Demokratija "made in USA"
Re: Demokratija "made in USA"
Nemam komentar na to. Izgubili smo Kosovo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5516
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Tja... Možda još uvek i nismo. Poslednju nadu za nas predstavljalo bi procesuiranje slučaja od strane našeg domicilnog, srpskog varijeteta OVE izuzetno značajne američke demokratske ustanove (o kojoj do sada u ovom tematskom nizu o Američkoj Demokratiji praktično nismo ni prozborili!):
Ocena ustavnosti srpskog parafa bi - barem u teoriji! - mogla da bude zatražena, zar ne?
Ocena ustavnosti srpskog parafa bi - barem u teoriji! - mogla da bude zatražena, zar ne?
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
Камерон Мантер: Како смо заврбовали Ивицу Дачића
Бивши амерички амбасадор у Србији, Камерон Мантер, пише како је заврбован Ивица Дачић, и како су од њега преко ноћи направили европејца.
Мантер у књизи “Друга америчка армија – служење САД у иностранству и дипломатија 21. века” наводи да је врбовање Дачића између осталог, била освета Војиславу Коштуници за кога тврди да је организовао напад на америчку амбасаду 2008. године.
Мантер наводи да је утврдио да је кључ за слабљење Коштуничиних шанси за реизбор било одузимање подршке Социјалистичке партије Србије, коју је преузео Ивица Дачић.
“Преокренули смо га и од њега направили проевропљанина. Нисмо га платили, само смо га убедили. Оно што нам је заиста требало је међународни легитимитет. Испословали смо да Хозе Луис Запатеро, тадашњи шпански премијер и Јоргос Папандеру, будући премијер Грчке који су у то време водили Социјалистичку интернационалу, позову Дачића у посету током које се јело и пило. Рекли су му да ће му одобрити улазак у социјалистичку интернационалу уколико се прикључи проевропским снагама, што је он и учинио. Забио је нож Коштуници у леђа.” – наводи Мантер.
http://www.srbel.net/2012/09/15/kameron ... cu-dacica/
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Demokratija "made in USA"
Zbog ekspres-lonca Saudijac pred sudom
Advokat jednog Saudijca koga su američki federalni agenti uhapsili pošto je doputovao na aerodrom u Detroitu, i optužili da laže zašto u prtljagu ima ekspres-lonac, kaže da njegov klijent nije ništa znao da je lonac te vrste korišćen u prošlomesečnom bombaškom napadu u Bostonu.
Njegov sinovac, student u Ohaju Naser Almarzuk je u ponedeljak izjavio za agenciju AP da je hapšenje posledica nesporazum i potvrdio da je zatrazio od strica da mu iz Saudijske Arabije donese kvalitetan lonac za kuvanje jagnjetine.
Od napada improvizovanim bombama od ekspres-lonaca 15. aprila, tokom
Bostonskog maratona, poginule su tri osobe, a više od 170 je ranjeno. Napad su izvela dvojica braće, studenata, doseljenika iz Čečenije, za koje američke vlasti kažu da su samostalno postali islamski ekstremisti
Advokat jednog Saudijca koga su američki federalni agenti uhapsili pošto je doputovao na aerodrom u Detroitu, i optužili da laže zašto u prtljagu ima ekspres-lonac, kaže da njegov klijent nije ništa znao da je lonac te vrste korišćen u prošlomesečnom bombaškom napadu u Bostonu.
Njegov sinovac, student u Ohaju Naser Almarzuk je u ponedeljak izjavio za agenciju AP da je hapšenje posledica nesporazum i potvrdio da je zatrazio od strica da mu iz Saudijske Arabije donese kvalitetan lonac za kuvanje jagnjetine.
Od napada improvizovanim bombama od ekspres-lonaca 15. aprila, tokom
Bostonskog maratona, poginule su tri osobe, a više od 170 je ranjeno. Napad su izvela dvojica braće, studenata, doseljenika iz Čečenije, za koje američke vlasti kažu da su samostalno postali islamski ekstremisti
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Demokratija "made in USA"
Ma, kako ne shvataš, bre.
To ti je demokratija na najvišem mogućem nivou. Pa zar se ne radi o državi koja najviše štiti prava građana? I to ne samo svojih građana, već svih građana, celog sveta. Uskoro će krenuti da brane i vasionu (valjda od Marsovaca).
Sad će ti moj drug Bibli objasniti da je ovaj metod sasvim legitiman, demokratski, jedino ispravan i moguć, da izvire iz same suštine nenadhebive Deklaracije itd. itd - čemu bi svi mi trebali da težimo.
P.S. Nadam se na u sledećih mesec-dva niko neće izvesti neki teroristički napad pomoću jagnjetine i prasetine. Naime, kolega mi se sprema u USA, da poseti sina, pa je planirao da mu odnese malo domaćeg pečenja.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5516
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Naravno da je demokratija u pitanju, dragi moj g. Aleksey. Nisu SAD banana-republika poput klijent-državice EuroSorabije u kojoj njen premijer može bez pô muke da javno usred parlamenta pravi sprdačinu od Ustava na koji se inače zakleo i na osnovu kojeg je stekao legitimitet. 
Nisu Amerikanci baš toliko maloumni da poveruju da je Sirotome Saudijcu (koji na svaki ubogi Rijal mora da pazi!) tradicionalna posuda za pripremu saudijske jagnjetine Papenov ekspres-lonac! Malo Morgen - kako bi to protivustavno, zarad Dolarskoga Kredita & Posvemašnjeg Srpskog Prosperiteta, onomad u Hag isporučeni drug Sloba rekao.
S pravom ne veruju Amerikanci da je Saudijac na domicilni mu saudijski ekspres-lonac kineskoga podrijetla zarad pripreme barene jagnjetine spao! Isti je lonac u ultra-jeftinome Wal-Martu mogao za bagatelu da kupi, kineski lonci u Americi uopšte nisu skupi! Ko para za avionski put do Amerike ima, može i jeftini univerzalni ekspres-lonac na licu mesta da kupi, jasno je to svima.
A Saudijci su i inače od 2001. od generalno jako sumnjive fele gosti – ta znano je da bezmalo svi teroristi Al-Kaide koji tornjeve Svetskog Trgovinskog Centra sa nevinima zajedno uz pomoć aviona srušiše Saudijci bili – nominalno tek mili & dragi američki turisti, Svevišnji da prosti.
Što se pak tiče miloga Vam kolege, poručite mu da sa domaćim mesom put Amerike ni slučajno ne ide: unos u SAD mleka, mesa, jaja, živine – uključujući i proizvode načinjene od ovih komponenti – ZABRANJEN JE, a to i njegove juridičke oči mogu lasno on-line da vide:
https://help.cbp.gov/app/answers/detail ... D/search/1
Komunalno zdravlje, očuvanje okoline i prevencija devastirajućih boleština u SAD veoma se štuju. Bilo bi bolje da i EuroSorabija i građani njeni tu jasnu i racionalnu demokratsku poruku čuju.
