A di će Vojvodina?

[Upravnik]

Dakle, dr Ristivojević je pisao i potpisao ovaj politički pamflet jer je član jedne stranke. Između ostalog.

[Bibliotekar]

Gospodin Ristivojević je zaista napisao jedan veoma dobar tekst koji, međutim, nije pamflet, budući da pamflet (lat. Pamphilus) prema definiciji predstavlja anonimno delo, izvorno u distihu, ali koje može biti i u prozi.

Delo g. Ristivojevića je potpisano i stoga nije i ne može ni da bude pamflet.

[branko]

Чанак: Имаћемо врућу јесен у Војводини

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак оценио је да ће одлука Уставног суда Србије о ускраћивању дела надлежности АП Војводини изазвати тензије и “врућу јесен у Војводини”, али и тињање незадовољства у свим деловима Србије који, како је навео “ропћу под теретом централизације”.

Enlarge Close Чанак је у интервјуу за “Дневник” упозорио на то да је Србија тиме ушла у “игру на оштрици ножа” из које се може изаћи само хитним уставним порменама које би уважиле реалност, односно “пуну спознају сложености Србије као државе” и омогућиле децентрализацију власти.

– Ове одлуке Уставног суда заправо још једном показују да актуелна елита у Београду не разуме ни Србију нити њене историјске потребе и биће апсолутно одговорна за све оно што ће се догађати. Ово је игра на оштрици ножа. И сваки покушај да се неком државном принудом оборе војвођанске институције лако се може претворити у озбиљан међународни политички проблем. Србија је после добијања нове Владе, који неки зову “Дучићева влада” зато што се не зна да ли је води Дачић или Вучић, под будним оком међународне заједнице која посматра сваки могући траг који би значио поваратк у деведесете године прошлог века, по злу запамћене широм планете. И зато би било какво насиље над Војводином изазвало велике проблеме. С друге стране, ако се одлуке Уставног суда буду игнорисале, без обзира на то што ја мислим да је овај устав производ недопустивог политичког нагодбењаштва, отвара се широко поље за деловање извршне власти, тако да је ово изузетно опасна ситуација. Једино суштинско решење је хитна промена Устава која би омогућила нова, модерна и трајна решења за положај Војводине, а не стално преписивање некаквог деветанестовековног хатишерифа – поручио је лидер ЛСВ-а.

Које су могућности војвођанске администрације с обзиром на то да су одлуке Уставног суда обавезујуће? Може ли она иницирати такве уставне промене и да ли су он оствариве?

– Апсолутно је извесно да ће покрајинска администрација у наредном периоду бити изложена великим притисцима и очекујем веома врућу јесен у том погледу. Војвођанска администрација има и легитимитет и легалитет, који су потврђени на недавним изборима, али то у актуелним политичким односима, бојим се, неће бити довољно. И баш зато иницирање промене Устава јесте могуће, али не видим да би нечим резултирало пошто у овом тренутку за то не постоји политичка свест у Београду. А то одсуство свести о потреби хитне промене Устава довешће до тога да ћемо уставне промене касније спровести под много неповољнијим условима и с много мање утицаја домаћих политичких фактора него што би то било да им се приступи сад. И што се пре Устав доведе у везу с реалношћу, која подразумева пуну спознају сложености Србије као државе, тим пре ће Србија почети да се развија као нормална држава. А све ово што смо имали до сада су привремени провизоријуми који служе само томе да се у том мутљагу направи још нека пљачка државне имовине.

Значи ли то да сматрате да се интернационализација војвођанског питања не може избећи, иако је нови премијер Србије поручио да то неће дозволити?

– Апсолутно је немогуће избећи интернационализацију. Интернационализација се већ догађа, и то око готово сваког питања у овој земљи. Шта друго представљају аранжмани с ММФ-ом него одустајање од самосталног одлучивања о економским питањима, шта су погодбе с Русијом, којој је поклоњен НИС-а, односно војвођански „Нафтагас„? Па НИС је поклоњен Руској Федерацији за износ који се оствари нафтом која се за једну годину изувуче из војвођанске земље. То је била политичка одлука, а не економска, а која значи одустајање од дела суверенитета. А исто ће се десити у случају да се ЕПС и Телеком такође по хитном поступку поклоне Русији, чиме би се Србија претворила у колонију, а што је очигледно и намера одређених кругова у Београду. И ако Србија сама не одлучи да опстане и да се децентрализује, а то су две стране истог новчића, убрзо ћемо гледати врло трагичне последице.

Какве последице и могу ли се у том погледу правити паралеле између садашње позиције Војводине и оне у којој се АПВ нашла 1988. године, како су то оценили поједини аналитичари?

– Постоји разлика између дешавања у Војводини 2012. године и оних из 1988. године, зато што су догађаји од пре више од две деценије били обрачун унутар једнопартијског система, тако да тада нека већа подршка делу тог система који је чинио Савез комуниста Војводине није била реална. Данас је ситуација много другачија, пре свега зато што се Војводина од пре шест година први пут у историји нашла у независној држави Србији, а Србија је први пут у историји у прилици да уређује односе на својој територији, у чему се, међутим, уопште не сналази. Данашња елита у Београду не разуме да мора мењати однос према питању уређења државе ако жели да држава опстане. Централизам по Гарашаниновом Начертанију, који је био добар за Београдски пашалук, није добар за Србију која ипак никад није била већа у скоријој историји, ако се изузму средњовековне митоманије. Нажалост, одлуке као што су ове које је донео Уставни суд о надлежностима Војводине, а којима се Србија покушава сабити у београдскопашалучки дахијски систем, не иду у прилог позитивним променама већ јачању тензија. Била би велика штета ако се те тензије буду заоштравале између Војводине и географске Србије зато што ту не постоји никакав неспоразум. Јер, као што под централизмом ропће Војводина, тако ропћу и Ниш и Крагујевац и Лесковац… И ту нема никакве велике разлике, изузев те што Војводина има искуство аутономности а друге регије немају.

Ако је једини излаз у уставним променама, а сматрате да оне нису реалне, шта очекујете у погледу односа између Војводине и Београда у наредном периоду?

– Имаћемо кризу, не само између Војводине и Београда већ перманентно тињање незадовољства широм земље, зато што је сад већ више него јасно да се из економске кризе не може изаћи без политичких промена, односно промене начина одлучивања. Ако се и даље о свему буде одлучивало у једном и по кабинету у Београду, то не може изаћи на добро јер су ти кабинети удаљени од стварности и нису ефиксани, и тиме ће се само наставити “метастазирање” Београда као једног превеликог потрошача на преслабом телу Србије. А то једино може водити до још дубљих економских проблема па ме не би изненадило да се захтеви за аутономију појаве и тамо где их никад до сад није било. У овом тренутку то неће бити дефинисано као тензије због положаја Војводине већ превасходно као социјалне тензије, које ће, међутим, сасвим сигурно и закономерно добијати и политички карактер. И то ће се десити врло брзо.

Какав ће бити став ЛСВ-а уколико се покрајинском парламенту испостави захтев за усаглашавање Статута АПВ с одлуком Уставног суда?

– Ми смо генерално били против Статаута и кад је доношен јер смо сматрали да је увредљиво за Војводину да се доноси некав статут, након што је њен Устав укинут на противуставан начин 1990. године. Морамо да се запитамо откуд Војводина уопште у тој ситуацији. Откуд Војводина у позицији да се о њој одлучује у Београду до последњег ексера, а истовремено, кад су у питању суше или поплаве у Војводини, солидарност затаји. По свему судећи, за Београд Војводина је Србија само кад од ње треба узимати, а није Србија кад у њу треба инвестирати и кад јој треба помоћи.

