Nevena Rakočević Pavlović -Ćilim koji pozorište znači

[ivanbajcic]

НЕВЕНА РАКОЧЕВИЋ ПАВЛОВИЋ
ЋИЛИМ КОЈИ ПОЗОРИШТЕ ЗНАЧИ

контакт: nevenadja@gmail.com

Директорка
Помоћник
Шеф технике
Техничари
Новинарка
Глумци
Дечје позориште
Предавач
Деца глумци
Редитељ

Интро: Музика креће, светло се диже....нижу се слике ( директорка, глумци, деца глумци, техничари)....МРАК

Свело на средину, излази Новинарка...

Новинарка: Добар дан, добар дан! Добродошли.....А не, упс...Ми смо дошли...Хехе...
Ово што ћете сада видети дешава се свуда и не дешава се нигде! Све до последње речи је истина и ништа није истина. Све је стварност и све је имагинација! То је ...ПОЗОРИШТЕ!

МРАК, Музика

Сцена 1.

Музика у офф, диже се светло....Из десног џепа излази Аца, налицкан, за њим иде Алекса вуче торбу са алатом.

Алекса: А дај, помози мало...

Аца прилази, узима чекић, загледа га, враћа....Узима један ексер, клима главом и наставља даље. Долазе до фундуса....

Алекса: И шта сад? Где је?
Аца: Па ту је негде, тражи!

Преврћу ствари, ваде свашта...На крају нађу ћилим, хватају га, свако са по једне стране.

Алекса: И само да знаш, оно синоћ није био пенал.
Аца: Ма како није, не лупај!
Алекса: Лепо, није! Изнервирао сам се опасно. Хтео сам да поједем телевизор.
Аца: Ма немаш појма о фудбалу! Био је пенал!
Алекса: Није!
Аца: Јесте!
Алекса: Јој, како ме нервираш!
Бацају ћилим и почињу да се туку и ваљају по поду...Зачује се неко комешање, скачу, грабе ћилим и беже у леви џеп. Појављује се из десног џепа Јован, тресе и удара батеријску лампу која скоро да не ради...

Јован: Ма шта је ово, дођавола! ( долази до фундуса) Какав је ово неред....(ставља лампу испод браде) Хиииии....Ћилим! Хииии...Нестао је! Хииии....Директорка! Хииии....Убиће ме!!!!

МРАК, Музика

Слика 2.

Светло се диже, музика у офф....Глумци на сцени.

Марко: Добро, докле ћемо да чекамо?
Митра: Па тек смо дошли.
Невена: Још нису сви стигли.
Аца: Ај опусти се...
Алекса: Ја сам опуштен...
Аца: Не кажем теби...
Милица: Немојте да се свађате...(само што не заплаче)

(Сара просипа сок на Митру)

Митра: Пази мало!
Нора: Шта је ово људи моји...Ништа ми није јасно.
Марко: Шта ти није јасно?
Нора: Зашто су нас звали?
Аца: Радимо нову представу!
Нора: Зар није отишао редитељ?!
Николина: Дошао је нови, апћихаааааа....
Алекса: Неки који има специјалне захтеве...
Аца: И још увек не зна за ред.
Марко: Мислиш не зна да треба теби да да главну улогу?
Митра: Баш тако!
Аца: Ма летеће он брзо одавде. Вратиће старог, па ће све бити у реду.
Нора: Каквог новог? Оххх, о чему се ради?
Марко: Жено! Па ти си овде само физички, а ментално си одсутна!

Улазе техничари из левог џепа.

Милан: Јесте чули шта се десило?!
Марко: Знааамо, долази нови редитељ!
Дејан: Ма не то! Неко је украо ћилим из фундуса!
Митра: Стварно?!
Нора: Какав сад ћилим?!
Милица: Ијааааааоооо!!!!
Николина: Ћилим који је редитељ тражио за нову представу!
Нора: Овај нови редитељ?!
Марко: Јаоооо, молим те, укључи се!
Аца: Боооже! Ко би урадио тако нешто.
Алекса: Да, стварно глупо....

Улази Јован из левог џепа.

Јован: Вас двојица! Овамо! ( помера их у страну)....Какав је ово циркус?
Милан: Немамо појма, шефе.
Дејан: Ми немамо ништа са тим...
Јован: Слушајте ме! Мораћете све да објасните Директорки.
Дејан: Зашто?!
Јован: Зато што ћете ви да будете криви због нестанка ћилима!
Милан: А што ми, шефе?
Дејан: Па како ми?!
Јован: Па ви сте задужени за фундус!!! Бришите сад! ( они одлазе у леви џеп)...О Боже, моји живци....( одлази у десни џеп)

МРАК, Музика

Сцена 3.

Светло се диже, музика у офф...Директорка улази у канцеларију.

Директорка: Ухххх, јесте! Све морам сама! Све морам ЈА! Као да нико други овде не постоји. Па шта они мисле, да сам свемогућа! Хајде, лево, хајде десно, дај новог редитеља, старом је доста свега...Ма иди, бре...А мени није...А ови моји глумци, одједном добрице! А старом редитељу су душу јели...(крене, саплете се о столицу, шутне је, па се врати). А и овај нови ....Треба му специјалан ћилим...Да не кажем ЧАРОБНИ!...Као, па радимо Аладина! Па радили смо и ПЕПЕЉУГУ, па нисмо имали чаробну бундеву, је л' ? ( крене да седне, гледа мрко столицу). Милоооошееее!!! Милошеееее!!!!
Милош: Да, директорка, ваша кафа...
Директорка ( сркне кафу, и исплази језик): Јаооо, врело је...охлади!

Милош стоји и дува у кафу, улази Јован, гура га, он просипа кафу по себи и бећи са друге стране стола. Покушава да дохвати шољу која је пала испод Директоркиних ногу).

Јован: Директорка....Морам да вам кажем....Овај, знате...Хтео бих...
Директорка: Испљуни човече више!
Јован: Ћилим је нестао!
Директорка: Моооолииим?!
Милош: И шта ћемо сад?
Јован: Нестао. Нема га. Испарио. Гон грл.
Директорка: Ма испарићу ја тебе, јеси чуо?!
Јован: Неко га је украо.
Милош: И шта ћемо сад?
Директорка: Јаоооо, морамо да откријемо ко!

Улази Коста ...

Коста: Добар дан, директорка. Дошао сам на коначни договор...
Јован: Е, имате посла...Идем ја сад...(побегне у десни џеп)
Директорка: Драги колега, седите, седите....Милооошееее! ( овај поскочи поред ње) А, ту си...Донеси две кафе...
Милош: Одмах, стиже...
Директорка: И Милоше...Пази на температуру! ( Милош клима главом) Дакле колега, стигли сте.
Коста: Јесам. Требало би данас да се сретнем са глумцима, да поделимо улоге и да се договоримо у вези са пробама.
Директорка: Наравно, наравно...Мислим да вас чекају.
Коста: А кажите ми, какав је ансамбл? Може да се ради?
Директорка: Суви професионалци! Дивна, дивна група...Видећете. Једва чекају да вас упознају.
Коста: Добро, то је решено. Него...Она друга ствар...Да ли сте набавили ћилим? Јако ми је важно да буде баш какав сам тражио. Пресудно !
Директорка: Ма наравно, није било проблема. Ту је у фундусу, чека свој чаробни тренутак ( смеје се хистерично)
Коста: Одлично! Можемо да почнемо.

Улази Милош, даје им кафу, они срчу, исплазе језик, вичу јер су се опекли....Милош слеже раменима на публику...

МРАК, музика

Сцена 4.

Светло се диже, музика у офф...Глумци на сцени. Коста улази, али га они не виде.

Митра: Чула сам да је овај нови редитељ много напоран.
Марко: И ја сам то чуо.
Нора: Ја не знам ко је тај човек....
Милица: Ја се плашим да нећу да му се свидим.
Сара Н.: Ја ћу одмах да учим текст.
Николина: Биће све у реду, апћиихаааа
Марко: Наздравље! Баш да видим шта нам може. Па неће он мене да учи сигурно.
Алекса: Мени је свеједно...
Сара: Јој...Поцепала сам текст!
Митра: Је л' ми добра шминка?
Нора: Молим?!
Аца: Свеједно, ниси најлепша.
Митра: Ма баш ме брига! Гарант је неки паметњаковић.
Невена: Иххх, како сам нервозна!

Улази Новинарка из десног џепа.

Новинарка: Где сте, народе!
Сви: Ехеј! Недо, стижеш...
Новинарка: Чујем да радите представу са новим редитељем.
Марко: Ма да, чекамо га већ пола сата.
Сара: Ја ћу да дам изјаву! (обори јој телефон који уз тресак падне)
Митра: Могу ја! ( говори у диктафон) Дааа, сви смо одушевљени, чули смо да је диван човек, једва чекамо!
Николина: Имам и ја да кажем...апиха, апћихааа...
Аца: Сигуран сам да ће улоге делити по заслузи...( Алекса хрче)
Марко: Дођи овамо, молим те. Ја сам једини нормалан овде. Слушај...Седимо овде сааатима! Нема ручка, нема кафице, чекамо и питамо се докле! Па зар ми глумци немамо никаква права! Па овде смо годинама! Никога није брига. Довели су тог неког малог, ајде баш да видим како ће он да се снађе са нама....
Новинарка: Уххх...Добро. Покушаћу да извућем нешто из овога. Хоћеш ти нешто да кажеш? ( пита Нору)
Нора: Па хоћу...Немам појма ко је тај човек, а не знам ни који лик играм.
Милица: Јааааоо....чекамо и видећемо.
Новинарка: Добро.Доћи ћу на неку пробу да мало снимим како напредујете. Хајде, срећен рад! (одлази у десни џеп)
Сви: Видимо се!!!

Коста се помера из ћошка.

Коста: Добар дан!
Митра: И јууу, па ви сте ту! (прегази малу Сару и Милицу да му пружи руку) Е, баш нам је драго!
Марко: Коначно!
Коста: Ја сам Коста, радићемо заједно....

Улазе из левог џепа деца глумци и њихов предавач.

Аца: Шта ћете ви овде?
Коста: Потребни су нам за представу.
Нора: Не разумем, они су деца.
Наталија: Да, деца Алибабини помагачи.
Марко: Али овај је обучен као Бетмен...
Вук: Нисам ја Бетмен, него Ајронмен...И сад ћу да те уништим...
Филип: Тако је! Тако је!
Ирина: А можемо и да будемо змајеви...(сво троје лете около као змајеви и бљују ватру)
Митра: Буди Бог с нама...Па шта је ово?
Ирина: Принцезо, отећемо те ако се не смириш!
Наталија: Децо, доста. Слушамо редитеља.
Вук: Важи господарице!
Коста: као што рекох...Радимо сви заједно. А сада да поделимо улоге....

Сара се саплете и падне, Николина кине.

МРАК, музика

Сцена 5.

Светло се диже, музика у офф...Милан и Дејан причају.

Дејан: Не знам, брате, не знам.
Милан: Па нисмо ми Шерлок Холмс.
Дејан: Наравно да нисмо, то је један човек, а нас је двојица.
Милан: Доброооо...Нисмо ми Шерлок Холмс и доктор Вотсон!
Дејан: Чекај, јесам ја онда Шерлок, а ти доктор Вотсон?
Милан: А што ти да будеш Шерлок?
Дејан: Зато што сам ја паметнији.
Милан: Мооолииим?!
Дејан: Па реално...
Милан: Не! Ја сам то рекао, и ја сам Шерлок Холмс!
Дејан: Е, баш ниси...Ја сам...
Милан: Е, ниси!
Дејан: Е, јесам..
Милан: Рекао сам...НИСМО ми Шерлок и доктор Вотсон!
Дејан: Јао, да....ћути. Ево су ови глумци. Хајде да се сакријемо да чујемо о чему причају.
Милан: Да, можда кажу нешто за ћилим...(сакрију се код фундуса)

Из десног џепа излазе Алекса и Аца.

Алекса: И шта сад, паметњаковићу?
Аца: Не знам. Нисам мислио да ће ми дати главну улогу!
Алекса: Па дао ти је. Сад морамо да вратимо ћилим.
Аца: Како да га вратимо?
Алекса: Лепо. Да одемо по њега и вратимо га у фундус.
Аца: Је л' се сећаш где смо га бацили?
Алекса: У подрум.
Аца: Знам да је у подрум, али који подрум.
Алекса: Немам појма, подрум неке зграде ту поред.
Аца: Јооој, хајде да видимо.
Алекса: Хајде ( одлазе у леви џеп)

Излазе техничари из скровишта.

Дејан: Јеси чуо?!
Милан: Не могу да верујем.
Дејан: Е мој Вотсоне! Ништа ти си ми неки помоћник.
Милан: Ма нисам ја Вотсон, ја сам Шерлок...Уосталом, није важно. Хајдемо за њима да видимо где су га сакрили. (одлазе у леви џеп)

МРАК, музика

Сцена 6.

Светло се диже, музика у офф...Канцеларија Директорке.

Директорка: Милошеееее! Шта је данас по распореду?
Милош: Пааа...Прво долази Новинарка...А после имате...
Директорка: Новинарка?! Каква Новинарка?! Кад долази?!!!
Милош: Пааа...Пре пет минута...

Улази Новинарка из десног џепа.

Новинарка: Добар дан! Моје поштовање! Можемо ли кратку објаву за медије, у вези са новом представом?
Директорк: Наравно, наравно, седите. Милоше...(кроз зубе) Губи се...(Милош одлази у десни џеп).
Новинарка: Дакле...Имате новог редитеља?
Директорка: Да, даааа...То је један изврстан уметник. Велико име српског театра...
Новинарка: Аха, а зашто је отишао стари редитељ?
Директорка: Па знате, дошло је до засићења. Потребне су нове идеје.
Новинарка: Значи није био проблем у односу са глумцима?
Директорка: Ма какви! Таман посла...

Улеће из десног џепа Јован...

Јован: Директорка, у вези са украденим ћилимом...
Директорка: Доста Јоване!
Јован: Али само да вам кажем...Украли су га глумци!
Новинарка: О-хо!
Директорка: Јоване, прекини!
Јован: Само да вам кажем да знамо где је! Послао сам најбоље људе....
Директорка: Ма какве људе, каква крађа, шта причаш човече...
Новинарка: Волела бих да чујем остатак..
Директорка: Па нема остатка. Мој шеф технике је под стресом па лупа глупости!
Јован: Ја под стресом! Ја лупам глупости!
Директорка: Милошееее! Изведи господина...
Милош (збуњен): У реду, хај'мо Јоване....
Јован: Господина.....Е, па ово је претерано! ( излазе у десни џеп)
Новинарка: Ахааа, све је јасно. Имате солидну екипу која се добро слаже и чекамо да мало одмакне рад на представи.
Директорка: Ви сете јако паметна особа. Све је то тачно.
Новинарка: Идем сада, имам довољно информација ( устаје, поздравља се, смешка се на публику док трља диктафон, излази у десни џеп)
Директорка: Ухххх, полудећу! Милооошееееееее....

МРАК, музика

Сцена 7.

Светло се диже, музика у офф...Глумци на сцени. Утрчавају из левог џепа Аца и Алекса.

Аца: Људи, имамо проблем!
Алекса: Уххх, треба нам помоћ!
Марко: Хоће ли ту бити неких пара?
Аца: Не.
Марко: Нека клопица?
Аца: Не.
Марко: Ја онда морам да учим текст.
Невена: Шта се десило?
Митра: Па говорите више!
Аца: Морамо нешто да вам кажемо...Украли смо ћилим из фундуса пре неки дан и сад морамо да га вратимо.
Николина: Па зашто сте то урадили?
Алекса: Зато што је паметњаковић мислио да неће добити главну улогу, па је хтео да се ни не ради представа!
Сара: Хахахахахаах (падне од смеха)
Милица: Јаоооо, ужас...Сви ћемо бити криви!
Митра: Па ви нисте нормални!
Нора: Шта се десило? Не разумем...
Марко: Десило се то да су они глумили лопове, а сад треба сви да глумимо кривце.
Нора: Ахааа, је л' то тај нови текст?
Марко: Жено! Укључи се!!!
Николина: Па у чему је проблем, вратите га....
Аца: Не можемо да га извучемо из подрума у који смо га бацили....

Улазе Милан, Дејан и Јован из левог џепа.

Јован: Има нешто још горе!
Милан: Много горе!
Дејан: Веома, страшно, јако, пуно горе!
Милица: Знаааалааа сааам...
Невена: Онесвестићу се!
Митра: Говори!
Јован: То је Директоркин подрум.
Сви: Штаааа?!!!
Дејан: Да, проверили смо....
Вук: Није фрка, Бетмен и ја чемо да средимо Директорку, а ви узмите тај тепих.
Филип: Ма да, то је бар лако!
Наталија: Имам бољу идеју. Помоћи ће нам Милош....Милошеееееее....
Сви: Милошееееееее.....

Улеће Милош из десног џепа ....

Милош: Јесте ли ви нормални?! Сад кад ме срчка није стрефила.
Јован: Мораш да заговараш Директорку док јој ми вечерас провалимо у кућу и украдемо ћилим из подрума. Поново.
Милош: Шта поново?
Дејан: Поново украдемо ћилим?
Нора: О чему ви причате?
Милош: Директорка је украла ћилим?
Сви: Неееееее....Иди само и не пуштај је кући!
Милош: У реду ( одлази назад у десни џеп, потпуно збуњен).

Сви се скупљају на једно место и договрају.
Креће музика, МРАК

Сцена 8.

Диже се светло, појачава музика...
Видимо Директорку, Косту и Милоша у канцеларији, који разговарају и са сваким тренутком тензија расте. Она би да оде, Милош измишља разлог да остане.
Из десног џепа преко сцене прелазе глумци и техничари, шуњају се, преврћу, носе батеријске лампе. Бетмен и Ајронмен изводе разне акробације. Одлазе сви у леви џеп....После 5 сек сви истрчавају, стају у равну линију, чује се сирена аларма преко музике и сви у месту трче, окрећу се као да их неко јури.....После 10 секунди трчања, одлазе сви у десни џеп.

МРАК, музика се наставља

Сцена 9.

Светло се диже, музика у офф...Глумци на сцени, Редитељ је са њима, објашњава нешто.

Коста: И онда вас двоје седнете на ћилим и одлазите.....
Сви: И јаооооо...
Коста: Шта вам је?
Аца: Морамо нешто да вам кажемо...
Коста: Шта се десило?

Улеће Директорка, за њом Милош, из десног џепа...Носе новине.

Директорка: Готово је, све се зна. Ево, ево и новине пишу...Она мала је све објавила! Уништени смо. Неће бити представе, нема више позоришта, ви сте немогући!
Коста: Шта вам је?
Милош: Велики наслов...Нестао чаробни ћилим из позоришта, глумци осумњичени за крађу!
Коста: Немате ћилим?!
Директорка: Немамо! Ето, немамо!
Коста: Ма нема везе, имам ја код куће још један....

Сви застану 5 сек и почињу да се смеју.....Улази Новинарка.

Новинарка: И? Има ли пробе или не? Хоће неко да да изјаву?
Сви јој прилазе, смеју се....

КРЕЋЕ МУЗИКА, видимо их на сцени још неко време како дају изјаве и спремају се за пробу. Директорка виче на Милоша, Јован на Милана и Дејана...

Лагано светло у офф

КРАЈ