Demokratija "made in USA"

[branko]

Naravno, Džeferson kao istinski isterivač pravde na vansudsko poravnanje nikada ne bi pristao, baš kao ni ja.

A što prvo Džeferson, valjda prvo TI pa Džeferson...

[Bibliotekar]

Zato što stariji uvek imaju prednost.



A nakon ovog malog podsećanja na obligatorne uzuse etikecije, vreme je da pređemo i na ono po suštinsko pospešenje demokratske kontrole organa vlasti mnogo bitnije pitanje - na iznalaženje pravno moguće solucije jednog objektivno postojećeg juridičkog problema vezanog za kontrolu vlasti od strane običnog građanina.

Elem, dragi moj g. Alexey, čini mi se da postoji savršeno ostvarivi modalitet za prevazilaženje problema odsustva postojanja statusa oštećenog. On bi se ogledao u potpuno ostvarivom obligatornom autentičnom tumačenju (Ratio legis) titularnog ovlašćenja nominalnog subjekta athezionog postupka. O čemu se radi?

Oštećeni je nominalno svako lice čije je neko lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo krivičnim ili prekršajnim delom počinioca. Oštećeni, kao što smo to već utvrdili, ima određena prava koja se odnose na gonjenje okrivljenog za krivično ili prekršajno delo kojim je on oštećen, kao i određena prava koja se odnose na imovinsko-pravna potraživanja koja proizlaze iz samog čina krivičnog ili prekršajnog dela. Saobrazno tome, usled izvršenja krivičnog ili prekršajnog dela može nastati i imovinsko-pravni zahtev oštećenog prema okrivljenome.

I upravo ovde počiva mogućnost za svakog punoletnog građanina da stekne status oštećenog i time pravo da participira u postupku protiv službenog lica koje je počinilo objektivni prekršaj. Sasvim je, naime realno moguće dokazati postojanje Uštrba koji pravni subjekat (građanin) trpi nad svojim pravno zaštićenim dobrom.

A uštrb se zove periculum sortis – objektivno postojeći i infinitezimalno odredivi rizik od kapitalnog gubitka.

Naša pravna teorija (praksu ostavimo po strani da ne bi morali grke suze da lijemo!) je izgleda zaboravila da se pod štetom čija se naknada može zahtevati od strane oštećenog čak i po osnovu athezionog postupka u okviru prekršajnog ili krivičnog postupka, podrazumeva ne samo damnum emergens (stvarno pretrpljena šteta) i lucrum cessans (izmakla dobit), već i periculum sortis (rizik od kapitalnog gubitka).

Pitanje statistički merljive odredivosti rizika od gubitka života ili sticanja trajnog invaliditeta zbog nečijeg nečinjenja (propust davanja signala za skretanje od strane u javni saobraćaj uključenog policajca u službenom vozilu) predstavlja matematički savršeno dokazivu vrednost.

Implementacijom ovog pravnog instrumenta bi svako nepobitniim dokazima potvrđeno postojanje evidentnog prekršaja počinjenog od strane službenog lica bilo nužan i dovoljan uslov za Actio quivis ex populo, kojom bi bilo koji građanin tražeći zaštitu javnog interesa zbog trpljenja objektivno odredivog rizika od kapitalnog gubitka bio u prilici da zatraži auktornu legitimaciju tužioca.

Što bi po istinski demokratsku kontrolu organa vlasti bilo nedvojbeno korisno.

[Upravnik]

[Bibliotekar]

[Palma]

“CALL OF DUTY”: Amerikanci ubijaju Talibane – kao u video igrici

Pomoću raznovrsnog arsenala oružja, dva hilikoptera su za nešto više od dva minuta ubila pedesetak Talibana koji su na sve načine pokušali da pobegnu

Na internet strani “Lajv lik” pojavio se snimak obračuna američkih snaga i Talibana u Avganistanu koji, bez obzira na svoju brutalnost, neodoljivo podseća na popularnu igricu “Call of Duty”.

Naime, kamera u borbenom helikopteru “apač” snimila je obračun sa Talibanima koji su spremali zasedu američkoj patroli. Pomoću raznovrsnog arsenala oružja, helikopteri su za nešto više od dva minuta ubili pedesetak Talibana koji su na sve načine pokušavali da se sklone.