А да ли бисте подржали евентуалну промену Статута АПВ?

– Апсолутно не!

Б. Д. Савић

Нисам више хтео да учествујем

Недавно сте поднели оставку у Савету за децентрализацију. Можете ли да објасните због чега тај савет није сачинио стратегију децентрализације у претходном мандату, а што му је био задатак? И због чега је одржао само један састанак?

– Зато што су министри који су били чланови тог савета опструирали његов рад јер нису долазили на седнице па нисмо имали кворум. А међу тим министрима је и Млађан Динкић. Нисам желео да од тога правим политички проблем, па смо деловање усмерили на техничка питања којима се бавила Канцеларија Савета за децентрализацију, која је урадила веома много. Донела је појмовник децентрализације и објавила више издања часописа „Децентрализатор” у којем су анализиране и расправљане теме децентрализације у Србији. И то је, нажалост, највише што се могло урадити у том периоду. А намера ми је била да тај савет реактивирам након избора у евентуално измењеним односима снага, али кад сам видео шта се догодило након избора, у томе више нисам хтео да учествујем.

[Upravnik]

Napredni kurs „upodobljavanja“

Povremeno u javni i politički život Srbije naizgled niotkuda „uplovi“ neka reč - do tada skoro neprimetna i izuzetno retko upotrebljavana – i postane nekovrsni hit, iliti „znak vremena“, sve dok se prilike ne promene, pa je odmeni neka druga. Trenutno je vršilac dužnosti novokomponovanog hita reč „upodobljavanje“; teško je opisati, izvan teoloških kategorija, šta bi taj termin uopšte izvorno imao značiti, ali u aktuelnoj primeni je postao neka vrsta šifre za automatsko, direktivno preslikavanje odnosa partijskih snaga na republičkom, dakle parlamentarnom nivou, na niži nivo, u gradove i opštine. Prostije rečeno, radi se o tome da se parlamentarna koalicija SNS-SPS-URS uspostavi i u lokalnim samoupravama „gde god to matematika omogućava“. A gde matematika to ne omogućava baš sasvim, ali nije ni predaleko od toga da bi možda mogla da omogućava uz izvestan kreativni napor svesnih društvenih faktora, matematici se može i priskočiti u pomoć, recimo bizarnim i nadrealnim odborničkim transferima, čak i kolektivnim pretrčavanjima celih odborničkih grupa u novi pobednički tabor (pod neretko vrlo ekscentričnim izgovorima koji su zaumni žanr za sebe). Nekad u skladu s političkom voljom stranačkih centrala, a nekad i mimo ili direktno protiv nje. Zašto da ne – „neposlušni“ odbornici mogu samo da budu najureni iz matičnih im stranaka, ali ko mari za tu simboličku kaznu, kad su im sinekure „na lokalu“ svejedno obezbeđene, jer im je mandat zagarantovan kao neka vrsta privatnog vlasništva, mada ga zapravo nisu stekli „na ime“, kako se radi u većinskom izbornom sistemu.

Mnoge su gradske i opštinske uprave, naročito po Vojvodini, u proleće konstituisane po inerciji dotadašnje koalicione saradnje demokrata i socijalista, no kada je ona pukla otvorio se ambis za koji još nije sigurno koga će sve da proguta, mada su demokrate, naravno, prve na udaru. Bilo je oko ovog „upodobljavanja“ poslednjih nedelja poprilično političkog teatra, to jest teatralnosti, ispodžitnog natezanja, isprobavanja snaga i svakovrsne trgovine, a nešto nalik na ishod za sada izgleda ovako: voljno ili nevoljko, socijalisti su „legli na rudu“ i počeli da demontiraju svoje lokalne saveze sa demokratama i da uspostavljaju nove većine, sa naprednjacima kao okosnicom.

Zbog njegove specifične političke težine u mnogo smislova – to valjda ne treba posebno obrazlagati – Novi Sad je najinteresantniji i najuzbudljiviji deo ove priče. Ili je to bar dok se ne „otvori beogradska priča“, za koju je trenutno interesantno, pa i uzbudljivo, baš to što se – još ne otvara.

Kako god bilo, tektonski potres koji je pogodio Demokratsku stranku nakon 20. maja toliki je da se sve što se dešava na političkoj sceni Srbije najdirektnije odražava baš na nju i njene, malo je reći nesređene, unutrašnje odnose, pa je tako i sa ovom pričom oko „upodobljavanja“. Ona je, naime, mogla ugroziti ionako krhko interesno jedinstvo vladajuće koalicije, ali izgleda da je to bar za sada izbegnuto. Zato je uputnije pogledati šta ubrzani proces razlaganja vlasti demokrata „na lokalu“ znači za ovu stranku.

Kada je postalo jasno da je DS ostao bez mogućnosti da formira novu vladinu većinu, isprofilisalo se svojevrsno dvojstvo „pobednika“ i „gubitnika“, pri čemu je ove potonje imao reprezentovati sam Boris Tadić, a onda i svi njegovi najbliži saradnici, dok su „pobednici“ bili Bojan Pajtić i Dragan Đilas. Otuda i celo ovo zamešateljstvo oko predviđenih promena u DS-u.

Sada, međutim, u već poodmakloj fazi „upodobljavanja“, stvari počinju da izgledaju bitno drugačije. Vojvođanske demokrate jesu ostvarile ubedljivu pobedu na pokrajinskom nivou, preubedljivu da bi mogla biti osporena bilo kakvim „rastezanjem matematike“, ali ne treba zaboraviti da su demokrate do sada kontrolisale sve najvažnije gradove u Vojvodini (i znatnu većinu manjih). Sada su već ostali bez Zrenjanina, Pančeva, Sremske Mitrovice, Rume, a pitanje je dana kada će i formalno izgubiti Sombor, Kikindu i, kao vrhunac, Novi Sad (ako ligašica Aleksandra Jerkov ne uspe svojim manevrisanjem da tu stvar prolongira na još neki mesec, ili ako ne dođe do prinudne uprave ili novih izbora u glavnom gradu Vojvodine). To znači da pokrajinska uprava ostaje „bez baze“, zatočena u zgradi Banovine kao u nekakvoj kuli od slonovače, a tu onda o pravoj pobedi nema mnogo smisla govoriti. Stešnjena u sendvič između Beograda i „lokala“, Pajtićeva pokrajinska vlast nužno, po sistemskoj logici stvari, postaje pretežno operetska i ceremonijalna. Mada, doduše, može – iz frustracije i kontre – da pojača proautonomistička osećanja u Vojvodini, ali pitanje je bi li političku korist iz toga izvukle baš demokrate.

Na koncu, „beogradska situacija“ jeste krajnje zanimljiva. Aleksandar Vučić, koji bi trebalo da je alfa i omega aktuelne vlasti, kaže da Beograd do daljeg „neće dirati“, jer je narod glasao kako je glasao, međutim to umilno fraziranje nije odgovor ni na jedno pitanje, nego samo otvara nova. Kako to da vlast baš samo Beograd ne želi za sebe, a sve drugo želi? Iako joj je „matematički moguće“ da ostvari većinu. Argument da je Beograd drukčiji jer bi tu u igru morali da ubace Koštuničin DSS naprosto je neozbiljan, jer je DSS ionako već u igri, i u Novom Sadu i drugde. Zato „misterija Beograd“ prirodno razvija izvesne čaršijske „teorije zavere“, poput one da „Vučić drži Đilasa u šaci“ i zato ne želi da ga dira, jer ovaj treba za njega da obavi ko zna već šta. Ta priča nekako baš odgovara meri poslovične čaršijske pameti, uvek obrnuto proporcionalne s maštom. Mnogo verodostojnijom se čini jedna druga mogućnost. Naime, ako mu se oduzme Beograd – ovako kako Pajtiću oduzimaju Vojvodinu, grad po grad – onda Đilas gubi onu jedinu komparativnu prednost nad Tadićem, kao osnovu za sve priče o unutarpartijskom raskolu: i on, naime, onda postaje „gubitnik“ i nalazi se u istom sosu sa aktuelnim predsednikom demokrata. Tako se Đilasu suštinski umanjuju šanse za unutarpartijski prevrat, koji navodno priprema, čak bi se sam taj prevrat u potpunosti obesmislio. Nagradno pitanje, naravno, glasi: da li je novoj vlasti iz nekog razloga u interesu da bar za sada „ne dira Đilasa“ da ga ne bi slabila u unutardemokratskim trvenjima, i ako je tako – zašto je tako?

U svakom slučaju, „upodobljavanje“ se nastavlja, a dok se politički akteri i kibiceri bave živopisnim nuspojavama tog procesa, Srbija je sve dalje od Evropske unije, ali je zato sve bliže Putinovoj Rusiji. A možda je i to nekakvo „upodobljavanje“ nečemu? E sad, ako se ono nekome ne sviđa, možda je o tome trebalo (dublje i trezvenije) da misli u maju. Posle upodobljavanja, poznato je – nema kajanja. To jest, kajanja ima, ali nema vajde od njega.

Teofil Pančić

http://www.slobodnaevropa.org/content/p ... 94249.html

Interesantan je onaj deo o Vojvodini, pa sam ovaj tekst zato stavio u ovu temu.

[branko]

Čanak podneo ostavku na poslaničku funkciju

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak podneo je ostavku na funkciju poslanika u Skupštini Srbije jer parlament nije reagovao povodom incidenta u Novom Sadu u kome je on učestovao i priznao je da je pesnicom udario Pavla Lešanovića.

"Ako treba da biram između suza svoje dece i mandata narodnog poslanika, onda to nije nikakav izbor", rekao je Čanak novinarima u Skupštini Srbije, navodeći da ga je taj čovek, koga je nazvao pijancem, "vređao pred ćerkom njegovog brata", a nju "hvatao za telo".

On je priznao da je tog čoveka tukao pesnicama na parkingu ispred kafane, ali je ukazao da ga je on vređao, nazivao lopovom a ćerku njegovog brata "dodirivao kao poslednju prostitutku".

"Kada sam video suze u očima svoje ćerke, a ćerku svog brata doživljavam kao svoju, vratio sam se i na parkingu sreo izgrednika koji je sedeo u automobilu marke BMW. On mi je tada opsovao decu, na šta sam ga ja izvukao iz automobila i udarao pesnicama", naveo je Čanak.

On je kazao da je u restoran otišao na poziv ćerke svog brata i da ga je taj čovek već sa ulaza verbalno napao nazivajući ga lopovom, a da je potom prišao njegovom stolu i počeo da "hvata za telo" devojku.

Čanak je rekao da je taj čovek, za koga je rekao da je bio pijan, polio vodom muzičara uz reči: "Zašto sviraš za ovu svinju".

"Na osnovu svakodnevnih pretnji smrću pre dve godine sam tražio obezbeđenje od MUP-a ali mi to nije dato", dodao je Čanak.

Čanak je rekao da je izložen javnom linču "samo zbog toga što je branio svoju porodicu" a da u Skupštini nije urađeno ništa da se zaštiti njegov ugled kao narodnog poslanika.

On je naveo i da ga niko ni iz policije ni iz tužilaštva nije zvao da da izjavu o incidentu u Novom Sadu, a da on nije hteo da u javnosti iznosi svoju odbranu, jer je trebalo prvo da to kaže istražnim organima.

Pavle Lešanović optužio je Čanka da ga je u nedelju ujutro ispred kafane u Novom Sadu sa telohraniteljima pretukao.

[Bibliotekar]

Uistinu dirljiva izjava. Tronut sam do suza. Jedino mi nije jasno zbog čega je jedna ovako časna i pravdoljubiva osoba dva puta do sada menjala svoj javni iskaz o predmetnom slučaju.

Do pre samo dva dana, g. Čanak je, naime, decidirano izjavljivao da nije bilo nikakvog fizičkog sukoba sa odnosnom osobom, već da je sa njom imao samo verbalnu raspravu koja se odvijala unutar ugostiteljskog objekta, za kafanskim stolom, a da je nakon odvoženja sopstvenih rođaka i sledstvenog povratka u ugostiteljski objekt zarad rasprave konfliktnog slučaja sa samim vlasnikom istog, tu konfliktnu, alkoholno intoksificiranu osobu, susreo u vozilu sa vozačem ispred ugostiteljskog objekta. Po njegovim tadašnjim rečima, g. Čanak je pokušao da razgovara sa tom osobom, ali je usled stepena njene alkoholne intoksifikacije to bilo nemoguće, te je - po tom iskazu - nakon spontanog i aktivnostima g. Čanka apsolutno neizazvanog pada dotične osobe on lično otišao, budući da je svaka eventualna dalja rasprava postala bespredmetna.

Ispada da je lagao. A stara izreka pak kaže: ko jedared slaže, tom se ne veruje.

No pored ove kapitalne iskazne diskrepancije, postoji i par dodatnih intrigantnih detalja o ovom žalosnom slučaju koji su sadržani u ovom najnovijem, osebujnom emotivnošću izrazito bremenitom iskazu g. Čanka:

- Evidentno postojanje komparativno-racionalnog saznanja g. Čanka o manifestantnim karakteristikama fizičkog dodira između prostitutke i njenog klijenta;

- Odsustvo rešenosti da se jednostavnim pozivanjem nadležnih državnih organa izgrednici koji dovode u pitanje fizički integritet njegovih srodnika i njegov lični moralno-etički lik adekvatno i legitimno procesuiraju i učine društveno neškodljivim;

- Nespremnost da u skladu sa normativnim odredbama građanskog morala samoinicijativno i dobrovoljno ponudi asistenciju nadležnim državnim organima u rasvetljavanju nemilog slučaja i sledstvenom predupređivanju daljih incidenata takve vrste.

Sve navedeno per se dovodi u pitanje podesnost g. Nenada Čanka za vršenje funkcije javnog delatnika i političkog reprezenta.

[branko]

Temerin: Psovali Srbe, zvali Hitlera

Zbog tuče u Temerinu, uhapšena sedmorica osumnjičenih za izazivanje verske i rasne mržnje. Osumnjičeni bili obučeni u crno i nosili obeležja Pokreta 64 županije

POLICIJA je 24 sata posle incidenta u Temerinu, uhapsila sedmoricu pripadnika Pokreta 64 županije i osumnjičila za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti. Policijsko zadržavanje do 48 sati određeno je Atili O. (23), Robertu O. (20) i Čongoru K. (20) iz Temerina, Norbertu K. (33) i Kornelu K. (21) iz Bečeja i Tomasu Š. (18) i Florianu A. (18) iz Ade. Oni će u sredu biti privedeni na saslušanje istražnom sudiji Višeg suda u Novom Sadu.

Sedmorica osumnjičenih mladića, saznajemo nezvanično, obučena u crno, što je svojstveno pripadnicima ozloglašenog pokreta, u noći između subote i nedelje ušla su u jedan kafić u Ulici JNA 150 u Temerinu. Prisutne goste su pozdravljali nacističkim pozdravom „Zig hajl“, pritom su ih gurali i vređali na nacionalnoj osnovi, psujući im „majku srpsku“.

Mladići koji su na odeći imali obeležja Pokreta 64 županije, sumnjiče se, kako je u utorak saopštila Policijska uprava u Novom Sadu, da su ispred objekta nasrnuli na dvojicu Temerinaca, Denisa R. (23) i Mirka B. (23), i udarajući ih rukama i nogama, naneli im lakše povrede.

Policija je u stanu koji koristi Robert O. pronašla jednu automatsku pušku i različite delove za ovu vrstu oružja, vazdušnu pušku u delovima, startni pištolj, deset komada municije, mačetu, kao i propagandni materijal Pokreta 64 županije. Protiv njega će, kako se precizira u policijskom saopštenju, biti podneta krivična prijava i zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija.

Neki od uhapšenih su, po nezvaničnim saznanjima, učestvovali i u incidentu početkom oktobra u Bečeju, kada je desetočlana grupa, koja je nosila mađarska nacionalistička obeležja, vređala prisutne u jednom kafiću, a zatim izazvala i nekoliko tuča. Policija u tom gradu je, po nezvaničnim informacijama, ranije, zbog tuče, podnela krivične prijave protiv meštana Kornela K. i Norberta K., koje je novosadska policija uhapsila u ponedeljak uveče zbog sumnje da su izazivali nacionalnu, versku i rasnu mržnju i netrpeljivost u Temerinu.

[Bibliotekar]

Prodajem kuću zbog pritiska mađarskih fašista!

Oglasnu tablu na kojoj je velikim slovima ispisan anons „Prodajem kuću radi iseljenja pod pritiskom mađarskih fašista”, postavila je lokalna organizacija „Udruženje građana iz Bačke Topole Antifašistički pokret Martinović Matrosov” u blizini Bačke Topole



Tabla je postavljena pored puta koji od Bačke Topole vodi ka Novom Orahovu, a naveden je i broj mobilnog kontakt-telefona na koji se interesenti mogu javiti.

„Tekst na tablama odštampan je u koloru, ispisan je ćiriličnim pismom, a table su postavljene na zabetoniranom postolju i gotovo je neshvatljivo kako su mogle da budu postavljene bez pribavljanja neophodnih dozvola i kako je moguće da i pored nadležnih inspekcija i policijskih organa mogu tu da stoje danima”, piše novosadski list „Magyar Szó”.

Postavljanje ove table osudila je lokalna samouprava u Bačkoj Topoli, kao i Savez vojvođanskih Mađara.

„Ne možemo dozvoliti da se zbog pojedinih natpisa kojima se krši zakon narušavaju međunacionalni odnosi u našoj lokalnoj samoupravi u kojoj građani žive mirno jedni s drugima. Zahtevamo da organi gonjenja postupe energično i profesionalno”, navedeno je u saopštenju iz kabineta predsednika opštine.

Izvršni potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara Karolj Pal takođe je zatražio od policije da ukloni sporni natpis, kao i da pokrene postupak protiv njegovih autora.

Originalna vest, poštovane dame i gospodo, dostupna je ovde:

http://www.magyarszo.com/fex.page:2012-12-10_Nemzeti_turelmetlenseget_szito_provokativ.xhtml

[branko]

Niko da se zapita, a ima li u tome istine. No, kako to u modernim društvima jeste bitno je zadovoljiti formu, a suštinu ko je*e!

[branko]

Čanak: Sledi udar na Vojvodinu

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da se, posle prekomponovanja vlasti u vojvođanskim gradovima i opštinama, "svaki čas očekuje i udar na pokrajinsku vlast", što bi trebalo da "posluži za finalni obračun sa Vojvodinom kao političkom zajednicom".
"Zato ćemo morati da se obratimo svim prijateljima u Evropskom parlamentu i regionu, a imamo ih dovoljno. I da zapitamo kako je moguće da se takav problem, kao što je uništavanje jednog civilizacijskog prostora kao što je Vojvodina, od centralističkih vlasti u Beogradu uspešno gura pod tepih već 24 godine", naveo je Čanak.
On je kazao da bi aktuelna pokrajinska vlada, koju predvodi zamenik predsednika DS Bojan Pajtić, morala da zauzme mnogo čvršći stav u borbi za ostvarivanje prava građana Vojvodine.
"Ako se sada ne pobuni, moraćemo da tražimo druge načine suprotstavljanja", rekao je Čanak .
"To znači da će Srbija imati sve veće probleme na svojoj teritoriji i da će morati da plati mnogo veću cenu nego što je platila do sad", zaključio je Čanak.
Prema rečima Čanka, Srbija se ne drži sopstvenog ustava ni kad je reč o Kosovu, ni kad je u pitanju Vojvodina, "čime dokazuje da nije pravna država", i dodao da je položaj Vojvodine "klimav i nesiguran" dokle god nije definisanUstavom.

Skandal i falsifikat u Skupštini Srbije

Nenad Čanak izjavio je da su građani danas imali prilike da se uvere u "ismevanje parlamentarizma" i u "falsifikovanje glasanja" u Skupštini Srbije.
"To je ismevanje parlamentarizma i demokratskih procedura. I još jedno uveravanje da, kada treba zakinuti Vojvodinu, sva su sredstva dozvoljena", kazao je Čanak agenciji Beta, povodom prvobitnog usvajanja izmena Zakona o budžetskom sistemu, pa potom poništavanja glasanja iz tehničkih razloga i odbijanja predloga u ponovljenom glasanju.
Čanak je naveo da je Argument predsednika Skupštine Srbije Nebojše Stefanovića da je glasanje poništeno zbog tehničkih razloga, zapravo samo "nevešti pokušaj" da se odvrati pažnja od činjenice da je u pitanju "skandal i falsifikat".
"Ne vidim zašto se neko čudi današnjem događaju u Skupštini Srbije, kada poslednjih meseci gledamo kako se prekraja izborna volja građana na 'upodobljavanje' lokalnih vlasti da bi ličile i bile transmisija republičke vlade", rekao je Čanak.
Izmene Zakona je predložila Skupština Vojvodine i podrazumevale su da se iznos budžeta za Vojvodinu utvrdi primenjujući kao osnovicu prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine.

[branko]

Čanak: Kosovo je rešeno, na redu je „Vojvođansko proleće“

„Kosovo je stalni problem proteklih 101 godinu. Valjda će sada na dnevni red doći i neka druga tema“, rekao je Čanak i dodao da je pitanje Vojvodine odavno „internacionalizovano“, samo što se to „krije“ od javnosti.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je danas da je siguran da će Vojvodina doći na dnevni red kao tema i da će biti „vojvođanskog političkog proleća“, ali je dodao da ne zna koje će se godine to desiti.
„Hoće, sasvim sigurno će biti vojvođanskog političkog proleća. Politički će biti, ali ne znam koje godine“, rekao je Čanak u intervjuu za Radio-televiziju Vojvodine.
Prema njegovim rečima, ovog proleća je moguće očekivati da će se, nakon 101 godine, konačno možda rešiti problem Kosova.
„Kosovo je stalni problem proteklih 101 godinu. Valjda će sada na dnevni red doći i neka druga tema“, rekao je Čanak i dodao da je pitanje Vojvodine odavno „internacionalizovano“, samo što se to „krije“ od javnosti.
On je ocenio da je borba protiv kriminala i korupcije u Srbiji veoma selektivna i upitao kako je moguće da se, u istragama o spornim privatizacijama preduzeća, ne vodi i istraga o najvećem skandalu, a to je privatizacija Naftne industrije Srbije.
Čanak je rekao da se borba protiv kriminala i korupcije svela na nekoliko hapšenja, koja su „na čudan način birana“ i ocenio da pokrajinsku vlast pokušavaju kriminalizovati preko Razvojne banke Vojvodine.
„Ja jesam za to da svi koji su krivi odgovaraju. Ali, mi pričamo o odgovornosti bivših ministara, a niko ne istražuje afere u vezi sa (aktuelnim ministrima) Velimirom Ilićem i Milutinom Mrkonjićem“, kazao je predsednik LSV.
On je upitao šta je sa odgovornošću funkcionera Srpske napredne stranke Maje Gojković i Igora Mirovića u vezi sa aferom oko Autotransportnog preduzeća (ATP) „Vojvodina“. Podsetio je da je Maja Gojković tada bila gradonačelnica Novog Sada, a Igor Mirović direktor Zavoda za izgradnju grada.
„Mirović se sada predstavlja kao demokratska perjanica, a reč je o istom onom čoveku koji je početkom devedesetih godina (prošlog veka) ovdašnjim Mađarima poručivao: „Sendvič u šake, u stočni vagon i marš iz Srbije!“", podsetio je Čanak.
Čanak je ocenio da je sadašnja atmosfera u društvu zapravo posledica činjenice da Zakon o lustraciji, čiji rok važenja ističe 11. juna, nikada nije primenjen, zbog čega će se od odgovornosti izvući svi oni koji su krivi za „mrak“ iz devedesetih godina.

[branko]

Bačka: Obeležje mađarskim fašistima

U selu Telečka kod Sombora postavljeno je spomen-obeležje posvećeno honvedima, vojnicima mađarske fašističke vojske.

Ne tako davno, spomen - ploča Aćif Efendiji u Novom Pazaru bila je jedna od glavnih tema u Srbiji. Pre dve nedelje, Vojvodina je dobila svoju, po nekima spornu, tablu. U pitanju je spomen-obeležje posvećeno honvedima, vojnicima mađarske fašističke vojske. Nalazi se u lokalnoj katoličkoj crkvi u selu Telečka kod Sombora, a to je prvo takvo obeležje u Vojvodini. Za neke provokacija, za druge ponos - spomen ploča posvećena honvedima nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Znači retkima koji se sećaju tog avgusta 1944. godine, kada je odveden i Peter Vaci, otac sada sedamdesetdevetogodišnje Terezije Kasa. Tada je imala samo 10 godina, ali je to bio presudan trenutak u njenom životu.
"Napustila sam školu kada su ga odveli, da bih čuvala mlađeg brata. Nikada je nisam završila, nemam penziju, nemam od čega da živim. Ne znam gde mu je grob, ali osećam spokoj kada vidim ime na ploči, makar negde je obeleženo da je poginuo", kaže Terezija Kasa.
Ključnu ulogu u postavljanju ove, po nekima sporne, spomen ploče, odigralo je Kulturno umetničko društvo "Petefi Šandor". Ipak, predsednik tog društva, Akoš Enveđi, nije želeo da daje izjavu za B92, uz obrazloženje da ne želi dalje da diže tenzije, ali da je bilo ljudski postaviti ovo obeležje.
Tenzije su ipak neminovne - pogotovo zbog izjava da bi ova ploča trebalo da ispravi sedamdeset godina falsifikovane istorije ovih prostora. Da jedni drugima moramo ponovo prepričati istoriju, smatra i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ali dodaje da ovaj potez nije bio trezven, već pun političkog naboja.
"Ja vidim problem u tome što je ta ploča postavljena danas, odnosno sada. Vidim da je ta ploča postavljena sada zbog toga što sigurno ne ide svakom u prilog da da dođe do pomirenja", smatra Pastor.
Nešto oštriji stav ima Srpski pokret obnove, koji porodicama ne osporava pravo na sećanje, ali insistira na tome da bi spomen ploču trebalo ukloniti.
"Postavljanje spomen - obeležja, kao javnog obeležja, na javnoj površini, a pogotovo kada su u pitanju pripadnici okupacionih, fašističkih snaga, ne bi bilo prihvatljivo ni u jednoj evropskoj državi, pa tako ne sme biti prihvatljivo ni u Srbiji", poručuje Nemanja Starović iz SPO.
Interesantno je da je postavljanje spomen - ploče finansiralo Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova, a pomalo bizarno je što se nekoliko metara od crkve nalazi spomenik stradalim Mađarima na strani partizana.
"Sporno je na bilo koji način braniti taj gest, to ima jedan politički smisao, jednu političku konotaciju. Zamislite da sad ovde, po toj logici, to učine i pripadnici ustaškog pokreta, nemačke vojske i tako dalje...", kaže istoričar Ranko Konačar.
Da nije pravi momenat za ovakva obeležja, govori i najavljeni susret predsednika Mađarske i Srbije u aprilu, koji je po mnogima prilika za konačno i istorijsko pomirenje dva naroda.

[branko]

LASLO VEGEL: Velika tišina

Žudimo za optimizmom kao za parčetom hleba

Nema mesta dvostrukim merilima

Javnost se u Mađarskoj zgrozila kad je nedavno jednom publicisti, poznatom po antisemitskim i antiromskim stavovima, dodeljena značajna državna nagrada. Svetska štampa je danima brujala o tom skandalu. Naposletku je Zoltan Balog, ministar za ljudske resurse u vladi Viktora Orbana, priznao da je bio neobavešten, i uputio pismo nagrađenom publicisti Ferencu Sanislou s molbom da vrati nagradu. Mnogi su, međutim, ukazali na okolnost da je mađarska štampa u Vojvodini, i to ona čiji je osnivač Nacionalni savet Mađara, nekritički prezentovala čitav ovaj događaj. Pravila se, naime, kao da je sve u redu. Mada bi morala krajnje odmereno da sudi o ovoj pojavi, jer prećutkivanje antisemitskih i antiromskih ispoljavanja u matičnoj zemlji zapravo samo ohrabruje, podstiče one koji ovde, u Vojvodini, „neguju” govor mržnje protiv manjinskih grupa, uključujući i mađarsku nacionalnu manjinu. Dakle, ne mogu se primenjivati dvostruka merila! Jer ako smo to prećutali, lako nam to mogu spočitati. Ako se zgrozimo, ako se skandalizujemo – i to s pravom! – nad antimađarskim grafitima, ako osuđujemo prebijanje Mađara u Bačakoj, moramo da izrazimo svoje zgražavanje i nad svim drugim ksenofobnim pojavama.

Melem

Slovački ministar za inostrane poslove Miroslav Lajčak u intervjuu slovačkim i češkim listovima, izjavio je da je vreme da se slovačka vlada izvini slovačkim Mađarima zbog masovnih deportacija posle završetka Drugog svetskog rata. Gest vredan svakog uvažavanja. Politički odnosi između Mađarske i Slovačke se u poslednje vreme popravljaju, što povoljno utiče i na saniranje rana zadatih poznatom Benešovom doktrinom. Posle ovoga se neizbežno postavlja pitanje: šta čini srpska vlada u vezi sa mađarskim i nemačkim masovnim grobnicama u Vojvodini, šta preduzima po pitanju nedužnih žrtava retorzija krajem 1944. i početkom 1945. godine? I da li uopšte i čini nešto?

Nema vrhuška, malodušna javnost

Širi se, sve više, pošast ravnodušnosti. Ponovo je u porastu broj antimađarskih incidenata. Manjinski političari u svojim saopštenjima objavljivanim u manjinskoj štampi rutinski protestuju, ali u parlamentu nema interpelacije. Nemi su i univerzitetski profesori, zanemeli su čelnici, direktori, predsednici manjinskih institucija, ćute svi oni koji danas čine „pozicinirani vrh”, koji danas predstavljaju „vrhunsku inteligenciju”. A iza sebe imaju ugled, kapital i uticaj institucija kojima rukovode. Zbog toga i deluje toliko sablažnjavajuće ova velika tišina, jer nije reč samo o politici, nego i o čovečnosti. I sve mi to pada na pamet čitajući „erdeljsku hagiografiju” Lajoša Kantora pod naslovom Konglomerat. U današnje vreme istina ni približno ne zahteva takve nadljudske žrtve koje su nekad podnosili čelnici mađarskih ustanova u Rumuniji. Da li grešim? Da li ovi „incidenti” više nisu ni tako važni? Da li preterujem kad se neprestano vraćam na tu temu? Ne interesuju me toliko pojedinačni slučajevi, koliko duševne posledice: malodušnost, bežanje od stvarnosti, odumiranje inicijativa, čangrizanje, gunđanje u manjinskom zapećku. Ali šta i da rade obični ljudi kad predsednici, glavni urednici, direktori i svi veliki šefovi – ćute?

Muk

Kosovo? Da? Ne? Pregovori se prekidaju, pa se nastavljaju, negde grmi, negde sevaju munje, negde besni nevreme kao na sudnji dan, ali ne znamo ni gde, ni zašto. Narod je već umoran od svega. I u privrednoj sferi vlada zloslutni muk. Pre nekoliko dana sam u jednoj banci, u redu pred šalterom, čuo da se u pokrajini sprema otpuštanje 500 službenica. Mora da je velika nevolja, kad su i one stigle na red. Jer, do sada su otpuštali uglavnom radnike. I neposlušne novinare. U Srbiji vlada velika tišina. Cena zemnog gasa je na svetskom tržištu u padu, ali u Srbiji ostaje nepromenjena. Najavljuje se poskupljenje električne energije, potrošači gunđaju, ali samo između sebe, javnih protesta nema. Cene su u stalnom porastu, na šta je vlada sve popularnija. Apsurdne li zemlje! Žudi za optimizmom, kao za parčetom hleba. Ili još i više.

[branko]

Pastor odložio sednicu na kojoj je trebalo da se raspravlja o Deklaraciji

NOVI SAD - Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor odložio je sednicu zakazanu za sredu, na kojoj je trebalo da se raspravlja o Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine.
Pastor je na konferenciji za novinare rekao da je ta odluka doneta u konsultacijama s poslaničkim grupama vladajuće većine i u dogovoru s predsednikom vojvođanske vlade Bojanom Pajtićem.
Pastor je ocenio da je potrebno da se smire tenzije i dodao da autonomija Vojvodine ne sme da bude predmet političkih prepucavanja.
Najavio je da će pre sednice parlamenta, u narednih nekoliko dana, biti održana sednica Odbora za ustavnopravna pitanja.

Pajtić odbacio optužbe o destabilizaciji Srbije
Pajtić je prethodno najavio da će pokrajinski parlament u sredu doneti Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, jer "velika većina građana jasno vidi da se ta prava ne poštuju i povređuju".
"To najdirektnije utiče na interese građana Vojvodine. Narušavaju se i ranije stečena prava, što je nezabeleženo u modernoj evropskoj praksi. Deklaracija će ozbiljno upozoriti na to da nepoštovanje načela autonomije, ustavnih i zakonskih rešenja, slabi pravnu državu i evropsku demokratsku praksu. Time se ugrožavaju stabilnost i normalno funkcionisanje odgovorne države", poručio je Pajtić u pisanoj izjavi za javnost.
On je odbacio optužbe političkih protivnika da deklaracija o zaštiti prava Vojvodine destabilizuje zemlju, ističući da su Vojvođani privrženi Srbiji i da to niko i ništa neće promeniti.
"Deklaracija o zaštiti Vojvodine je upravo posvećena obavezi svih državnih institucija da poštuju Ustav i zakone ove zemlje. Uređenje Republike Srbije, pa i položaj Vojvodine u njoj, jeste isključivo unutrašnje političko pitanje, a tekst deklaracije će biti upućen poslanicima u Skupštini Vojvodine i republičkim institucijama", rekao je Pajtić za Blic.
Pajtić je rekao i da je republička vlada počela da donosi odluke o ustupanju pokrajinske imovine lokalnim samoupravama u kojima su njihove stranačke kolege na vlasti i da još osuđuju pokrajinsku vlast što se buni zbog tog protivustavnog ponašanja.
"U institucijama koje bi po Zakonu o prenosu nadležnosti morale pripasti građanima Vojvodine ignoriše se zakon u potpunosti. Ovakav stepen bahatosti pojedinih organa na vlasti je neshvatljiv", rekao je Pajtić, zamenik predsednika Demokratske stranke.

[Upravnik]

TEOFIL PANČIĆ: Stara mašina, novi statisti

Apr 14, 2013

Tekst koji „Dnevnik“ nije hteo da objavi

Jedva da je nedelja dana prošla otkad je ono Želimir Žilnik dobio nagradu za životno delo, a evo gde su neki njegovi junaci reprizno prodefilovali kroz naše živote: da li zato da odaju počast svom filmskom tvorcu, ili ipak – pre će biti – da nas samima sobom podsete kako se ovde sve menja samo da bi sve ostalo isto i sve teče samo zato da bi naša mrtvaja bila još mrtvija.

Ne, nije se to drug Tito iznova obreo među nama, niti to lijepe žene prolaze kroz grad (to se ionako stralno dešava, a naročito nekako s proleća) niti smo bili izloženi, da prostite, prizoru dupeta od mermera, nego su prikaze i sablasti koje su vaskrsle i sa filmske trake se ovaplotile na našim ulicama iskočile pravo iz filma „Stara mašina“ koji je Žilnik snimao 1988. i 1989, u ono smutno vreme kada se Veliki Sumrak spuštao nad svima nama. Onaj sumrak koji će samo dve godine kasnije postati gusta mrakača koja guta i vari ljude tako da od njih ni koščica ne ostane.

Nagrnulo je to sa svih strana u Novi Sad koliko prekjuče, vođeno iskrenim patriotskim patosom pojačanim besplatnim prevozom, dnevnicom i sendvičom, obaška i željom da se samopreporučiš Tamo Gde Treba a bogme i preretkom prilikom da se za džabalesku vidi izbliza ta egzotična varoš u kojoj žive i stoluju neki zli demončići koji hoćedu da odvoje Ovo Ovde od Onog Tamo. Kadgod ih je nazivalo autonomašima, sad su već uznapredovali u separatiste. A kako znadu ti živopisni izletnici koje je neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine izmamilo na ulice oko Banovine da je tome baš tako? Pa, nije da baš znaju ali tako im je reklo, a oni će rado poverovati u sve što im se kaže ako je to nešto što će im omogućiti da se malko onako prevažni prošpaciraju gradom, pa se još i izviču na nekoga ili nešto. Možda ih i neka televizija uslika u prolazu. Smisla to doduše nikakvog nema, sve je veštačko i iz malog prsta isisano i uopšte sve je jedan toliko loš teatar da bi moglo bez izmena i dopuna da uđe u neki od činova „Konstantina“, ali ko mari: nije li tako bilo i prošli put, pa je Predstava ipak uspela? E sad, čime je sve ta predstava rezultirala i koliko nas je ljudskih života koštala – to nema veze. S ljudskim mesom ovde smo ionako u suficitu, a sa pameću i smislom smo deficitarni, ali to nam mnogo i ne treba. Pamet hoće čak i da zasmeta.

Pogledajte, vaistinu, taj stari Žilnikov film sniman delom na ulicama Novog Sada i Vojvodine onomad kad se jogurtom gađalo u ono što će, malo zapadnije, biti rokano granatama i bombama, pogledajte ga prvi put ili iznova ne samo jer se radi o odličnom filmu, nego jer ćete prepoznati suštinsku, baš nekako avetinjsku sličnost između gomila ondašnjih statista – koji nisu statirali u jednom filmu, nego u grotesknoj masovnoj sceni više nego stvarne istorije – i isto takvih gomila današnjih statista koji su prodefilovali Novim Sadom ovog petka koji nije bio trinaesti ali kao da jeste. Parole koje izvikuju ti ljudi oni onda i ovi danas smešne su i blesave i ne možeš verovati da bilo ko u njih uistinu veruje, a i njihova su lica većinom nekako anemična i odsutna, lica su to ljudi koji dublje u sebi ne mogu da iščeprkaju nikakav smisao u tome što rade, ljudi koji ni samima sebi uistinu ne veruju dok se grlato bore protiv Strašnih Aveti koje stanuju u Banovini i ko zna još gde. Sve je to trećerazredni teatar i plutkoumna laž, uopšte su i tekst i režija i izvedba ispod svakog nivoa, ali opet: naivno je, neoprostivo naivno misliti da je ovaj diletantizam neozbiljan i bezopasan. „Stara mašina“ nas opominje, jer ti što su se smucali onomad pred njenom kamerom plivali su na kresti jednog poplavnog talasa koji je srušio sve pred sobom, a to što su suštinski bili na „pogrešnoj“ na aistorijskoj i antiistorijskoj strani, to ih nije sprečilo da načine ogromnu, u ponečemu i nenadioknadivu štetu.

S takvim iskustvom u pamćenju – ko ima taj luksuz da olako i s potcenjivanjem gleda ovaj novi poplavni talas, ovaj ljudski povodanj koji ne zna šta hoće niti pak od koga, ali zna da to hoće odmah i po svaku cenu – a sve za račun loše skrivenih Pokretača koji i te kako znaju šta im i zašto treba?

Isti su to ljudi, uostalom, koji su stajali iza scene i dirigovali – kako onda tako i danas. Iste su im i namere i pamet im je ista. Za sve su to možda oni krivi, ali ako i rezultat njihovog napora bude isti kao onomad, e za to ćemo već biti krivi mi, što bi rekao pesnik: zato što smo im dopustili.

(Redovnu kolumnu Teofila Pančića novo uredništvo „Dnevnika“ izbacilo je iz preloma lista.)

http://www.autonomija.info/teofil-panci ... tisti.html

[Bibliotekar]

BAHATI DILETANTIZAM – USTAVNOPRAVNI ASPEKTI DEKLARACIJE VLADE AP VOJVODINE

Politički aspekti Deklaracije koju je nedavno usvojila Vlada AP Vojvodine, kao predlog za Skupštinu APV, o zaštiti ustavnih i zakonskih prava APV, očigledno imaju ozbiljne i značajne posledice. Međutim, znatno manji deo, po obimu, ove Deklaracije – ali zato ništa manje važan – jeste onaj koji pretenduje da bude stručna podloga za te stavove. Taj deo deklaracije je, kao i do sada u sličnim prilikama (Statut i Zakon o APV), naivan i diletantski, ali baš zbog toga bezobziran i bahat prema struci i znanju, pa ćemo ih zbog toga posebno komentarisati.

Pri tome, ostavićemo po strani i bez komentara one delove Deklaracije koji ukazuju na četiri konkretna primera ugroženosti ustavnih i zakonskih prava APV, zbog toga što ti navodi, iako tačni, predstavljaju pojedinačne slučajeve neustavnosti i nezakonitosti za koje postoje pravna, a ne ovakva – politička sredstva. U vezi sa tim je zanimljivo da Vlada AP Vojvodine tek na sopstvenom primeru primećuje „neažurnost Ustavnog suda Srbije“, dok joj ta ista neažurnost uopšte nije smetala u vezi sa Statutom i Zakonom o nadležnosti APV.

Prvo, o tvrdnji da je autonomija Vojvodine prirodno pravo i da je voljom građana u sastavu Srbije (stav 3.). Kad bi pisci Deklaracije više znali o pojmu prirodnog prava, znali bi da kad ono postoji, ono je imanentno i postoji oduvek i zauvek, što je očigledna besmislica u slučaju teritorijalne autonomije Vojvodine. Dakle, AP Vojvodina je tvorevina sada važećeg Ustava, kao što je bila i SAP Vojvodina tvorevina ustava od 1946. do 2006. godine, a od 1918. do 1946. godine nije.

Podsetimo samo da su i sve ostale autonomije u svetu (retka pojava, u dvadesetak država) uvek bile kreacija ustava, ređe međunarodnih ugovora. Tvrdnja u Deklaraciji o volji građana koji su izabrali Srbiju, a koja se pominje u istoj rečenici Deklaracije, jeste očigledna manipulacija istorijskim činjenicama da bi se pojačao položaj Vojvodine u odnosu na Srbiju. Da li i ovde treba podsećati da je ta tzv. volja i izbor iskazan posle de facto uspostavljene vlasti na tim teritorijama.
Drugo, u Deklaraciji piše da važeći ustav Srbije utvrđuje da raspodela nadležnosti između centralne vlasti i Autonomne pokrajine počiva na principima subsidijernosti, harmonizacije i solidarnosti. Ustav Srbije iz 2006. godine ima mnogo nedostataka, ali ovakve stručne promašaje ne sadrži i u prilog toga se ne može navesti nijedna njegova odredba. Kad bi postojala subsidijernost između Srbije i Vojvodine onda bi one bile jednakopravne, obe izvorne, a država bi bila jednaka pokrajini, međutim uvek i svuda i oduvek je drugačije. Pokrajina je tvorevina države i izraz državotvorne volje, a obim i vrsta ovlašćenja pokrajine prvenstveno se utvrđuju ustavom i zakonom. Zbog toga se odnosi između, kako to u Deklaraciji piše, centralne vlasti i autonomije ne mogu zasnivati na harmonizaciji i solidarnosti, jer iz jasne kategorijalne razlike proizlazi i jedino mogući tip odnosa, zasnovan na ovlašćenjima utvrđenim ustavom i zakonom. Izgleda da je zabunu ili u gorem slučaju pokušaj manipulacije izazvala odredba člana 177. st.1. Ustava Srbije koji utvrđuje princip svrsishodnosti u razgraničenju nadležnosti, ali ni svrsishodnost predviđena ovim članom ustava nije pravo pokrajine, već uputstvo i princip koja pitanja će država da prenosi lokalnim samoupravama i Pokrajini. Na kraju, zahtev iz Deklaracije da se „uspostavi poverenje između organa AP i centralne vlasti“ (stav 9. red 2), kao i da se „jača međusobna saradnja“ (stav 22. red 2.), ne zaslužuju stručni komentar, već ih kao neozbiljne treba ignorisati.

Sve u svemu, kao i do sada, u vezi sa autonomijom Vojvodine još jedan, stručno rečeno, nepodoban pokušaj da se jedna teritorijalna jedinica, koja je izvedena i kreirana, stvaralačkim naporom njegovih pisaca pretvori u izvornu, ravnopravnu i partnersku vlast samoj državi. Toj nameri služiće i terminologija, jer su republički organi nazivani centralni, što je inače u struci uobičajeno za federalne države.

Dakle, kad god Srbija ili ko god u Srbiji, sa potrebnim svojstvima, bude menjao ili donosio novi ustav uvek će moći da odluči da li AP Vojvodina postoji i u kom obliku i obimu. Jednako kao što će tom prilikom odlučiti i koja joj je zastava, grb, himna, glavni grad itd. A odluke o tome su se menjale i pre i nedavno, a menjaće se i ubuduće. Ako Srbija ne bude mogla o tome da odluči svojim ustavom, to će značiti da više nije suverena na delu teritorije o kome ne može da odlučuje.

Prof. dr Vladan Kutlešić - član IACL (International Association of Constitutional Law)

[branko]

Ištvan Pastor: Danas nema stranke koja ne bi u koaliciju sa SNS

Republička vlada je s potpisivanjem sporazuma s Prištinom učinila ogroman iskorak ka priključivanju Srbije Evropi, ocenjuje u razgovoru za “Blic” Ištvan Pastor, kako kaže, prvo kao lider Saveza vojvođanskih Mađara, pa tek onda kao predsednik Skupštine Vojvodine.

Dodaje da je Vlada, pre svega SNS i njeni partneri, mukotrpnim radom i s velikim odricanjem učinila da postanemo normalna država.

Ljudi koji su doneli odluku da potpišu ovaj sporazum pokazali su neviđenu dozu političke ozbiljnosti. Aleksandar Vučić i Ivica Dačić vodili su računa ne o tome šta će ko da kaže i kakvom će sve pritisku biti izloženi, već šta je interes pre svega sedam miliona ljudi u Srbiji. Istovremeno oni su vodili više računa o interesima onih ljudi koji su na Kosovu nego što su o njima vodili računa svi oni koji su pozivajući se na njih, odbijali približavanje Srbije Evropi, ocenjuje Pastor.


Da li je ovim sporazumom promenjen odnos snaga u Srbiji?

- Od maja prošle godine politička mapa Srbije iz osnova se promenila. Kada je Savez vojvođanskih Mađara prilikom formiranja republičke vlade odlučio da bude konstruktivna opozicija, najveći udvarači DS su nas popljuvali. Međutim, danas su zapravo ti najveći udvarači DS postali partneri SNS. Jer, kao što smo ukazivali, više nema političkih faktora koji ne bi bili koalicioni partneri naprednjacima.

Kako ocenjujete izvinjenje predsednika Tomislava Nikolića za srebreničke zločine?

- Za razliku od nekih političara koji izvinjenje Tomislava Nikolića komentarišu sa dozom neverice, pred tom njegovom odlukom ja skidam kapu. Ona posle potpisivanja sporazuma nije slučajna.

Kao lider SVM, kako ocenjujete deklaracije o ustavnoj zaštiti Vojvodine.

- SVM, koji nije konsultovan u vezi sa kreiranjem teksta deklaracije, ima nekoliko primedaba. Ako u predlogu deklaracije ostane sporna rečenica koja govori o tome da je Vojvodina deo Srbije jer su građani pokrajine tako odlučili, mi je nećemo podržati. Za nas nije neprihvatljivo da je Vojvodina deo Srbije, već deo formulacije u deklaraciji koji govori o tome da su tako odlučili građani Vojvodine. Kada je ta odluka doneta 1919. godine, Mađari i Nemci, kao gubitnici Prvog svetskog rata, u njoj nisu mogli da učestvuju. Bili su isključeni iz tog procesa. Takođe smatramo da je predlog deklaracije zapravo borba između dve najveće partije, Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, a ne borba za autonomiju Vojvodine.

DS je mogla da učini mnogo više. Delite li mišljenje sa Nenadom Čankom da je deklaracija odbrambeni zid zbog finansijskih neuspeha, pre svega Razvojne banke?

- U značajnoj meri delim, iako je gospodin Čanak drugačije konstitucije i drugačije izgovara rečenice. Ali ono što s njim delim jeste da sam ubeđen da je DS u proteklom periodu kada je bila najubojitija politička snaga mogla mnogo više da učini za autonomiju Vojvodine, čak puno više od ovoga što je predloženo u deklaraciji.

[branko]

Temerin: Optuženi traže mađarsko veće

Odložen glavni pretres sedmorki koja je u Temerinu širila nacionalnu mržnju

GLAVNI pretres sedmorici mladih Mađara, optuženih da su, u oktobru prošle godine u Temerinu počinili krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, koji je u sredu trebalo da bude održan u Višem sudu u Novom Sadu odložen je - do daljeg.

Šestorica njih - Atila Oros (34), Čongor Koperac (20) i Robert Oros (21), iz Temerina, Tomas Šmit (19) i Florijan Apoticki (19), iz Ade, i Kornel Karpinski (22), iz Bečeja - tražili su da im se sudi na maternjem, mađarskom jeziku, ali bez prevodioca. Jedino je sedmom, Norbertu Kovaču (34), takođe iz Bečeja, bilo svejedno na kojem će se jeziku suđenje održati. Ipak, sudsko veće je odlučilo da novosadskom Apelacionom sudu uputi zahtev da, na svom području, pronađe drugo veće koje će, bez prevodioca, moći da sudi na mađarskom.

Ova sedmorka je, prema navodima iz optužnice, 21. oktobra prošle godine, u temerinskom kafeu „Nekst“, obučena u crnu odeću i izbrijanih glava, gurala goste srpske nacionalnosti, istovremeno dižući desnu ruku, izvikujući nacistički pozdrav „zig hajl“ i psujući im majku srpsku.

Uz to, Šmit je, navodno, pesnicom udario i Predraga Novakovića, koji je u grupi mladića srpske nacionalnosti stajao za šankom, a kad je ovaj uzvratio, dva udarca pivskom flašom u glavu zadao mu je i Kovač.

Posle svega, vlasnik kafea Nemanja Milojević i radnik obezbeđenja Mihajlo Finčur razdvojili su sukobljene grupe, ali je obračun nastavljen na ulici. Tu su sedmorica okrivljenih najpre na pešačku stazu oborila Denisa Ristića i zadala mu više udaraca nogom u glavu i telo, a potom su se grupisali i na goste srpske nacionalnosti koji su izlazili iz kafea bacali flaše i vređali ih na nacionalnoj osnovi.

DRUGO ODLAGANJE

GLAVNI pretres ovoj sedmorki odložen je i pre tri meseca. On je, naime, trebalo da bude održan 13. februara, ali je do odlaganja došlo posle zahteva njihovih advokata za izuzeće predsednika sudskog veća Zdenke Stakić, odnosno zahteva da se okrivljenima omogući da se brane sa slobode.

[branko]

SKANDALOZNA PROVOKACIJA: Gugl otcepio Kosovo, ali i Vojvodinu od Srbije!



SKANDALOZNA MAPA! Na Internet stranici Gugl Analitiks postavljena je geografska karta Srbije na kojoj je naša zemlja prikazana bez svoje dve pokrajine – Kosova i Metohije i Vojvodine!

Kada uđete na internet stranicu Gugl Analitiks i pritom želite da otvorite stranicu Srbija, pojaviće se geografska karta naše zemlje na kojoj nema Kosova i Vojvodine.

Premijer Srbije Ivica Dačić kaže za naš portal da je reč o “skandaloznoj provokaciji”.

[Upravnik]

Kako su trenutni vlastodršci skinuli gaće (ne znam zbog čega) za Kosovo, tako isto, sutra, (opet ne znam zbog čega) vrlo lako mogu da skinu gaće i za Vojvodinu.