Nisu Amerikanci baš toliko maloumni da poveruju da je Sirotome Saudijcu (koji na svaki ubogi Rijal mora da pazi!) tradicionalna posuda za pripremu saudijske jagnjetine Papenov ekspres-lonac! Malo Morgen - kako bi to protivustavno, zarad Dolarskoga Kredita & Posvemašnjeg Srpskog Prosperiteta, onomad u Hag isporučeni drug Sloba rekao.
S pravom ne veruju Amerikanci da je Saudijac na domicilni mu saudijski ekspres-lonac kineskoga podrijetla zarad pripreme barene jagnjetine spao! Isti je lonac u ultra-jeftinome Wal-Martu mogao za bagatelu da kupi, kineski lonci u Americi uopšte nisu skupi! Ko para za avionski put do Amerike ima, može i jeftini univerzalni ekspres-lonac na licu mesta da kupi, jasno je to svima.
A Saudijci su i inače od 2001. od generalno jako sumnjive fele gosti – ta znano je da bezmalo svi teroristi Al-Kaide koji tornjeve Svetskog Trgovinskog Centra sa nevinima zajedno uz pomoć aviona srušiše Saudijci bili – nominalno tek mili & dragi američki turisti, Svevišnji da prosti.
Što se pak tiče miloga Vam kolege, poručite mu da sa domaćim mesom put Amerike ni slučajno ne ide: unos u SAD mleka, mesa, jaja, živine – uključujući i proizvode načinjene od ovih komponenti – ZABRANJEN JE, a to i njegove juridičke oči mogu lasno on-line da vide:
https://help.cbp.gov/app/answers/detail ... D/search/1
Komunalno zdravlje, očuvanje okoline i prevencija devastirajućih boleština u SAD veoma se štuju. Bilo bi bolje da i EuroSorabija i građani njeni tu jasnu i racionalnu demokratsku poruku čuju.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
Obaveštajci SAD: Mediji, sram vas bilo što govorite istinu
Vodeći američki obaveštajni funkcioner ocenio je da je bezbednost nacije ugrožena zbog obelodanjivanja medijskih saznanja o programu za prisluškivanje telefonskih razgovora građana i praćenje njihovih internet aktivnosti.
Direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Kleper je u neuobičajenom večernjem obraćanju insistirao na tome da je praćenje komunikacije stranaca, ali i Amerikanaca, u okviru programa PRIZMA bilo potpuno u skladu sa zakonima, ograničeno i neophodno da bi se otkrile terorističke pretnje.
On je takođe osudio to što su juče u javnost dospeli veoma osetljivi, tajni dokumenti, na osnovu kojih se saznalo za program PRIZMA.
Kleper je ocenio i da će priče o programu i objavljivanje detalja u američkim medijima uticati na ponašanje neprijatelja Amerike, a da će obaveštajcima biti teže da shvate njihove namere.
"Neovlašćeno otkrivanje jednog tajnog dokumenta preti da nanese potencijalno dugoročnu i nepopravljivu štetu našoj sposobnosti da identifikujemo i odgovorimo na mnoge pretnje koje su pred nama", kazao je Kleper.
On je naveo da program PRIZMA ne prikuplja sve podatke automatski i da nije napravljen da bude protiv bilo kog "pojedinca, nekog američkog građanina ili bilo koga u SAD", već da samo, u skladu sa zakonom, presreće materijal koji se poklapa sa nizom ključnih reči.
Prema njegovim rečima, Kongres je nedavno ponovo odobrio delove Akta o inostranom obaveštajnom nadlgedanju, koji dozvoljava ovakav program.
Vodeći američki obaveštajni funkcioner ocenio je da je bezbednost nacije ugrožena zbog obelodanjivanja medijskih saznanja o programu za prisluškivanje telefonskih razgovora građana i praćenje njihovih internet aktivnosti.
Direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Kleper je u neuobičajenom večernjem obraćanju insistirao na tome da je praćenje komunikacije stranaca, ali i Amerikanaca, u okviru programa PRIZMA bilo potpuno u skladu sa zakonima, ograničeno i neophodno da bi se otkrile terorističke pretnje.
On je takođe osudio to što su juče u javnost dospeli veoma osetljivi, tajni dokumenti, na osnovu kojih se saznalo za program PRIZMA.
Kleper je ocenio i da će priče o programu i objavljivanje detalja u američkim medijima uticati na ponašanje neprijatelja Amerike, a da će obaveštajcima biti teže da shvate njihove namere.
"Neovlašćeno otkrivanje jednog tajnog dokumenta preti da nanese potencijalno dugoročnu i nepopravljivu štetu našoj sposobnosti da identifikujemo i odgovorimo na mnoge pretnje koje su pred nama", kazao je Kleper.
On je naveo da program PRIZMA ne prikuplja sve podatke automatski i da nije napravljen da bude protiv bilo kog "pojedinca, nekog američkog građanina ili bilo koga u SAD", već da samo, u skladu sa zakonom, presreće materijal koji se poklapa sa nizom ključnih reči.
Prema njegovim rečima, Kongres je nedavno ponovo odobrio delove Akta o inostranom obaveštajnom nadlgedanju, koji dozvoljava ovakav program.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Demokratija "made in USA"
ŽENI ODBILI AMERIČKO DRŽAVLJANSTVO, JER SE NE ŽELI DEKLARISATI KAO VERNICA
64-GODIŠNJA Margaret Doughty živi u SAD-u već trideset godina, ali tek joj je sad ponuđeno naturalizirano državljanstvo, no uz malu prepreku.
Naime, ako želi postati državljanka SAD-a, Margaret se mora deklarirati kao vjernica, a vjera kojoj pripada mora biti okarakterizirana kao nenasilna.
Kako je došlo do ovoga? Margaret je odbila potpisati izjavu u kojoj piše da je voljna upotrijebiti oružje ako se SAD nađe u ratu jer se moralno protivi načelima ratovanja. Prema Huffington Postu, dobila je odgovor da tako predstavlja prijetnju sigurnosti zemlje i da se mora uključiti u neku vjersku organizaciju koja promovira mir
(Izvor: index.hr)
Demokratija?
Paranoja?
Ili jednostavno samo: USA today?
Don't cry because it is over, smile because it happened.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5516
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Vaše nedoumice su evidentno nastale na osnovu izrazito konfuzno sročenog članka, dragi moj g. Aleksey. Potrebno je uneti par ispravki kako bi stvar postala neuporedivo jasnija. Elem...
1. Državljanstvo SAD uopšte nije ponuđeno gospođi Dohti. Ona je aplicirala za njega u svojstvu stalnog prebivaoca.
2. U postupku sticanja američkog državljanstva svaki aplikant ima obavezu da odgovori na pitanje da li bi bio spreman da uzme oružje u ruke radi odbrane SAD.
