenje.(Razredna napušta učionicu)


SEDMA SCENA : PRVI POLJUBAC


(Vesna i Hajduk sami na sceni tj. u učionici)

VESNA : Jesi li...

HAJDUK: (istovremeno kad i Vesna) Nešto sam mislio ...

VESNA : Kaži...

HAJDUK : (isto kad i Vesna) Nešto si htela...

VESNA : Stani!... Hajde da se dogovorimo ko će prvi.

HAJDUK : (Skroz zbunjeno) Samo izvoli.

VESNA : Htela sam da te pitam jesi li gledao onaj film "Lajanje na zvezde"?

HAJDUK : Da,... e baš je glupav film! (ukapira da je lupio da ne može biti gore)
VESNA : (Začuđeno) Pa meni se baš dopao...
(Neprijatna tišina Hajduk pravi neke čudne pokrete. Posle stvarno duge pauze, počnu opet u istom trenutku...)

VESNA : Šta misl..

HAJDUK : (Istog trena) Ja bi hte...

VESNA : Kaži.

HAJDUK :(Opet istog trena) Kaži.

VESNA: Mislim da...

HAJDUK : Hteo sam da...(To izgovara istog trena)

VESNA&HAJDUK : Hahahaha hihihihii(Vesna ga uhvati pod ruku...)

VESNA : pošto su već svi otišli kući ... pa malo mi je frka da idem sama ... po mislila sam ... ovaj ... ako bi mogao ... mislim ako bi hteo ... zar nećeš da me otpratiš kući?

HAJDUK : (Ko iz topa) Hoću.

OFF HAJDUK : (Baš sam magarac. Trebalo je to ja da joj ponudim. Bravo, Gligorije. Ali šta je tu je. Važno je to da smo zajedno. Joj! ... Uhvatila me je za ruku. Kako joj je ruka hladna.)(Svo to vreme neprijatna tišina)

VESNA :E, Hajduk! Znaš šta?!

HAJDUK : Šta?

VESNA: Pa meni se nešto i ne ide odmah kući... Hajde da ja tebe otpratim, važi?

HAJDUK :(nesigurno) Pa ... važi.

OFF HAJDUK :(Kako joj je ruka topla. Sada joj je ruka jače znojava.)

HAJDUK : Vesna, ja ... znaš ja ... ni meni se ne ide odmah kući ... otpratiću te ... ipak (Gledaju se kao da će se poljubiti)... do stana.
(On se uplaši njene blizine i odmakne se brzo od nje)

VESNA : (Prasne u smeh) Baš je ovo slatko... Slušaj, mislim da je najbolje da sad svako ode svojoj kući u protivnom će nas zaključati u školi a možda nas uvrste u inventar.
(Gledaju se. Ona ga zagrli, poljubi i brzo pobegne. Pre nego što izađe sa scene dopaci mu vragolasto ...) Vidimo se Hajduk lepo spavaj noćas.

HAJDUK : (Ko zombi, polako se okrene publici) Ona me je poljubila... Ona je MENE poljubila... (Izađe trkom)


OSMA SCENA : TELEFONSKI RAZGOVOR


(Na sceni mrak. Samo dva svetla osvetljavaju vesnu na jednoj, a Hajduka na drugoj strani proscenijuma)

HAJDUK :Molim?

VESNA : E ćao Hajduk. Nešto sam razmišljala. Da li bi mogao da se vidiš sa prijateljima neki drugi put... Hoćeš da idemo na kališ, danas će izgleda biti lep dan?

HAJDUK : Kako? A u školu?

VESNA : Pa tebe je razredna pustila!

HAJDUK : Dobro to znam. A ti, kako ćeš ti da opravdaš časove?

VESNA : (Nasmeje se) Danas sam bolesna! Ja ću odmah kod doktora, a ti dođi u dispanzer. Čim sredim za opravdanje, idemo. Važi?!

HAJDUK : (Veselo) Važi.


DEVETA SCENA : RAZGOVOR U UČIONICI


(Hajduk sedi na klupi, Vesna ulazi u učionicu )

VESNA : Što ne izađeš na odmor? Đole, Vlada i ekipa pikaju basket.

HAJDUK : (Hladno) Nije mi do basketa.