Međutim, piloti nisu znali za milost i svi Talibani su ubrzo pobijeni. Akcija je izvedena tokom noći, a kristalno jasan snimak iz helikoptera nameće pitanje da li je ovo isečak iz igrice ili je stvaran. Nažalost, snimak je autentičan.

[Bibliotekar]

„CONDITION ZERO”: Talibani ubijaju sami sebe pokušavajući da ubiju druge





Apropo: ako želite da vidite savršeno realne scene koje nalikuju onima iz istinski legendarne FPS video-igre Call of Duty, potražite na You Tube-u snimke borbenih akcijabritanskih vojnika u Avganistanu.

Zaista ćete imati šta da vidite.

[branko]

Manter: Osvetio sam se Koštunici zbog napada na ambasadu

Demokratska stranka Srbije i Vojislav Koštunica izgubili su izbore i to je bila osveta tadašnjeg američkog ambasadora Kamerona Mantera zbog toga što je imao dokaze da je tadašnji premijer Koštunica lično odobrio napad i ništa nije preduzeto kako bi bili uhapšeni odgovorni za paljenje američke ambasade, navodi se u odlomku iz knjige “Druga američka armija - služenje SAD u inostranstvu i diplomatija 21. veka” koji je objavio časopis “Forin polisi”.

Kameron Manter: Dačić je zabio Koštunici nož u leđaManter navodi da je utvrdio da je ključ za slabljenje Koštuničinih šansi za reizbor oduzimanje podrške Socijalističke partije Srbije, na čijem je čelu nekada bio bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević. Novi lider stranke je u to vreme bio Ivica Dačić.

- Preokrenuli smo ga i od njega napravili proevropljanina. Nismo ga platili, samo smo ga ubedili. Ono što nam je zaista trebalo je međunarodni legitimitet. Isposlovali smo da Hoze Luis Zapatero, tadašnji španski premijer i Jorgos Papanderu, budući premijer Grčke koji su u to vreme vodili Socijalističku internacionalu pozovu Dačića u posetu tokom koje se jelo i pilo. Rekli su mu da će mu odobriti ulazak u socijalističku internacionalu ukoliko se priključi proevropskim snagama, što je on i učinio. Zabio je nož Koštunici u leđa - navodi Manter.

Manter je dobio svoju osvetu: Koštuničina stranka je izgubila izbore, a Dačić je kasnije postao zamenik premijera, a četiri godine kasnije se uzdigao do premijerskog mesta, navodi se u odlomku koji objavljuje “Forin polisi“.

- Policija se povukla, ušla u autobuse i odvezla se odatle, tako da u trenutku dolaska bitangi tamo nije bilo nikoga - rekao je Manter.

Prema njegovim rečima, marinci koji su obezbeđivali ambasadu imali su svako pravo da pucaju, kaže Manter, ali su uspeli da napadače oteraju samo uz upozorenja i uputstva.

- Bio sam veoma impresioniran kako su marinci uspeli da donesu odluke, ali da budu i branioci - rekao je Manter.

U ambasadi se u trenutku napada nalazio manji broj službenika, među kojima je bio i sam ambasador. Kada su demonstranit krenuli na ambasadu, Amerikanci su počeli da uništavaju opremu vrednu milione dolara, što je standardna procedura u ovakvim situacijama.

SAD su očekivale gnevnu reakciju u Beogradu na proglašenje nezavisnoti Kosova, pa su unapred obezbedili smeštaj u hotelima u Zagrebu, kao i mesta za svoju decu u zagrebačkim školama.

"Forin polisi" piše i da Manter nije napuštao ambasadu tokom napada, ali da je zahtevao kažnjavanje odgovornih za taj napad. Manter je tada odlučio da će se postarati da premijer Koštunica ode.

[Bibliotekar]

Polovina američkih saveznih država podnela je zahtev sa secesiju od SAD

Poštovane dame i gospodo, konačno je i činjenično potvrđena inicijalna i u prvi mah konfuzna vest o tome da se u subotu, 10. novembra 2012. godine, 16 američkih saveznih država oficijelno obratilo saveznoj administraciji SAD sa zahtevom za izlazak iz sastava Sjedinjenih Američkih država, a zarad obrazovanja sopstvene, samostalne i nezavisne vlade.

Savezne države koje su do sada uputile svoje zahteve na razmatranje su: Luizijana, Teksas, Montana, Severna Dakota, Indijana, Misisipi, Kentaki, Severna Karolina, Alabama, Florida, Džordžija, Nju Džersi, Kolorado, Oregon, Njujork i Arizona. Sve navedene savezne države zatražile su od administracije predsednika Obame potvrdu svog suverenog prava na mirnu secesiju i izlazak iz sastava SAD.

Za oficijelno uzimanje u postupak ovih zahteva potrebno je da u roku od mesec dana dotični individualni zahtev svake države svojim potpisom podrži od 0 – 25.000 stanovnika iz dotičnih američkih saveznih država, a u zavisnosti od statusa ulaska istih u Uniju (Teksas je npr. već bio nezavisna suverena država kada se odlukom sopstvenog Kongresa priključio Uniji) i ukupnog broja stanovnika odnosne države. Neke su npr. pomenuti cenzus već i premašile:



Primer aktuelne peticije savezne države Arizone dostupan je npr. ovde:

https://petitions.whitehouse.gov/petiti ... t/GrZPNqcX

A kraći informativni člasnak o ovoj temi koju glavne svetske medijske agencije za sada prećutkuju pak ovde:

http://www.examiner.com/article/almost- ... -to-secede

Kako stvari sada stoje, nakon oficijelno još uvek ne i definitivne pobede baraka Huseina Obame na predsedničkim izborima u SAD, polovina saveznih država je podnela zahtev za pravno potpuno legitimnu secesiju od SAD.

O daljem razvoju ove uistinu kapitalne novosti bićete obavešteni po prispeću novih relevantnih informacija.

[branko]

Podržavam nezavisnost Severne Dakote! Ako treba pomoć kod carinskih prelaza, treba im izaći u susret!

[Bibliotekar]

Pomoć će jamačno biti potrebna, dragaj dušo moja: do danas u 14 H po srednjeameričkom vremenu više od 700.000 ljudi iz 50 američkih saveznih država potpisalo je zahteve za secesiju od SAD.

Najbolji u prikupljanju potpisa su, kao što se da i pretpostaviti, tradicionalne, istinski nepokorne bundžije - Teksašani. Nastavljaju da potpisuju i do sada su skupili 99.000 potpisa:



Nepotpuna lista prikupljenih potpisa za sada stoji ovako:

1. Aljaska (5,306)
2. Alabama (24,721)
3. Arizona (16,016)
4. Arkanzas (17,667)
5. Kalifornija (8,772)
6. Kolorado (16,879)
7. Delaver (6,591)
8. Florida (21,129)
9. Džordžija (25,578)
10. Indijana (15,807)
11. Kanzas (5,396)
12. Kentaki (14,596)
13. Luizijana (31.544)
14. Mičigen (15,241)
15. Misisipi (14,432)
16. Misuri (15,036)
17. Montana (10,856)
18. Nebraska (4,469)
19. Nevada (7,677)
20. Nju Džersi (12,330)
21. Njujork (6,110)
22. Severna Karolina (23,715)
23. Severna Dakota (9,626)
24. Ohajo (5,187)
25. Oklahoma 6,559)
26. Oregon (11,819)
27. Pensilvanija (17884)
28. Južna KIarolina (18,416)
29. Južna Dakota (4,046)
30. Tenesi (24,270)
31. Teksas (99,913)
32. Juta (3,844)
33. Zapadna Virdžinija (4,660)
34. Vajoming (6,225)

Već je u ovom trenutku izvesno da će savezna administracija morati da se službeno izjasni o najmanje tri peticije za secesiju – poimenično o peticijama saveznih država Teksas, Luizijana i Džordžija.

Izvesno je, dakle, da sa striktno formalno-pravnog stanovišta postoje savršeno legitimni izgledi za uspostavljanje brojnih novih carinskih prelaza:



Ko zna – možda će na koncu zaista i biti potrebe za angažovanjem gastarbajtera na poslovima carinsko-pogranične kontrole.

[aleksey]

 

Ako treba pomoć kod carinskih prelaza, treba im izaći u susret!

Kako? Izvozom balvana?

[branko]

Imaju dovoljno balvana i tamo.

[Bibliotekar]

Mr. Dale Peterson – an honorable man and the Candidate






Sir, you have my vote!

[branko]

SAD nas pritiskaju da uvozimo GMO

Ako Srbija ne promeni zakon o genetski modifikovanoj hrani, neće ući u Svetsku trgovinsku organizaciju, a to će biti i prepreka odnosima Srbije i Amerike, kaže Viktorija Nibarger iz američke ambasade u Beogradu

Viktorija Nibarger iz američke ambasade u Beogradu tvrdi da je upravo zato što GMO ne ulaze u našu zemlju stočna hrana kod nas mnogo skuplja, pa tako i meso.

Naši stručnjaci, pak, nisu složni oko toga da li treba reći stop promeni zakona i dozvoliti GMO istraživanja na srpskim poljima. Iz Ministarstva trgovine apeluju da se dozvoli promet ove robe, a da se tek naknadno ograniči ulaz genetski modifikovane hrane.

"Niko od nas ne traži da uvezemo GMO, ali ne smemo ni da ih zabranimo, da bismo ušli u STO", kaže Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine.

"Hajde da ukinemo zabranu prometa i uvoza, a da onda primenimo restriktivnu politiku, koja neće sve propuštati. Tako je i u Švajcarskoj i Rusiji", kaže ona.

Na ove tvrdnje, Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da, koliko su GMO nebezbedni svedoči činjenica da ni sama Amerika neće da snosi odgovornost za posledice ovako uzgojene hrane.

"Ni SAD nisu potpisale dopunski protokol o nadoknadi štete, kojom bi garantovali za svoje GMO", objašnjava Ševarlić.

"Evropska banka za obnovu i razvoj dala je 40 miliona dolara za rizike američke kompanije za genetski modifikovanu hranu na tržištu Balkana, što pokazuje koliko im znači da uđu na naše tržište, po svaku cenu", kaže Ševerlić.

Iz Instituta za kukuruz Zemun polje kažu da Srbija ima izuzetno dobre uslove za proizvodnju prirodne hrane, koja će uskoro biti na velikoj ceni.

"Imamo dovoljno mogućnosti da iskoristimo domaći potencijal, jer će cena organske hrane na tržištu samo rasti", kaže Života Jovanović iz Instituta.

Za zemlje koje već kupuju GMO, Srbija sigurno neće biti konkurentna, objašnjava Ševerlić

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković kaže da, ako GMO uđu u Srbiju, svim našim institutima za istraživanje kvaliteta hrane preti propast.

"Kompanije koje donesu genetski modifikovanu hranu kod nas će doneti i svoju potpuno novu tehnologiju. Naši stručnjaci im neće biti potrebni i instituti će se zatvoriti, jer GMO uništavaju sve druge tehnike i rod koji je prirodan", kaže Vojić Marković.

Zagovornici ulaska GMO u našu zemlju kažu da se štetnost ovako dobijene hrane mora posmatrati "od slučaja do slučaja".

"Ne može se govoriti o opštoj opasnosti od GMO, ni o tome da su oni svi bezbedni", kaže Aleksej Tarajev, predsednik stručnog saveta za biološku sigurnost.

"GMO se mora prvo testirati u eksperimentalnim uslovima, koji su strogo propisani, a zatim u poljskim ogledima. Tek na bazi tako prikupljenih informacija može se razmatrati njegovo eventualno oslobađanje u životnu sredinu", tvrdi on za "Novosti".

[Bibliotekar]

[Bibliotekar]

Medijski nepodobna pucnjava u Teksasu

U subotu, 17. decembra 2012, dva dana nakon sada već u planetarnim razmerama notorne pucnjave u osnovnoj školi Sendi Huk, čovek po imenu Hesus Manuel Garsija otišao je naoružan do restorana Čajna Garden u teksaškom gradu San Antoniju, kako bi ubio svoju devojku koja ga je toga dana nešto ranije telefonskim putem obavestila o raskidu romantične veze koju su oni imali. Nakon što ju je teško ranio hicem iz svog pištolja, emotivno egzaltirani g. Garsija pojurio je za ostalim gostima restorana koji su u panici pohrlilili napolje i potražili spas u neposrednom susedstvu restorana – u bioskopu Santikos Majan Palas 14. Revolveraš je utrčao za njima u bioskop kako bi mogao da da oduška svom emotivnom stanju. Počeo je da puca po ljudima. Priča je počela da nalikuje takođe već notornom događaju iz jula ove godine, kada je u Sinemark Multipleks bioskopu u gradu Aurori ubijeno 12 i ranjeno 58 ljudi. U San Antonju je stvar poprimila i veće razmere: pucnjavom su bili obuhvaćeni ne samo bioskop već i restoran!

Ali Vi o ovom događaju zasigurno niste čuli ama baš ništa, poštovane dame i gospodo. Zar Vam ne deluje pomalo čudno kako je moguće da čak ni američki nacionalni mediji nisu našli za shodno da izveste o njemu, kada je samo dva dana ranije pucnjava u Konektikatu uzdignuta na nivo globalne vesti?

Budite spokojni. Razloga za čuđenje, naime, nema. Ispostavilo se, naime, da je u pomenutom bioskopu van dužnosti, a u svojstvu honorarnog radnika bioskopa, bila prisutna i zamenica oblasnog šerifa. ONA je izvukla svoj službeni revolver i sa četiri hica, na staromodni, teksaški način, onemogućila g. Garsiju da bilo koga dodatno ubije ili rani.



Policijske patrole ispituju očevice nakon okončanja pucnjave u bioskopu Santikos Majan Palas 14

Pošto ova storija jasno pokazuje da je najsigurnija metodologija sprečavanja loših momaka sa oružjem da počine zlo prisutnost dobrih momaka/devojaka sa oružjem rešenih da im to ne dozvole, savremeni politički korektni mediji su vest tretirali kao da se događaj uopšte nije ni dogodio.

Događaj je pomenut jedino u izveštaju lokalnog teksaškog medija. Apropo - grad San Antonio će onu uistinu sposobnu, vrednu i zaslužnu gospođicu odlikovati medaljom grada već naredne nedelje:

http://www.mysanantonio.com/news/local_ ... z2GOP72zBX

Tek toliko da znate i Vi.

[Bibliotekar]

He picked the wrong girl

[aleksey]

 
Američki državni sekretar Džon Keri nemačkim studentima održao je govor u tokom kog je branio slobodu izražavanja, religije i mišljenja i poručio:
"U Americi imate pravo da bude glupi ako želite."

Biće da im je ovo pravo koje najmasovnije i najobilatije koriste.

[Bibliotekar]

[branko]

Komandosi u svađi ko je ubio Bin Ladena

U Sjedinjenim Američkim Državama veća danima traje medijska polemika o tome ko je od pripadnika američkih mornaričkih foka ispalio metak, koji je usmrtio vođu Al Kaide Osamu bin Ladena.

Prvo je, još prošlog meseca, magazine "Eskvajer" objavio opširni intervju sa jednim od pripadnika ove elitne vojne jedinice, koga su samo identifikovali kao "pucač", u kome je tvrdio da je lično ubio Bin Ladena.
On je u razgovoru za list ispričao da je bio sam kada se popeo na treći sprat kuće u gradu Abotabad, gde se krio vođa Al Kaide, i da je odmah pucao u njega.
Međutim, novinar analitičar za oblast nacionalne bezbednosti Piter Bergen, rekao je za CNN da je iskaz ovog komandosa potpuna izmišljotina.
On je ranije intervjuisao članove "Tima 6", kako se zvala ekipa koja je ušla u Bin Ladenovo skrovište, i svi su kazali da su se na poslednji sprat popela tri čoveka. Među njima su bili osoba koja je označena kao "pucač" i osoba nazvana "izviđač".
Upravo je "izviđač" potrčao uz stepenice i video Bin Ladena kako proviruje kroz vrata sobe, nakon čega je pucao i teško ga ranio. Druga dvojica specijalaca su odmah dotrčala i pucala u grudi vođi terorista dok je ranjen ležao na zemlji.
CNN navodi da su članovi tima koji su učestvovali u akciji ljuti zbog članka koji je izašao i da je svima sada data zabrana da govore o tome.
Američka televizija navodi i da je "pucač" navodno izbačen iz tima, jer je po barovima u gradu Virdžinija Bič išao i pričao o akciji koja je izvedena.
Bin Laden je ubijen 1. maja 2011. godine u Pakistanu, u tajnoj akciji koju je izvela američka vojska.