3. Gospođa Dohti je odgovorila da nije spremna da uzme oružje u ruke, pošto joj njena doživotna duhovno-religiozna uverenja nalažu obavezu nepružanja doprinosa ratu posredstvom uzimanja oružja u ruke. U originalu, njena pisana izjava glasi ovako:
5. Gospođa izjavljuje da je ona zapravo ateista i da ne može da dostavi takvu potvrdu.
Rezime: gospođa Dohti je prilikom davanja pismenog odgovora na oficijelnui upit upotrebila pogrešan kvalifikativ koji je imigracione vlasti doveo u zabludu u pogledu faktičkog karaktera njenog prigovora savesti, koji zapravo uopšte nije religijske prirode, a koji bi da zaista jeste religijske prirode potrebovao dostavu zvaničnog certifikata neke verske kongregacije.
Da se pak od samog početka gđa Dohti pozvala na čist prigovor savesti (bez pominjanja religije!) njoj bi na osnovu presude Vrhovnog suda SAD u slučaju Welsh vs. United States (398 U.S. 333) bio potvrđen prigovor savesti isključivo na osnovu moralnih ili etičkih uverenja.
Naravno, ono čisto filozofsko pitanje da li je logički moguće stvarno biti ateista i tvrditi da je ubistvo apriorno nemoralno i nadalje ostaje potpuno netaknuto.
No takva suštinska pitanja nikada nisu bila niti jesu relevantna za razrešenje nedoumica koje proističu iz procesno-pravne svakodnevice, pa tako ni za nedoumice vezane za proceduru sticanja državljanstva.
1. Državljanstvo SAD uopšte nije ponuđeno gospođi Dohti. Ona je aplicirala za njega u svojstvu stalnog prebivaoca.
2. U postupku sticanja američkog državljanstva svaki aplikant ima obavezu da odgovori na pitanje da li bi bio spreman da uzme oružje u ruke radi odbrane SAD.
3. Gospođa Dohti je odgovorila da nije spremna da uzme oružje u ruke, pošto joj njena doživotna duhovno-religiozna uverenja nalažu obavezu nepružanja doprinosa ratu posredstvom uzimanja oružja u ruke. U originalu, njena pisana izjava glasi ovako:
4. Videvši tekst „duhovno-religiozna uverenja” američke vlasti zahtevaju da gđa Dohti dostavi potvrdu svoje religijske kongregacije o postojanju fakticiteta verske osnove za izjavljeni prigovor savesti.„I must be honest. The truth is that I would not be willing to bear arms. Since my youth I have had a firm, fixed and sincere objection to participation in war in any form or in the bearing of arms. I deeply and sincerely believe that it is not moral or ethical to take another person’s life, and my lifelong spiritual/religious beliefs impose on me a duty of conscience not to contribute to warfare by taking up arms.”
5. Gospođa izjavljuje da je ona zapravo ateista i da ne može da dostavi takvu potvrdu.
Rezime: gospođa Dohti je prilikom davanja pismenog odgovora na oficijelnui upit upotrebila pogrešan kvalifikativ koji je imigracione vlasti doveo u zabludu u pogledu faktičkog karaktera njenog prigovora savesti, koji zapravo uopšte nije religijske prirode, a koji bi da zaista jeste religijske prirode potrebovao dostavu zvaničnog certifikata neke verske kongregacije.
Da se pak od samog početka gđa Dohti pozvala na čist prigovor savesti (bez pominjanja religije!) njoj bi na osnovu presude Vrhovnog suda SAD u slučaju Welsh vs. United States (398 U.S. 333) bio potvrđen prigovor savesti isključivo na osnovu moralnih ili etičkih uverenja.
Naravno, ono čisto filozofsko pitanje da li je logički moguće stvarno biti ateista i tvrditi da je ubistvo apriorno nemoralno i nadalje ostaje potpuno netaknuto.
No takva suštinska pitanja nikada nisu bila niti jesu relevantna za razrešenje nedoumica koje proističu iz procesno-pravne svakodnevice, pa tako ni za nedoumice vezane za proceduru sticanja državljanstva.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
Polazna premisa i osnovni temelj ovog tvog opravdanja administracije Teletabisije je da čovek ne može imati "duhovno-religijska ubeđenja" ako nema - da uprostim - člansku kartu neke crkve....američke vlasti zahtevaju da gđa Dohti dostavi potvrdu svoje religijske kongregacije...
Znaš, ponekad kad ja, ili neke moje kolege, u svom poslu, u toku završne reči ubacimo neku takvu premisu, koja nema nikakve realne-životne osnove ili opravdanja, (kao i ova tvoja), često ljudi koji to slušaju pomisle da naši klijenti zaslužuju barem Nobelovu nagradu za humanost ili nešto slično, a ne par godina zatvora. Takve završne reči zaista lepo zvuče, na "prvo slušanje", ali veze nemaju sa životom, što si se mogao uveriti u mnogim holivudskim filmovima koji obrađuju temu suđenja.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Demokratija "made in USA"
Podignuta optužnica protiv Edvarda Snoudena
VAŠINGTON, 22. juna 2013. (Beta-AFP/AP) - Američko pravosudje podiglo je optužnicu za špijunažu protiv bivšeg službenika američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Edvarda Snoudena i zatražilo od Hongkonga njegovo izručenje, izjavio je u subotu neimenovani američki zvaničnik.
Snouden, koji se od 20. maja nalazi u Hongkongu, takodje je optužen za kradju i ilegalnu upotrebu dobara američke vlade. Može da dobije privremeni nalog za hapšenje, dodao je isti izvor.
Snouden je medijima prosledio informacije o špijunskim aktivnostima SAD, odnosno nadzoru telefonskih razgovora i internet aktivnosti u zemlji i inostranstvu.
Predsednik SAD Barak Obama čvrsto je stao u odbranu program nadzora, navodeći da su oni bili transparentni.
Obama je naveo da je donet zakon o obaveštajnom nadzoru u inostranstvu koji je omogućio dva program - jedan kojim se prate razgovori u SAD i drugi, koji treba da prati upotrebu američkih internet servera u slučaju stranaca s mogućim vezama s terorizmom.
Sporazum o izručenju postoji izmedju Hongkonga i SAD, ali Peking ima pravo da stavi veto.
Hongkong u subotu nije odgovorio na američki zahtev i mnogi analitičari smatraju da će konačnu odluku doneti kineska vlada.
VAŠINGTON, 22. juna 2013. (Beta-AFP/AP) - Američko pravosudje podiglo je optužnicu za špijunažu protiv bivšeg službenika američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Edvarda Snoudena i zatražilo od Hongkonga njegovo izručenje, izjavio je u subotu neimenovani američki zvaničnik.
Snouden, koji se od 20. maja nalazi u Hongkongu, takodje je optužen za kradju i ilegalnu upotrebu dobara američke vlade. Može da dobije privremeni nalog za hapšenje, dodao je isti izvor.
Snouden je medijima prosledio informacije o špijunskim aktivnostima SAD, odnosno nadzoru telefonskih razgovora i internet aktivnosti u zemlji i inostranstvu.
Predsednik SAD Barak Obama čvrsto je stao u odbranu program nadzora, navodeći da su oni bili transparentni.
Obama je naveo da je donet zakon o obaveštajnom nadzoru u inostranstvu koji je omogućio dva program - jedan kojim se prate razgovori u SAD i drugi, koji treba da prati upotrebu američkih internet servera u slučaju stranaca s mogućim vezama s terorizmom.
Sporazum o izručenju postoji izmedju Hongkonga i SAD, ali Peking ima pravo da stavi veto.
Hongkong u subotu nije odgovorio na američki zahtev i mnogi analitičari smatraju da će konačnu odluku doneti kineska vlada.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5516
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Pardonirajte, dragi moj g. Aleksey, ali Vaš stav nije logički utemeljen: pojedinac van svake sumnje može da ima individualna duhovna ubeđenja (koja su čak i pravno potvrđena kao relevantna pomenutom presudom Vrhovnog suda SAD), ali pojedinac ne može da ima individualno religijsko ubeđenje. Fundamentalna determinanta religijskog ubeđenja jeste postojanje organizovane zajednice jedinki posredstvom koje individua uspostavlja kontakt sa sakralnim.
Uostalom, etimološko poreklo latinske reči religio počiva u glagolu religare (povezati se, vezati), što direktno upućuje na kolektivni karakter religije.
I upravo u tom kolektivnom karakteru religije i počiva logički fundament administrativnog zahteva za dostavom pismenog dokaza o pripadništvu određenoj religijskoj kongregaciji. Vama će to možda zvučati čudno, ali je neosporna istorijska činjenica da neke religiozne kongregacije uopšte nemaju apriorno sakrosanktni stav prema ljudskom životu. Loza Davidijanaca npr. ispoveda učenje da je vlada SAD direktni neprijatelj Boga i propoveda apokaliptički treror i destrukciju kao put spasenja. Jedan od njenih pripadnika, sada već žalosno notorni David Koreš, u svojim je propovedima instruisao sledbenike navedene religijske kongregacije da se plaše američke vlade i da se sa oružjem u ruci bore protiv vlasti koje „ugrožavaju” kongregaciju!
Rezultat takvog religijskog uverenja se svojevremeno manifestovao u teksaškom gradiću Vakou.
David Koreš, verski lider kongregacije Loza Davidova
Pristizanje borbenih vozila pešadije M2 Bredli američke Nacionalne Garde, upotrebljenih u obračunu sa naoružanim pripadnicima kongregacije „Loza Davidova” u Teksasu
Još jedan divan egzemplar letalne religijske kongregacije imate i u zloglasnom slučaju tzv. Mensonove Porodice, religijske kongregacije koju je, sigurno se toga sećate, predvodio mentalno poremećeni Čarls Menson. Pomenuta kongregacija je propovedala Helter Skelter, masivnu „odmazdu” crnaca protiv belaca, pri čemu je ultimni doktrinarni kuriozitet predstavljala dogma po kojoj pesme Bitlsa šalju poruke kako treba participirati u toj pravednoj & bogougodnoj krvavoj odmazdi! Sudbina Šeron Tejt, nesrećne supruge filmskog reditelja Romana Polanskog, dovoljno svedoči o potpunom odsustvu sakrosanktnosti života kod pripadnika te religijske kongregacije:
Surovo mučena i u svom vlastitom domu od strane pripadnika religijske kongregacije Mensonova Porodica ubijena američka glumica Šeron Tejt
Prethodno izneti primeri apsolutno potvrđuju fundamentalnu logičku utemeljenost zahteva američkih vlasti u pogledu obaveze dostave certifikovane potvrde postojanja doktrinarnog religijskog opredeljenja o sakrosanktnosti života kod pripadnika verskih kongregacija koji kao osnov svog odbijanja oružane odbrane SAD navode svoje religijsko uverenje.
A što se pak Polazne premise i Osnovnog temelja ovog slučaja tiče, on je zapravo dvojak:
- Individue - ukoliko imaju kičmu - nikada ne treba da se zaklanjaju iza ma kakvog kolektivnog entiteta zarad opravdavanja sopstvenog stava pred drugim kolektivnim entitetom od kojeg očekuju nekakvu beneficiju.
- Ljudi - ukoliko su pismeni - ne treba da u pisanim iskazima koriste terminologiju koja sa faktičkim stanjem stvari nema blage veze.
Ukratko: individue treba da budu poštene & pismene.
Uostalom, etimološko poreklo latinske reči religio počiva u glagolu religare (povezati se, vezati), što direktno upućuje na kolektivni karakter religije.
I upravo u tom kolektivnom karakteru religije i počiva logički fundament administrativnog zahteva za dostavom pismenog dokaza o pripadništvu određenoj religijskoj kongregaciji. Vama će to možda zvučati čudno, ali je neosporna istorijska činjenica da neke religiozne kongregacije uopšte nemaju apriorno sakrosanktni stav prema ljudskom životu. Loza Davidijanaca npr. ispoveda učenje da je vlada SAD direktni neprijatelj Boga i propoveda apokaliptički treror i destrukciju kao put spasenja. Jedan od njenih pripadnika, sada već žalosno notorni David Koreš, u svojim je propovedima instruisao sledbenike navedene religijske kongregacije da se plaše američke vlade i da se sa oružjem u ruci bore protiv vlasti koje „ugrožavaju” kongregaciju!
Rezultat takvog religijskog uverenja se svojevremeno manifestovao u teksaškom gradiću Vakou.
David Koreš, verski lider kongregacije Loza Davidova
Pristizanje borbenih vozila pešadije M2 Bredli američke Nacionalne Garde, upotrebljenih u obračunu sa naoružanim pripadnicima kongregacije „Loza Davidova” u Teksasu
Još jedan divan egzemplar letalne religijske kongregacije imate i u zloglasnom slučaju tzv. Mensonove Porodice, religijske kongregacije koju je, sigurno se toga sećate, predvodio mentalno poremećeni Čarls Menson. Pomenuta kongregacija je propovedala Helter Skelter, masivnu „odmazdu” crnaca protiv belaca, pri čemu je ultimni doktrinarni kuriozitet predstavljala dogma po kojoj pesme Bitlsa šalju poruke kako treba participirati u toj pravednoj & bogougodnoj krvavoj odmazdi! Sudbina Šeron Tejt, nesrećne supruge filmskog reditelja Romana Polanskog, dovoljno svedoči o potpunom odsustvu sakrosanktnosti života kod pripadnika te religijske kongregacije:
Surovo mučena i u svom vlastitom domu od strane pripadnika religijske kongregacije Mensonova Porodica ubijena američka glumica Šeron Tejt
Prethodno izneti primeri apsolutno potvrđuju fundamentalnu logičku utemeljenost zahteva američkih vlasti u pogledu obaveze dostave certifikovane potvrde postojanja doktrinarnog religijskog opredeljenja o sakrosanktnosti života kod pripadnika verskih kongregacija koji kao osnov svog odbijanja oružane odbrane SAD navode svoje religijsko uverenje.
A što se pak Polazne premise i Osnovnog temelja ovog slučaja tiče, on je zapravo dvojak:
- Individue - ukoliko imaju kičmu - nikada ne treba da se zaklanjaju iza ma kakvog kolektivnog entiteta zarad opravdavanja sopstvenog stava pred drugim kolektivnim entitetom od kojeg očekuju nekakvu beneficiju.
- Ljudi - ukoliko su pismeni - ne treba da u pisanim iskazima koriste terminologiju koja sa faktičkim stanjem stvari nema blage veze.
Ukratko: individue treba da budu poštene & pismene.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
U Americi brak više nije zajednica muškarca i žene
Američki Vrhovni sud odbacio je danas, glasovima pet prema četiri, federalni zakon po kojem je brak definisan isključivo kao zajednica muškarca i žene.
Ispred zgrade suda u Vašingtonu okupilo se oko 1.000 pristalica istopolnih brakova, koji su oduševljeno pozdravili odluku da zakon DOMA (Deffence od Marriage Act) bude odbačen.
"DOMA je neustavan akt koji ima za cilj da naruši jednakost i slobodu svih građana, garantovanu Petim amandmanom" Ustava, navodi se u saopštenju suda i dodaje da DOMA tretira ljude koji žive u istopolnom braku kao manje vredne od drugih.
Američki predsednik Barak Obama pozdravio je odluku i saopštio: "Narod smo koji je proglasio da smo svi rođeni jednaki - a i ljubav koju pružamo jedni drugima, takođe mora biti jednaka."
Odluka koju je danas doneo Vrhovni sud - koja nagoveštava uvođenje istopolnih brakova u Kaliforniji - znači odbacivanje shvatanja braka samo kao zajednice muškarca i žene, kako bi samo takvi parovi dobijali federalne povlastice kao što je odbijanje poreza.
Te povlastice, u nekim državama, ne važe za legalno venčane parove istog pola, jer su u suprotnosti sa federalnim aktom.
U SAD, 12 država i Distrikt Kolumbija priznaju istopolne brakove, ali oko 30 njih priznaje brak samo kao zakonsku zajednicu muškarca i žene, podsetio je AFP.
Američki Vrhovni sud odbacio je danas, glasovima pet prema četiri, federalni zakon po kojem je brak definisan isključivo kao zajednica muškarca i žene.
Ispred zgrade suda u Vašingtonu okupilo se oko 1.000 pristalica istopolnih brakova, koji su oduševljeno pozdravili odluku da zakon DOMA (Deffence od Marriage Act) bude odbačen.
"DOMA je neustavan akt koji ima za cilj da naruši jednakost i slobodu svih građana, garantovanu Petim amandmanom" Ustava, navodi se u saopštenju suda i dodaje da DOMA tretira ljude koji žive u istopolnom braku kao manje vredne od drugih.
Američki predsednik Barak Obama pozdravio je odluku i saopštio: "Narod smo koji je proglasio da smo svi rođeni jednaki - a i ljubav koju pružamo jedni drugima, takođe mora biti jednaka."
Odluka koju je danas doneo Vrhovni sud - koja nagoveštava uvođenje istopolnih brakova u Kaliforniji - znači odbacivanje shvatanja braka samo kao zajednice muškarca i žene, kako bi samo takvi parovi dobijali federalne povlastice kao što je odbijanje poreza.
Te povlastice, u nekim državama, ne važe za legalno venčane parove istog pola, jer su u suprotnosti sa federalnim aktom.
U SAD, 12 država i Distrikt Kolumbija priznaju istopolne brakove, ali oko 30 njih priznaje brak samo kao zakonsku zajednicu muškarca i žene, podsetio je AFP.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Demokratija "made in USA"
Znam da će nam Bibli sad objašnjavati kako je ovo vrhunac demokratičnosti i sl, ali, kao pravnik, mislim da odbacivanje (ne izmena, ili nešto drugo) - dakle, odbacivanje takvog zakona i ostavljanje takve pravne praznine nije baš najsrećnije rešenje.
Naime, nebitno od mojih ličnih ubeđenja i sl., ako brak uopšte nije definisan (na bilo koji način, da li kao zajednica muškarca i žene, da li kao zajednice osoba ljudskog pola, ili na bilo koji drugi način), i ako sve svodimo samo na lepu frazeologiju tipa "veza dve jedinke koje se vole, privlače" ili slično - PRAVNIČKI (a odluka Vrhovnog suda je ipak pravni akt) se opravdano postavlja pitanje:
Zašto ti isti Teletabisi pre neki dan uhapsiše onog tipa koji je zaljubljen u svoju kozu, sa kojom je i seksualno opštio, i zašto li ga staviše na stub srama?
Elem, ovakva odluka je jako lepa za neke NVO ili dežurne drmosere po javnim medijima (naročiot kod nas), za zaHebanciju po Internetu i slično, ali ipak.... Topla voda se ne može izmišljati, treba je samo koristiti. Dakle: definišite brak kako god hoćete (ili kako god vam se sviđa) - ali ga ipak definišite. Pravna praznina može dovesti do mnogo većih sranja od ovih dosadašnjih, jer seksualna i emotivna opredeljenja se ne svode samo na heteroseksualce i homoseksualce. Ima tu još mnooogo, mnooogo grupa i podgrupa.
Naime, nebitno od mojih ličnih ubeđenja i sl., ako brak uopšte nije definisan (na bilo koji način, da li kao zajednica muškarca i žene, da li kao zajednice osoba ljudskog pola, ili na bilo koji drugi način), i ako sve svodimo samo na lepu frazeologiju tipa "veza dve jedinke koje se vole, privlače" ili slično - PRAVNIČKI (a odluka Vrhovnog suda je ipak pravni akt) se opravdano postavlja pitanje:
Zašto ti isti Teletabisi pre neki dan uhapsiše onog tipa koji je zaljubljen u svoju kozu, sa kojom je i seksualno opštio, i zašto li ga staviše na stub srama?
Elem, ovakva odluka je jako lepa za neke NVO ili dežurne drmosere po javnim medijima (naročiot kod nas), za zaHebanciju po Internetu i slično, ali ipak.... Topla voda se ne može izmišljati, treba je samo koristiti. Dakle: definišite brak kako god hoćete (ili kako god vam se sviđa) - ali ga ipak definišite. Pravna praznina može dovesti do mnogo većih sranja od ovih dosadašnjih, jer seksualna i emotivna opredeljenja se ne svode samo na heteroseksualce i homoseksualce. Ima tu još mnooogo, mnooogo grupa i podgrupa.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5516
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Varate se, dragi moj g. Aleksey: neće Bibli odluku veća Vrhovnog suda SAD donetu u srazmeri 5 : 4 proglašavati za vrhunac demokratičnosti, već će po običaju ukazati na suštinske pravne činjenice vezane za pomenuti pravni akt, kao i na logičko-pravni osnov koji predstavlja fundament pomenute odluke, a koji će – nadam se! – otkloniti uzroke euforične konfuzija koja se isplela oko ovog pitanja.
Elem, krenimo redom.
1. Odlukom Vrhovnog suda zapravo se uopšte ne uređuje pravni status (ne utvrđuje se niti se pak menja definicija) braka. Definisanje braka, naime, spada u punu legislativnu nadležnost američkih saveznih država, od kojih svaka ponaosob može potpuno različito da definiše isti. Vrhovni sud vrši isključivo zaštitu pravnog poretka ustanovljenog saveznim ustavom, a koji pak apsolutno nigde ne reguliše pitanja kao što su brak, poligamija, ili konzumacija alkohola, te saobrazno tome Vrhovni sud čak i da je hteo nije mogao svojom odlukom da uređuje pomenuto pitanje.
Štaviše, pojedini guverneri saveznih država već su dali i izjave u kojima decidirano kažu da na svojoj teritoriji one i dalje ne priznaju legalitet istopolnim brakovima:
http://www.businessinsider.com/chris-ch ... urt-2013-6
2. Celokupno pitanje zapravo spada u rešavanje problema američkog federalizma, skopčanog sa narušavanjem čl. 4 st. 1 američkog saveznog Ustava, a pošto je odnosni problem izuzetno zanimljiv i unekoliko relevantan za sve države-naslednice bivše SFRJ, dopustite mi da ga malo detaljnije predstavim.
Vidite, pre Ustavne konvencije iz 1787. odnosi između američkih saveznih država nisu bili idealni. Da bi se smanjile tenzije američki savezni Ustav sadrži i klauzulu o „punoj veri i prihvatanju” (Full Faith and Credit) koja kaže da će puna vera i prihvat biti manifestovani u svakoj individualnoj saveznoj državi u pogledu javnih akata, dokumenata i sudskih postupaka iz ma koje druge savezne države, te da će Kongres (savezni) Zakonom regulisati način na koji će pomenuti akti, dokumenti i postupci, kao i njihovi efekti biti verifikovani (čl. 4 st. 1 Ustava SAD).
Godine 1790. Kongres je doneo Zakon o punom poverenju i prihvatanju (Full Faith and Credit Statute). On je poslednji put bio revidiran 1948. i propisuje da će na odgovarajući način verifikovani akti, dokumenti i sudki postupci, odnosno kopije istih imati punu veru i prihvat u svakom sudu na teritoriji SAD u onom kapacitetu koji su oni imali u saveznim državama u kojima su i nastali.
Godine 1996. je zarad sprečavanja redefinisanja braka i sledstvenog opterećivanja saveznog budžeta Kongres SAD usvojio, a predsednik Klinton potpisao Ukaz o odbrani braka (Defense of Marriage Act) koji je imao dvostruko dejstvo:
A) Definisao je brak na federalnom nivou;
B) Omogućio saveznim državama da suprotno odredbi Zakona o punom poverenju i prihvatanju odbiju da priznaju istopolne brakove iz drugih država u kojima je isti legalizovan.
Pomenuti Ukaz je ujedno i potvrdio ovlašćenje svake savezne države ponaosob da donese sopstvenu odluku hoće li prihvatiti ili pak odbiti istopolne brakove sklopljene u drugim državama.
Vrhovni sud je stao na stanovište da je pomenutim Ukazom narušena Ustavom SAD određena nadležnost saveznog upravnog akta koji nema kapacitet za definisanje braka, odnosno nulifikovanje po osnovu čl. 4 st. Ustava donetog saveznog Zakona o poverenju i prihvatanju, te da su time narušena ustavom garantovana prava američkih građana.
Smatram potrebnim da još jednom naglasim činjenicu da Vrhovni sud SAD nije presudio i ne može ni da presudi u pitanju legaliteta istopolnih brakova, pošto ne postoji ustavna osnova za regulisanje braka na saveznom nivou.
Karta legaliteta zoofilije na području SAD
Jedino me donekle uveseljava neminovni gubitak stečenog specijalno povlašćenog socijalnog statusa pripadnika homoseksualne populacije i gubitak korespodentnih materijalno-socijalnih beneficija potpuno idiotski baziranih na pukom kopulativnom statusu.
Elem, krenimo redom.
1. Odlukom Vrhovnog suda zapravo se uopšte ne uređuje pravni status (ne utvrđuje se niti se pak menja definicija) braka. Definisanje braka, naime, spada u punu legislativnu nadležnost američkih saveznih država, od kojih svaka ponaosob može potpuno različito da definiše isti. Vrhovni sud vrši isključivo zaštitu pravnog poretka ustanovljenog saveznim ustavom, a koji pak apsolutno nigde ne reguliše pitanja kao što su brak, poligamija, ili konzumacija alkohola, te saobrazno tome Vrhovni sud čak i da je hteo nije mogao svojom odlukom da uređuje pomenuto pitanje.
Štaviše, pojedini guverneri saveznih država već su dali i izjave u kojima decidirano kažu da na svojoj teritoriji one i dalje ne priznaju legalitet istopolnim brakovima:
http://www.businessinsider.com/chris-ch ... urt-2013-6
2. Celokupno pitanje zapravo spada u rešavanje problema američkog federalizma, skopčanog sa narušavanjem čl. 4 st. 1 američkog saveznog Ustava, a pošto je odnosni problem izuzetno zanimljiv i unekoliko relevantan za sve države-naslednice bivše SFRJ, dopustite mi da ga malo detaljnije predstavim.
Vidite, pre Ustavne konvencije iz 1787. odnosi između američkih saveznih država nisu bili idealni. Da bi se smanjile tenzije američki savezni Ustav sadrži i klauzulu o „punoj veri i prihvatanju” (Full Faith and Credit) koja kaže da će puna vera i prihvat biti manifestovani u svakoj individualnoj saveznoj državi u pogledu javnih akata, dokumenata i sudskih postupaka iz ma koje druge savezne države, te da će Kongres (savezni) Zakonom regulisati način na koji će pomenuti akti, dokumenti i postupci, kao i njihovi efekti biti verifikovani (čl. 4 st. 1 Ustava SAD).
Godine 1790. Kongres je doneo Zakon o punom poverenju i prihvatanju (Full Faith and Credit Statute). On je poslednji put bio revidiran 1948. i propisuje da će na odgovarajući način verifikovani akti, dokumenti i sudki postupci, odnosno kopije istih imati punu veru i prihvat u svakom sudu na teritoriji SAD u onom kapacitetu koji su oni imali u saveznim državama u kojima su i nastali.
Godine 1996. je zarad sprečavanja redefinisanja braka i sledstvenog opterećivanja saveznog budžeta Kongres SAD usvojio, a predsednik Klinton potpisao Ukaz o odbrani braka (Defense of Marriage Act) koji je imao dvostruko dejstvo:
A) Definisao je brak na federalnom nivou;
B) Omogućio saveznim državama da suprotno odredbi Zakona o punom poverenju i prihvatanju odbiju da priznaju istopolne brakove iz drugih država u kojima je isti legalizovan.
Pomenuti Ukaz je ujedno i potvrdio ovlašćenje svake savezne države ponaosob da donese sopstvenu odluku hoće li prihvatiti ili pak odbiti istopolne brakove sklopljene u drugim državama.
Vrhovni sud je stao na stanovište da je pomenutim Ukazom narušena Ustavom SAD određena nadležnost saveznog upravnog akta koji nema kapacitet za definisanje braka, odnosno nulifikovanje po osnovu čl. 4 st. Ustava donetog saveznog Zakona o poverenju i prihvatanju, te da su time narušena ustavom garantovana prava američkih građana.
Smatram potrebnim da još jednom naglasim činjenicu da Vrhovni sud SAD nije presudio i ne može ni da presudi u pitanju legaliteta istopolnih brakova, pošto ne postoji ustavna osnova za regulisanje braka na saveznom nivou.
Zbog toga što je zoofilija u nekim američkim saveznim državama kategorizovana kao krivično delo (teritorije saveznih država SAD koje su prikazane crvenom bojom), kao krivično delo i prekršaj (Aljaska), odnosno samo kao prekršaj (područja obojena žutom bojom):Zašto ti isti Teletabisi pre neki dan uhapsiše onog tipa koji je zaljubljen u svoju kozu, sa kojom je i seksualno opštio, i zašto li ga staviše na stub srama
Karta legaliteta zoofilije na području SAD
Tu ste savršeno u pravu, dragi moj g. Aleksey! Štaviše, već sam i sam poodavno naslućivao da će kad-tad cela stvar poprimiti veoma ozbiljne i upravo nesagledive implikacije:Pravna praznina može dovesti do mnogo većih sranja od ovih dosadašnjih, jer seksualna i emotivna opredeljenja se ne svode samo na heteroseksualce i homoseksualce. Ima tu još mnooogo, mnooogo grupa i podgrupa.
Jedino me donekle uveseljava neminovni gubitak stečenog specijalno povlašćenog socijalnog statusa pripadnika homoseksualne populacije i gubitak korespodentnih materijalno-socijalnih beneficija potpuno idiotski baziranih na pukom kopulativnom statusu.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
"Špigel": Amerikanci prisluškivali i EU
Sjedinjene Države prisluškivale su kancelarije Evropske unije i pristupale internim kompjuterskim mrežama, tvrdi nemački "Špigel" pozivajući se na tajni dokument
Reč je o poslednjem u seriji otkrića o navodnom američkom špijunskom programu, a na ove optužbe hitno je - u subotu uveče - reagovao predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, zatraživši hitnu istragu.
"Špigel" citira izveštaj Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) iz septembra 2010. godine, pod oznakom "strogo poverljivo", do kojeg je došao Edvard Snouden - a u koji je nemački magazin imao uvid.
U dokumentu se opisuje kako je američka služba ozvučila prostorije EU u Vašingtonu, kao i u Ujedinjenim nacijama - i ne samo da su slušali žive i telefonske razgovore, već su imali pristup dokumentima i elektronskoj pošti. Takođe, na listi prisluškivanih zgrada je i sedište Evropskog saveta u Briselu, navodi nemački list. U dokumentu se EU označava eksplicitno kao "meta".
Kako navodi Rojters, portparol Kancelarije direktora NSA nije imao komentar na priču objavljenu u nemačkom magazinu.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc oštro je i hitno reagovao na ovu priču, navodeći u saopštenju da je "šokiran" i "ozbiljno zabrinut" zbog izveštaja da su američke vlasti špijunirale kancelarije EU.
"Ako su ovi navodi tačni, to je izuzetno ozbiljno pitanje, koje će imati veoma ozbiljne posledice na odnose između SAD i EU", naveo je Šulc u saopštenju.
"U ime Evropskog parlamenta, zahtevam potpuno razjašnjenje i istragu novih informacija, koje bi SAD trebalo da dostave po ovom pitanju", zaključio je Šulc.
Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn rekao je za "Špigel": "Ako su ovi izveštaji tačni, to je odvratno! Sjedinjenim Državama bilo bi bolje da prate svoje tajne službe nego svoje saveznike. Moramo odmah da dobijemo garancije sa najvišeg nivoa da će ovo momentalno prestati."
Snouden, bivši saradnik američke službe, uzdrmao je svet objavivši više dokumenata koji svedoče o špijunskim programima SAD. Američki državljani Snouden (30) napustio je SAD u maju, nekoliko sedmica pre nego što su "Gardijan" i "Vašington post" objavili detalje o tajnom programu američke vlade za praćenje interneta i telefona.
Snouden se od prošlog vikenda nalazi na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, u tranzitnoj zoni, gde čeka odluku ekvadorskih vlasti o njegovom zahtevu za azil u toj zemlji.
Sjedinjene Države prisluškivale su kancelarije Evropske unije i pristupale internim kompjuterskim mrežama, tvrdi nemački "Špigel" pozivajući se na tajni dokument
Reč je o poslednjem u seriji otkrića o navodnom američkom špijunskom programu, a na ove optužbe hitno je - u subotu uveče - reagovao predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, zatraživši hitnu istragu.
"Špigel" citira izveštaj Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) iz septembra 2010. godine, pod oznakom "strogo poverljivo", do kojeg je došao Edvard Snouden - a u koji je nemački magazin imao uvid.
U dokumentu se opisuje kako je američka služba ozvučila prostorije EU u Vašingtonu, kao i u Ujedinjenim nacijama - i ne samo da su slušali žive i telefonske razgovore, već su imali pristup dokumentima i elektronskoj pošti. Takođe, na listi prisluškivanih zgrada je i sedište Evropskog saveta u Briselu, navodi nemački list. U dokumentu se EU označava eksplicitno kao "meta".
Kako navodi Rojters, portparol Kancelarije direktora NSA nije imao komentar na priču objavljenu u nemačkom magazinu.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc oštro je i hitno reagovao na ovu priču, navodeći u saopštenju da je "šokiran" i "ozbiljno zabrinut" zbog izveštaja da su američke vlasti špijunirale kancelarije EU.
"Ako su ovi navodi tačni, to je izuzetno ozbiljno pitanje, koje će imati veoma ozbiljne posledice na odnose između SAD i EU", naveo je Šulc u saopštenju.
"U ime Evropskog parlamenta, zahtevam potpuno razjašnjenje i istragu novih informacija, koje bi SAD trebalo da dostave po ovom pitanju", zaključio je Šulc.
Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn rekao je za "Špigel": "Ako su ovi izveštaji tačni, to je odvratno! Sjedinjenim Državama bilo bi bolje da prate svoje tajne službe nego svoje saveznike. Moramo odmah da dobijemo garancije sa najvišeg nivoa da će ovo momentalno prestati."
Snouden, bivši saradnik američke službe, uzdrmao je svet objavivši više dokumenata koji svedoče o špijunskim programima SAD. Američki državljani Snouden (30) napustio je SAD u maju, nekoliko sedmica pre nego što su "Gardijan" i "Vašington post" objavili detalje o tajnom programu američke vlade za praćenje interneta i telefona.
Snouden se od prošlog vikenda nalazi na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, u tranzitnoj zoni, gde čeka odluku ekvadorskih vlasti o njegovom zahtevu za azil u toj zemlji.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Demokratija "made in USA"
Bankrotirao Detroit
DETROIT - Prestonica američke auto industrije Detroit podneo je zahtev za proglašenje bankrotstva, čime je postao najveći grad u Sjedinjenim Američkim Državama koji čeka takva sudbina.
Bankrot Detroita je rezultat dugogodišnjeg propadanja, smanjenja broja stanovnika i slabljenja industrije automobila koja je nekada bila okosnica razvoja grada.
Kompanija Dženeral Motors je jedina velika kompanija auto industrije čije se sedište i dalje nalazi u Detroitu. Ovaj grad je u poslednjih deset godina izgubio četvrt miliona stanovnika, a danas ima skoro dva i po puta manje nego pedesetih godina prošlog veka.
Bela kuća je saopštila da predsednik Amerike Barak Obama i njegovi saradnici pažljivo prate dešavanja oko bankrotstva Detroita.
Zahtev za proglašenje bankrotstva znači da većina gradskih službenika može da očekuje otkaze, uz prodaju imovine u vlasništvu grada, dok će osnovne usluge kao što je odnošenje smeća ili čišćenje snega biti smanjeno na mimimum.
Svoj posao će redovno nastaviti policija, vatrogasci i Hitna pomoć. Međutim, situacija već sada nije sjajna, zato što podaci govore da je prilikom poziva policijskog broja 911, u proseku potrebno 58 minuta da patrola dođe na lice mesta, dok je taj prosek u celoj Americi 11 minuta. Takođe, koristi se samo trećina voznog parka Hitne pomoći.
Stopa kriminaliteta je najviša u poslednje četiri decenije, a grad ima čak 78 hiljada napuštenih objekata. Takođe, čak 40 odsto uličnog osvetljenja ne radi.
Tokom poslednje decenije, veliki broj pripadnika srednje klase, kao i veliki broj preduzetnika napustio je Detroit, odnoseći na taj način i poslove koji su ranije postojali.
Budžetski deficit Detroita iznosi više od 380 miliona dolara, dok je dugoročni dug bio veći od 18 milijardi dolara.
Pre Detroita, najveći grad u SAD koji je proglasio bankrot bio je Stokton u Kaliforniji sa oko 300 hiljada stanovnika, kao i okrug Džeferson u Alabami, gde su dugovanja 2011. godine premašila četiri milijarde dolara.
DETROIT - Prestonica američke auto industrije Detroit podneo je zahtev za proglašenje bankrotstva, čime je postao najveći grad u Sjedinjenim Američkim Državama koji čeka takva sudbina.
Bankrot Detroita je rezultat dugogodišnjeg propadanja, smanjenja broja stanovnika i slabljenja industrije automobila koja je nekada bila okosnica razvoja grada.
Kompanija Dženeral Motors je jedina velika kompanija auto industrije čije se sedište i dalje nalazi u Detroitu. Ovaj grad je u poslednjih deset godina izgubio četvrt miliona stanovnika, a danas ima skoro dva i po puta manje nego pedesetih godina prošlog veka.
Bela kuća je saopštila da predsednik Amerike Barak Obama i njegovi saradnici pažljivo prate dešavanja oko bankrotstva Detroita.
Zahtev za proglašenje bankrotstva znači da većina gradskih službenika može da očekuje otkaze, uz prodaju imovine u vlasništvu grada, dok će osnovne usluge kao što je odnošenje smeća ili čišćenje snega biti smanjeno na mimimum.
Svoj posao će redovno nastaviti policija, vatrogasci i Hitna pomoć. Međutim, situacija već sada nije sjajna, zato što podaci govore da je prilikom poziva policijskog broja 911, u proseku potrebno 58 minuta da patrola dođe na lice mesta, dok je taj prosek u celoj Americi 11 minuta. Takođe, koristi se samo trećina voznog parka Hitne pomoći.
Stopa kriminaliteta je najviša u poslednje četiri decenije, a grad ima čak 78 hiljada napuštenih objekata. Takođe, čak 40 odsto uličnog osvetljenja ne radi.
Tokom poslednje decenije, veliki broj pripadnika srednje klase, kao i veliki broj preduzetnika napustio je Detroit, odnoseći na taj način i poslove koji su ranije postojali.
Budžetski deficit Detroita iznosi više od 380 miliona dolara, dok je dugoročni dug bio veći od 18 milijardi dolara.
Pre Detroita, najveći grad u SAD koji je proglasio bankrot bio je Stokton u Kaliforniji sa oko 300 hiljada stanovnika, kao i okrug Džeferson u Alabami, gde su dugovanja 2011. godine premašila četiri milijarde dolara.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5516
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Samo bez nepotrebnog uzrujavanja. U SAD je, naime, tradicionalno na snazi filozofsko stanovište po kojem svako zaslužuje još jednu šansu. Upravo zbog toga američki zakoni i daju mogućnost pojedincima, preduzećima i teritorijalnim zajednicama da proglašenjem bankrota otpišu mnoge od njihovih dugova i da iznova krenu u životnu borbu rasterećeni balasta pogrešnih odluka iz prošlosti:
Uostalom, i sam američki predsednik Abraham Linkoln je lično bankrotirao par puta, baš kao što su to učinili i veleindustrijalac Henri Ford ili slavni američki glumac Džon Vejn. I svi su upravo zahvaljujući tom pravnom sredstvu i uspeli da se kasnije ponovo uzdignu i postignu uspeh u životu.
Uostalom, ako bi baš isterivali mak na konac, grad Senta bi po osnovu svojih zaostalih dugova od cca 65 miliona dinara u planiranom opštinskom budžetu od cca 88 miliona dinara takođe mogao da proglasi bankrot.
Naravno, pod uslovom da se nalazi u SAD.
Uostalom, i sam američki predsednik Abraham Linkoln je lično bankrotirao par puta, baš kao što su to učinili i veleindustrijalac Henri Ford ili slavni američki glumac Džon Vejn. I svi su upravo zahvaljujući tom pravnom sredstvu i uspeli da se kasnije ponovo uzdignu i postignu uspeh u životu.
Uostalom, ako bi baš isterivali mak na konac, grad Senta bi po osnovu svojih zaostalih dugova od cca 65 miliona dinara u planiranom opštinskom budžetu od cca 88 miliona dinara takođe mogao da proglasi bankrot.
Naravno, pod uslovom da se nalazi u SAD.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
A ko se uzrujao? 
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5516
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 33 gosta