Mediji o našem malom mistu

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 03 Jul 2019, 21:46

Jasnoća mi je vazda bila ideja-vodilja:

https://www.infoplate.rs/plata/gradevina-i-nekretnine/geodet

Zato i smatram da domaći stručnjaci za svoj stručni, na Europskom nivou odrađeni posao, ne bi smeli da budu plaćani ovsenim pahuljicama. Ti im, uostalom, ne bi dao ni to. Velikodušno bi ih pustio da nakon urađenog posla pasu detelinu. %%-
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 04 Jul 2019, 16:40

Znači: ugradili ste se!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 04 Jul 2019, 17:01

Ugradio Ti se deda! :ymtongue:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 04 Jul 2019, 23:24

Ma, jasno.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 04 Jul 2019, 23:27

Za Tebe biće kasno kada stvar predočim Ti jasno! Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 05 Jul 2019, 16:04

Ahaaaaaaaaaaaa...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 08 Jul 2019, 21:55

Сента: Смена директора због законских усаглашавања

СЕНТА: На ванредној седници Скупштине општине Сента, због усаглашавања са одредбама новог Закона о здравственој заштити смењена је директорка “Апотеке Сента”, а на ову дужност је враћена ранија директорка, смењена 2016. године.

Једногласном одлуком одборника дужности директора “Апотеке Сента” разрешена је докторка стоматологије Зита Вебер, због неиспуњавања услова прописаних Законом о здравственој заштити, а за в. д. директора на период до шест месеци именована је дипломирани фармацеут специјалиста Тамара Ђурић Живковић.

Разрешењу досадашње директорке “Апотеке Сента” др Зите Вебер претходило је прибављањем података о њеном радном искуству у Дому здравља Сента, с обзиром да су наступиле нове околности у вези услова које треба да испуњава директор здравствене установе. Дом здравља Сента је доставио потврду у којој је наведено да она као руководилац здравствене установе, односно организационе јединице у здравственој установи нема радно искуство.

Занимљиво је да је на ванредној седници Скпштине општине Сента 12. децембра 2016. године, након смењивања тадашње директорке “Апотеке Сента” Тамаре Ђурић Живковић, на основу извештаја буџетског инспектора општине Сента који је вршио ванредну контролу надзора у пословању ове установе чији је оснивач локална самоуправа општине Сента, Зита Вебер именована за в.д. директора на период до шест месеци, а да је 31. маја 2017. године за директора именована на мандатни период од четири године.

Међутим, одредба новог Закона о здравственој заштити прописује да за директора здравствене установе може бити именовано лице које има најмање пет година радног искуства као руководилац здравствене установе, односно руководиоца организационе јединице здравствене установе. Веберова је разрешена дужности на предлог Општинског већа јер је установљено да има тек нешто више од две и по године радног искуства као руководилац у здравственој установи.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 08 Jul 2019, 21:57

SENTA-SUBOTICA: Pruga do kraja godine

Posle obnove koloseka Senta - Subotica, putovanje između dva grada znatno kraće. Investicija od 2,5 milijarde dinara, zamena šina, pragova i tucanika

DO sredine decembra trebalo bi da bude završena rekonstrukcija železničke pruge između Sente i Subotice u dužini od 38,5 kilometara. Vrednost investicije je dve i po milijarde dinara, radovi su počeli još u aprilu, a na koloseku će biti zamenjene šine, pragovi i tucanik. Kako je najavljeno iz "Srbijavoza" novom prugom vozovi će saobraćati prosečnom brzinom od 80 kilometara na sat, a ne kao dosad 20 kilometara za isto vreme. Tako će se ubuduće od Sente do Subotice putovati 45 minuta, a ne duže od sat vremena, kako je sada.

- Planiran je i drugačiji red vožnje, jer se uvodi linija Subotica-Senta-Subotica, kao i dva para kompozicija na liniji Subotica-Senta-Kikinda-Subotica. Očekujemo da će za nekoliko meseci železnički putnički saobraćaj na ovim relacijama biti konkurentan drumskom, ne samo zbog bržeg putovanja vozom, već i zbog četiri puta jeftinijeg prevoza - očekuju u "Srbijavozu".

Obnovom pruge na dobitku će biti ne samo putnici već i privreda, istaknuto je na sednici Severnobanatskog upravnog okruga, koja je pre nekoliko dana održana u Senti, a bila je posvećena upravo ovoj temi.

