Novosti u varoši

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 13 Avg 2018, 16:37

Eh, ta da je pod stručnim nadzorom valjda joj ne bi trasa ševrdala kano pijana mamba na semafor-žurki:

Slika

Segment podužnog profila za asfaltiranje predviđene ulice Zoltana Čuke

Slika

Segment podužnog profila za asfaltiranje predviđene ulice Zoltana Čuke - od strane nadzornika korigovana varijanta nakon prvobitnog nastupa Veselog Buldožeriste

Projektant trase po svoj prilici u životu nije čuo za teodolit. Sva sreća pa je nadzornik radova nakon protesta laika sa koliko-toliko očuvanim čulom vida imao pri sebi trakasti metar i na osnovu premera in situ malčice korigovao prvobitno projektovanu trasu...

Veseli Bagerista je pak ostavio i druga svedočanstva o svojoj energičnosti - živahno je omlatio bagerom svo radnome zahvatu poverene mu mašine smetajuće drveće duž trase:

Slika

Veseli Bagerista na pregalačkom delu u za asfaltiranje predviđenoj ulici Zoltana Čuke - egzemplar br. 1.

Slika

Veseli Bagerista na pregalačkom delu u za asfaltiranje predviđenoj ulici Zoltana Čuke - egzemplar br. 2.

O ostalim krasotama odabira kolovozne konstrukcije razdvojene po smerovima vožnje sa dve saobraćajne trake širine 3 m - neki drugi put. Stanovništvo dotične ulice se nada da Gradska saobraćajnica ipak neće imati vrednost računske brzine saobraćaja od minimalno 60 km/čas, kao što to inače Odluka o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica predviđa.

Regulaciona širina senćanske ulice Zoltana Čuke, naime, ne prelazi 20 m. Da prelazi, morala bi da ima i biciklističke staze i trotoare koji moraju da budu minimalne širine 1,60 m. :roll:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 13 Avg 2018, 21:25

Moraćeš kolovozom.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 13 Avg 2018, 22:23

Vala, baš i neću morati, barem dok je meni moga dobrog trotoara, sa sve svežim inženjerskim markacijama o faktičkoj širini mile mi ulice.

Slika

Sveže markirani drevni Socijalistički Samoupravni Armirano-betonski Trotoar iz 1983. u ulici Zoltana Čuke

Istina, po njemu u poslednje vreme puno žvrljaju, pa žvrljotine posle dožvrljavaju - ali, on i posle 35 godina ostaje praktično netaknut!

Slika

Naknadno korigovana markacija za graditelje kolovoza na drevnom Socijalističkom Samoupravnom Armirano-betonskom Trotoaru iz 1983. u ulici Zoltana Čuke

Apropo: budući da moderni avenijski kolovoz nema drenažu za odvod atmosferskih padavina, niti pak ulica ima odvodnih kanala,tociljanje po njemu biće vaistinu zanimljivo za kišnih & snežnih dana. :ymparty:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 14 Avg 2018, 09:10

Sva voda će da ide pod kuću i da potkopava temelje rezidenciju Popovića, uz miomirise pedesetak bikova iz okoline i u okruženju svinjaca i trčkaranje koza po nekadašnjoj bašti (Eee, da se probudiš Kato, pa da ga ubiješ) dobijamo i više nego velelepno mesto za prebivanje. @-) Zato ti kupi neki dvosoban stan, pa da ti dolazim u goste nenajavljen. =))
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 14 Avg 2018, 12:33

Grešiš, dušo. Nova rezidencija Popovića projektovana je tako da bude otporna čak i na dejstvo nuklearne eksplozije od 20 kT u radijusu od 1 km. A pored toga što je energetski i resursno potpuno samodovoljna, sadrži i sve moderne enviromentalne sadržaje (intraspacijalni vrt sa bazenom) koji isključuju negativna dejstva reruralizovane sredine:

Slika

Planirana nova eko-rezidencija Popovića na postojećem prostornom vlokalitetu

Predviđeni vremenski okvir za izgradnju nove rezidencije Popovića je 15 godina. Naravno, u slučaju održanja postojeće socio-ekonomske strukture u navedenom vremenskom okviru. No gđa Margot Krasojević i g. Antonio Beninka imaju i druge opcionalne varijante projekta.