VESNA : Šta ti je, ej? (Mazno) Hajduk ... (Poljubi ga u obraz)

HAJDUK : (Okreće se prema njoj) Setio sam se matematičara.

VESNA : (Nasmeje se) Baš si blesav! Misliš da je meni prijatno? Kada sam prvi put to uradila, gadno sam se osećala. LJigavo! Bljak! Bilo me je sramota, u zemlju da propadnem. Posle sam videla da druge devojčice to isto rade i ne razmišljaju o tome, pa što bih ja bila izuzetak? Upravo tada sam dobila peticu onako, bez razloga i do danas mi je nije kvario.

HAJDUK : Pa zar nije shvatio šta mu radite?

VESNA : Idi molim te! Šta je bre, ša smeta? On je, jadnik, zadovoljan, mi još više. Sećaš se kako si ti prošao, ili si već zaboravio? (Lupi mu čvrgu i zagrli ga. U tom momentu ZVONO. Ulazi ceo razred, a za njima i razredna...)


DESETA SCENA : ODELJENSKA ZAJEDNICA


RAZREDNA : Ceo odbor odeljenske zajednice, Vesna, Đorđe i Hajduk da ostanu, ostali neka spakuju torbe i slobodni su da idu kući. Danas umesto Biologije imamo vanrednu sednicu. (Sačeka da izađu đaci. Na sceni ostaju Cole, Jasna, Himalaja, Vesna, Hajduk, Đole, Nevena, Verica i razredna) Dogodilo se nešto što nisam očekivala ni u snu. Mene, vas i celo odeljenje su izneverili, obmanuli Gligorije Pecikoza i Vesna Đukić. Pre dva dana sam Pecikozu oslobodila nastave da bi sa drugovima iz svoje nekadašnje škole proveo dan. Istog dana Đukićeva se razbolela i danas mi donela lekarsko opravdanje. Sve bi bilo u redu da Đukićeva i Pecikoza to pre podne nisu bili na Kalamegdanu. Nisam htela da h kažnjavam dok ne čujem vaše mišljenje (Neprijatna tišina)

COLE : Ko će prvi?

JASNA : Jeste li vi pobegli sa časova?

VESNA : Nismo. Nismo pobegli, već ...

HAJDUK :Mi nismo pobegli. Nismo tako mislili, mi smo ... (Pauza)

RAZREDNA : A? Kako bi ti Pecikoza nazvao svoje odsustvovanje?

HIMALAJA : Mogu li ja da pitam? Šta Đole traži ovde?

RAZREDNA : Đorđe ih je video. Zbog toga sam ga zadržala.

VERICA : (Zgranuto) Pa on ih je tužio!

ĐOLE : (SKOČI) Nisam ih ja tužio!

RAZREDNA : Polako Đorđe. Ti si ovde iz drugih razloga. Ali o tom - potom.

HAJDUK :(Prezrivo pogleda Đoleta) U redu (okrene se razrednoj i vidno postiđen...) kaznite nas. Zaslužili smo. Ja na prvom mestu. Slagao sam razrednu iako je bila fer prema meni za to nemam opravdanje.

VESNA : Ja sam kriva! (Plačno) ja sam ga nagovorila da idemo na Kalemegdan. Molim vas razredna reći ću vam nešto nasamo zbog čega ... (Zaplače se)

RAZREDNA : Nemoj da plačeš. Porazgovaraćemo posle, u četiri oka, mada veruj mi ja već znam tboj razlog(Đorđe se zlobno zacereka)

COLE : (Đorđu) Šta se ti kliberiš? Drukaro jedna! I šta si ti to isto popodne tražio na Kalemegdanu?

RAZREDNA :Tačno, Zorane. To je upravo onaj drugi razlog zbog čega je Đorđe ostao sa nama. Da čujemo njegovo opravdanje za odsustvovanje sa nastave. No, Đorđe, da čujemo?

JASNA : Razredna, ja znam! (Razredna joj klimne glavom) On je zaljubljen u Vesnu. Pratio je to se on sveti Hajduku i njoj.

ĐOLE : Šta lupaš gusko jedna?! Nemoj da izmišljaš! Ja sam ...(Zaplače)(Tišina)

VESNA : Kako je znao?