- Novom prugom moći će da se prevozi veći tereti, jer će osovinsko opterećenje šina biti veće za oko 25 odsto, što je od velike važnosti za povećanje obima teretnog transporta. Za teretni prevoz robe takođe je važno da će uskoro početi rekonstrukcija brane na Tisi kod Novog Bečeja, pa će brodovi sa Dunava direktno moći da dolaze na pristanište u Senti, a to znači da više neće biti potrebe za pretovarom tereta negde na Dunavu. Na ovaj način pristanište u Senti dobiće mnogo veći značaj, jer će roba moći direktno da se transportuje Dunavom do Nemačke, na primer, ili čak do Crnog mora - objasnio je Rudolf Cegledi, predsednik Opštine Senta.

Načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Nikola Lukač naglašava da železnički teretni saobraćaj sada najviše koristi fabrika Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi i da je kikindskoj privredi interesantna i deonica pruge ka rumunskoj granici, u dužini od desetak kilometara.

- Zalagaćemo se za rekonstrukciju i tog pravca - izjavio je Lukač.

OLAKŠANjE I ZA STUDENTE

DOK traje rekonstrukcija pruge Senta-Subotica, putnici iz Kikinde, među kojima je najviše studenata, do Sente putuju vozom, u Senti presedaju, i do Subotice idu autobusom. Iz kikindske lokalne samouprave predloženo je da jedna linija od Subotice preko Sente do Kikinde saobraća petkom uveče, upravo zbog studenata.

HTELI DA UKINU...

ŽELEZNIČKI putnički saobraćaj od Kikinde do Subotice pre nekoliko godina, inače, bio bi ukinut zbog neisplativosti i malog broja putnika. Lokalne samouprave odlučile su da dotacijama iz budžeta održe prugu, pa Kikinda, na primer, godišnje za to izdvaja 410.000 dinara.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 10 Jul 2019, 16:43

Počinje rekonstrukcija osnovne škole u Senti

SENTA - Počele su pripreme za rekonstrukciju zgrade Osnovne škole “Stevan Sremac” u Senti. Radovi će se izvoditi na objektu izdvojenog odeljenja “Turzo Lajoš”. Reč je o investiciji vrednoj 262 miliona dinara. Novac je obezbedila Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije.
Zgrada “Turzo Lajoš” u Senti u kojoj su se školovala četiri stotine osamdesetdva učenika, stara je više od jednog veka i prema rečima direktorke Žužane Urban, do sada “nije dobila novu haljinu”.

“Trebalo bi da izgleda kao jedna lepa i nova škola i naravno moderna, jer svet se menja i mi moramo da se menjamo i učenici imaju potrebu za tim“, rekla je Žužana Urban, direktorka Osnovne škole “Stevan Sremac”.

U pripremi za rekonstrukciju učestvuju svi članovi kolektiva.

“Pakujemo, pomažemo zajedno radnicima, jer bez toga ne bismo mogli preseliti ovu školu. Sve moramo da iznesemo iz objekta, ništa ne može da ostane, ni jedna slika, ni sat na zidu. To je ogroman posalo, ali svaka čast svima, jer svi rade. Republika je izdvojila petnaest miliona dinara za najhitnije radove“, dodala je Žužana Urban.

“Počeli smo najvažniji deo, izmena prozora na zgradi, a sad smo počeli sa celom rekonstrukcijom, što podrazumeva i školske terene... kompletna izmena instalacija, vodovoda, grejanja, električnih vodova, oni su isto veoma stari“, rekao je Rudolf Cegledi, predsednik Opštine Senta.

U Osnovnoj školi “Stevan Sremac” obrazuje se 1500 učenika, njih 450 u staroj zgradi Turzo Lajoš.

Osnovna škola “Stevan Sremac u Senti ima pet jedinica. Dok traju radovi na zdanju “Turzo Lajoš”, učenici će pohađati nastavu u druga dva objekta.