Za slučaj da nam ne krene tako dobro kao što nam trenutno ide. Ti ćeš, u svakom slučaju, čak i neinvitiran moći da se plakneš u bazenu. Jonski purifikator recirkulacione bazenske vode sastavni je deo konstrukcije. :)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 14 Avg 2018, 15:58

Dok ti budeš otporan na nuklearnu eksploziju, zgazićete traktor u ulici Zoltana Čuke.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 14 Avg 2018, 17:50

Moći će jedino da me čežnjivo cmokne. I to ako mu dozvolim.



:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 14 Avg 2018, 20:26

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 24 Avg 2018, 18:08

Jošte jedna godinica prođe, Radosni Dan pak opet nama dođe...

PRAZNIK GRADA SENTE 2018.

Slika

U iščekivanju praznika

5. septembar, sreda, 18.00 č: Dom stvaralaštva
SENTA KRALJA MATIJE

Svečano otvaranje izložbe ostvarenja koja su prispela na konkurs „Senta kralja Matije”. Izložbu će otvoriti predsednik opštine Rudolf Cegledi.
Lokalna samouprava grada Sente, Kulturno-obrazovni centar „Turzo Lajoš” i senćanski Istorijski arhiv povodom 575-godišnjice rođenja Matije Korvina i 560-godišnjice njegovog izbora za kralja raspisali su multidisciplinarni konkurs namenjen zabavištarcima, učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i odraslima. Pobednici konkursa biće nagrađeni vrednim knjižnim nagradama

6. septembar, četvrtak, 18.00 časova: Gradska kuća (aula)
SVETLOST - SENKA - BOJA

Svečano otvaranje izložbe radova prispelih na foto-konkurs Svetlost - Senka - Boja! Tom prilikom biće prikazni krvlju pisano pismo iz 1956. i izvorni gipsani ornamenti senćanske Gradske kuće. Izložbu će otvoriti predsednik opštine Rudolf Cegledi.

6. septembar, četvrtak, 20.00 časova: Vašarište
XV MEĐUNARODNI BALONARSKI SUSRET

Night Glow Show, balonarska iluminacija: atraktivni, na osnovu muzike aranžirani šou-program.

7. - 8. septembar, petak-subota: Glavni trg
VAŠARSKA VREVA, VINSKA ULICA I ULICA RUKOTVORINA


7. septembar, petak, 16.00: Glavni trg (velika pozornica)
FORMACIJSKA PLESNA PARADA POVODOM DANA GRADA

Atraktivni gala-program senćanske Plesne grupe „Merkur-Midnight”.

7. septembar, petak, 17.00 č: Glavni trg (velika pozornica)
KAVALKADA MAŽORETKINJA

Atraktivni defile i gala-program senćanskog Plesnog kluba „Flamenco” uz učešće Senćanskog duvačkog orkestra.

7. septembar, petak, 17.30 č: Glavni trg (velika pozornica)
PLESNA PROMENADA POVODOM DANA GRADA

Atraktivni gala-program Studija „M Dance”.

7. septembar, petak, 18.00 časova: Vašarište
XV MEĐUNARODNI BALONARSKI SUSRET

Letenje vezanim balonima sa senćanskog vašarišta.

7. septembar, petak, 19.00 č: Srpski kulturni centar „Stevan Sremac”
KNJIŽEVNI SUSRETI

Gost večeri je književnik Dejan Atanacković, laureat NIN-ove nagrade za roman godine.

7. septembar, petak, 21.00 č: Glavni trg (velika pozornica)
VELIKI KONCERT POVODOM DANA GRADA

Nastup ansambla „Frajle”.

7. septembar, petak, 23.00 č: Glavni trg (velika pozornica)
ROK-KONCERT POVODOM DANA GRADA

Program ansambla „Afterburn”.

Pozdrav prazniku

8. septembar, subota, 9.00 č: Gradska kuća (Svečana sala)
ZNANJE JE MOĆ

Svečani prijem laureata Vukove nagrade iz osnovnih i srednjih škola. Pozdravnu besedu kazivaće predsednik opštine Rudolf Cegledi. U umetničkom delu programa nastupiće Hor senćanske gimnazije.

