Arčibald Rajs

[branko]

Arčibald Rajs

Rodolf Arčibald Rajs (nem. Rudolph Archibald Reiss; Hauzah, Baden, 8. jul 1875 — Beograd, 8. avgust 1929) je bio švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.[traži se izvor]

Biografija
Rođen je 8. jula 1875. godine kao osmo dete, od ukupno deset, Ferdinanda Rajsa, zemljoposednika, i Pauline Zabine Ane Gabrijele, u mestu Hehcberg (danas deo Hauzaha), u južnonemačkoj pokrajini Baden. Posle završenog osnovnog i srednjeg obrazovanja u Nemačkoj, otišao je zbog lošeg zdravstvenog stanja na studije u Švajcarsku, u romanski kanton Vo.

Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, i biva izabran za asistenta za fotografiju, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Za redovnog profesora kriminalistike imenovan je 1906. godine. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.[traži se izvor]

Angažovanje u Srbiji

Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.[1] Napisao je mnoge knjige i radove povodom toga, a često je slao izveštaje koji su objavljivani u uglednom časopisu neutralne Švajcarske, Gazet (Gazette). Time je kao ugledni profesor i kriminolog izveštavao svet i kvario propagandnu sliku Nemaca i Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu.[traži se izvor]

Bio je član delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika-seljaka i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.[traži se izvor]

Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Posle rata modernizovao je tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države. Tadašnja kriminalistička tehnika po mišljenju američkih istraživača koji su putovali po Evropi ciljno proučavajući ovaj vid policije, bila je na veoma visokom nivou. Međutim, Arčibald Rajs, razočaran nekim negativnim pojavama u društvenom i u političkom životu povukao se pred kraj života iz svih javnih funkcija. Živeo je skromno u svojoj vili „Dobro polje“ (Topčider) u Beogradu, gde je i umro.

Dr Arčibald Rajs je 1926. godine postao počasni građanin grada Krupnja. Te godine je takođe jugoslovenski ministar i general Dušan Trifunović Rajsa proglasio počasnim kapetanom I klase pešadije Vojske Kraljevine SHS.

U septembru 1928. godine Rajs je nameravao da ode iz Kraljevine SHS. U intervjuu za Politiku izjavio je:

„Ali, svako strpljenje ima svojih granica. I moje je iscrpljeno do najdaljih granica. Moj rad se toliko ometa i bagateliše, da mi se dovoljno stavlja na znanje kako vam više nisam potreban“. Rajs dalje objašnjava kako je sa prijateljima iz mnogih beogradskih društava godinu dana radio na organizaciji proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta: „Međutim, gospodin dr. Marinković, ne obaveštavajući o tome odbor, negirao je ceo taj posao. Određen je jedan novi odbor koji će da pripremi proslavu. A proslava je zakazana za osmi oktobar. Zašto? Kakav je to znameniti dan osmi oktobar u istoriji vašega naroda.”
Umro je 8. avgusta 1929. godine u 4.30 sati, u Beogradu. Uzrok smrti bila je moždana kap kao posledica žučne svađe sa prvim komšijom, bivšim ministrom, Milanom Kapetanovićem koji ga je po nekim svedočenjima opsovao. Sahranjen je na topčiderskom groblju, dok je po njegovoj želji njegovo srce odneseno u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni je pisalo:

„Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana

Zlatno srce spava,

Prijatelj Srba iz najtežih dana,

Junak Pravde, Istine i Prava,

Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“

Nažalost, ta urna je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu.

Dela
Imao je mnoge zapažene radove u svojoj struci: Sudska fotografija (La photographie judiciaire, Paris 1903); Priručnik govornog portreta (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) koja je prevedena na 10 jezika; Priručnik policijske nauke (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) u IV toma, od kojeg je samo prvi završen i objavljen Krađe i ubistva.[traži se izvor]

U toku i posle rata objavio je brojne ratne i političke publikacije, od kojih su neke od velikog značaja za istoriju Srbije.[7] Autor je kolekcije od 10 hiljada fotografija, tu kolekciju je doneo Erik Sapin iz Lozane u Beograd radi dešifrovanja događaja i mesta na njima.

Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom Šta sam video i proživeo u velikim danima(1928). Pre toga, 1924. godine objavljuje Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916—1918). Kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige „Čujte Srbi!“, na francuskom jeziku, u originalu Ecoutez les Serbes!. Ova knjiga je završena 1. juna 1928. godine, a 2004. godine je štampana u velikom tiražu i deljena besplatno. Zasluge za ovo su imale fondacija „Dr Arčibald Rajs“ iz Beograda i Šabačko-valjevska eparhija.

Tokom 2014. objavljena je i knjiga „Dr Arčibald Rajs - Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta - neobjavljeni tekstovi na srpskom jeziku“.

O njemu je 2014. godine snimljen dokumentarni film „Čujte Srbi!: Arčibald Rajs u Srbiji 1914-2014

[branko]

OTVARAO GROBOVE I SVEDOČIO O STRADANJU SRBA Prijatelj srpskog naroda stao na crtu Pašiću i korumpiranim političarima pa UMRO POSLE SVAĐE SA KOMŠIJOM

Njegova akademska karijera bila je toliko besprekorna da je doktor hemije postao već u 22. godini života, nakon toga je postao asistent i docent za sudsku fotografiju na univerzitetu u Lozani.

Sa samo 31 godinom već je bio profesor kriminalistike i priznati svetski stručnjak iz te oblasti. Jedan je od osnivača Instituta za tehničku policiju i kriminalistiku, koji je takođe imao sedište u Lozani. Rajs je bio toliko pasioniran u vezi sa ovom institucijom da je ličnim novcem finansirao njeno opremanje. Naročit doprinos kriminalistici Institut je dao u sferi identifikacije počinilaca kriminalnih dela, pogotovo preko otiska prsta i otiska šake, što je "specijalnost" i našeg lika iz serije Stanka Pletikosića, koji se kao Rajsov pulen školovao na pomenutom institutu.

Najcenjeniji kriminolog

Prema tvrdnjama nekih Rajsovih biografa, on je na vrhuncu svoje karijere, negde pred samo izbijanje Velikog rata, bio jedan od trojice najcenjenijih kriminologa u svetu, kao takav, išao je čak u Brazil, Rumuniju, Grčku i Rusiju da tamo pomogne i modernizuje kriminalističku i forenzičku proceduru. Njegovo insistiranje na sudskoj fotografiji kao metodu identifikacije zločinaca i veoma bitan momenat u kriminalistici generalno, danas se smatra revolucionarnim. Tu svoju veštinu imaće prilike da iskoristi kada na poziv srpske vlade dolazi u Srbiju da okom, perom i objektivom posvedoči o užasnim zločinima koje je nad srpskim stanovništvom počinio austrougarski okupator.

Nikola Pašić ga je dočekao u Nišu i rekao mu: "Trebamo jednog iskrenog prijatelja, koji zna posmatrati. Pođite na front. Otvorite oči i uši i kažite onda svetu šta ste videli i čuli”. I upravo je Rajsova aktivnost pomogla da se istina o stradanju srpskog naroda u Velikom ratu proširi svetom, njegovi precizni i iscrpni izveštaji, dopunjeni fotografijama sa lica mesta izlazili su u evropskim listovima i časopisima.

Na crtu Pašiću

Nakon rata, Rajs nastavlja da doprinosi srpskoj državi, naročito u sferi u kojoj je bio ekspert. Učestvuje u stvaranju prve državne policijske škole, pomaže u školovanju mladih kadrova, osavremenjuje istražnu i krim-tehniku u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, sređuje i klasifikuje dokumentaciju o ratnim zločinima iz Velikog rata, čak je radio i kao veštak za falsifikovani novac.

Međutim, vrlo brzo dolazi u sukob sa srpskim vlastodršcima i političarima kojima čovek takvih kapaciteta i erudicije jednostavno nije više bio potreban kada se rat završio. Najkobniji takav sukob bio je sa najmoćnijim čovekom u državi posle kralja - Nikolom Pašićem. I dok su svi drhtali pred velikim Bajom ili mu se ulagivali ne bi li iskamčili koju mrvicu vlasti i privilegija, Rajs mu je izašao na crtu. Evo kako je Rajs u jednom od svojih zapisa portretisao duhovnog oca svih srpskih pokvarenih političara: "Zaista veliki čovek se gnuša druženja sa pokvarenjacima. On u svom okruženju traži ljude koji su mu moralno slični, znači poštene i nesebične ljude poput sebe. A Pašićevo okruženje? Ljudi siromašna duha, ali korumpirani. Profiteri i mutivode kojima je dozvoljavao da se bogate pod uslovom da služe njegovim interesima. Pa ona neverovatna Pašićeva slabost prema nedostojnom sinu... Za vreme rata Pašić ga je, a već je znao za izopačenost svog potomka, sklonio pod izgovorom nepostojeće bolesti."

Nije oproštena Rajsu njegova iskrenost, osećaj za moral i nepotkupljivost (Pašić je čak u jednom trenutku pokušao da ga podmiti), mediokriteti i pokvarenjaci na koje je ukazivao su ga toliko progonili i unižavali da je 1928. nakon spora oko Odbora za proslavu desetogodišnjice proboja Solunskog fronta imao naum da zauvek napusti Srbiju. Nepunu godinu kasnije, Rajsa će pokositi moždani udar kao posledica svađe sa komšijom, arhitektom i ministrom u penziji Milanom Kapetanovićem. Prema izjavama svedoka, nakon što se Rajs srušio, Kapetanović je jednostavno odšetao nazad do svoje kuće. Ceo Beograd je došao da oda poštu velikom prijatelju srpskog naroda u najtežim časovima, ljudi su u mimohodu prolazili kraj njegovog odra i celivali kovčeg. Sahranjen je na Topčiderskom groblju, dok je njegovo srce pohranjeno u urnu i odneto na vrh Kajmakčalana.

U svom testamentarnom delu "Čujte, Srbi", knjizi koju je završio neposredno pred smrt, dao je priciznu definiciju karaktera Srba kao naroda i na oštrouman i fascinantan način opisao sve naše vrline i mane kao nacije. Nažalost, pouke doktora Rajsa srpski narod i njegove vođe naročito, nisu ni nakon objavljivanja knjige uzimali dovoljno ozbiljno iako su se mnoge njegove reči, nažalost, pokazale proročanskim.

I grobove otvarao

O svom metodu rada i marljivom prikupljanu podataka svedoči i sam Rajs u jednom zapisu: "Nisam se zadovoljio tim da saslušam stotine austrijskih zarobljenika i stotine očevidaca. Odlazio sam na lice mesta, ponekad usred topovske paljbe, da bih se uverio o svemu što se moglo utvrditi. Otvarao sam grobove, pregledao leševe i ranjenike, posetio bombardovane varoši, ulazio u kuće i vršio fotografisanja i tehnička ispitivanja na najsavremeniji način. Ukratko, činio sam sve da bih otkrio i proverio činjenice koje sam objavio"