Planirano je da radovi budu završeni za tri stotine dana, kažu u lokalnoj samoupravi.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 10 Jul 2019, 16:43

Mi se baš razvijamo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 10 Jul 2019, 20:26

Nedvojbeno. A osobito u Povijesnoj Perspektivi:

Slika

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 10 Jul 2019, 21:16

Hoćeš da kažeš da ništa od toga?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 11 Jul 2019, 20:44

Sačuvaj Bože i sakloni! Ta kada će to sa železničkom nam prugom milom u nas biti sreće, ako za sto tridesetu Obljetnicu Nastanka Njena renoviranje jošte uvek obavljeno biti neće?

Slika

Ono, doduše, parametri njeni još uvek neće na davno planiranome nivou biti, no napredak objektivni, neupitni, mi od nas samih ne smemo pesimistično kriti:

Slika

Stoga krenimo radosno i hrabro u prometna kolosečna iskušenja nova, neka podstrek nama u tome dadne stara, znana i nadsve prigodna pesma ova:



Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 17 Jul 2019, 20:03

Senta: Park i spomenici u čast Stevana Sremca i Stevana Raičkovića

U čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca i Stevana Raičkovića, u gradskom parku u Senti svečano je obeležen završetak projekta „Sentaizam”, koji je imao za cilj uređenje javnog parka, podizanje spomenika dvojici književnika i očuvanje njihove kulturno-književne zaostavštine.

Slika

Tim povodom ispred pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama obratio se podsekretar Stanislav Radulović, koji je ovom prilikom ukazao na izuzetno književno stvaralaštvo Stevana Sremca i Stevana Raičkovića, istinskih velikana srpske književnosti.

On je istakao da je Stevan Sremac najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze, i uz Nušića najveći majstor smeha u srpskoj književnosti. U svojim delima prikazao je sve tri sredine u kojima je živeo: vojvođansku, nišku i beogradsko-srbijansku.

„Stevan Raičković, veliki srpski pesnik, glavni je predstavnik poezije subjektivnog lirizma u našoj posleratnoj poeziji. On se uklapa u onu liniju srpskog pesništva koju čine naši najizrazitiji lirici (Branko, Dis, Crnjanski, Desanka, Dedinac), ali ne toliko po uticajima koje je pretrpeo koliko po osnovnim težnjama što su ga pokretale u stvaranju”, podsetio je Radulović.

Zamenik sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Goran Ivančević, istakao je da sa ponosom možemo reći da kulturnu stvarnost u Vojvodini karakteriše bogata raznolikost i harmonija kulturno-istorijskih uticaja, što pripada jednoj od najvažnijih komponenti njenog sveukupnog razvoja.

„Osećam dužnost da izrazim zahvalnost svim učesnicima u ovom projektu i svim donatorima koji su imali u vidu njegov značaj za razvoj naše kulture i obogaćivanje sfere kulturnog života građana Sente”, poručio je Ivančević, skrenuvši pažnju na činjenicu da su projekat podržali predstavnici sva tri nivoa javnog upravljanja, od republičkog, preko pokrajinskog do lokalnog, što kako je rekao, nesumnjivo govori o spremnosti da kvalitetne projekte zajednički finansiramo u interesu svih građana.

Ispred Ministarstva za kulturu i informisanje pozdravne reči uputio je Mladen Vesković, koji je ovom prilikom istakao značaj projekta „Gradovi u fokusu”, preko kojeg je i opština Senta dobila sredstva za ovaj poduhvat, koji je na korist svim građanima Sente.

Izvor: https://www.021.rs


P.S. Mala korekcija, gospodo Novinari: Nikakvog podizanja spomenika korifejima srpske kulture u okviru ovog projekta nije bilo. Senćani su zarad odavanja dužne počasti ovim izuzetnim literarnim stvaraocima, uz finansijsku potporu republičkih i pokrajinskih organa, te blagodareći donacijama privrednih subjekata, napravili jedno estetski uobličeno i vizuelno prijemčivije mesto trajnog susreta sa njima - memorijalni park senćanskih velikana, koji je posredstvom projekta transformisan u specifičnu, multifunkcionalnu javnu gradsku površinu, a koja sada pored odavanja dužnog pijeteta dvojici velikana srpske književnosti, u čiju su čast znatno ranije (1950. i 2015. godine) na dotičnom lokalitetu već bili podignuti spomenici, ima i potencijal za realizaciju raznorodnih kulturnih sadržaja. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 12 Nov 2019, 18:00

Мала али фина варош Сента по неимарској лепоти не заостаје за суседним већим градовима

Смештена на десној обали Тисе, Сента по архитектури спада међу типичне аграрне вароши ове области.