8. septembar, subota, 9.00 č: Narodna bašta (tenisko igralište)
XXXI SUSRET SENĆANSKIH I HODMEZEVAŠARHELJSKIH TENISERA


8. septembar, subota, 10.00 č: Narodna bašta
„Sportom protiv droge”
POKRAJINSKI ŠAMPIONAT U ORIJENTIRINGU

Organizator takmičenja je senćanski Nezavisni policijski sindikat.

8. septembar, subota, 10.00 č: Glavni trg (fontana)
POTRAGA ZA BLAGOM POVODOM DANA GRADA

Zabavno, igričavo nadmetanje u organizaciji Senćanske omladinske organizacije, koje se odvija na različitim lokalitetima, a koje je namenjeno mladima u uzrastu od 15 do 30 godina.

8. sepštembar, subota, 12.00 č: Gradski muzej
Otvaranje izložbe
ŽIVOTNI PROSTORI MATIJE HUNJADIJA

Izložba prikazuje renesansnog vladara - graditelja. Matija se pred nama redovito javlja kao ratnički vladar: vodio je ratne pohode Mađarske Kraljevine na sve strane sveta, a i preko toga, no naročito ga je angažovalo širenje ka zapadnim oblastima. Saobrazno tome podignute su i glavna kraljevska rezidencija, a i one sporedne, te vrednovan njihov značaj.

Šesnaest panoa predstavlja zgrade od Brašova do Bratislave u kojima je kralj Matija živeo, koje je često posećivao, izrazito voleo, ili one među čije zidove nikada nije zalazio, ali je imao veze sa njihovom izgradnjom, ili su pak graditelji iz poštovanja na njih postavljali njegov grb. Završna slika i tekstualni prilog predstavlja mesto na kojem je sahranjena porodica Hunjadi.

Izložba pod nazivom „Životni prostori Matije Hunjadija” će u Memorijalnoj godini kralja Matije u više naseobina Karpatskog bazena oživeti duh i epohu velikog kralja.

Izložba je pripremljena po ovlašćenju Društva „Amarilis”, a njena kompozicija vezuje se uz ime istoričara Radu Lupeskua, docenta Mađarkog univerziteta Transilvanije „Sapientia”.

KRALJ MATIJA U SENTI
Svečana promocija zajedničke publikacije zavičajnog istoričara Lasla Tarija i istoričara dr Tibora Almašija, univerzitestkog profesora i rukovodioca katedre.

8. septembar, subota, 16.00 č: Glavni trg (velika pozornica)
PROMOCIJA SENĆANSKIH UMETNIČKIH GRUPA POSVEĆENIH OČUVANJU NARODNIH TRADICIJA POVODOM DANA GRADA

U programu će nastupiti Dečja grupa „Ispiláng” senćanskog Kulturno-obrazovnog centra „Turzo Lajoš”, članovi Udruženja za pomoć i zaštitu lica sa posebnim potrebama „Ruka u ruci”, folklorna grupa Srpskog kulturnog centra „Stevan Sremac”, etnomuzičko strukovno odeljenje Kulturno-obrazovnog centra „Turzo Lajoš”, Ženski hor i Tamburaški orkestar tornjoškog Kulturno-umetničkog društva „Ady Endre”, tornjoške folklorno-plesne grupe „Csiribiri” i „Szarkaláb”, Mešoviti hor Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Tópart”, Ženski hor „Búzavirág” i Citeraški orkestar iz Bogaraša, bogaraška dečja grupa „Kis Piros Pipacsok”, plesna grupa tornjoškog Udruženja „Romano Drom”, Ženski hor „Bazsarózsa” i Tamburaški orkestar Kulturno-umetničkog društva „Móra István” iz Kevija, Mešoviti hor Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Délibáb”, te Mešoviti hor gornjebreškog Kluba prijatelja narodnih pesama i tamburaški orkestar „Sarkantyú”.

8. septembar, subota, 18.00 časova: Narodna bašta
XV MEĐUNARODNI BALONARSKI SUSRET

Promenadno letenje balonima.

8. septembar, subota, 19.30 časova: Gradska hala sportova, Glavni trg (velika pozornica)
ROK-OPERA ZA DAN GRADA

Svečana praizvedba rok-opere Senćanska bitka (projekcija na LED-zidu na velikoj sceni!)

8. septembar, subota, 22.30 č: Obala Tise
VATROMET


8. septembar, subota, 22.40 č: Glavni trg - Šetalište Tisinog cveta
BAKLJADA SENĆANSKIH MOTOCIKLISTA


8. septembar, subota, 23.00 č: Glavni trg (velika pozornica)
ROK-KONCERT POVODOM DANA GRADA

Program ansambla „Paddy and the Rats”.

9. septembar, nedelja, 9.30 č: Obala Tise
XXXVIII MEĐUNARODNO RIBOLOVAČKO TAKMIČENJE „KUP SENTE”


9. septembar, nedelja, 10.00 č: Narodna bašta
MEĐUNARODNO STRELIČARSKO NADMETANJE 2D

Glavni organizator susreta je senćanski Streličarski klub „Arcus”.

9. septembar, nedelja, 10.00 č: Spomen-škola
TURNIR U MALOM FUDBALU


9. septembar, nedelja, 9.00 č: Dom kulture (kamerna sala)
OBOJENE PRIČE

Program za decu u uzrastu do 3 godine u izvedbi Dečjeg pozorišta iz Subotice.

9. septembar, nedelja, 10.00 č: Dom kulture (kamerna sala)
Predstava Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta
PAŽ JANČIKA

(Bajkoviti monolog o pozorištu za decu u uzrastu od 4-11 godina)

„Šta je pozorište? U čemu se razlikuje od ostalih scenskih priredbi? Zašto nije pozorište atrakcija? Zato što je kod atrakcije ključna reč ,MOŽDA’. Možda će pasti žonglerova palica! Ključna reč pozorišta je ,KAO’. Pravimo se kao da je to stvarnost. Tokom bajke trudim se da deci prenesem takve osnovne pojmove sa kojim ću obogatiti njihova iskustva, sa kojima će lakše postati takvi gledaoci pozorišta koji ga shvataju i vole.”

Glumi: Đerđ Virag.

9. septembar, nedelja, 11.00 č: Dom kulture (kamerna sala)
RUŽNO PAČE

Priča za decu u izvođenju senćanske lutkarske grupe „Dárika”.

9. septembar, nedelja, 16.00 č: Dom kulture
PROGRAM ZA DECU

Rukotvorilačka zanimanja: bojenje lica, klovn koji oblikuje balone, ekološko nadmetanje, autentična drvena vrteška, gegalica za bebe.

9. septembar, nedelja, 18.00 č: Dom kulture (pozorišna sala)
KONCERT ZA DECU

Koncert ansambla „Tompeti és Barátai”.

9. septembar, nedelja, 19.30 č: Gradska kuća (Svečana sala)
VEČE HORSKE MUZIKE

Nastupaju Mešoviti hor Srpskog kulturnog centra „Stevan Sremac” iz Sente, mešoviti hor iz Rumunije, Mešoviti hor „Musica Viva” iz Bačkog Petrovca i senćanski Gradski kamerni hor „Cor Jesu”.

10. septembar, ponedeljak, 17.00 č: Crkva Svetog arhangela Mihaila
PARASTOS

Hramovna služba upriličena povodom 321. godišnjice Senćanske bitke.

11. septembar, utorak, 8.30 č: Glavni trg (Muzički paviljon)
PRAZNIČNI KONCERT SENĆANSKOG DUVAČKOG ORKESTRA

Dirigent: Tibor Maša.

11. septembar, utorak, 10.00 č: Gradska kuća (Svečana sala)
SVEČANA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE POVODOM DANA GRADA

Svečana dodela najprestižnijih odličja grada. Svečanu sednicu Skupštine opštine će otvoriti i njome rukovoditi predsednica Skupštine opštine Tatjana Balo. Svečanu besedu održaće predsednik opštine Rudolf Cegledi. U umetničkom delu programa nastupiće Mešoviti hor Srpskog kulturnog centra „Stevan Sremac” pod upravom Kinge Lošonc i Gradski kamerni hor „Cor Jesu” pod upravom Reke Mikloš. Počasnu stražu držaće članovi Društva za negovanje srednjevekovnih tradicija „Sveti Longin”.

11. septembar, utorak, 12.00 č: Spomen-obeležje na obali reke Tise
OGLAŠAVANJE SPOMEN-ZVONA I KOMEMORATIVNA SVEČANOST


11. septembar, utorak, 17.00 č: Memorijalna milenarijumska crkva svete Male Tereze
TE DEUM

Praznična misa-blagodarnica priređena povodom 321. godišnjice Senćanske bitke.

Istaknuti pokrovitelji niza prazničnih manifestacija:

Vlada Mađarske, Državni sekretarijat za nacionalnu politiku Predsedništva Mađarske, Fondacija „Gabor Bethlen”, Lokalna samouprava Budavara, Lokalna samouprava grada Sente, Mađarski nacionalni savet, Japan Tobacco International a.d. Senta, OTP Banka Srbija, RTV „Panon”.

:ymparty:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 21 Jun 2019, 16:18

Priznanja i nagrade za najbolje senćanske učenike

SENTA - Prijem za najbolje učenike osnovnih i srednjih škola, upriličen je u Opštini Senta, u okviru tradicionalne Manifestacije „Znanje imanje“. Šezdesetpet učenika dobilo je priznanja i nagradu, jednodnevnu ekskurziju u Opustaser kod Segedina.

Strahinja Đorđević završio je osmi razred Osnovne škole kao đak generacije. On je jedan od učenika koji su dobili priznanje lokalne samouprave za odličan uspeh.

"Samo sam radio i trudio se i nisam očekivao da ću biti đak generacije" kaže ovaj skromni dečak.

Jovana Jančić, jedna od dobitnica opštinskog priznanja, završila je Srednju medicinsku školu kao vukovac.

"Zaista mi je drago što sam ponela ovu titulu i što mogu da učinim ovu školu ponosnom. Spremam se za Medicinski fakultet u Novom Sadu".

Kako nam je rekao Atila Perpauer, član Opštinskog veća zadužen za obrazovanje, lokalna samouprava takođe obezbeđuje stipendije za srednjoškolce i pokriva putne troškove učenicima koji dolaze u Sentu na školovanje iz okolnih mesta.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 04 Jul 2019, 14:01

S tuđom štetom jeftino se do pameti dolazi

U ovom tematskom nizu (Varošarije) već je bilo reči o tematskom projektu „Uređenje javnog parka Stevana Sremca i Stevana Raičkovića u Senti”, u finansiranju kojeg su sa cca 2.000.000 dinara participirali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinski sekreterijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, a posredstvom konkursa „Gradovi u fokusu”.

Tom prilikom bilo je već rečeno i to da je mimo državnh institucija značajnu finansijsku podršku ovom projektu u iznosu od 600.000 dinara obezbedila i kompanija Sat-Trakt DOO iz Bačke Topole, čiji je vlasnik, g. Janoš Žemberi, pomenutu svotu namenio za nabavku parkovskih klupa, kandelabra i korpi za otpatke. Nakon dugog iščekivanja, Senćani su prekjuče bili u prilici da konačno i vide pomenuti urbani mobilijar na njegovom krajnjem lokalitetu. Utisak je već nakon kraćeg razgledanja bio porazan: gradskom dobrotvoru je za njegov novac zapravo isporučena felerična roba koja ruži grad i izvrgava ruglu plemitu uspomenu na senćanske velikane!

Zaista je neshvatljivo kako se u drugoj deceniji XXI veka ma koja kompanija koja iole drži do svog ugleda i poslovnog kredibiliteta može usuditi da nekom isporuči mobilijar u kojem svoju primenu nalaze drvene komponente sedala i naslona klupa koje su sa stanovišta tehničkih normativa drvne industrije potpuni škart, budući da evidentno sadrže greške drveta (poimenično: kvrgavost, vitlanje i rujavost), a koje bitno smanjuju njegova tehnička svojstva i sledstveno smanjuju stepen upotrebljivosti dotičnog mobilijara.

Kvrgavost (čvornovatost)

Tehnička svojstva i stepen upotrebljivosti drveta u velikoj meri zavise od broja, veličine, rasporeda, tipa i konzistencije kvrga, no tehnički je neosporno da je u slučaju njihovog postojanja konstruktivna čvrstoća drveta manja. Svojim prisustvom i devijacijom vlakana koje kvrge izazivaju, čvrstoća na pritisak kod drveta se može smanjiti i za 40 %, a čvrstoća na izvijanje za 70%. Naročito nepovoljno kvrge utiču na istezanje - u tom slučaju smanjuju otpornost drvenog elementa konstrukcije za 85 %! Nesrasle (tz. mrtve, ili crne kvrge) vremenom ispadaju i time drastično narušavaju ne samo tehnička svojstva drveta, već i njegovu vizuelnu estetiku. Poogledajmo stoga, poštovane dame i gospodo, kakvo je to KVALITETNO DRVO ugrađeno u najnovije senćanske parkovske klupe:

Slika

Kvrgavo drvo u Parkovskoj klupi No. 1

Slika

Kvrgavo drvo u Parkovskoj klupi No. 2

Slika

Slika

Slika

Kvrgavo drvo u Parkovskoj klupi No. 3

Slika

Kvrgavo drvo u Parkovskoj klupi No. 4

Rujavost

Trulež drveta uslovljena je hemijskim razgrađivanjem lignina i celuloze drveta, prvenstveno putem delovanja određenih vrsta gljivica koje razgrađujući drvnu materiju dovode do fruktifikacije koja menja mehanička svojstva drveta, usled koje pak drvo gubi na svojoj tehničkoj upotrebljivosti.

Trulež drveta uvek je vezana sa promenom boje. Razlikuje se tzv. smeđa i bela trulež, koje se pak javljaju u različitim nijansama pomenutih boja. Najkarakterističniju odliku istih predstavlja oksidacija tanina u drvetu pod uticajem gljivičnih enzima, pri čemu se unutrašnjost drvnih ćelija puni se tamnim sadržajem, koji prvenstveno upućuje na primarnu kontaminaciju gljivičnim rodom Stereum, osobito Stereum frustosum, u čijem prisustvu drvo poprima izrazito smeđu boju: Vremenom drvo postaje sipko i mrvi se u prah boje cimeta, dok u srvnom tkivu nastaju sve veće šupljine koje smanjuju njegovu mehaničku otpornost.

Slika

Smeđa trulež drveta + kvrgavost na Parkovskoj klupi No. 1

Vitlanje (izvitoperenost)

Vitlanje (vitoperenje) predstavlja iskrivljenost drveta koje nastaje za vreme sušenja usled neravnomernog utezanja, a ređe i usled neravnomernog bubrenja. Ono je naročito često kod drveta nehomogene građe. Može se javljati kao sabljastost (iskrivljenost u uzdužnoj ravni) i predstavlja rezultat razlika napona između spoljašnjih prosušenih i unutrašnjih vlažnijhih bokova drvne građe. Oštećenja ovog tipa imaju značaja po smicajnu otpornost drvnih elemenata, dok u drugim slučajevima predstavljaju estetičku manu drveta.

Slika

Izvitopereno drvo u Parkovskoj klupi No. 1

Slika

Izvitopereno drvo u Parkovskoj klupi No. 3

Zaista je neshvatljivo kako je neko u ime grada mogao uopšte da primi ovakav parkovski mobilijar, koji zasigurno neće doprineti renomeu grada, akomoditativnom kapacitetu dotične javne zelene površine i relaksaciji građana. No jedno je sigurno - šteta na koncu i ludome oči otvori. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 04 Jul 2019, 16:42

Znači: menjate drveni deo klupa u Senti, za 1.060.000 evra?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 04 Jul 2019, 17:06

A ko je to „vi”?

P.S. Za 1.060.000 Evra drvo bi moglo da bude u potpunosti izbačeno iz upotrebe - klupe bi mogle da budu izlivene od čistog zlata:

Slika

Ne bi ih kasnije trebalo ni premazivati zaštitnim premazima - zlato ne korodira. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 04 Jul 2019, 23:25

Vi "mirotočivi".
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 05 Jul 2019, 11:16

Grešiš, sine moj. Mi smo Stolpnici besrebrnici:

Slika

Posredstvom posta i neprestane molitve upotpunismo svoj podvižnički opit, te tako postadosmo sasud blagodati Božije. :YMPRAY:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 05 Jul 2019, 16:06

=)) =)) =))
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 20 Jul 2019, 01:01

Diskretni šarm kontemporarnog istorijskog pseudorevizionizma - senćanska „Spomen škola” zarad pospešenja pedagoškog progresa više ne postoji

Konstantno preispitivanje postojećih saznanja u svetlu faktičkih rezultata novih naučnih istraživanja predstavlja istinski zalog i garant opstanka same Nauke, suštinsku osobinu njenog funkcionisanja, bez obzira da li je reč o istoriji ili nekoj drugoj naučnoj disciplini. U tom smislu, promena i revizija spoznaje predstavljaju očekivani ishod stvarnog naučnog progresa, opipljivi dokaz realnog napretka Nauke koji je ostvaren tokom vremena. No, kada je reč o pojavi istorijskog pseudorevizionizma na delu zapravo uopšte nije pluralitet novih činjeničnih otkrića i u svetlu njegovog postojanja izvedenog tumačenja istih, već potpuno „novo” reinterpretiranje celokupnog istorijskog konteksta, sa malo ili nimalo uvažavanja za postojeće neosporene činjenice koje se, jednostavno, guraju u stranu, prećutkuju, ili brišu.

Radikalan i potpun otklon u odnosu na korpus nepobitnih naučnih činjenica postaje zapravo snažno manipulativno društveno sredstvo sadašnjice, kojim se putem jednostavnog sistemskog odstranjivanja ili prenebregavanja „iritantnih” ili „nekorektnih” činjenica iz prošlosti, sprovodi faktička preraspodela političke i sveukupne društvene moći. Iskazano besmrtnim Orvelovim rečima, „onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, onaj ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost”.

Revizionistički zanos nastao krajem XX veka iz real-političke potrebe destabilizacije i obaranja tzv. Socijalističkog Bloka, na prostorima bivše Jugoslavije preokretao je i furioznom snagom rušio sve pred sobom: udžbenike istorije, spomenike borcima Narodnooslobodilačkog rata, nazive ulica, trgova, škola, kulturnih ustanova, dečjih vrtića... A nakon što je uspešno zarad poglavito tuđih utilitarno-političkih ciljeva uspešno razorio Jugoslaviju kao umnogome unikatnu zajedničku multinacionalnu državu više naroda koji su u njoj živeli, revizionizam i danas nastavlja, doduše u ponešto rafiniranijem, uljuđenijem i pristojnijem obliku, da i nadalje menja prošlost u etatizovanim društveno-ekonomskim reziduama bivše Jugoslavije: u njima se i nadalje suptilno, no permanentno potiskuje uspomena na jedno državno ustrojstvo koje su svojevremeno napale i okupirale neke spoljne agresivne sile, u njima većinski postoje samo narativi međunacionalnih i unutarnacionalnih sukoba, a ako se promašena i nekorisna jugoslovenska prošlost ponekada i pominje, opservira se i po pravilu diskvalifikuje kao isključivi (pra)uzrok i vinovnik svih nacionalnih, socijalnih, građanskih i individualnih stradanja i osujećenja.

Posledni primer „uljudnog istorijskog pseudorevizionizma” na području naše tradicionalno multinacionalne i multikulturalne sredine predstavlja današnja konačna i definitivna promena naziva dve senćanske osnovne škole koje su bile podignute u znak sećanja na senćanske žrtve Drugog svetskog rata, a koje pak potiču iz redova apsolutno svih nacionalnih zajednica koje su činile i još uvek čine ovdašnju populaciju.

Slika

Posle 50 godina postojanja senćanska „Spomen” škola više ne postoji

Istinski najtragičnije i najporaznije u celoj stvari je to što Obrazloženje za promenu naziva škola ni ovoga puta nije dato. Ni jednom jedinom rečju ni ovoga puta nije objašnjeno zbog čega je izvršeno preimenovanje školske ustanove koja je bila podignuta u spomen na one ljude koji su, ne čineći nikome bilo šta zlo, nečasno ili nepošteno, zarad slobode budućih naraštaja dali ono najdragocenije što su imali - svoje živote.