JASNA : Prati te! Zar ne kapiraš? Šunjao se za tobom. Baš je đubre!

RAZREDNA : Dosta Jasna! Ne smeš tako o svom drugu...

JASNA : On moj drug?! ON? - Neka hvala! Posle ovoga ja biram društva.

RAZREDNA : Dosta Jasna! Prekini! (Tišina)

COLE : Šta ćemo sada? Razredna ništa nam još niste rekli.

RAZREDNA : (Zamišljeno i tužno) Pecikoza i Đorđe će dobiti po pet neopravdanih. To im je dovoljno. Vesni ne mogu da dam neopravdane jer ima lekarsko opravdanje. Svo troje su me razočarali, žestoko. Ali, šta to mari? Glupava razredna. Lako je snjom ... A smešno je i ovo što govorim. Briga vas za mene i moje razočarenje.(Ustane)

VESNA : Molim Vas, Razredna, ostanite samnom. Moram da vam objasnim.
(Svi izađu Hajduk dođe do razredne, zastane, spusti glavu - naglo izađe. MRAK)


JEDANAESTA SCENA : PISMENI ZADATAK IZ MATEMATIKE


(Pale se svetla na sceni svi učenici uveliko pišu pismeni ceduljice lete na sve strane a profesor je zagledan u neku knjigu. Jedna ceduljica pada ispred katedre i utom momentu je nastavnik primećuje ali Vesna vadi situaciju...

VESNA : (Prilazi katedri. Isteže se, namešta se, uvija se.) Nastavniče, hoćete li molim Vas pogledati da li sam dobro rešila ovaj zadatak?

MATEMATIČAR : Naravno, mila moja Vesnice. Pokaži mi šta te muči.

VESNA : (Još više se isteže) Pa vidite ovo ovde ...(saginje se ...) Ups izvinite odvezala mi se pertla (... nastavniku da ispadnu oči, a ona lukavo diže ceduljicu)
(Za to vreme Hajduk kipi od besa i na kraju ne uspeva više da izdrži, naglo ustaje i povišenim tonom kaže...)
HAJDUK : Nastavniče molim vas hoćete li ovo da mi objasnite?(U razredu zavlada panika. Ceduljice su zaustavljene na pola puta)

MATEMATIČAR : (Iznenađeno) Šta je, šta ti nije jasno... Vesnice idi na mesto.

HAJDUK : (Diže vežbanku i razmaše se rukama) Pa evo ovo iks ovde...

MATEMATIČAR : (Rikne) Pismeni zadatak se radi samostalno, Pecikoza! Šta bi ti, da ti ja uradim ono što ne znaš?

HAJDUK : Ne nastavniče. Sada mi je jasno. Malo sam se zbunio(Ponosno sedne)

MATEMATIČAR : (pogleda na sat) Prekidaj! Redari pokupite sveske! Dva minuta do kraja časa. Brzo prekidaj! Brzo! Prekini!
(ZVONO. Profa izađe)


DVANAESTA SCENA : SVAĐA SA VESNOM


ĐOLE : (Gađa Hajduka grudvom papira) Kretenčino! Platićeš za ovo! Zbog tebe sam zaglavio, kozo jedna! Kec mi negine, ljudi, buger ko vrata!

ZORICA : Razbij mu njušku. Sve nas je zakopao!

HAJDUK : (Đoletu) Kec ti i ovako nije ginuo. Ne bi te izvadilo ni pet pismenih. I šta sam ti ja za to kriv?

DEBELA OLIVERA : (Đoletu) Još pita? Vidi kako se pravi naivan!

HAJDUK : Ti vaško zaveži! Ne mešaj se u ovo!

ĐOLE : Prevršio si meru seljo! Ovo ti nije trebalo(prilazi Hajduku i zavrće mu ruku)

HAJDUK : Ostavi me!

ĐOLE : Stani seljo! Nema više izvlačenja!

COLE : (Uz osmeh) Ej,ej,ej Đole. Dosta je bilo. Nemoj stalno da praviš gužvu. Hajduk je ispravno postupio.

ĐOLE : Cole... ne mešaj se... šta misliš, ko si ti?

COLE : (Uz osmeh) Tvoj drug, Đole, i to pravi. Onaj što ti želi dobro. Idi, rashladi glavurdu! U našem razredu nema tuče. Nema bar dok sam ja predsednik, razumeš?

ĐOLE : (Sklanjajući se) Mnogo se ti praviš Cole... Jednog dana ćeš naleteti na tvrdo.

COLE : Jednog dana, možda, ali taj dan nije danas. Idemo deco, gotovo je!(Svi izađu sem Coleta, Hajduka i Vesne. Hajduk pođe ka Vesni, ona se besno obrecnu na njega i izađe).

HAJDUK : Cole, da te pitam?

COLE : Pitaj!

HAJDUK : Stvarno misliš da sam dobro uradio što sam Vesnu i matematičara prekinuo u onim bljutavim fazonima?

COLE : Da. Ja lično nikad nisam vario takve štoseve sa profom i devojčicama.

HAJDUK : (Pauza) Baš si čudan. Voleo bih da mi budeš drug.

COLE : Čudan si ti. Pa ja ti i jesam drug.(Zagrli ga, Cole dovikne Đoletu...)Đole dođi sutra kod mene da radimo matiš.


TRINAESTA SCENA : ČAS SRPSKOG


(Učenici sede dovikuju se spremaju knjige za sledeći čas)

HIMALAJA: (Ulazi) Ćao narode! Jesmo li svi tu?

RAZRED : SVI!

D.OLIVERA : E, nismo! Nije Zorica.

CECA BARBIKA : Pa kaži nam šta je s njom.

D.OLIVERA : Otišla je na odmor u GARMIŠPARTENKIRHEN.

RAZRED : UUUUUU.....

D.OLIVERA : Vraća se u sredu.

MARINA : Nekome se baš može.

ĐOLE : E, indijanac kako si uspeo da polomiš ruku?

VLADA INDIJANAC : Bio sam za vikend na Tari.

SANJA : (Zaljubljeno) Sa zvezdinim fudbalerima, jel tako Vlado?

VLADA INDIJANAC : Aha, bili tamo na pripremama (počne da se duva) joj ljudi što su to genijalci. Primili me u društvo, bre pojma nemate. Evo, potpisali su mi se na gips. (Svi se skupe oko njega da vide) (U tom momntu ulazi srpkinja na čas, svi beže na svoja mesta, samo Hajduk priča nešto sa Vesnom)

SRPKINJA : (Pošto je upisala čas) Pecikoza i ti Đukićeva! Šta je ovo? Debatni klub? Vašar? Od početka časa ne zatvarate usta (Prilazi im) Tako više neće moći. U buduće, na mojim časovima, ti ćeš Đukićeva sediš sa Životićem. A mladi gospodin Pecikoza biće primoran da pazi ne bi li zaslužio onu peticu koju toliko želi.

HIMALAJA : Ali nastavnice, samnom sedi Zorica.

SRPKINJA : Ti da ćutiš! Ko te je šta pitao. (Vesna odlazi kod Himalaje) Tako, sada ćemo deco naučiti koje su to najvažnije vrednosti kojima treba da težite. Hajde ti! Reci mi kojoj vrednosti ti težiš u svom mladom životu?

ĐOLE: LOVI!

SRPKINJA : Čemu?

ĐOLE: LOVI! Znate ono "Lova do krova".

SRPKINJA : Marš kod direktora pa se tamo zavitlavaj stoko jedna.

ĐOLE : Ali ja sam vam ...
SRPKINJA : M A R Š!!! Napolje, primitivčimo balkanska! (Đole izađe) LJ U B A V je najvažnija u životu, vi bezosećajni, pohlepni i gramzivi maloletni monstrumi. O ljubavi su pevali svi veliki pesnici : antički, srednjovekovni, romantični, realistični, moderni... (Dok ona nabraja, za to vreme Hajduk napiše na ceduljicu "SRPKINJA JE GODZILA", i pošalje je kroz razred...) Do duše danas i nema muškaraca koji znaju iskreno da vole, pa tako nema ni dobrih ljubavnih pesama posvećenih ženama. Bez obzira na to, ljubavna poezija je još uvek živa. Svi ste vi čitali ili čuli neke ljubavne pesme. Recite mi koje pesnike ljubavne pozije znate.

VLADA INDIJANAC : Bora Čorba!

CECA BARBIKA : On piše erotske, budalo! Bajaga nastavnice!

HIMALAJA : Željko Samardžić! NJega voli moja mama.

VERICA : Vasko Popa.

SRPKINJA : Tako je, Vasko Popa. Upravo o tom pesniku ćemo ...(Olivera vrisne)... Šta je ovo? Dosta! Olivera kakva je ovo cedulja? Daj to ovamo. (Čita na glas) "SRPKINJA JE GODZILA"... Ko je nažvrljao ovu svinjariju. Ko je ovo nacrtao? Saviću, ti me nećeš obmanuti. No Saviću ko je ovo ...

HIMALAJA : GODZILA!!(Ceo razred eksplodira u smeh, srpkinja se guši, razredna bane u učionicu sa Robertom, razred zanemi.)


ČETRNAESTA SCENA : DOLAZAK ROBERTE


SRPKINJA : Koleginice, evo vaš divni razred mi je priredio ovo. (pruži joj ceduljicu)

RAZREDNA : Ko je bio ovakav majstor?

SRPKINJA : Neće da kažu.

RAZREDNA : To sam i očekivala. U redu, taj ko je ovo izmajstorisao meni će da se javi sam. A sada deco po drugi put ove godine imamo prinovu. Ovo je naša nova drugarica. Pošto smo već imali priliku da primamo nekoga ne bih ponavljala ono što sam tada kazala. Nadam se da Roberta neće da započne hajdučki kao neki ovde... Kako to da si sam Hajduk?

HAJDUK : Nastavnica je premestila Vesno zato što smo pričali na času.

RAZREDNA : Divno (Namršti se) O tome ćemo posebno da pričamo. Usvajam vaš raspored sedenja koleginice. Roberta sedi pored Hajduka. Što se tiče ove gluposti koleginice, lako ću je rešiti. Umetnik će morati detaljno da mi objasni šta je hteo da kaže svojim delom.(Izađe)

SRPKINJA :(Sladunjavo) Pa devojčice da čujemo kako se zoveš i odakle dolaziš.

ROBERTA : Zovem se Roberta Lukić. A došla sam iz Zemuna.

HIMALAJA : Što ti je žestoko ime.

SRPKINJA : Životiću, umeš li ti da budeš malo pristojniji? Ustani i stoj!

ROBERTA : (Nadmeno se osmehujući) Ne mari nastavnice navikla sam. To su obične detinjarije pubertetlija.

RAZRED : OHOHOHOHOHOO

VLADA INDIJANAC :Ala ova cepa.

SRPKINJA : Slažem se sa tobom draga mudra devojčice. Najzad je ovaj razred dobio i nekog pametnog. (ZVONO.Godzila izađe a deca se okupe oko Roberte)

HAJDUK : (Izdvoji Himalaju na proscenijum) Čuj ortak ova će da sedi pored tebe, a Vesna se vraća na staro mesto, kapiraš?

HIMALAJA : Kukuuuuuuuuuuuuuuu! Imaću pored sebe dragu, mudru devojčicu.

ROBERTA : (Prilazi im) Čuj ti krapinac! te klinačke fazone prosipaj nekom drugom, a mene zaobiđi. namestiću ti takav brzi voz da te pregazi da te ni čačkalicama neće pokupiti (Hajduku se obraća) Ako je nastavnica rekla da sedimo zajedno tako će i biti. Ne plaši se ja ne jedem malu decu.(Izađe)

HAJDUK :Mače, ti kod mene ne igraš za prvu postavu.

VLADA INDIJANAC : E baš je hajduk super folirant.(MRAK.)


PETNAESTA SCENA : SVAĐA ZBOG ROBERTE


VESNA: Ti uobražena možeš druge da foliraš ali mene ne! Pročitala sam te! Toliko da znaš.

ROBERTA : Briši mala, ne želim da imam posla sa ljubomornim balavicama. Obriši mleko sa kljuna i stavi lutkice da spavaju. Ćao! (Vesna skoči, Mina je zadrži)

MINA: Smiri se Vesnice molim te. Pusti je meni za ljubav.(Roberta se izazivački nasmeje) Hajduk molim te odvedi Vesnu.(Hajduk uzme Vesnu za ruku i odvede je)

ROBERTA : Ja mislila da Hajduk ima kriterijum, baš je seljak...(Hajduk se naglo okrene.Vesnja i Mina ga zadrže)

VESNA : Hajduk hajde samnom da malo rashladimo glave.

HAJDUK : Neću!

VESNA :Slušaj ti, nemoj više da me vučeš za nos. Misliš da ne vidim?(Plačno) I tebe je ona naduvena žaba sredila. Izbegavaš me uporno, nemaš petlju da kažeš... Eno ti je...trči za njom... Isti si kao svi muškarci.(Hajduk se nasmeje. Vesna otrči)

HAJDUK : (MINI) Šta joj bi?

MINA : (LJutito) Baš si kreten. Jednog dana ćeš se kajati, ali biće kasno. Upamti ovo budalo! (Otrči za Vesnom)

ROBERTA : Hej Gligorije. Dođi ovamo. Naše društvo je veselije, puѕti idiote!
(Hajduk pođe ka izlazu, dočeka ga Cole)

HAJDUK :Šta je? Šta hoćeš od mene?

COLE : Znaš i sam. Ono sa Vesnom ti je glupo drugarski ti kažem. Ja sam se opekao, poveo sam se za Robertom i naseo. Ona je jedno veliko đubre. Igra se sa nama kao mačka sa miševima... Ali ja sam došao sebi... Pomiri se sa Vesnom dok možeš... Vas dvoje ste, znaš, baš ste gotivan par!

HAJDUK :Pusti me na miru! I ne zabadaj nos gde mu nije mesto. Ovo je moj problem... Razumeš... Moj problem!

COLE :Pa dobro pokušao sam... Mislio sam da ti rade klikeri a ti... krivo mi je... Izvinjotina blesonjo, ništa nisam kazao.(Ode)

ROBERTA : (Priđe Hajduku) Hajduk hajde samnom ovi su mi dosadni. Baš su me smorili.

HAJDUK : (Kratka pauza) Šta radiš večeras? Hajdemo da izađemo zajedno.

ROBERTA : Večeras? Mislim da baš večeras ne mogu.... A kuda bi ti?

HAJDUK : Ne znam. Zavisi od tebe.

ROBERTA : Ti pozivaš, ti odluči.

HAJDUK : OK! Idemo u pozorište?

ROBERTA : Šta se daje?

HAJDUK : Daju se "Ribarske svađe".

ROBERTA :Joj baš divno!

HAJDUK : Onda ćemo se naći u pola osam ispred "narodnog"


ŠESNAESTA SCENA : SONG 2 ROBERTA


SEDAMNAESTA SCENA :DRAMSKA SEKCIJA


RAZREDNA : Gligorije, ja pričam a ti spavaš li spavaš! Šta si sinoć radio?

ROBERTA : Išla koza u pozorište.(Opšti smeh.ZVONO.Nastavnica izlazi)

HAJDUK : Marina?!(Svi ućute.)

MARINA : Šta je?

HAJDUK : Kako bih mogao da se upišem u dramsku sekciju?

MARINA : Stvarno hoćeš?(Dođe do Hajduka) Baš divno! Dođi večeras. Sada spremamo jedan komad, ima jedna uloga ko stvorena za tebe!

ROBERTA : Videla koza pozorište pa rešila da glumi!(Svi se smeju i odu. Roberta odlazeći izgubi jednu svesku)

VLADA INDIJANAC : Hajde Marina briši imam spiku sa Hajdukom. Ajde! Tutanj.(Kad su ostali sami...) Sve je bila Robertina ideja. Okupila je celo društvo: mene, Đoleta, Sanju, Zoricu i debelu Oliveru. Zajedno smo te gledali ispred pozorišta, kako izigravaš bolesnog majmuna. Roberta te je maksimalno prešla. Svi smo se ludo zabavljali. Eto sad znaš!... Kasno sam ukapirao... a ti gledaj šta ćeš! Zaslužio sam tabanje... Zakačićemo se muški, pa ko dobije batine - dobije... Nema ljutiš. Važi?

HAJDUK : (Posle kratke pauze) Važi.

VLADA INDIJANAC : Sa Robertom sam raskrstio. Velika je funjara. Ispao sam degen(Vlada izađe, Hajduk krene za njim i nađe Robertinu svesku. Stavi je na klupu a onda je uzme i počne prelistavati i čitati...)

HAJDUK : Mom jedinom muškarcu, Matematičaru, osovino moga sunca, živote moj, najdivnija reči koju srce moje može da izmisli. Matematičaru, ljubavi moja, ljubljeni, jedini moj ti nikada ećeš saznati da te volim neutešno, neuzvraćenom ljubavlju... Hajduk neće u degene Roberta. Fazon ti je maksimalan, nastavak sledi!(MRAK)


OSAMNAESTA SCENA : PRIPREMA ZA ŽURKU


HIMALAJA : Ma kakvi crtaći, ovo je urnebes! Hajduk baš si ubo pravu stvar.

VERICA : E, upadamo mi, a mata se guši kao da ga je drmnulo srce. Drži onu ljubavnu izjavu a ruke mu se tresu.

NEVENA : Jok ruke, sav cepti ko šlogiran.

MINA : A Roberta bela i roze, kao na tufne.

CECA : NJače na sav glas.

VLADA INDIJANAC : E a mata kad nas opazi nekako se dohvati daha pa kad poče...

MINA : Da ti pamet stane.

VERICA : Te vidite ovo što ja doživljavam... Ta sramota, te užas... pa ja ovo u životu nisam doživeo... Balavica jedna da ona meni tako nešto... Ama šou u boji!

MARINA : Jeste. A mi trepćemo ko žabe u pihtijama. Izruči on to sve na naše glave, pa kad se okrenu na Robertu. Šta joj sve nije obećao : od ukora do izbacivanja iz škole.

JASNA : Onda odjednom dođe sebi pa nas najuri iz učionice.

VLADA INDIJANAC : Kako si uspeo da mu poturiš pismo?

HAJDUK : Jednostavno. Sačekao sam ga ispred zbornice i zamolio ga da me pusti sa dopunske nastave pa kad me je pustio pre nego što sam uhvatio maglu umuvao sam u njegovu beležnicu ono srceparajuće Robertino pismo.

MARINA : Društvo, vazduh postaje zagađen... (Dolaze Zorica, debela Olivera, Sandra, Đole i Roberta)

SANDRA : Ti baš imaš petlje Hajduk.

OLIVERA : Kako te nije sramota da tako nešto uradiš Roberti.

ĐOLE : Pa slušajte ja kad malo i razmislim možda je to i zaslužila.

ZORICA : Đole zar i ti?

ROBEERTA : Pusti ga Zorice, vidiš da se ne razlikuje od ovih mamuta.

VLADA INDIJANAC : Sponzoruše brišite odavde. Mi biramo društvo.

COLE :Čujte devojčice. Dosta ste spletkarile gledajte svoja posla.(Kad su devojčice videle da su svi protiv njih pokunjeno su otišle u drugi kraj učionice.) Nego, ajde da se mi dogovorimo za žurku koju organizujemo ovde u školi. Znate li da je taj dan i razrednoj rođendan? (Žamor. MRAK)

DEVETNAESTA SCENA : ŽURKA


(Klupe razmeštene. Olivera sedi u jednom kraju i tamani torte, ostali su se raštrkali po grupicama. Hajduk sam na proscenijumu. Prilazi mu VLADA INDIJANAC.)

VLADA INDIJANAC : (Nasmejano) Šta je bre? Šta si se ukipio seljo? Ama razmrdaj se malo nisi na sahrani. Veruj mi seljo biće ti lepše.

COLE: Idi bre indijanac, dokle ćeš da ga zoveš seljo. Koji ti je to štos? Zar će za vas nekoliko degena uvek biti koza ili selja? Odkači se već jednom.

VLADA INDIJANAC : OK. Da budemo ortaci, važi se? Šta je bilo bilo je.

HAJDUK : U redu.(U tom momentu upadaju 3 klinke)

VLADA INDIJANAC : Šta je bre klinke ko je vas zvao?

VLADISLAVA : Ja sam ih zvala.

VLADA INDIJANAC : Slušaj slinaro, čašu mleka pa u krevet. Ovo je žurka za velike.

VLADISLAVA : Vlado ne tupi. devojčice poslužite se i ne obazirite se na ovog pubertetliju.

VLADA INDIJANAC : Ma jese li ti normalna?!

KLINKE : Nije ona je mrak!

VLADISLAVA : Jesi li čuo? Ja sam mrak! Nego da popušimo lulu mira.

VLADA INDIJANAC : (Svega mu je dosta) Važi.

COLE : Hajduk hteo sam da popričam sa tobom. Znam da nije moje da se mešam, ali da se razumemo. Jasno je da si ti lud za Vesnom...

HAJDUK : Cole ne lež ti da izigravaš advokata. Ako si samo to hteo, onda smo završili priču. Dosta mi je svega. Šta si se ukipio? Svakako sam planirao da večeras razgovaram sa Vesnom.(Ulazi razredna.)

RAZREDNA : Zdravo deco! Ja ću malo da vam smetam. Neću dugo. Da li me primate?

SVI : Da!

RAZREDNA : Dobro, shvatila sam. A ko su vam ova deca?

VLADA INDIJANAC : To je moja sestra i njene drugarice.

RAZREDNA : Baš lepo... Hajduk šta je stobom? Što si tako smrknut? (Hajduk ćuti) Klinci moji, klinci, ipak je vama najteže. Cole idemo da mi skuvaš kafu.

HIMALAJA : Hajduk, kreni u akciju.

HAJDUK : Vesna, da porazgovaramo,a? Dođi da ti nešto objasnim. Nasamo naravno bez ovih posmatrača.

ĐOLE : Šta je kozo, ne kapiraš da si izvisio.

HAJDUK : Kuš! Ne turaj njušku gde joj nije mesto može lako da pukne.

ĐOLE : Nećemo ovde, izađi ako smeš.

VLADA INDIJANAC : Đole šta će ti ovo, šta se glupiraš? Zvala te je Zorica. Hoće da priča sa tobom. Briši tamo.

HIMALAJA : (Hajduku i Vesni) Hajde poljubite se već jednom, pa da nastavimo sa zezanjem
(Hajduk i Vesna se zagrle i poljube. Himalaja cikne.Aplauz. U tom momentu se vraćaju Cole i razredna.)

RAZREDNA : Predivno.

COLE : Tišina molim vas. Draga naša razredna u ime odeljenja i naših radosti i tuge, uspeha i neuspeha, poraza i pobeda sreće i razočarenja, u ime onoga što niko od nas... jer vi ste uvek bili deo naše zajednice... što niko od nas ne može da zaboravi...srećan vam rođendan i ... ovaj... evo vam ovo.

HIMALAJA : Uzmite razredna molim vas. Cole je ovaj govor 3 dana bubao na pamet. Ceo razred se ubi rešavajući šta da vam pokloni a da nam neodbije... evo pitajte društvo ko je smislio šta da vam damo. Ja od mene mogu da se očekuju samo genijalni potezi, zar vam to nije jasno?

RAZREDNA : Bremov "Život životinja"... Da li da ovo shvatim kao simboliku... šta da vam kažem? Hvala vam za ovu knjigu, ne samo za nju već i za sve ono iz coletovog govora. ne smem dugo da govorim jer ću da se rasplačem.

HIMALAJA : Razredna nemojte biti tužni. Evo ovi naši golupčići doći će jednog dana kod vas u posetu isto ovako zaluđeni kao sad. Zamislite, ide ponosni tata Hajduk i vuče jedno malo Hajduče da upiše u školu, a mama Hajdučica gura kolica sa bebom Hajdučicom. vi kao brišete cvikere da bonje vidite Hajdučko potomstvo, a već vas muka hvata jer će još jedan hajduk da vam zagorča dane pred penziju (Svi se smeju)

RAZREDNA : E moj himalaja, neću ja dočekati penziju - život će mi skratiti takvi kao ti. (U tom momentu muzika se pajačava, Vladislava i njene drugarice počinju da igraju ostali viču "klinci"...) Da, neki novi klinci.

DVADESETA SCENA : SONG BROJ 3 NEKI NOVI KLINCI

K R A J