Золтан Валкаи, који је раније објавио књигу „Архитектура у Сенти”, објашњава да је у развоју друштвених и економских прилика града приметно шест различитих раздобља, али урбанистичко и архитектонско уређење започиње тек после 1769. године, након пожара катастрофалних размера који је до темеља уништио варош.

Тада је главни трг уређен по барокној шеми, чиме је одређена урбана матрица вароши. Из мноштва тршчара и једноличних паорских кућа као духовне осовине уздигли су се торњеви цркава. Једноставност постбарокне архитектуре траје све до 1830, а растом богатства мештана и појавом еснафа, Сента добија репрезентативну форму новом Градском кућом у класичном стилу, када почиње и изградња грађанских кућа са стилским одликама.

Сента је 1873. добила статус града с уређеним Сенатом, што је значило да је могла преузети у своје руке решевање својих брига. У Аурелу Јанковићу добија и првог градоначелника, а под његовим вођством. по пројектима Емила Шенка, инжињера из Лижа, изграђен је уникатни дрвени мост на Тиси. У то време главни трг и улице се калдрмишу, крај путева се саде први дрвореди и уређује град. Тачку раслојавања сенћанског друштва представљала је расподела сеоског атара осамдесетих године 19. века, кад се достиже такав ниво развитка да је културна, индустријско-економска организација могла променити и спољашност града. То је омогућио Јанковић и потом реализовао Габор Гомбош. У извођењу својих неимарских амбиција, Гомбош се ослонио на Јожефа Кутија, касније директора локалне Гимназије, и Иштвана Грундбека, који је, осим што је био извођач радова, изградио и циглану, те је тако обезбеђен материјал за градитељске подухвате. Тада је и формирана галерија грађевина на главном тргу, а 1886. торањ тадашње Градске куће, по угледу општих стремљења дограђен четири метра. Додатни подстицај за развој било је и што је 1889. Сента, после дуготрајног планирања, добила железницу.

– Уобличавању физиономије вароши од почетка прошлог века, све до промене мерила, у архитектури Сенте све већу улогу добија препорођено и ојачано грађанство, које се у свом грађењу, уместо „класичне еклектике”, све више окреће „развијеној еклектици” – објашњава Валкаи. – То значи градњу улице, сложеније бојење и давање предности разиграној контури објеката, постављају се торњићи, зграде постају налик на мале палате. Други архитектонски стил који је карактеристичан за то раздобље је сецесија, али она у великим градским подухватима не утиче битно, па се може констатовати да у Сенти није могла пустити корене. Можда је узрок томе био вемао конзервативни дух. У том стилу изграђена је 1903/4. Ватрогасна касарна по пројектима Беле Лајте, али, иако су тада најпросвећенији Сенћани прихватили ту грађавину, то није било довољно за већи узлет сецесије. Лајта је учествовао и на конкурсу за доградњу Гимназије и победио, али му нису поверили градњу, него је, по узору на његово решење, пројекте израдио градски инжењер Домонкош Берзанцеји. Од 1906. галерија главних објеката Главног трга почиње да постаје спратна. Дограђује се Гимназија, затим се поред хотела „Евжен” подижу палата „Николић”, нова католичка Плебанија и хотел „Ројал”.

На централном тргу, који краси парк, Градска кућа доминирала је својом величином и изгледом у прошлости, а тај примат најважнијег оријентира у вароши задржала је до данашњих дана. Пожари су били кобни за најважније грађевине у центру вароши и почетком прошлог века јер су 1911. изгорели Градска кућа и Римокатоличка црква, а једино је у том комплексу остала зграда Поште јер је била покривена црепом. Истовремено с одлуком о градњи нове Градске куће (1912–1914) и подизањем нове Римокатоличке цркве Светог Стефана, грађене баш током Великом рата, Сенћани су се одлучили и на коренито преуређење трга. Две нове грађевине на главном градском тргу, својим размерама, представљале су друштвену жељу да се прекораче сопствени оквири, а пошто је избио рат, тај период „промене размера у архитектури Сенте”, нагло је прекинут па није могао оставити значајнијег трага иза себе и оставио је аграрне корене који су Сенту одувек карактерисали.

Милорад Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na VAROŠARIJE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju

cron