Optimizam i pesimizam

[Bibliotekar]

[Palma]

Optimizam čuva srce

Ako na život gledate kroz ružičaste naočare, pomažete srcu da ostane zdravo, tvrde američki naučnici.



Upoređujući rezultate više od dvesta studija, istraživači sa Harvardske škole za javno zdravlje su zaključili da pozitivna psihologija i optimizam pomažu srcu.

Ranije studije su pokazale da negativna stanja kao što su depresija, bes, anksioznost i neprijateljski stav mogu biti odlučujući okidač za pojavu srčanih oboljenja.

"Odsustvo negativnog stava, naravno, ne znači isto što i prisustvo pozitivnog. Zaključile smo da faktori kao što su optimizam i zadovoljstvo životom mogu umanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, bez obzira na životno doba, društveni i ekonomski status, upotrebu cigareta ili telesnu težinu", rekla je glavna autorka studije Džulija Boem.

Prema rečima autorke, najoptimističniji pojedinci imali su u proseku pedeset odsto manji rizik od doživljavanja infarkta ili šloga, u poređenju sa manje optimističnim učesnicima.

Pozitivan pogled na svet ponekad utiče i na usporavanje bolesti, navodi se u studiji koja je objavljena u onlajn izdanju "Psihološkog biltena".

Istraživači su proučavali i vezu između psiholoških i bioloških faktora koji utiču na pojavu srčanih oboljenja.

Većina ljudi koji gaje pozitivan stav prema životu redovno vežba, zdravo se hrani i dovoljno spava. Pozitivan stav je povezan sa normalnim pritiskom, zdravom krvnom slikom i prosečnom telesnom težinom.

Autori kažu da će ovakva istraživanja postati dobar temelj za rad na prevenciji bolesti, ako nastave da dokazuju da je nivo zadovoljstva i optimizma direktno povezan sa očuvanjem srca i krvnih sudova.

[Palma]

Isplati li se biti optimista?



Šta presuđuje hoćemo li biti pesimista ili optimista, da li je za nas čaša polupuna ili poluprazna, da li vidimo ili ne vidimo svetlo na kraju tunela?

Da li ćemo na stvari u životu gledati sa svetlije ili tamnije strane zavisi od nekoliko faktora: psihičkog stanja u kom se trenutno nalazimo, prethodna iskustva, informacije koje dobijamo od drugih i od osobina same ličnosti. Kada im se dogodi nešto loše optimisti uzrok tih loših događaja vide u spoljnim i privremenim okolnostima i uzrocima, dok pesimisti uzroke pronalaze u unutrašnjim i trajnim uzrocima. Ne razlikuju se suštinski po tome da li vide probleme ili ne, već po tome kako se nose sa onim što vide.

Optimisti očekuju da će im budućnost uglavnom doneti nešto dobro i za njih je loša situacija izazov da se više potrude, dok pesimisti očekuju sve najgore. Prema rezultatima najnovijih istraživanja naučnika iz Mičigena, ljudi koji imaju manjak hemikalije koja se luči u mozgu, a reguliše apetit i stres, imaju mnogo veće šanse da im se razvije pesimistički pogled na svet.

Veseljacima ide bolje ljubav...

Neke od dobrobiti pozitivnog stave koje su potvrđene naučnim istraživanjima su: lakše snalaženje u društvenim situacijama, manja sklonost ka zavisnosti od poroka, veća kreativnost, uspeh u sportu, produženi životni vek i očuvanje mladolikog izgleda, smanjena učestalost depresije i anksioznosti, jači imunitet i pozitivno delovanje na kardiovaskularni sistem.

Optimizam čini da imamo više uspeha u ljubavi i da ostvarimo trajnije veze objašnjavaju američki stručnjaci. Optimisti u većoj meri osećaju da ih partneri podržavaju i zbog toga oni imaju bolje odnose sa njima u odnosu na pesimiste. Veza u kojima je barem jedan od partnera pozitivac je kvalitetnija i ima veće šanse da opstane.

Takođe, optimisti i njihovi partneri kritike druge srane doživljavaju kao konstuktivne i podsticajne, i brže su rešavali nesuglasice - iz razloga što suprotnu stranu (voljenu osobu) doživljavaju kao podršku.



...ali ne i držanje dijete

Ukoliko na svet gledate ružičastim naočarama i ako kuburite sa kilogramima, možete za to da krivite svoju vedru stranu. Japanski istraživači sa Univerziteta Došiša u Kjotu obavili su šestomesečnu studiju u kojoj je učestovalo 1.000 gojaznih ljudi, i otkrili da pesimizam pomaže u dijeti, dok osobe sa pozitivnim stavom ne vode previše računa o ishrani i svom izgledu, i da bez griže savesti uživaju u gurmanluku.

Otkriveno je da je optimistima teže da se drže dijete, dok negativne emocije imaju poztiivan efekat na promenu stila i načina života. Pesimisti su bili srećniji zbog skidanja kilograma, što ih je ohrabrilo da istraju sa novim načinom ishrane.