Slika

Obrazloženje odluke o osnivanju samostalne škole „Petefi Šandor” - preimenovane „Spomen” škole

Saobrazno ovom obrazloženju, do preimenovanja školske ustanove došlo je zbog postojanja Odluke o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji opštine Senta, koju je odbornička većina donela na sadnici SO od 20. III 2019:

Slika

Pri čemu pak Obrazloženje za izmenu naziva postojećih školskih ustanova u dotičnoj odluci takođe uopšte ne postoji:

Slika

Rezimirano: Opštinsko veće je bez ikakvog obrazloženja predložilo Skupštini opštine na usvajanje Odluku o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji opštine Senta. Skupština je tu Odluku u martu usvojila. Pošto je ona usvojena, sada moramo zbog toga da promenimo sam naziv škole.

To što nije ispunjena procesna pretpostavka za odlučivanje (obrazloženja za preimenovanje nema!) nije bitno. Koga pa to zanima?

Složićete se, poštovane dame i gospodo, da je na delu neverovatno jednostavna normativno-revizionistička tehnologija, zar ne? :ugeek:

A zbog čega je toliko bitno samo ime škole? U slučaju senćanske „Spomen” škole zbog toga što su deca sa područja opštine tokom pedeset godina u kontinuitetu, bez razlike na njihov socijalni status i nacionalnu pripadnost, bila svestrano i objedinjeno vaspitavana i razvijana u pogledu intelektualne, fizičke, moralne, estetske i radne komponente ljudske ličnosti posredstvom trajnog i neosporivog etičkog primera, koji otelovljava sama ustanova:

Slika

Edukativno-etička simbolika ustanove

Želeo bih lično da verujem da nakon neobrazloženog ukidanja tog simbolički uistinu jedinstvenog obrazovno-vaspitnog ustrojstva u našem gradu nastali memetičko-simbolički nesklad neće naći svog odraza na potonjim generacijama i da one neće poprimiti negativne konotacije koje proističu iz opserviranja lakoće i efikasnosti delatne prakse Uljuđenog Istorijskog Revizionizma, protiv kojeg se institucionalno danas bore još samo istinski malobrojne rezidue nepokolebljive etičke doslednosti:

Slika

Protest senćanske organizacije Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata protiv promene imena senćanske „Spomen” škole

Bez neprotivrečnog sadejstva svih segmenata lokalne društvene zajednice škola će u svojoj obrazovno-vaspitnoj misiji ostati usamljena. A opasnost od toga je isuviše velika. Što nam Istorija nebrojenim primerima neupitno dokazuje. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 20 Jul 2019, 10:13

Za šta dade život moj stric?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Novosti u varoši

Postod Bibliotekar » 21 Jul 2019, 22:16

Po mom ličnom mišljenju, on je svoj život dao za neke danas zastarele, premda po sebi plemenite i uzvišene Vrednosti i Ideale. Za koje pak, saobrazno još daleke 1982. godine izrečenoj poetskoj tvrdnji (koja je, uzgred budi rečeno, izazvala žestok protest SUBNOR-a Skoplja) znamenitog humano univerzalistički modernog poetsko-muzičkog delatnika, te potonjeg četničkog vojvode, g. Borisava Đorđevića, ginu budale.

Možda bi vredelo da ovo Tvoje pitanje uputiš direktno članovima Opštinskog veća. Tebe će, možda, suprotno njihovoj opetovano manifestovanoj posvemašnjoj ćutljivosti, udostojiti nekog suvislog odgovora. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Novosti u varoši

Postod branko » 22 Jul 2019, 16:08

Teško. Njih interesuje sve drugo od onog što je interesovalo moje pretke. Pun stomak, pun džep i pun krevet. Znaju li oni koji daju živote za ideale da će to izvitoperiti i time se okoristiti neki krkan? Uvek.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

PrethodniSledeća

Povratak na VAROŠARIJE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju