Radnici osumnjičeni da su ukrali 120 tona šećera
SENTA - Policija u Senti, rasvetlila je krađu 120 tona šećera, ukupne vrednosti od oko 6,2 miliona dinara, koji je nestao iz Fabrike šećera „TE-TO“ Senta.
Podneta je krivična prijava protiv vozača Atile C. (52) i Čabe M. (44) iz Sente, koji su u periodu od oktobra do decembra meseca ove godine, bili angažovani na prevozu šećera od fabrike do magacina, zbog sumnje da su počinili krivično delo teške krađe.
Policija ih tereti da navedenu količinu šećer nisu odvezli i predali u magacin šećerane, već ga preprodali.
– Nepoznato je gde je završilo 120 tona šećera za čiji transport bi bilo potrebno pet šlepera. Umesto da ga odnesu do našeg magacina kod Pristaništa „Potisja“ na Tisi, udeljenog oko dva kilometra od fabrike, koliko nam je poznato, kamiondžije su ga odvozili do drugog magazina u neposrednoj blizini šećerane, a gde je odatle odnet nama je nepoznato – izjavila je Teodora Deak, generalna direktorka Fabrike šećera „TE-TO“.
Ona je dodala da je inventarom ustanovljeno da nedostaje velika količina šećera, a da se poslednja velika krađa u šećerani dogodila pre više od tri decenije, kada su se udružili radnici angažovani na transportu šećera viljuškarima i kamiondžije i potkradale fabriku.
Prema nezvaničnim policijskim izvorima, osumnjičeni Atila C. se nakon privođenja, branio ćutanjem, a Čaba M. je rekao da mu je poznato da je šećer nestao, ali ne zna gde je završio. Nakon saslušanja, obojica su puštena da se brane sa slobode.
Mediji o našem malom mistu
Re: Mediji o našem malom mistu
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Лауреати атлетичар Терек и кајакашица Цако
У организацији Спортског сваеза општине Сента, проглашени су најуспешнији спортисти и клубови за резултате постигнуте у 2014. На ранг листама у пионирској, кадетској, јуниорској и сениорској конкуренцији највише је атлетичара, кајакаша, ватерполиста и рвача, којима су уручене дипломе и ваучери за куповину спортске опреме, а општина Сента је за највредније резултате постигнуте у 2013. и 2014. години спортистима појединачно расподелила 626.000 динара.
У конкуреницји сениора најуспешнији је атлетичар Бенце Терек, испред клупских другова Жолта Лалића и Акоша Мењхарта, док је код сениорки прва на ранг листи кајакашица Шаролта Цако, испред ватерполискиња Кристине Кинчеш и Богларке Рудич.Најбољи јуниор је рвач Миклош Хорти, на дургом месту је Себастијан Сабо (пливање) и трећем Арпад Вартуш (кајак), а код јуниорки најуспешније су Ивана Вејновић (стони тенис), Жола Патаки и Андреа Бурањ (ватерполо).
Међу кадетима први је Арам Катона (рвање), затим следе Себастијан Коломпар (рвање) и Балаж Кечкеш (кајак), а у конкуренцији кадеткиња најбоља је Абигел Фењвеши (кајак), испред Јанке Фењвеши (кајак) и Агнеш Тот (ватерполо).Најбољи пионир је пливач Денис Дер, други Рафаел Борош (атлетика), док су треће место поделили ватерполисти Акош Молнар и Патрик Бало. Листу најбољих пионирки предводе кајакашице првопласирана Ева Барта и друга Барбара Суботић, а трећа је Хелена Молнар Габор (ватерполо).
У неолимпијским спортовима за најуспешније су проглашени у мушкој конкуренцији Акош Хомоља (боди билдинг) и у женској Валентина Кери (кик бокс).
Епитет тренера године понео је тренер Кајак клуба Тисин цвет Чаба Фехер, а за најбољег сенћанског играча у иностранству проглашен је фудбалер Немања Николић, првотимац и голгетер мађарског прволигаша Видеотона.
У колективним спортовима најбољи је Ватерполо клуб Сента, а у индивидуеллним Сенћански атлетски клуб САК. Посебне награде додељене су кадетској репрезентативки Србије у кошарци из сенћанског клуба Баскет стар Јелени Радоњић и наставнику и дугогодишњем истакнутом спортском раднику Иштвану Бекешу.
У организацији Спортског сваеза општине Сента, проглашени су најуспешнији спортисти и клубови за резултате постигнуте у 2014. На ранг листама у пионирској, кадетској, јуниорској и сениорској конкуренцији највише је атлетичара, кајакаша, ватерполиста и рвача, којима су уручене дипломе и ваучери за куповину спортске опреме, а општина Сента је за највредније резултате постигнуте у 2013. и 2014. години спортистима појединачно расподелила 626.000 динара.
У конкуреницји сениора најуспешнији је атлетичар Бенце Терек, испред клупских другова Жолта Лалића и Акоша Мењхарта, док је код сениорки прва на ранг листи кајакашица Шаролта Цако, испред ватерполискиња Кристине Кинчеш и Богларке Рудич.Најбољи јуниор је рвач Миклош Хорти, на дургом месту је Себастијан Сабо (пливање) и трећем Арпад Вартуш (кајак), а код јуниорки најуспешније су Ивана Вејновић (стони тенис), Жола Патаки и Андреа Бурањ (ватерполо).
Међу кадетима први је Арам Катона (рвање), затим следе Себастијан Коломпар (рвање) и Балаж Кечкеш (кајак), а у конкуренцији кадеткиња најбоља је Абигел Фењвеши (кајак), испред Јанке Фењвеши (кајак) и Агнеш Тот (ватерполо).Најбољи пионир је пливач Денис Дер, други Рафаел Борош (атлетика), док су треће место поделили ватерполисти Акош Молнар и Патрик Бало. Листу најбољих пионирки предводе кајакашице првопласирана Ева Барта и друга Барбара Суботић, а трећа је Хелена Молнар Габор (ватерполо).
У неолимпијским спортовима за најуспешније су проглашени у мушкој конкуренцији Акош Хомоља (боди билдинг) и у женској Валентина Кери (кик бокс).
Епитет тренера године понео је тренер Кајак клуба Тисин цвет Чаба Фехер, а за најбољег сенћанског играча у иностранству проглашен је фудбалер Немања Николић, првотимац и голгетер мађарског прволигаша Видеотона.
У колективним спортовима најбољи је Ватерполо клуб Сента, а у индивидуеллним Сенћански атлетски клуб САК. Посебне награде додељене су кадетској репрезентативки Србије у кошарци из сенћанског клуба Баскет стар Јелени Радоњић и наставнику и дугогодишњем истакнутом спортском раднику Иштвану Бекешу.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Поскупели грејање и вода у Сенти
СЕНТА: Одборници Скупштине општине Сента су на последњем заседању у минулој години усвојили ребаланс буџета за 2014. и буџет општине за 2015. годину. Предочено је да су мере штедње на смањењу плата запосленим у јавним установама које се финансирају из општинске касе у последња два месеца протекле године значиле уштеду од 1,444 милиона динара. Иначе, у самој општинској администрацији Сенте одлукама о буџету, на основу закона о максималном броју запослених прецизирано је „ухлабљење” за 143 стално запослена и 14 на ангажованих на одређено време.
Лањски буyет са другим приходима његових корисника износио је нешто више од милијарду динара, а усвојеном општинском касом за 2015. годину прецизирана су укупна примања и расходи од 890,11 милиона динара, што је смањење за 12 посто.Одборници су дали сагласност за поскупљење производне цене топлотне енергије за систем даљинског грејања из постројења Фабрике шећера „ТЕ-ТО”, што ће за 2.300 корисника којима се обрачун врши на основу потрошње мерене калориметром значити од 1.јануара увећање рачуна за 3,14 посто, а поскупљења нема за оне којима се испоручена топлотна енергија обрачунава по површини стамбеног простора.
Док ће рачуни за грејање бити увећани због скупљег гаса, за 10 одсто поскупљење пијаће воде за домаћинства које испоручује Јавно комунално-стамбено предузеће „Сента”, образложено је „тенденцијама у свету да се изједначи цена воде код физичких и правних лица”.
Ипак, нешто је у Сенти и појефтинило. Изменом и допуном општинске одлуке о давању у закуп пословног простора и гаража у државном и општинском власништву, код свих категорија пословног простора умањена је најнижа цена месечне закупнина за 10 одсто. На значајнију подршку из општинске касе у овој години могу рачунати породице које ће имати принове, па ће тако за свако новорођенче општина, уместо досадашњих 20.000 динара, издвојити једнократну новчану помоћ од 30.000 динара, а они којима се посрећи да добију тројке или четворке уместо 100.000 добијаће 150.000 динара.
СЕНТА: Одборници Скупштине општине Сента су на последњем заседању у минулој години усвојили ребаланс буџета за 2014. и буџет општине за 2015. годину. Предочено је да су мере штедње на смањењу плата запосленим у јавним установама које се финансирају из општинске касе у последња два месеца протекле године значиле уштеду од 1,444 милиона динара. Иначе, у самој општинској администрацији Сенте одлукама о буџету, на основу закона о максималном броју запослених прецизирано је „ухлабљење” за 143 стално запослена и 14 на ангажованих на одређено време.
Лањски буyет са другим приходима његових корисника износио је нешто више од милијарду динара, а усвојеном општинском касом за 2015. годину прецизирана су укупна примања и расходи од 890,11 милиона динара, што је смањење за 12 посто.Одборници су дали сагласност за поскупљење производне цене топлотне енергије за систем даљинског грејања из постројења Фабрике шећера „ТЕ-ТО”, што ће за 2.300 корисника којима се обрачун врши на основу потрошње мерене калориметром значити од 1.јануара увећање рачуна за 3,14 посто, а поскупљења нема за оне којима се испоручена топлотна енергија обрачунава по површини стамбеног простора.
Док ће рачуни за грејање бити увећани због скупљег гаса, за 10 одсто поскупљење пијаће воде за домаћинства које испоручује Јавно комунално-стамбено предузеће „Сента”, образложено је „тенденцијама у свету да се изједначи цена воде код физичких и правних лица”.
Ипак, нешто је у Сенти и појефтинило. Изменом и допуном општинске одлуке о давању у закуп пословног простора и гаража у државном и општинском власништву, код свих категорија пословног простора умањена је најнижа цена месечне закупнина за 10 одсто. На значајнију подршку из општинске касе у овој години могу рачунати породице које ће имати принове, па ће тако за свако новорођенче општина, уместо досадашњих 20.000 динара, издвојити једнократну новчану помоћ од 30.000 динара, а они којима се посрећи да добију тројке или четворке уместо 100.000 добијаће 150.000 динара.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Даљинско грејање опет врућа тема у Сенти - Први део
Koрисници даљинског грејања у Сенти ревносно измирују рачуне, потврђује директор ЈП „Елгас” Бошко Петровић, предочивши да преко 95 одсто домаћинстава уредно плаћа рачуне, да око два посто то нису у стању, али и да има оних који су избрисани са списка и краду топлотну енергију. „Елгас” је дистрибуцију топлотне енергије уочи претходне грејне сезоне преузео од Фабрике шећера ТЕ-ТО, која из својих постројења и даље снабдева систем топлотном енергијом, а наплата грејања је много боља него док је дистрибутер била Шећерана.
Негодовање потрошача уследило је с поделом децембарских рачуна, иако су на преко 98 одсто износи од 7.000 до 12.000 динара, што је према уверавању Петровића прихватљиво, имајући у виду да су се станови у најхладнијем периоду грејали и ноћу.
Ипак, у неколико стамбених зграда, попут оних у Арпадовој 7, Светог Саве од броја 1 до 6 и Карађорђевој 103 има и изузетно високих рачуна, којима су станари шокирани, поготово што се од ове грејне сезоне у свим зградама и становима утрошак топлотне енергије обрачунава на основу очитавања калориметара и алокатора. Свака стамбена јединица је прича за себе, обрачун је постао компликованији, али према тврдњама директора „Елгаса”, то никада није на штету потрошача.
У Арпадовој 7 један рачун износи 40.000 динара, а свих 10 рачуна у овој згради износе укупно 77.000. То значи да један власник стана плаћа више од девет комшија заједно. Како је то могуће?
- Очитавање алокатора услужно обавља Предузеће „Екотерм” и узимајући у обзир тарифни систем рачун је потпуно исправан, што указује да је тарифни систем у потпуности лош - указује Петровић. - Некада је плаћање топлотне енергије било по квадратном метру без обзира на потрошњу. После уградње калориметара и алокатора, дошло је до поремећаја, што најбоље показује управо зграда у Арпадовој 7, где је један станар добио рачун већи заједно од осталих девет. До тога је дошло јер су они заврнули радијаторе, а алокатори не мере баш утрошак најтачније, пошто нису обухваћене цеви, па сматрамо да би требало доћи до кориговања тарифног система. Ови проблеми ће се појављивати и у другим зградама, ако се не измени тарифни систем. Ми обрачун вршимо према улазном калориметру за дотичну зграду, а како ће се унутар зграде распоредити потрошња то показују алокатори.
Зграде у Светог Саве од броја 1 до 6 су посебан проблем зато што немају систем за мешање улазне и излазне воде. Петровић објашњава да је температура улазне воде веома висока, што има за последицу и високе рачуне станара, па је неопходно уградити систем за мешање воде, па ће се то учинити након ове грејне сезоне. Проблематична је и зграда у Карађорђевој 103 због тога што су поједини станари самовољно извели измену топловода, пре него што је „Елгас” преузео одржавање топловода и дистрибуцију.
Проблем представља и крађа топлотне енергије у појединим стамбеним објектима, као и то што су поједини потрошачи избрисани са списка потрошача пре него што је база са списком потрошача достављена „Елгасу”.
- Они који су избрисани са списка, нису случајно избрисани и сумња постоји да су сада нелегално корисници даљинског грејања - каже директор ЈП „Елгас” Бошко Петровић. У „Елгасу” кажу да су по преузимању дистрибуције у првој сезони преузели базу података која није у потпуности одговарала стању на терену, да су у другој сезони кренули са сређивањем спискова потрошача, у погледу промене власништва или искључених са мреже. Директор Петровић наглашава да изузетан проблем представљају општинске одлуке о праву на искључење са даљинског грејања.
ЈП „Елгас” поред 2.300 корисника даљинског грејања, опслужује земним гасом 1.750 потрошача. Дистрибуцији гаса директор Бошко Петровић даје оцену „пет плус”. Дирекотр тврди да су очитавање бројила и наплата одлични, а примедбе на квалитет гаса неутемељене, да „Елгас” ни најмање не поткрада, те да је сваки динар који уплате строго наменски, да се измирују обавезе према „Србијагасу” и да нема разбацивања новца.
Дотрајала цев открила крађу
Из радијатора у канализацију Један случај крађе недавно је откривен тако што је нелегалном кориснику пукла топловодна цев. У „Елгасу” признају да не знају колико је оних који нису на списку корисника, а користе топлотну енергију. Познато им је да неки топлу воду која је прошла кроз стан испусте у канализацију, па се то покаже на котлу у Шећерани, јер у неким данима губи се и пет кубних метара воде на сат. Та количина топлотне енергије не може да се очита на калориметру и тако се поткрадају произвођач и дистрибутер, па то повећава цену осталим корисницима.
http://www.dnevnik.rs/vojvodina/daljins ... ma-u-senti
Koрисници даљинског грејања у Сенти ревносно измирују рачуне, потврђује директор ЈП „Елгас” Бошко Петровић, предочивши да преко 95 одсто домаћинстава уредно плаћа рачуне, да око два посто то нису у стању, али и да има оних који су избрисани са списка и краду топлотну енергију. „Елгас” је дистрибуцију топлотне енергије уочи претходне грејне сезоне преузео од Фабрике шећера ТЕ-ТО, која из својих постројења и даље снабдева систем топлотном енергијом, а наплата грејања је много боља него док је дистрибутер била Шећерана.
Негодовање потрошача уследило је с поделом децембарских рачуна, иако су на преко 98 одсто износи од 7.000 до 12.000 динара, што је према уверавању Петровића прихватљиво, имајући у виду да су се станови у најхладнијем периоду грејали и ноћу.
Ипак, у неколико стамбених зграда, попут оних у Арпадовој 7, Светог Саве од броја 1 до 6 и Карађорђевој 103 има и изузетно високих рачуна, којима су станари шокирани, поготово што се од ове грејне сезоне у свим зградама и становима утрошак топлотне енергије обрачунава на основу очитавања калориметара и алокатора. Свака стамбена јединица је прича за себе, обрачун је постао компликованији, али према тврдњама директора „Елгаса”, то никада није на штету потрошача.
У Арпадовој 7 један рачун износи 40.000 динара, а свих 10 рачуна у овој згради износе укупно 77.000. То значи да један власник стана плаћа више од девет комшија заједно. Како је то могуће?
- Очитавање алокатора услужно обавља Предузеће „Екотерм” и узимајући у обзир тарифни систем рачун је потпуно исправан, што указује да је тарифни систем у потпуности лош - указује Петровић. - Некада је плаћање топлотне енергије било по квадратном метру без обзира на потрошњу. После уградње калориметара и алокатора, дошло је до поремећаја, што најбоље показује управо зграда у Арпадовој 7, где је један станар добио рачун већи заједно од осталих девет. До тога је дошло јер су они заврнули радијаторе, а алокатори не мере баш утрошак најтачније, пошто нису обухваћене цеви, па сматрамо да би требало доћи до кориговања тарифног система. Ови проблеми ће се појављивати и у другим зградама, ако се не измени тарифни систем. Ми обрачун вршимо према улазном калориметру за дотичну зграду, а како ће се унутар зграде распоредити потрошња то показују алокатори.
Зграде у Светог Саве од броја 1 до 6 су посебан проблем зато што немају систем за мешање улазне и излазне воде. Петровић објашњава да је температура улазне воде веома висока, што има за последицу и високе рачуне станара, па је неопходно уградити систем за мешање воде, па ће се то учинити након ове грејне сезоне. Проблематична је и зграда у Карађорђевој 103 због тога што су поједини станари самовољно извели измену топловода, пре него што је „Елгас” преузео одржавање топловода и дистрибуцију.
Проблем представља и крађа топлотне енергије у појединим стамбеним објектима, као и то што су поједини потрошачи избрисани са списка потрошача пре него што је база са списком потрошача достављена „Елгасу”.
- Они који су избрисани са списка, нису случајно избрисани и сумња постоји да су сада нелегално корисници даљинског грејања - каже директор ЈП „Елгас” Бошко Петровић. У „Елгасу” кажу да су по преузимању дистрибуције у првој сезони преузели базу података која није у потпуности одговарала стању на терену, да су у другој сезони кренули са сређивањем спискова потрошача, у погледу промене власништва или искључених са мреже. Директор Петровић наглашава да изузетан проблем представљају општинске одлуке о праву на искључење са даљинског грејања.
ЈП „Елгас” поред 2.300 корисника даљинског грејања, опслужује земним гасом 1.750 потрошача. Дистрибуцији гаса директор Бошко Петровић даје оцену „пет плус”. Дирекотр тврди да су очитавање бројила и наплата одлични, а примедбе на квалитет гаса неутемељене, да „Елгас” ни најмање не поткрада, те да је сваки динар који уплате строго наменски, да се измирују обавезе према „Србијагасу” и да нема разбацивања новца.
Дотрајала цев открила крађу
Из радијатора у канализацију Један случај крађе недавно је откривен тако што је нелегалном кориснику пукла топловодна цев. У „Елгасу” признају да не знају колико је оних који нису на списку корисника, а користе топлотну енергију. Познато им је да неки топлу воду која је прошла кроз стан испусте у канализацију, па се то покаже на котлу у Шећерани, јер у неким данима губи се и пет кубних метара воде на сат. Та количина топлотне енергије не може да се очита на калориметру и тако се поткрадају произвођач и дистрибутер, па то повећава цену осталим корисницима.
http://www.dnevnik.rs/vojvodina/daljins ... ma-u-senti
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Mediji o našem malom mistu
Лоше одлуке завадиле комшије - Други део
СЕНТА: Поводом нелогичних и високих децембарских рачуна даљинског грејања у Сенти, о чему је „Дневник” писао, и општинских одлука из којих такав обрачун проистиче, јавности су се обратили Мирослав Шкрбић, Золтан Борошђеви и Ђорђе Вукмировић представници овдашњег Удружења председника кућних савета. Они су се у својству овлашћеног заступника потрошача топлотне енергије, у више наврата обраћали локалној самоуправи, а одговоре како кажу углавном нису добили, или су били уопштени, непотпуни и у великом броју случајева нетачни.
- Општинска одлука о начину и условима производње, коришћења и дистрибуције топлотне енргије за централно грејање је толико неквалитетно урађена да је довела до правог хаоса међу потрошачима, а што је још горе успели су да својим понашањем заваде и посвађају комшије - указују из Удружења председника Кућних савета Сенте.
Посебно су кивни што њихови представници нису добили реч на последњем заседању Скупштине општине, када се одлучивало о повећању произвођачке и дистрибутивне цене топлотне енергије. Специфичност сенћанске ситуације је у томе што је произвођач топлотне енергије Фабрика шећера ТЕ-ТО, а дистрибуцију је од прошле године преузео „Елгас”, па то отвара низ питања о власништву топловода, извршеној процени вредности топловодне мреже, њеној укњижености у катастру, а такође и о калкулацијама произвођачке цене топлотне енергије.
Председници кућних савета сматрају да су у произвођачкој цени топлотне енергије Фабрике шећера ТЕ-ТО неоправдано садржани трошкови дистрибуције и одржавања топловодне мреже, иако се Шећерана од прошле грејне сезоне не бави овим услугама. Золтан Борошђеви указује на нелогичности код формирања цене топлотне енергије, односно да треба раздвојити формирање произвођачке цене и цене дистрибутера „Елгаса” за крајње потрошаче.
- У произвођачку цену до 2012/2013. били су укључени такозвани зависни манипулативни трошкови, осим утрошка енергената и радне снаге, што су били трошкови одржавања система, израде рачуна и дистрибуције. Након што је Шећерана престала да буде и дистрибутер, из њихових калкулација се не види да су изузети ти трошкови - тврди Борошђеви. - Грађани Сенте уопште не знају на који начин се одређује произвођачка цена, не знамо колико је потребно земног гаса и електричне енергије за производњу топлотне енергије. Друго је питање да ли је уопште могуће исказати колико Шећерана троши енергената, струје и гаса за производњу топлотне енергије, а колико користи за сопствене потребе у циклусу прераде шећерне репе. Било би згодно да будемо боље о томе информисани - каже Борошђеви.
По ранијој одлуци Фабрика шећера ТЕ-ТО је била у обавези да о свом трошку угради калориметре до 2012. за све потрошаче, што се није десило. Неиспуњење те обавезе се није уопште постављало, а пред почетак ове грејне сезоне општина је расписивала тендер за набавку одређене количине калориметара од преко 600.000 динара, иако није јасно зашто би сви грађани из буyета плаћали оно што користе само они који имају даљинско грејање.
У вези примене нове општинске одлуке о ценама топлотне енергије, Удружење председника кућних савета Сенте ће правним путем проверити оправданост у погледу примене рока за нову цену. Одлука је донета на седници Скупштине општине Сента 30.децембра, са применом од 1.јануара 2015. у року од три дана, а Борошђеви указује да Закон о заштити потрошача предвиђа обавезу да се потрошачи обавесте 30 дана пре примене.
Надлежне институције ћуте
Ђорђе Вукмировић сматра да је жалосно да због неразрешених проблема као група грађана морају да се ангажују и губе своје време, а институције чији је то посао ћуте и ништа не предузимају, као да проблема нема.
- Проблеме не праве грађани, већ они који треба да воде рачуна о функционисању система даљинског грејања. Имамо случајева да се некима за искључење са даљинског грејања постављају одређени услови, а неки се искључују без икаквих услова. Потписи свих станара у згради негде се траже, а негде нису потребни. За то смо да иста правила важе за све - категоричан је Вукмировић.
http://www.dnevnik.rs/vojvodina/lose-od ... le-komsije
СЕНТА: Поводом нелогичних и високих децембарских рачуна даљинског грејања у Сенти, о чему је „Дневник” писао, и општинских одлука из којих такав обрачун проистиче, јавности су се обратили Мирослав Шкрбић, Золтан Борошђеви и Ђорђе Вукмировић представници овдашњег Удружења председника кућних савета. Они су се у својству овлашћеног заступника потрошача топлотне енергије, у више наврата обраћали локалној самоуправи, а одговоре како кажу углавном нису добили, или су били уопштени, непотпуни и у великом броју случајева нетачни.
- Општинска одлука о начину и условима производње, коришћења и дистрибуције топлотне енргије за централно грејање је толико неквалитетно урађена да је довела до правог хаоса међу потрошачима, а што је још горе успели су да својим понашањем заваде и посвађају комшије - указују из Удружења председника Кућних савета Сенте.
Посебно су кивни што њихови представници нису добили реч на последњем заседању Скупштине општине, када се одлучивало о повећању произвођачке и дистрибутивне цене топлотне енергије. Специфичност сенћанске ситуације је у томе што је произвођач топлотне енергије Фабрика шећера ТЕ-ТО, а дистрибуцију је од прошле године преузео „Елгас”, па то отвара низ питања о власништву топловода, извршеној процени вредности топловодне мреже, њеној укњижености у катастру, а такође и о калкулацијама произвођачке цене топлотне енергије.
Председници кућних савета сматрају да су у произвођачкој цени топлотне енергије Фабрике шећера ТЕ-ТО неоправдано садржани трошкови дистрибуције и одржавања топловодне мреже, иако се Шећерана од прошле грејне сезоне не бави овим услугама. Золтан Борошђеви указује на нелогичности код формирања цене топлотне енергије, односно да треба раздвојити формирање произвођачке цене и цене дистрибутера „Елгаса” за крајње потрошаче.
- У произвођачку цену до 2012/2013. били су укључени такозвани зависни манипулативни трошкови, осим утрошка енергената и радне снаге, што су били трошкови одржавања система, израде рачуна и дистрибуције. Након што је Шећерана престала да буде и дистрибутер, из њихових калкулација се не види да су изузети ти трошкови - тврди Борошђеви. - Грађани Сенте уопште не знају на који начин се одређује произвођачка цена, не знамо колико је потребно земног гаса и електричне енергије за производњу топлотне енергије. Друго је питање да ли је уопште могуће исказати колико Шећерана троши енергената, струје и гаса за производњу топлотне енергије, а колико користи за сопствене потребе у циклусу прераде шећерне репе. Било би згодно да будемо боље о томе информисани - каже Борошђеви.
По ранијој одлуци Фабрика шећера ТЕ-ТО је била у обавези да о свом трошку угради калориметре до 2012. за све потрошаче, што се није десило. Неиспуњење те обавезе се није уопште постављало, а пред почетак ове грејне сезоне општина је расписивала тендер за набавку одређене количине калориметара од преко 600.000 динара, иако није јасно зашто би сви грађани из буyета плаћали оно што користе само они који имају даљинско грејање.
У вези примене нове општинске одлуке о ценама топлотне енергије, Удружење председника кућних савета Сенте ће правним путем проверити оправданост у погледу примене рока за нову цену. Одлука је донета на седници Скупштине општине Сента 30.децембра, са применом од 1.јануара 2015. у року од три дана, а Борошђеви указује да Закон о заштити потрошача предвиђа обавезу да се потрошачи обавесте 30 дана пре примене.
Надлежне институције ћуте
Ђорђе Вукмировић сматра да је жалосно да због неразрешених проблема као група грађана морају да се ангажују и губе своје време, а институције чији је то посао ћуте и ништа не предузимају, као да проблема нема.
- Проблеме не праве грађани, већ они који треба да воде рачуна о функционисању система даљинског грејања. Имамо случајева да се некима за искључење са даљинског грејања постављају одређени услови, а неки се искључују без икаквих услова. Потписи свих станара у згради негде се траже, а негде нису потребни. За то смо да иста правила важе за све - категоричан је Вукмировић.
http://www.dnevnik.rs/vojvodina/lose-od ... le-komsije
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Mediji o našem malom mistu
Места за архив, дом за старе
СЕНТА: Војска Србије је општини Сента вратила део касарне, нешто више од три хектара земљишта и изграђене објекте, које је град Сента 1933. године дао на коришћење тадашњој војсци Краљевине Југославије, а према уговору враћање граду било је предвиђено уколико их војска напусти.
Комплекс бивше касарне простире се на површини од преко 16 хектара са 23 објекта укупне површине 8.464 квадратна метра, а општини је враћено нешто мање од четвртине земљишта са централним објектима који је војсци својевремено уступљен, а преостали део локална самоуправа општине Сента намерава да откупи и стави га у функицју развоја.
Реализација неких идеја за промену намене преузетих објеката је започета, пошто је предвиђено да се у највећу зграду која захтева реконструкцију пресели Историјски архив Сенте. Председник општине Рудолф Цегледи каже да је Историјском архиву за то на конкусу Покрајинског секретаријата за културу одобрено 15 милиона динара, да је нешто средстава обезбедила и општина из своје касе тако да је за почетак обезбеђено 18 милиона динара. Са послом треба да се крене по окончању поступка јавне набавке, али Цегледи напомиње да је потребно укупно 40 милиона динара и да је превдиђено да се реконструкција обави у наредне три године.
- Приступамо изради пројекта да се два објекта касарне адаптирају у геронтолошки центар, за шта је Центар за социјални рад на конкурсу обезбедио милион динара, а још пола милиона динара ћемо додати из општинског буyета. Геронтолошки центар нам већ дуго недостаје и овим ћемо створити могућност да решимо проблеме збрињавања старих лица - објашњава Цегледи.
Он додаје да је општина Министарству одбране, упутила писмо о намерама да купи преостали део комплекса касарне.
- Обавештени смо да се у Министарству одбране сачињава елеборат да ли има потребе да се за потребе војске задржи део имовине. Чим добијемо тај елаборат видећемо какве су могућности и започећемо даље преговоре. Очекујемо да ће елаборат бити израђен до априла ове године. Намеравамо да део земљишта који је у власништву војске, где је било игралиште, да се уреди паркинг за потребе оближњег Вашаришта за којим има потребе - сазнајемо од Цегледија.
М. Митровић
СЕНТА: Војска Србије је општини Сента вратила део касарне, нешто више од три хектара земљишта и изграђене објекте, које је град Сента 1933. године дао на коришћење тадашњој војсци Краљевине Југославије, а према уговору враћање граду било је предвиђено уколико их војска напусти.
Комплекс бивше касарне простире се на површини од преко 16 хектара са 23 објекта укупне површине 8.464 квадратна метра, а општини је враћено нешто мање од четвртине земљишта са централним објектима који је војсци својевремено уступљен, а преостали део локална самоуправа општине Сента намерава да откупи и стави га у функицју развоја.
Реализација неких идеја за промену намене преузетих објеката је започета, пошто је предвиђено да се у највећу зграду која захтева реконструкцију пресели Историјски архив Сенте. Председник општине Рудолф Цегледи каже да је Историјском архиву за то на конкусу Покрајинског секретаријата за културу одобрено 15 милиона динара, да је нешто средстава обезбедила и општина из своје касе тако да је за почетак обезбеђено 18 милиона динара. Са послом треба да се крене по окончању поступка јавне набавке, али Цегледи напомиње да је потребно укупно 40 милиона динара и да је превдиђено да се реконструкција обави у наредне три године.
- Приступамо изради пројекта да се два објекта касарне адаптирају у геронтолошки центар, за шта је Центар за социјални рад на конкурсу обезбедио милион динара, а још пола милиона динара ћемо додати из општинског буyета. Геронтолошки центар нам већ дуго недостаје и овим ћемо створити могућност да решимо проблеме збрињавања старих лица - објашњава Цегледи.
Он додаје да је општина Министарству одбране, упутила писмо о намерама да купи преостали део комплекса касарне.
- Обавештени смо да се у Министарству одбране сачињава елеборат да ли има потребе да се за потребе војске задржи део имовине. Чим добијемо тај елаборат видећемо какве су могућности и започећемо даље преговоре. Очекујемо да ће елаборат бити израђен до априла ове године. Намеравамо да део земљишта који је у власништву војске, где је било игралиште, да се уреди паркинг за потребе оближњег Вашаришта за којим има потребе - сазнајемо од Цегледија.
М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
СЕНТА: Исељавање у иностранство празни школе
СЕНТА: У северном Потисју несумњиво најзначајнији образовни центар је Сента где раде четири средње школе, за које се по завршетку основне школе највише опредељују и ђаци из околних општина
Ада, Кањижа, Чока и Нови Кнежевац. Ту позицију у Сенти желе да сачувају, али то неће бити ни мало лак задатак, јер је све мање малих матураната.
Због миграције која је подстакнута и добијањем двојног мађарског држављанства и могућношћу легалног одласка и запослења у земљама ЕУ, али и због „беле куге”, празне се школске клупе. На истеку ове школске године у мају, средње школе у Сенти и околним општинским центрима у Потисју могу рачунати на око 70 свршених основаца мање, у односу на лањски упис, или цела три одељења.
Чланица Општинског већа Сенте за ресор образовцања Ђенђи Кормањош Катона предочава да се у основним школама у потиским општинама континуирано из године у годину у значајној мери смањује број ђака и матураната. Према подацима из основних школа у пет општина северног Потисја у завршним разредима је сада 720, од којих 542 са наставом на мађарском и 178 са наставом на српском језику. Највероватније да ће овдашње средње школе приликом наредног уписа моћи да рачунају и на мањи број свршених основаца, јер се број стално смањује. Наиме, поред оних који одлазе због преселења породица, ту је и један број оних који се не селе већ се после осмољетке опредељују за школовање у иностранству, највише у Мађарској.
- Због одласка у иностранство због економских разлога и уписа у школе у Мађарској велики број деце по завршетку основне школе у потпуности нестаје из нашег школског система. Велики посао предстоји пред руководиоцима и просветним радницима средњих школа, јер морају уложити изузетне напоре да овдашње школе учине привлачном за ученике, што је први и најбитнији корак да би се отворила планирана одељења. На жалост, ако се настави континуирано смањење броја ученика, на шта школе не могу да утичу, може се довести у питање отварање појединих одељења. Нама је циљ да очувамо мрежу средњих школа која је на добром гласу, а тиме би сачували и радна места у просвети - указује Ђенђи Кормањош Катона.
Она додаје да су се у школама у Сенти трудили да број одељења за наредну школску годину планирају у односу на бројно стање ученика завршних разреда у основним школама. У Сенћанској гимназији где је лане било повуци-потегни са отварањем једног одељења на мађарском, иако је било ђака, желе да упишу 150 првака. Желе да сачувају три одељења са наставом на мађарском, по једно општег, друштвеног и природно-математичког смера, а на српском по одељење општег и друштвеног смера.
У Средњој медицинској школи планирају упис три одељења са 90 ученика, од којих два на мађарском и једно на српском, док у Економско-трговинској школи очекују упис укупно 138 првака. Планирано је да се на оба језика настави са трогодишњим школовањем трговаца, а такође и четворогодишњим школовањем економских техничара. У Гимназији за талентоване ученике „Бољаи”, на мађарском језику планирају да упишу 20 ученика на математички смер и исто толико на смер ликовне уметности.
М. Митровић
СЕНТА: У северном Потисју несумњиво најзначајнији образовни центар је Сента где раде четири средње школе, за које се по завршетку основне школе највише опредељују и ђаци из околних општина
Ада, Кањижа, Чока и Нови Кнежевац. Ту позицију у Сенти желе да сачувају, али то неће бити ни мало лак задатак, јер је све мање малих матураната.
Због миграције која је подстакнута и добијањем двојног мађарског држављанства и могућношћу легалног одласка и запослења у земљама ЕУ, али и због „беле куге”, празне се школске клупе. На истеку ове школске године у мају, средње школе у Сенти и околним општинским центрима у Потисју могу рачунати на око 70 свршених основаца мање, у односу на лањски упис, или цела три одељења.
Чланица Општинског већа Сенте за ресор образовцања Ђенђи Кормањош Катона предочава да се у основним школама у потиским општинама континуирано из године у годину у значајној мери смањује број ђака и матураната. Према подацима из основних школа у пет општина северног Потисја у завршним разредима је сада 720, од којих 542 са наставом на мађарском и 178 са наставом на српском језику. Највероватније да ће овдашње средње школе приликом наредног уписа моћи да рачунају и на мањи број свршених основаца, јер се број стално смањује. Наиме, поред оних који одлазе због преселења породица, ту је и један број оних који се не селе већ се после осмољетке опредељују за школовање у иностранству, највише у Мађарској.
- Због одласка у иностранство због економских разлога и уписа у школе у Мађарској велики број деце по завршетку основне школе у потпуности нестаје из нашег школског система. Велики посао предстоји пред руководиоцима и просветним радницима средњих школа, јер морају уложити изузетне напоре да овдашње школе учине привлачном за ученике, што је први и најбитнији корак да би се отворила планирана одељења. На жалост, ако се настави континуирано смањење броја ученика, на шта школе не могу да утичу, може се довести у питање отварање појединих одељења. Нама је циљ да очувамо мрежу средњих школа која је на добром гласу, а тиме би сачували и радна места у просвети - указује Ђенђи Кормањош Катона.
Она додаје да су се у школама у Сенти трудили да број одељења за наредну школску годину планирају у односу на бројно стање ученика завршних разреда у основним школама. У Сенћанској гимназији где је лане било повуци-потегни са отварањем једног одељења на мађарском, иако је било ђака, желе да упишу 150 првака. Желе да сачувају три одељења са наставом на мађарском, по једно општег, друштвеног и природно-математичког смера, а на српском по одељење општег и друштвеног смера.
У Средњој медицинској школи планирају упис три одељења са 90 ученика, од којих два на мађарском и једно на српском, док у Економско-трговинској школи очекују упис укупно 138 првака. Планирано је да се на оба језика настави са трогодишњим школовањем трговаца, а такође и четворогодишњим школовањем економских техничара. У Гимназији за талентоване ученике „Бољаи”, на мађарском језику планирају да упишу 20 ученика на математички смер и исто толико на смер ликовне уметности.
М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Od marta osam vozova na liniji Subotica - Senta - Kikinda
SUBOTICA - Javno preduzeće "Železnice Srbije" uspostaviće od nedelje, 1. marta, saobraćaj vozova za prevoz putnika na relaciji Subotica - Senta - Kikinda - Senta - Subotica.
U saobraćaj se uvode po dva para vozova od Subotice do Sente i od Subotice preko Sente do Kikinde, navodi se u saopštenju "Železnica Srbije".
Polazak putničkih vozova iz Subotice za Sentu je u 4.05 sati i 13.20 sati, a povratak iz Sente za Suboticu u 5.33 sati i 14.48 sati.
Iz Subotice, preko Sente, za Kikindu vozovi polaze u 7.05 sati i 16.20 sati, a u povratku iz Kikinde za Sentu i Suboticu u 9.47 sati i 19.05 sati.
SUBOTICA - Javno preduzeće "Železnice Srbije" uspostaviće od nedelje, 1. marta, saobraćaj vozova za prevoz putnika na relaciji Subotica - Senta - Kikinda - Senta - Subotica.
U saobraćaj se uvode po dva para vozova od Subotice do Sente i od Subotice preko Sente do Kikinde, navodi se u saopštenju "Železnica Srbije".
Polazak putničkih vozova iz Subotice za Sentu je u 4.05 sati i 13.20 sati, a povratak iz Sente za Suboticu u 5.33 sati i 14.48 sati.
Iz Subotice, preko Sente, za Kikindu vozovi polaze u 7.05 sati i 16.20 sati, a u povratku iz Kikinde za Sentu i Suboticu u 9.47 sati i 19.05 sati.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
У СЕНЋАНСКОЈ НАРОДНОЈ БАШТИ: Лековита вода чека намену
СЕНТА: Испитивања воде из термалне бушотине, крај комплекса Народне баште у Сенти, потврдила су да она има лековита својства.
Термални бунар је избушен 2013. године на дубини од 1.120 метара, за шта је из Фонда за капитална улагања АП Војводине издвојено 50 милиона динара. Капацитет овог извора је 20 литара геотермалне воде у секунди.
Узорке воде узете у четири различита временска периода у току године, урадио је Институт за рехабилитацију Србије у Београду, а дата је препорука да се вода због својих специфичних физичко-хемијских својстава може користити за балнеотерапијске сврхе, као помоћно лековито средство, код болести локомоторног апарата, неуролошких, гинеколошких и разних других обољења.
Анализом је утврђено да вода из термалне бушотине у Сенти садржи 1,1 милиграм раствореног водоник сулфида по литри, што је сврстава у класу сумпорних вода. У мишљењу Службе за балнеоклиматологију Института за реуматологију Србије, истиче се да с обзиром да вода која поседује бар милиграм на литар растворених чврстих материја припада категорији минералних вода.
Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи наглашава да је препоручено да се вода може користити у терапијске сврхе и развијање рехабилитационог, односно бањског центра, али да ће се користити за рекративне потребе за пуњење и загревање оближњег затвореног базена.
- Са потврдом лековитости воде овим анализама, стварамо једну перспективу за развој наше општине у овом делу, о чему се већ дуго говори. Потенцијал геотермалног извора треба да добије своју намену, али су за то неопходна улагања - каже Цегледи.
М. Митровић
СЕНТА: Испитивања воде из термалне бушотине, крај комплекса Народне баште у Сенти, потврдила су да она има лековита својства.
Термални бунар је избушен 2013. године на дубини од 1.120 метара, за шта је из Фонда за капитална улагања АП Војводине издвојено 50 милиона динара. Капацитет овог извора је 20 литара геотермалне воде у секунди.
Узорке воде узете у четири различита временска периода у току године, урадио је Институт за рехабилитацију Србије у Београду, а дата је препорука да се вода због својих специфичних физичко-хемијских својстава може користити за балнеотерапијске сврхе, као помоћно лековито средство, код болести локомоторног апарата, неуролошких, гинеколошких и разних других обољења.
Анализом је утврђено да вода из термалне бушотине у Сенти садржи 1,1 милиграм раствореног водоник сулфида по литри, што је сврстава у класу сумпорних вода. У мишљењу Службе за балнеоклиматологију Института за реуматологију Србије, истиче се да с обзиром да вода која поседује бар милиграм на литар растворених чврстих материја припада категорији минералних вода.
Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи наглашава да је препоручено да се вода може користити у терапијске сврхе и развијање рехабилитационог, односно бањског центра, али да ће се користити за рекративне потребе за пуњење и загревање оближњег затвореног базена.
- Са потврдом лековитости воде овим анализама, стварамо једну перспективу за развој наше општине у овом делу, о чему се већ дуго говори. Потенцијал геотермалног извора треба да добије своју намену, али су за то неопходна улагања - каже Цегледи.
М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
TINEJDŽER MONSTRUM IZ SENTE: Zaklao 8 pasa, policija ga uhapsila
Mikloš K. (19) iz Sente, sumnjiči se da je ubio osam pasa, čiji su leševi u poodmakloj fazi raspadanja pronađeni na periferiji grada, u bari iz koje se nekad kopao i vadio pesak
SENTA: Za sakaćenje i ubijanje više pasa mešanaca krivično će odgovarati Mikloš K. (19) iz Sente. Njega je danas policija označila kao osobu koja je odgovorna za smrt nedužnih životinja, koje je mučio, sakatio i vešao.
Nakon prijave Udruženja za zaštitu životinja i životne sredine „Lajka“ iz Sente, policija je pronašla mladića koji se sumnjiči da je mučenjem i sakaćenjem ubio više pasa lutalica.
Leševi u poodmakloj fazi raspadanja pronađeni su na periferiji Sente, u bari iz koje se nekad kopao i vadio pesak:
Prvi rezultati istrage pokazali su da psi nisu bili čipovani i da se, uglavnom, radilo o mešancima lutalicama. Na tom mestu su pronađeni leševi šest odraslih i dva manja psa. Osumnjičeni mladić priznao je da je neke od pasa usmrtio nožem. On nije mogao policajcima da pruži objašnjenje zašto je to uradio- preneo je Kuriru izvor blizak istrazi.
Dalja istraga pokazaće da li je osumnjičeni mladić, na ovakav ili sličan način, u Senti usmrtio još pasa. Protiv njega će biti podneta krivična prijava zbog sumnje da je počinio krivično delo ubijanje i mučenje životinja.
Mikloš K. (19) iz Sente, sumnjiči se da je ubio osam pasa, čiji su leševi u poodmakloj fazi raspadanja pronađeni na periferiji grada, u bari iz koje se nekad kopao i vadio pesak
SENTA: Za sakaćenje i ubijanje više pasa mešanaca krivično će odgovarati Mikloš K. (19) iz Sente. Njega je danas policija označila kao osobu koja je odgovorna za smrt nedužnih životinja, koje je mučio, sakatio i vešao.
Nakon prijave Udruženja za zaštitu životinja i životne sredine „Lajka“ iz Sente, policija je pronašla mladića koji se sumnjiči da je mučenjem i sakaćenjem ubio više pasa lutalica.
Leševi u poodmakloj fazi raspadanja pronađeni su na periferiji Sente, u bari iz koje se nekad kopao i vadio pesak:
Prvi rezultati istrage pokazali su da psi nisu bili čipovani i da se, uglavnom, radilo o mešancima lutalicama. Na tom mestu su pronađeni leševi šest odraslih i dva manja psa. Osumnjičeni mladić priznao je da je neke od pasa usmrtio nožem. On nije mogao policajcima da pruži objašnjenje zašto je to uradio- preneo je Kuriru izvor blizak istrazi.
Dalja istraga pokazaće da li je osumnjičeni mladić, na ovakav ili sličan način, u Senti usmrtio još pasa. Protiv njega će biti podneta krivična prijava zbog sumnje da je počinio krivično delo ubijanje i mučenje životinja.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Месили тестенине и за извоз
СЕНТА: Председнику сенћанске компаније „Житопромет-Млин” АД Предрагу Ђуровићу, на признању менаџер године које му је за 2014.годину доделио Клуб привредних новинара Србије, у Скупштини општине Сента у име општинских челника честитао је члан Општинског већа за привреду, пољопривреду и заштиту животне средине Виктор Варга.
Варга је одао признање за добре резултате „Житопромет-Млина”, која је израсла у најуспешнију жито-млинску компанију у Србији, као и за повезану фирму „Сента-промет” која исто тако добро послује, а обе фирме упошљавају 670 радника. Он је додао да локална самоуправа чини све што је у могућности да подстакне привредни развој и отварање нових радних места.
Предраг Ђуровић је захвалио локалној самоуправи Сенте што је дала значај награди коју је добио, истичући допринос свих запослених и менаџмента „Житпоромет-Млина”, а такође и економским новинарима који су препознали резултате које компанија остварује.
- Тренд развоја и унапређења „Житопромет-Млина” траје већ годинама, а прошле године се ушло у значајне инвестиције у набавку нове опреме за погон пекаре, који се налази у Новом Кнежевцу и две линије за производњу тестенина робне марке „Сентела” у Сенти од италијанског произвођача „Павана”. Линије старе 36 година замењене су најсавременијим. Са улагањем у једну линију пре четири године, сада смо комплетно обновили фабрику тестенине и инсталирали нову опрему за пекару - нагласио је Ђуровић.
Он је додао да је укупно улагање у нову опрему, уградњу и прилагођавање ИСО и ХАЦЦП стандардима вредно 2,6 милиона евра. Улагања су финансирана око 60 одсто кредитима комерцијалних банака на рок од пет година, а преостали део из сопствених средстава.
У „Житопромет-Млину” је 220 и у „Сента-промету” 450 запослених, и обе фирме су прошлу пословну годину завршиле позитивно, при чему је од извоза брашна и тестенина остварено око пет милиона евра. Ђуровић је најавио да ће се обе фирме развијати у интересу Сенте и шире заједнице, нагласивши добру сарадњу са задругама и пољопривредницима у производњи пшенице и профита који се остварује, за локалну и ширу заједницу је значајно, јер се све обавезе на име пореза и доприноса уредно измирују.
М. Митровић
СЕНТА: Председнику сенћанске компаније „Житопромет-Млин” АД Предрагу Ђуровићу, на признању менаџер године које му је за 2014.годину доделио Клуб привредних новинара Србије, у Скупштини општине Сента у име општинских челника честитао је члан Општинског већа за привреду, пољопривреду и заштиту животне средине Виктор Варга.
Варга је одао признање за добре резултате „Житопромет-Млина”, која је израсла у најуспешнију жито-млинску компанију у Србији, као и за повезану фирму „Сента-промет” која исто тако добро послује, а обе фирме упошљавају 670 радника. Он је додао да локална самоуправа чини све што је у могућности да подстакне привредни развој и отварање нових радних места.
Предраг Ђуровић је захвалио локалној самоуправи Сенте што је дала значај награди коју је добио, истичући допринос свих запослених и менаџмента „Житпоромет-Млина”, а такође и економским новинарима који су препознали резултате које компанија остварује.
- Тренд развоја и унапређења „Житопромет-Млина” траје већ годинама, а прошле године се ушло у значајне инвестиције у набавку нове опреме за погон пекаре, који се налази у Новом Кнежевцу и две линије за производњу тестенина робне марке „Сентела” у Сенти од италијанског произвођача „Павана”. Линије старе 36 година замењене су најсавременијим. Са улагањем у једну линију пре четири године, сада смо комплетно обновили фабрику тестенине и инсталирали нову опрему за пекару - нагласио је Ђуровић.
Он је додао да је укупно улагање у нову опрему, уградњу и прилагођавање ИСО и ХАЦЦП стандардима вредно 2,6 милиона евра. Улагања су финансирана око 60 одсто кредитима комерцијалних банака на рок од пет година, а преостали део из сопствених средстава.
У „Житопромет-Млину” је 220 и у „Сента-промету” 450 запослених, и обе фирме су прошлу пословну годину завршиле позитивно, при чему је од извоза брашна и тестенина остварено око пет милиона евра. Ђуровић је најавио да ће се обе фирме развијати у интересу Сенте и шире заједнице, нагласивши добру сарадњу са задругама и пољопривредницима у производњи пшенице и профита који се остварује, за локалну и ширу заједницу је значајно, јер се све обавезе на име пореза и доприноса уредно измирују.
М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Smena načelnika PS Senta i Kanjiža
Ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je da je smenio načelnike policijskih stanica Senta i Kanjiža i da je protiv njih pokrenut disciplinski postupak.
Smene su usledile nakon tragedije u Kanjiži.
Stefanović je rekao da su smenjeni zbog utvrđenih nepravilnosti u radu.
"Nakon tragedije koja se juče dogodila u opštini Kanjiža, u kojoj je sedam osoba izgubilo život, naredio sam pokretanje istrage i uputio Sektor unutrašnje kontrole i pripadnike Uprave policije, koji treba da utvrde sve činjenice i okolnosti zbog kojih je došlo do tragedije i eventualnu odgovornost policijskih službenika koji su postupali u ovim opštinama", rekao je Stefanović.
On je dodao da narednih dana očekuje i detaljan izveštaj Sektora unutrašnje kontrole u vezi s postupanjem policijskih službenika, a u vezi s prijavama protiv Radeta Šefera iz 2011. godine.
"Sektor unutrašnje kontrole obaviće detaljnu analizu svih postupaka od 2011. godine do danas, kada su postupali ili nisu policijski službenici vezano za ovaj slučaj i utvrdićemo da li postoji i kakva odgovornost policijskih službenika i da li je činjenjem ili nečinjenjem neko od njih doprineo da se ova tragedija dogodi", rekao je Stefanović.
On je pojasnio da očekuje da analiza pokaže zašto je nakon podnošenja prijava protiv Radeta Šefera u novembru 2011. godine sudski postupak trajao dve godine, a da nije ni pokrenut, zbog čega je nastupila zastarelost. On je dodao da očekuje i odgovor na pitanje zbog čega je oružje vraćeno Šeferu, iako mu je oduzeto 2012. godine.
Rade Šefer je juče u selima Martonoš i Orom kod Kanjiže ubio šest osoba, nakon čega je i on ubijen.
Ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je da je smenio načelnike policijskih stanica Senta i Kanjiža i da je protiv njih pokrenut disciplinski postupak.
Smene su usledile nakon tragedije u Kanjiži.
Stefanović je rekao da su smenjeni zbog utvrđenih nepravilnosti u radu.
"Nakon tragedije koja se juče dogodila u opštini Kanjiža, u kojoj je sedam osoba izgubilo život, naredio sam pokretanje istrage i uputio Sektor unutrašnje kontrole i pripadnike Uprave policije, koji treba da utvrde sve činjenice i okolnosti zbog kojih je došlo do tragedije i eventualnu odgovornost policijskih službenika koji su postupali u ovim opštinama", rekao je Stefanović.
On je dodao da narednih dana očekuje i detaljan izveštaj Sektora unutrašnje kontrole u vezi s postupanjem policijskih službenika, a u vezi s prijavama protiv Radeta Šefera iz 2011. godine.
"Sektor unutrašnje kontrole obaviće detaljnu analizu svih postupaka od 2011. godine do danas, kada su postupali ili nisu policijski službenici vezano za ovaj slučaj i utvrdićemo da li postoji i kakva odgovornost policijskih službenika i da li je činjenjem ili nečinjenjem neko od njih doprineo da se ova tragedija dogodi", rekao je Stefanović.
On je pojasnio da očekuje da analiza pokaže zašto je nakon podnošenja prijava protiv Radeta Šefera u novembru 2011. godine sudski postupak trajao dve godine, a da nije ni pokrenut, zbog čega je nastupila zastarelost. On je dodao da očekuje i odgovor na pitanje zbog čega je oružje vraćeno Šeferu, iako mu je oduzeto 2012. godine.
Rade Šefer je juče u selima Martonoš i Orom kod Kanjiže ubio šest osoba, nakon čega je i on ubijen.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
"Lokalne samouprave ključne za reformu"
SENTA - Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski izjavio je danas da su lokalne samouprave stub razvoja društva i obećao podršku sekretarijata za predfinansiranje i sufinansiranje projekata iz fondova Evropske unije (EU).
Bugarski je na sednici Skupštine opštine Senta rekao da će se lokalna administracija najintenzivnije suočiti sa svim promenama u vremenu reformi i pristupanja EU, zbog čega će biti potrebno raditi na izgradnji kapaciteta na lokalnom nivou.
Pokrajinski sekretarijat finansijski je pomogao uvođenje elektronske uprave u opštini Senta, a današnja sednica vođena je elektronskim sistemom, uz elektronsko glasanje odbornika.
SENTA - Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski izjavio je danas da su lokalne samouprave stub razvoja društva i obećao podršku sekretarijata za predfinansiranje i sufinansiranje projekata iz fondova Evropske unije (EU).
Bugarski je na sednici Skupštine opštine Senta rekao da će se lokalna administracija najintenzivnije suočiti sa svim promenama u vremenu reformi i pristupanja EU, zbog čega će biti potrebno raditi na izgradnji kapaciteta na lokalnom nivou.
Pokrajinski sekretarijat finansijski je pomogao uvođenje elektronske uprave u opštini Senta, a današnja sednica vođena je elektronskim sistemom, uz elektronsko glasanje odbornika.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Elektronska sednica, elektronsko glasanje... baš smo uznapredovali.
Još samo da nam uvedu i elektronske odbornike.
Još samo da nam uvedu i elektronske odbornike.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5684
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mediji o našem malom mistu
E blago i nama i neinformisanom pokrajinskom sekretaru, koji izgleda blagog pojma nema kada i za šta novce narodne daje! Ta zar ne zna, bog ga u šumu ne okrenuo, da se zahvaljujući finansijskoj potpori njegovog sekretarijata sednice Skupštine opštine Senta na elektronski način vode još od 10. II 2015, kada je Skupština opštine usvojila Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine opštine Senta (del. br. 110-3/2015-I), a mađarska kompanija za narodne Evre elektronsku opremu pak na nekih nedelju dana pre toga u skupštinsko zdanje instalisala?
Vala baš svašta u ovim Proeuropskim Vremenima! To tako inače u Europi kod tante-Angele zasigurno ne bi ovako netransparentno funkcionisalo.
Šta da se radi kada inherentno prosvetiteljske tradicije baštinimo. Znate, telefonske sednice vlade je onomad Kancelar Hiljadugodišnjeg Rajha u operativnu upotrebu uveo.
Vala baš svašta u ovim Proeuropskim Vremenima! To tako inače u Europi kod tante-Angele zasigurno ne bi ovako netransparentno funkcionisalo.
Elektronska sednica, elektronsko glasanje... baš smo uznapredovali.
Šta da se radi kada inherentno prosvetiteljske tradicije baštinimo. Znate, telefonske sednice vlade je onomad Kancelar Hiljadugodišnjeg Rajha u operativnu upotrebu uveo.
Acriter et Fideliter!
Re: Mediji o našem malom mistu
Do sada je to znao mali broj ljudi, sada znaju mnogi. Politika.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Zar nije bilo ni jedne naše firme koja bi to mogla da uradi?Bibliotekar napisao:... a mađarska kompanija za narodne Evre elektronsku opremu pak na nekih nedelju dana pre toga u skupštinsko zdanje instalisala?
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Mediji o našem malom mistu
Pa, to je naša.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5684
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mediji o našem malom mistu
Ja zaista ne bih znao to da objasnim. Mislim da bi bilo najbolje da pomenuto pitanje postavite g. Pokrajinskom Sekretaru. On je zasigurno u pomenutu problematiku mnogo verziraniji.
Acriter et Fideliter!
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost