Lažni azilanti

[Upravnik]

Vizna liberalizacija nije ugrožena?
Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd -- Postoje neformalne najave restrikcije bezviznog režima, kažu u komisiji za readmisiju. Beli šengen za sada nije ugrožen, tvrdi Dačić.
Zvaničnih potvrda još nema, ali mediji uveliko spekulišu o mogućnosti da bezvizni režim bude doveden u pitanje zbog velikog broja naših azilanata u zemljama Evropske unije.

Ministar policije Ivica Dačić uverava da treba prekinuti lažna medijska nagađanja da će Evropska unija da uvede vize Srbiji zbog pojave velikog broja lažnih azilanata.

Opet prvi na neslavnom postolju. Srbija je neprikosnovena po broju azilanata u zemlje Evropske unije za 2010. Posle prošlogodišnjeg buma od 10.000 ljudi koji su na osnovu političke diskriminacije zatražili azil, broj zahteva je smanjen, tvdri ministar Ivica Dačić.

On kaže da je na nivou Vlade formirana i radna komisija koja se bavi problemom lažnih azilanata.

"Srbija je spremna da se suoči sa svim izazovima vizne liberalizacije, i pozitivnim i negativnim", rekao je Dačić i naveo da oko stotinu građana drugih zemalja godišnje traži azli u Srbiji.

On je rekao da su preduzete različite mere kako bi se sprečila zloupotreba vizne liberalizacije počev od javnog delovanja do oštrije kontrole granica, kao i da će biti provereno da li postoji organizovana zloupotreba vizne liberalizacije.

Ministar je pozvao i zemlje EU da revidiraju svoje propise koji, kako je naveo, pospešuju te zloupotrebe zahteva za azilom.

Dačić je istakao da među azilantima iz Srbije ima najviše Roma i Albanaca, i da je redak slučaj pojedinaca van tih nacionalnih grupa.

Na problem sa azilantima ukazuju i evropski zvaničnici. Izvestilac Evropskog parlamenta za vizni režim za zemlje zapadnog Balkana, Tanja Fajon, rekla je da postoji mogućnost da Srbiji i zemljama regiona ponovo budu uvedene vize zbog lažnih azilanata.

Međutim, šef italijanske diplomatije Franko Fratini kaže da o tome u Briselu nije bilo reči i da bezvizni režim nije dovoden u pitanje.

Međutim, šef Evropske komisije u Beogradu Vensan Dežer nije želeo da konkretno odgovori na pitanje da li je Srbiji ugrožen Beli šengen.

“Ima mnogo stvari koje treba uraditi - prva je da nadgledamo situaciju. Sada opada broj azilanata, što znači da su mere koje su preduzete do sada imale efekta i očekujemo da sarađujemo i dalje, očekujemo jače izlazne kontrole na granicama kao i da zemlje EU pojačaju svoju kontrolu“, kaže Dežer.

“Imamo problema svaki dan. To nadgledamo, ako nastavimo da radimo i sarađujemo, ne vidim da će biti poteškoća“, kaže on.

Zoran Panjković iz Komsije za readmisiju kaže da neformalnih najava da bi Beli šengen mogao biti ugrožen već ima.

Prošle godine je iz zemalja EU u Srbiju vraceno 4.000 ljudi. Jedan od azilanata je pre nekoliko dana za Radio Slobodna Evropa ovako objasnio svoje evropsko iskustvo:

“U početku je sve bilo lagodno. Baš onako kako treba. Ustupili su mi stan od nekih 120 kvadrata. Dali mi novac za preživljavanje. To ovde nema šanse da nekad neko dobije tako nešto. Jedino što nisam mogao nađemo posao tamo. Nisu dozvolili“

On je imao i poruku za one koji razmišljaju o tome da zatraže azil u zemljama EU:

“Neka pokušaju, šta će drugo!“

B92 nije uspela da stupi u kontakt sa ovim azilantom jer je, kako nam je rečeno na broju koji je ostavio, ponovo se otisnuo u Evropu trbuhom za kruhom.
EU: Rezultati koji obećavaju

I poslednje vesti iz Brisela pokazuju da za sada nema opasnosti od ponovnog uvođenja viza za države regiona.

Saradnja Evropske unije sa zemljama iz regiona zapadnog Balkana, a koja se tiče sprovođenja i kontrole vizne liberalizacije, za sada je donela rezultate koji obećavaju, rekli su u Briselu zvaničnici EU.

U sedištu EU sutra će biti održan sastanak ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa država članica Evropske unije na kojem će biti podnet prvi izveštaj o funkcionisanju mehanizma za nadzor vizne liberalizacije.

Kako su evropski zvaničnici rekli novinarima u Briselu, taj izveštaj će podneti komesar EU Sesilija Malstrom.

Prema njihovim rečima, francusko-holandski predlog o uvođenju vanrednog mehanizma za privremeno ponovno uvođenje viza nekoj zemlji Zapadnog Balkana za slučaj "hitne vanredne situacije" neće biti na dnevnom redu pošto je trenutno na razmatranju u Evropskoj komisiji, koja će odlučiti kada i kako da reaguje na njega.

Glavna tema sutrašenjeg sastanka biće situacija na severu Afrike. Ne očekuje se donošenje odluka, već samo analiza situacije.

Naravno, a ko bi drugi. Šiptari i Cigani. Ovi evropejci ih izgleda vole samo na daljinu.

[Bibliotekar]

Lakše ćemo mi ostvariti besklasno društvo, nego društvo bez rasne diskriminacije... Ta tzv. Ujedinjena Evropa očito boluje od stare bolesti koja se zove „anticiganizam”.

Pred Romima, naime, svako sme da se pokaže onakav kakav jeste, kako bi to Andrić rekao „krvav ispod kože”, ne morajući posle toga ni da se kaje, niti da se stidi. U Trećem rajhu Jevreji su bili tretirani kao ljudi niže rase. Danas to isto važi za Rome i Sinte, iako se, doduše, to nigde ne ističe javno i otvoreno, ali se sa njima tako praktično postupa u svakodnevnom životu.

Već samo poreklo reči „Cigani”, koje ima poreklo u reči „antigani” iz srednjogrčkog jezika, od koje je, inače, nastao i naziv jedne verske sekte, „sekte Simonovih maga i njegovih sledbenika”, čije je pripadnike još u IV veku žigosala hrišćanska crkva - postalo je izvor antiromstva. Indijske izbeglice, po nevolji izgnane osvajanjima avganistanskog sultana Mahmeda Gora, koji im je porobio domovinu, deo sadašnje savezne indijske države Harijana, dobili su ime koje ima praktično značenje Kainovog žiga. Jevreji su, naime, barem u nekim evropskim državama bili ekonomski, kulturno, socijalno pa čak i politički integrisani. Sa Romima to nikada nije bio slučaj! Romi su jedini narod u Evropi čiji su pripadnici bili skoro 500 godina robovi u Rumuniji. U zemljama porobljenim od strane Turaka morali su podnositi ne samo zulume turskih gospodara, već i zulume ljudi koji su bili većinski narod u tim oblastima i zemljama. Bili su gonjeni i ubijani kao divljač u zemljama nemačkog carstva, u kojima je bila čak ustanovljena i novčana premija za ubijene Rome 1498. U Španiji ih je vlast surovo proganjala i prinudno odvodila u kolonije. Ubistvo Roma nije se kažnjavalo u Danskoj, Veneciji, Nemačkoj, Italiji i Austriji...

Istorija je puna primera da čak i najbolji čovek može pod pritiskom navike da ogrubi kao zver. Ako se Evropa, koja se toliko već puta tokom svoje istorije uverila da u despotima i kraljevima, diktatorima i tiranima zauvek nestaju i čovek i građanin, onda ovakve eklatantne manifestacije ravnodušnog i prakticitetno orijentisanog antihumanizma potvrđuju da je ona sama zaražena u svome korenu. Egoizam i glupost pak dugoročno nikada nisu dobra doneli. Bez obzira na faktički stepen njihove uvijenosti u propagandističke kvazi-demokratske oblande.