Sa svetskih meridijana

[Bibliotekar]

Imajući u vidu činjenicu da su neki modeli vibratora na daljinsko upravljanje (preko tzv. pametnih telefona) i da imaju i do 8 programskih modova - uistinu dosta toga...



http://www.amazon.ca/Remote-controlled- ... B005WJZ6C6

http://www.techwireasia.com/2048/vibeas ... vibrators/

[Palma]

Imajući u vidu činjenicu da su neki modeli vibratora na daljinsko upravljanje (preko tzv. pametnih telefona) i da imaju i do 8 programskih modova - uistinu dosta toga...

Čak me i to ne brine jer mi se više sviđa onaj običan Vibrator "Cool G" pink... valjda zbog boje!

Znate, tamo se zaista rukovode totalitarnim načelom da nijedna informacija nije toliko nebitna da se kad-tad ne bi mogla korisno upotrebiti.

Hm, hm, hm... malo se ipak zamislih! Neki od mojih šopinga bi mogao biti koristan samo za mog muža ... kad-tad, a to nikako ne bi bilo dobro.

[Bibliotekar]

Oh, boje su potpuno nebitne, draga gđa Palmo. Ali čip za Radio Frekventnu Identifikaciju očitavaće permanentno poziciju, vreme i karakteristike funkcionalnog procesa Vašeg malenog uređaja koji ste kupili.

Sa svim propratnim mogućnostima evaluacije koje iz navedenih informacija proističu. A potencijalno upotrebivih kako od strane države čiji ste podanik, tako i od strane svih onih koji su za takve informacije - iz inih razloga! - voljni da plate izvesnu svotu. Uključujući i Vašeg gospodina supruga.

[Palma]

Oh, boje su potpuno nebitne, draga gđa Palmo. Ali čip za Radio Frekventnu Identifikaciju očitavaće permanentno poziciju, vreme i karakteristike funkcionalnog procesa Vašeg malenog uređaja koji ste kupili.

Neće, neće... bez čipa je!

[Bibliotekar]

Jeste li Vi sigurni u to, štovana gđa Palmo? Znate, oni tzv. pasivni RFID toliko su mali da ih čak ni inače brižljiva pretraga golim okom nije kadra da uoči! Ta pogledajte samo kolicni su - staje ih npr. cela pregršt u jedno štampano slovo na američkom centu:



Jeste li Vi to zaista dobro pregledali?

[Palma]

Jeste li Vi to zaista dobro pregledali?

Detaljno!

[branko]

Ovaj se nudi da sam pogleda. Nego, koji su to programski modovi? Šta sve zna taj mali komšija?

[Bibliotekar]

Oh, ta zar ne znaš da koristiš Google, slatki naš tumaču tuđih namera? Pa nije to tako komplikovano. Samo treba od meta-pretraživača da zatražiš onaj pravi termin - ključnu reč, što bi mi bibliotekari rekli. Mašina će odraditi sama sve drugo.

Stoga si uposli te neobično produktivne moždane vijuge, maleni. Svet Otkrovenja biće odmah tu, iza ugla.

[aleksey]

 
Pa kada se već toliko nudi, ja bih mu na Palminom mestu zaista dao da pregleda, i to detaljno.

Mislim, vibrator. Očigledno ga samo on interesuje.

[Bibliotekar]

Niste na mestu gđa Palme. A pogrešno identifikujete i tuđa interesovanja. Da ste, naime, proguglali materiju (kao što evidentno niste!) to bi Vam smesta bilo jasno.

[branko]

Bibli, dušo, guglanje ipak tvoj hobi...

[Bibliotekar]

Ma kakvi, dragaj dušo moja. Guglanje je prokleto neefikasno! Postoji sijaset boljih meta-pretraživača, jedini je problem što su ti ili manje poznati, ili pak naplaćuju svoje usluge. Ali ono osnovno je kod svih njih zajedničko - mora se iznaći onaj pravi termin za pretraživanje! I upravo tu dolazi do izražaja ljudska inventivnost, koja objedinjuje godine strukturiranog (ili nestrukturiranog !) čitanja, posmatranja i uzajamnog povezivanja tako prikupljenih podataka. Minuli rad je, zapravo, osnova pretraživačkog uspeha!

No ovim već odosmo u neke druge, u suštini informatičke vode. Budući da je ovo tematski niz posvećen vestima iz beloga sveta, a mi smo već zapravo rekli sve što je (za sada!) vredno reći na temu totalitarne elektronske kontrole društva koja je inaugurisana svežeuvedenim obaveznim plaćanjem roba i usluga elektronskim putem u EU, možda će biti bolje da otvorimo poseban tematski niz o bizarnostima savremene dehumanizujuće tehnike. Poput tog već predočenog Vibease-a. Prosto je neverovatno kakve sve razvitkom tehnike uslovljene idiotije ne padaju ljudima na pamet!

No ne bi bilo uputno da time opterećujemo ovaj za sada veoma primeren tematski niz.

[Bibliotekar]

[Upravnik]

Emir Kusturica ruši staru tvrđavu u Trebinju, građani blokirali put!

Dvorski režiser i akademik Emir Nemanja Kusturica uz podršku lokalnih i republičkih vlasti izvršio je atak na Trebinje i njegovo kulturno bogatstvo. Bageri i kamioni iz Višegrada srušili su staro austrijsko utvrđenje Petrinja iznad Trebinja kako bi odnijeli kamen za izgradnju Andrić-grada u Višegradu. Veća grupa ogorčenih građana Trebinja blokirala je stari austrijsku put ka tvrđavi kako bi spriječila kamione da odvezu kamenje.

Emiru Nemanji Kusturici nije bilo dovoljno što je od Hidroelektrana na Trebišnjici dobio 400 000 maraka za gradnju Andrićgrada, već je odlučio da sruši više starih objekata na području Trebinja i Hercegovine kako bi iskoristio klesani kamen za gradnju objekta koji će mu poslužiti za snimanje filma. Nakon napuštenih starih kuća i štala koje su srušene u selima Grebci, Dračevo i u Popovom polju, Kusturica je uz podršku svojih mentora srušio i austro-ugarsko utvrđenje Petrinja iznad grada.

Bager je uništio podzidu i prednju stranu tvrđave, a dvadesetak građana blokiralo je automobilima kamion i put kako bi spriječili da se kamen preveze do Višegrada. “Mi smo iz grada slučajno vidjeli da je bager na tvrđavi, i da je ona od jutros srušena. Nismo mogli da vjerujemo šta se događa, i da neko ima hrabrosti i drskosti da ruši naše kulturno-istorijske spomenike. Samoinicijativno se okupila veća grupa građana koja je došla na tvrđavu i blokirala kamion sa natovarenim kamenjem na putu, i nakon našeg dolaska rušenje i radovi su obustavljeni. Mi nećemo da dozvolimo da neko ruši naše kulturno-istorijsko blago, i tražićemo da se porušena tvrđava obnovi” kaže za Buku profesor Dragan Anđelić.

Desetak radnika iz Višegrada reklo nam je da su sa građevinskim mašinama i kamionima juče došli u manastir Tvrdoš, i da su dobili zadatak da poskidaju klesani kamen i prevezu ga za Višegrad. Iz toga se jasno može zaključiti da Kusturica izvodi radove uz blagoslov i podršku svojih bliskih prijatelja vladike Grigorija i igumana manastira Tvrdoš oca Save Mirića.

Po saznanju da je veća grupa nezadovoljnih građana blokirala put i mašine, na lice mjesta je došao i načelnik opštine Trebinje Dobroslav Ćuk. “Ja sam ranije u više navrata odbio prijedloge Emira Kusturice koji je tražio da mu se dozvoli rušenje mosta u Goričkom jezeru, nekih željezničkih stanica i drugih objekata. Nedavno dok sam bio u Beogradu ponovo me je zvao Kusturica i pitao da li može uzme kamenja sa neke porušene tvrđave za koju je tvrdio da je u veoma lošem stanju, i da je od ranije srušena. Ja sam mu rekao da može ako mu to dozvoli i druge nadležne institucije. Saznao sam od mojih saradnika da su se nezadovoljni građani okupili, ja ih u potpunosti razumijem, i naredio sam da se obustavi rušenje do daljnjeg. Ja sam pomislio da je tvrđava u lošem stanju, ali sada vidim da nije bilo tako”.

Pored Ćuka na tvrđavu su došli i svi loklani političari, ali niko nije želio da govori o pozadini ovog slučaja, i o vezama Kusturice sa lokalnim moćnicima. Postavlja se pitanje otkud Kusturici pravo da po Trebinju ruši kulturno-istorijske spomenike od neprocjenjivog značaja, i zbog čega u prljavim i nezakonitim poslovima ima podršku loklanih i republičkih vlasti. Zar nije bilo korisnije da je Kusturica bar dio novca, od 400 000 maraka koje je dobio od Hidroelektrana na Trebišnjici, ponudio lokalnim kamenorescima i majstorima da krešu kamen, i tako zaposle desetak radnika. Da li su interesi pojedinaca bliskih vlastima važniji od interesa cijelog grada i regije, i da li se polako pretvaramo u robove koji bespogovorno moraju da slušaju svoje gospodare.

Građani su najavili da će se i dalje okupljati na uzvišenjima oko Trebinja kako bi spriječili Kusturicine “nemaire” da ruše sve pred sobom. O cijelom slučaju već je obavještena i ambasada Republike Austrije u Bosni i Hercegovini, i uskoro bi austrijske diplomate trebale doći u Trebinje kako bi se na licu mjesta i u razgovoru sa lokalnim vlastima upoznali šta se događa sa kulturno-istorijskim spomenicima koji su sagrađeni prije 130 godina.

Građani Trebinja pokazali su visoku svijest, i samoinicijativnim okupljanjem i brzom akcijom spriječili su potpuno uništenje reprezentativnog objekta. Postavlja se pitanje kakvo smo mi to društvo i država kada građani moraju da se okupljaju i protestvuju kako bi od vlasti i njenih tajkuna štitili ono što su nam sagradili okupatori.

http://trebinjelive.wordpress.com/2012/ ... -put-foto/

Inače čoveka ne volim i ne bih ovo komentarisao, ali što je mnogo, mnogo je, pa čak i od dotičnog.

[branko]

Kad počne članak sa "dvorski režiser" nastavi sa "visokom svijesti Trebinjaca" i završi sa "traženjem podrške ambasade Republike Austrije" da bi se zaštitio kamen austrougarske kasarne koja je u članku predstavljena kao "reprezentativni objekat" onda mi je jasno i ko je pisao i sa kojom namerom.

[Bibliotekar]

A da je kojim slučajem znameniti režiser u nedostatku klesanoga kamena za kulise neophodne za novi mu film krenuo da ruši niže predstavljeni vojno-arhitektonski objekat, te da je ponukan tim bazično vandalskim aktom neko sastavio sadržinski istovetan, pomalo egzaltiran članak, u kojem bi bio promenjen samo onaj deo koji se odnosi na traženje podrške za zaštitu objekta od strane jedne druge ambasade, da li bi ti i tada bilo savšeno jasno ko je to zapravo i sa kojom namerom pisao članak?

[branko]

Dobro, po čemu je Kusta sada dvorski režiser, zbog čega je Petrinja "reprezentativni objekat" kad je to objekat koji je rušen već više od sto godina, kada u okolini ima još desetak takvih kasarni čiji je kamen u poslednjih sto godina korišćen za izgradnju štala istih tih "visoko svjesnih Trebinjaca" i nikom nije palo na pamet da napiše članak o tome, a kamoli da "traži podršku ambasade Republike Austrije". Meni je to savršeno jasno, a jasnije mi je i zbog toga što taj kraj poznajem dovoljno dobro.

[Bibliotekar]

Ne odgovaraš mi na direktno pitanje, dragaj dušo moja. Premda je signifikantno – prethodno predstavljeni objekat, naime, mnogo je ruševniji no što je uistinu reprezentativni for na Petrini (namenjen zaštiti tzv. hercegovačko – zetskog operativnog pravca) ikada bio.

Reprezentativnost navedenog objekta počiva pak u činjenici da on predstavlja unikatni tip tzv. planinske pojasne tvrđave, koja je bila podignuta jedino u Trebinju, Bileći i Avtovcu. Utvrđenja tzv. drugog pojasa (Stolac, Nevesinje, Ulog, Kalinovik) potpuno su drugačijeg tipa! Unikatnu karakteristiku tzv. spratnog blokhaus-fora prve linije predstavlja prisustvo isključivo otvora za gađanje sa spoljne strane, korišćenje lokalnih građevinskih materijala i zavidna sposobnost rezistencije na pojavu tzv. impaktnog meniska (kontralevka) uzrokovanog pojavom brizantnog eksploziva. Verovao ili ne, ali pomenuti for je bio predviđen da odoli direktnoj vatri artiljerije do kalibra od 100 mm i kao takav predstavlja krunu inženjerijske misli austo-ugarskog generala inženjerije i renomiranog arhitekte-fortifikatora Morica Ritera fon Brunera, koji je utvrđivao Trebinje u periodu od 1886. do 1889. a potom od 1889. do 1893. rukovodio izgradnjom Pšemisla – najjače ikada izgrađene austro-ugarske pojasne tvrđave sa izdvojenim teškim naoružanjem u posebnim forovima, što je predstavljalo potpuno nov kvalitet u razvoju fortifikacija. Njegovo delo Feldbefestigung (Poljsko utvrđivanje), izdato u Beču 1904. smatra se jednim od najznačajnijih ikada napisanih stručnih rasprava na ovu temu.

Toliko, u najkraćem, o unikatnim arhitektonskim kvalitetima pomenutog objekta. A što se pak njegovog kulturološkog značaja po Hercegovinu tiče, mislim da je sledeći članak iz pera g. Milosava Pikule dovoljno ilustrativan, pa ga preporučujem Tvojoj pažnji:

http://www.glastb.com/arhiva/1014/sa_svih_str.htm

Za opasku o „dvorskom režiseru” ja nemam drugog objašnjenja do egzaltiranosti pisca članka koja je bila prouzrokovana nepatvoreno besramnim vandalizmom, koji je objektivno počinjen od strane veleuvaženog post-modernog trendsetera filmskog i vrlo lukrativno orijentisanog biznismena kulturološkog, g. Emira Kusturice.

A što se pak onih u prethodnim periodima zabeleženih krađa kamena iz postojećih fortifikacijskih objekata zarad izgradnje štala i ostalih pratećih gospodarskih objekata tiče, mogu reći samo toliko da nikada ranije nije zabeleženo da je masivni odnos kamena teretnim vozilima sa tvrđavnog lokaliteta vršen uz prethodno devastiranje unikatnog objekta buldožerom.

Iskreno se nadam da Kusturici za kulise nekog novog projekta uskoro neće zatrebati cigala. Opasnost od buldožerom asistiranog rušenja i odvoza tada bi zapretila i jednoj Petrovaradinskoj tvrđavi. No tamo bi, po svoj prilici, zaštita bila efektnija – intervenisale bi najmanje tri ambasade. Između ostalih i ona koja reprezentuje zemlju čiji je ministar za kulturu ne tako davno iz nekih nepoznatih razloga odlikovao Kusturicu Ordenom legije časti kao svojevrsnog korifeja kulture. Projektant pomenute austrijske tvrđave, naime bio je jedan legendarni Francuz. Koji je inače u Hercegovini takođe podigao par okupacionih tvrđava, no za jednoga drugoga vakta.

Njih – za sada! – neimaoci kamena ostavljaju na miru. Verovatno iz neznanja.

[branko]

Krađa masovnih je bilo i ranije i to sve kamionima (na biciklu se ne može nositi takav materijal) no, niko ga na žalost nije zabeležio jer se nikoga nije ticalo. Ova bivša kasarna ili karaula je jedna od desetak (i nijedna nije Petrovaradinska tvrđava), kraj jedne druge letujem svake godine i znam šta im se dešava. Nikoga se te krađe nisu ticale jer ih nije kralo poznato ime. Sve dakle potiče od toga da li voliš Kustu ili ne, i od želje da se dođe do senzacionalističke vesti i od želje opozicionih stranaka u Trebinju da naprave od toga politički plus za sebe. Kako drugačije objasniti rečnik u članku, kako drugačije objasniti tolerisanje hiljade i hiljade prethodnih krađa, a ovu zadnju proglasiti za senzaciju zbog "visoke svijesti Trebinjaca"?

[Bibliotekar]

Još uvek mi ne odgovaraš na pređašnje pitanje, dušo.

To što Ti očigledno ne znaš da se suština tzv. pojasne tvrđave (unikatni arhitektonski tip čiji osobeni varijetet upravo predstavljaju one podignute u Trebinju, Bileći i Avtovcu !) upravo i sastoji od niza individualnih forova faktički uopšte ne degradira njihov rang na nivo obične karaule. Uostalom, jesi li ikada video kompleks tzv. karaula u Pšemislu? On zapravo čini for koji je veći od onog lepog redvija u Petrovaradinu.

Isto tako mi se čini da je pre dolaska Kuste i Kustinih bagerista & buldožerista pomenuti for bio u znatno boljem stanju. Ako fotografije ne lažu, izgledao je, naime, ovako:



A posle njihove operacije pribavljanja tesanoga kamena pak ovako:



Ima neke male razlike u izgledu i stanju objekta pre i posle nabavne intervencije, zar ne?

Uzgred budi rečeno: smatraš li Ti primerenim da jedan odlikovani Vitez kulture treba da ruši neosporno unikatno arhitektonsko nasleđe zarad puke izgradnje filmskih kulisa? Po istoj logici, naime, mogao bi g. Kusturica koliko sutra da krene da ruši i Kalemegdansku tvrđavu, jer je ista u pojedinim delovima takođe u žalosno ruiniranom stanju, a nakon toga ostatke Smedereva, te posle - ako jošte zafali kamenja! - i tvrđavu na ostrvu Mamula...

Upravo zbog toga ja njegovo ponašanje ne smatram primerenim. Štaviše, čini mi se kao divan primer kabadahijsko - vandalskog ponašanja koje je potpuno neprimereno jednom nosiocu Legije časti.