Kao i u svemu ostalom, i u optimizmu moramo zadržati određenu umerenost i truditi se da ne pređemo određene granice. Kao što nedostatak optimizma može značajno umanjiti kvalitet života, tako i preterani optimizam sa sobom nosi određene rizike. Nerealno viđenje stvarnosti može biti posledica optimizma isto koliko i pesimizma, ali samo onda kada oni pređu određene granice.

[Palma]

[Bibliotekar]

[Palma]

Dnevna "doza" optimizma za zdravo srce

Osobe koje život posmatraju s vedrije strane imaju manje kardiovaskularnih problema od pesimista.



Kod ljudi koji imaju optimistički pristup životu se registruje viši nivo "dobrog", odnosno HDL holesterola u krvi, a bolji su i drugi markeri srčanog zdravlja - niži je, na primer, nivo triglicerida, utvrdio je američki tim stručnjaka Harvardske škole javnog zdravlja.

S druge strane, nije uočena veza između optimizma i opšteg nivoa holesterola ili nivoa "lošeg", odnosno LDL holesterola, izveštava Rojters.

Ispitivanje je obavljeno na 990 Amerikanaca starosti od 40 do 70 godina, čiji je optimizam meren na skali od 6 do 30, u zavisnosti od stepena njihovog slaganja ili neslaganja sa tvrdnjama tipa "u nesigurnim vremenima ja obično očekujem najbolje" i slično.

Tim, kojim je rukovodila Džulija Bem, napominje da je makar deo veze između optimizma i nivoa HDL holesterola u krvi rezultat nastojanja pozitivnijih ličnosti da održavaju zdravu telesnu težinu i da se promišljeno hrane.

"Ovo je još jedan dokaz da su naše psihičko i fizičko zdravlje isprepletani", ističe Bemova. Nju i njene kolege je na ovo istraživanje navelo jedno ranije, kojim je utvrđeno da su optimističke osobe pod manjim rizikom od infarkta, a poznato kako je holesterol jedan od bitnih rizičnih faktora za srčani udar.

Za svakih dodatnih pet poena na pomenutoj skali optimizma, beleženo je povećanje dobrog holesterola za jedan miligram po decilitru krvi, što, kako se veruje, smanjuje rizik od infarkta za tri odsto.

Ali, i ako ste mračan tip, nema razloga za brigu, drugo istraživanje, takođe nedavno sprovedeno, pokazalo je da pesimisti žive duže...

[Palma]

Pesimisti su zdraviji i žive duže

Evo podatka koji će razveseliti "mračne tipove": pesimisti su generalno zdraviji i duže žive od onih koji svet gledaju kroz ružičaste naočare.



Psiholozi su utvrdili da osobe koje nemaju previsoka očekivanja u pogledu sopstvene budućnosti u stvari imaju zdraviji životni stil od optimista.

Rezultati studije u kojoj je učestvovalo 40.000 ljudi pokazali su da je preterani optimizam u vezi sa sopstvenom budućnošću povezan sa povišenim rizikom od invaliditeta i ranije smrti.

"Utvrdili smo da sa stepenom očekivanja u pogledu srećne budućnosti raste i rizik od ozbiljnoh povreda, invaliditeta i smrti pojedinca u sledećoj deceniji", kaže dr Frider Lang, koji je bio šef istraživačkog tima. "Pesimizam, sa druge strane, podstiče ljude da žive 'pažljivije', vodeći računa o prevenciji i različitim merama predostrožnost kada je reč o sigurnosti."

Istraživanje je zasnovano na podacima prikupljenim izmeđi 1993. i 2003, kada su psiholozi od ispitanika koji su bili podeljeni u tri starosne grupe (18 - 39, 40 - 64 i stariji od 65 godina) tražili da ocene koliko su zadovoljni životom i da procene koliko će zadovoljni biti za pet godina.

Pet godina kasnije, učesnici su ponovo intervjuisani, a stepen njihovog zadovoljstva životom u tom trenutku poređen je sa njihovim sopstvenim predviđanjima iz prve faze istraživanja.

U najstarijoj grupi ispitanika, čak 43 odsto njih potcenilo je svoje buduće zadovoljstvo životom, 25 odsto njih tačno je predvidelo razvoj događaja, dok je 32 odsto njih od budućnosti očekivalo mnogo više. Ono što je iznenadilo psihologe je činjenica da je među ovih 32 odsto (neumerenih) optimista bilo za 9,2 odsto više onih koji su u međuvremenu stekli neku formu invaliditeta nego među ostalim ispitanicima. Osim toga, u toj grupi bilo je i deset odsto više smrtnih slučajeva nego u onoj "mračnijoj".

Optimisti iz mlađih grupa ispitanika uglavnom su pogrešno procenili svoju budućnost. Nakon pet godina, pesimisti nisu imali neki naročit razlog da budu nezadovoljni jer nisu ni očekivali previše, dok su optimisti imali puno razloga za nezadovoljstvo, od kojih su svi bili povezani sa sindromom izneverenih očekivanja, prenosi "Dejli mejl".

"Rezultati našeg istraživanja bacaju novo svetlo na to kako perspektiva pojedinca može da mu pomogne ili odmogne u životu, utičući na naše ponašanje tako da nam poboljša ili umanji šanse za zdrav i dug život. Prevelika očekivanja dugoročno nas čine nesrećnijim", zaključak je naučnika iz Američkog udruženja psihologa.