"Crnogorsku mafiju podržava CIA"
Podgorica -- Osnivač Liberalnog saveta Crne Gore Slavko Perović tvrdi da iza crnogorske mafije i njenog šefa, Mila Đukanovića, stoji CIA i američka tajna politika.
On je u intervjuu, koji je preneo podgorički "Dan", naveo da i iza svih balkanskih mafija stoji američka obaveštajna služba.
“Mafija jeste vlast u Crnoj Gori. Država Crna Gora je, kao pravno-politički instrument, u mafijinom vlasništvu. Još daleke 1991. godine ja sam bio prvi koji je Crnu Goru nazvao mafijaško-policijskom tvorevinom, a ona je to, sve u kontinuitetu i danas", kaže Perović.
On dodaje da treba znati i da "iza ove crnogorske, kao i iza svih balkanskih mafija stoji, podupirujući ih, CIA i tajna američka politika”.
Perović je u intervju “Vordpresu”, koji prenosi “Dan”, rekao da se u toj činjenici krije odgovor na uobičajeno pitanje: kako je moguće da očiglednu crnogorsku mafiju podupiru i Evropljani, i Amerikanci.
Perović tvrdi da je Crna Gora već 21 godinu u "privatnom vlasništvu mafijaškog klana Đukanović”, a da je Đukanovićev plan "potpuno uništenje Crne, njena definitivna sahrana pod kamenu ploču bez ikakvog imena i prezimena na njoj".
“Dan” ističe da u DPS-u nisu želeli da komentarišu Perovićeve optužbe upućene njihovom predsedniku.
Za njih je, navodi list, Perović marginalna ličnost kojoj ne žele da daju na značaju time što bi komentarisali njegove navode.
Montenegro
Montenegro
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Vujanović: Vode hajku protiv mene
Podgorica -- Crnogorski predsjednik Filip Vujanović izjavio je da "ekstremni crnogorski nacionalisti" vode hajku protiv njega i kazao da će se protiv toga boriti.
Vujanović je u intervjuu podgoričkoj televiziji "In" rekao da "crnogorski ekstremizam i nacionalizam" dolazi iz "dela koji ne razmume aktuelni trenutak Crne Gore", a koji "ciklično organizuje hajke" na njega.
Napadače na njega Vujanović je locirao u delu svoje partije, vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista, manjem koalicionom partneru Socijaldemokratskoj partiji i državnom listu "Pobjeda".
Upitan da li je i lider DPS-a Milo Đukanović "deo hajke", Vujanović je odgovorio da nije.
"Ne pripadam ni bloku ekstremnog srpskog nacionalizma čiji je sinonim Pavle Đurišić, ali ni crnogorskog koga simbolizuje Sekula Drljević", kazao je Vujanović.
On je ponovio da je hajka na njega počela od kada je saopštio "da je državna himna "podelila" Crnu Goru, zbog, kako smatra, poslednje dvije strofe himne čije se autorstvo pripisuje Sekuli Drljeviću kontroverznom crnogorskom političaru s početka dvadesetog vijeka.
"Neko želi da disciplinuje moju emociju prema nacionalizmu Sekule Drljevića", kažao je Vujanovića karakterisući Drljevića kao "nacistu i drugu stranu medalje Ante Pavelića".
Istakao je da je "do srži protiv ekstremnog nacionalizma" i poručio da će se protiv njega boriti.
Predsednik države je ocenio da "ozbiljne ljude ne interesuju identitetski problemi u meri da oni budu pretpostavljeni ekonomskim".
"Prioritet Crne Gore je ekonomija, ekonomija i samo ekonomija", kazao je Vujanović koji smatra da sve snage društva treba da rade na promociji ekonomskih potencijala.
Pad stranih investicija za 38 procenata u odnosu na prošlu godinu pripsao je globalnoj krizi, uz ocenu da su strani investitori "obeshrabreni" pojedinim potezima vlasti kao i "stvorenom predstavom da je Crna Gora država organizovanog kriminala i korupcije".
Vujanović, kome drugi mandat kao predsednika države ističe 2013. godine, kazao je da za sada ne razmišlja novom predsedničkom mandatu, ali je konstatovao da u njegovoj partiji "nije bilo velikog entuzijazma" da on bude kandidat za predsednika države na izborima 2008. godine.
"Rasvetliti ubistvo Duška Jovanovića"
Crnogorski predsednik Filip Vujanović ocenio je da bi prioritet policije i pravosuđa trebalo da bude rasvetljavanje ubistva urednika i vlasnika dnevnog lista "Dan" Duška Jovanovića, ubijenog u maju 2004. godine.
Vujanović je u intervjuu podgoričkoj televiziji "Vijesti" rekao da "ubistvo Jovanovića do kraja treba rasvetliti i da taj slučaj sa pravom treba da bude jedan od najprioritetnijih aktivnosti policije".
Govoreći o napadima na medije, crnogorski predsednik je paljenje vozila dnevnog lista "Vesti", koje se desilo letos, nazvao "neviđenim primitivizmom i vrhunskim divljaštvom".
Vujanović je istakao i da država "mora da obezbedi sve uslove da mediji budu slobodni" i da podstiče istraživačko novinarstvo.
Podgorica -- Crnogorski predsjednik Filip Vujanović izjavio je da "ekstremni crnogorski nacionalisti" vode hajku protiv njega i kazao da će se protiv toga boriti.
Vujanović je u intervjuu podgoričkoj televiziji "In" rekao da "crnogorski ekstremizam i nacionalizam" dolazi iz "dela koji ne razmume aktuelni trenutak Crne Gore", a koji "ciklično organizuje hajke" na njega.
Napadače na njega Vujanović je locirao u delu svoje partije, vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista, manjem koalicionom partneru Socijaldemokratskoj partiji i državnom listu "Pobjeda".
Upitan da li je i lider DPS-a Milo Đukanović "deo hajke", Vujanović je odgovorio da nije.
"Ne pripadam ni bloku ekstremnog srpskog nacionalizma čiji je sinonim Pavle Đurišić, ali ni crnogorskog koga simbolizuje Sekula Drljević", kazao je Vujanović.
On je ponovio da je hajka na njega počela od kada je saopštio "da je državna himna "podelila" Crnu Goru, zbog, kako smatra, poslednje dvije strofe himne čije se autorstvo pripisuje Sekuli Drljeviću kontroverznom crnogorskom političaru s početka dvadesetog vijeka.
"Neko želi da disciplinuje moju emociju prema nacionalizmu Sekule Drljevića", kažao je Vujanovića karakterisući Drljevića kao "nacistu i drugu stranu medalje Ante Pavelića".
Istakao je da je "do srži protiv ekstremnog nacionalizma" i poručio da će se protiv njega boriti.
Predsednik države je ocenio da "ozbiljne ljude ne interesuju identitetski problemi u meri da oni budu pretpostavljeni ekonomskim".
"Prioritet Crne Gore je ekonomija, ekonomija i samo ekonomija", kazao je Vujanović koji smatra da sve snage društva treba da rade na promociji ekonomskih potencijala.
Pad stranih investicija za 38 procenata u odnosu na prošlu godinu pripsao je globalnoj krizi, uz ocenu da su strani investitori "obeshrabreni" pojedinim potezima vlasti kao i "stvorenom predstavom da je Crna Gora država organizovanog kriminala i korupcije".
Vujanović, kome drugi mandat kao predsednika države ističe 2013. godine, kazao je da za sada ne razmišlja novom predsedničkom mandatu, ali je konstatovao da u njegovoj partiji "nije bilo velikog entuzijazma" da on bude kandidat za predsednika države na izborima 2008. godine.
"Rasvetliti ubistvo Duška Jovanovića"
Crnogorski predsednik Filip Vujanović ocenio je da bi prioritet policije i pravosuđa trebalo da bude rasvetljavanje ubistva urednika i vlasnika dnevnog lista "Dan" Duška Jovanovića, ubijenog u maju 2004. godine.
Vujanović je u intervjuu podgoričkoj televiziji "Vijesti" rekao da "ubistvo Jovanovića do kraja treba rasvetliti i da taj slučaj sa pravom treba da bude jedan od najprioritetnijih aktivnosti policije".
Govoreći o napadima na medije, crnogorski predsednik je paljenje vozila dnevnog lista "Vesti", koje se desilo letos, nazvao "neviđenim primitivizmom i vrhunskim divljaštvom".
Vujanović je istakao i da država "mora da obezbedi sve uslove da mediji budu slobodni" i da podstiče istraživačko novinarstvo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Šminkanje političkog monstruma
Paralelno sa ideološkim inžinjeringom legitimizacije Republike Srpske odvija se brutalna delegitimizacija crnogorske nezavisnosti, koja se još od predreferendumskog vremena tretira kao kriminalni projekt kriminalne oligarhije. Pa stoga sa crnogorskom nezavisnošću treba učiniti ono što se i inače čini sa imovinom stečenom kriminalom: oduzeti je. Smatrati genocid legitimnim načinom za stvaranje jedne države, a istovremeno imati pritužbe na ulogu šverca cigareta u stvaranju druge – to je cinizam impresivnih razmjera.
U Verhoevenovom (briljantnom) filmu Starship Troopers postoji scena u kojoj, na tvrdnju učenika da „nasilje nikada nije riješilo ništa“, učitelj odgovara: „Reci to stanovnicima Hirošime i Nagasakija“.
Tako na tvrdnju da Republika Srpska nema budućnost, jer je nastala na genocidu, mora se odgovoriti: recite to američkim Indijancima.
Spomenici civilizacije: Tim prije što veliko Drugo kojem se zagovornici teze o „moralnoj nemogućnosti“ opstanka Republike Srpske obraćaju, to veliko Drugo od kojega očekuju da u ime etičkih principa ukine na-genocidu-utemeljeno (Zapad, dakle) svoju moć duguje, između ostalog, ako ne i prije svega, neprekidnom nizu zločina.
Kako je to primijetio još Walter Benjamin, svaki spomenik kulture ujedno je i spomenik barbarstva. Svaka piramida značila je brutalnu eksploataciju hiljada ljudi koji su je zidali.
Svaki toranj Pariza podignut je na kostima francuskih vojnika koji su otimali blago potrebno za njihovu izgradnju, kao i onih neprijateljskih, koji su ih u tome pokušali spriječiti. Da li bi španske katedrale bile tako monumentalne a njujorški skyscraperi tako nadrkani da u obje Amerike najprije nije izvršen genocid, potom pljačka, zatim ideološko peglanje i facelifting monstruma, sve dok zločin nije postao konstitutivan, samopodrazumijevajući i, konačno, nedodirljiv?
Civilizacije počivaju na barbarstvu: mir i blagostanje u centru znači pakao za one na periferiji i van granica civilizacije. Otud je civilizacija, sa uređenom državom kao jednim od vrhunskih postignuća, totalna instrumentalizacija hipokrizije. Da ne bih bio pogrešno shvaćen: ja nisam ni za kakav povratak „u prirodno stanje“, nikakvo uspostavljanje „pokidanih veza između čovjeka i prirode“. Samo to ne! Moj problem sa našom civilizacijom je u tome što u njoj ima previše prirode. Republika Srpska, hoću reći, nije nikakva neprirodna tvorevina: nažalost, vrlo je prirodna, kao i način na koji je stvorena. Utoliko je i odvratnija.
Prisjetimo se ovdje kako su lešinari koji su kružili nad truplom Jugoslavije tu državu nazivali neprirodnom tvorevinom. Ona je to i bila. Upravo u tome je i bila njena veličina. Kao što je i veličina komunističkog projekta upravo u tome što je, za razliku od kapitalizma, posve neprirodan.
Etika političkog zločina: Šta bi u BiH slučaju bio istinski civlizacijski iskorak? Očito da globalne, naddržavne i nadnacionalne institucije pravdu pretpostave pragmi, etiku koristi, pa sprovedu ukidanje, ako je potrebno i nasilno, Republike Srpske.
Bez brige, slavljenici, to se neće desiti. Tu granicu zapadna civilizacija neće preći. U tom smislu je tačna tvrdnja koju vole ponavljati srpski lideri: da su oni nepriznati i nevoljeni graničari zapada, oni koji civilizaciju brane od divljih hordi sa istoka. Oni, kao i hrvatski desničari, sebe vole nazivati predziđem hrišćanstva. Gotovo da je tako - s tim što se u Republici Srpskoj ne brani hrišćanstvo, nego hipokrizija i zločin kao temelj zapadne civilizacije.
Civilizacijski iskorak bio bi i da je Bole upotrijebio dinamit i puške koje je sakrio u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umjetnici proslavljali dvadesetogodišnjicu postojanja RS. Da je Bole, recimo, nezadovoljni radnik, koji je shvatio da su nacionalni i vjerski antagonizmi samo maska pod kojom elita skriva temeljni antagonizam svakog društva, onaj klasni. Da je Bole, recimo, rekao: jesam Srbin, ali sam i radnik, stoga ću u zrak dići one koji su me opljačkali – ne bi li to bio civilizacijski iskorak? Bila bi to, još, i poetska pravda.
Ali to je, avaj, razlika između fikcije i stvarnosti: fikcija, naime, za razliku od stvarnosti, ima smisla. Ovako, Boletu će suditi za poetsku pravdu u pokušaju.
Pakleni stroj: Moj prijatelj Enver Kazaz je na e-Novinama objavio izvrstan tekst o ideološkom stroju čiji je zadatak da pripremi teren za buduće proglašenje nezavisnosti Republike Srpske. Njegovom tekstu imam dodati sljedeće: za volanom stroja danas je Dodik, juče je bio Rašo, sutra će biti neko drugi.
Stroj je, međutim, sklopljen i programiran u Beogradu, odakle se njime i upravlja. Republika Srpska nikada nije bila, niti će to biti, autonomni projekat bosanskih Srba. Ona je dio projekta srpske nacionalističke elite, koja je živa, zdrava, nerazmontirana, na vlasti i više nego operativna – u punom pogonu, dapače.
Paralelno sa ideološkim inžinjeringom legitimizacije RS-a, koji je opisao Kazaz, odvija se brutalna delegitimizacija crnogorske nezavisnosti, koja se još od predreferendumskog vremena tretira kao kriminalni projekt kriminalne oligarhije. Pa stoga sa crnogorskom nezavisnošću treba učiniti ono što se i inače čini sa imovinom stečenom kriminalom: oduzeti je.
Političke paralele: Smatrati genocid legitimnim načinom za stvaranje jedne države, a istovremeno imati pritužbe na ulogu šverca cigareta u stvaranju druge – to je cinizam impresivnih razmjera. Tim prije što nezavisna Crna Gora nije švercerski ni tajkunski, nego projekat antiratne, prozapadne manjine crnogorskog društva.
Da još jednom ponovim očigledno: delegitimizacija crnogorske nezavisnosti, kao ni legitimizacija nezavisnosti Republike Srpske, nisu mogući bez aktivne i sveobuhvatne uloge Beograda.
U Crnoj Gori je dodatan problem to što Beograd instrumentalizuje pitanje korupcije, a vlast uzvraća igrom na oštrici noža: tako što, da bi izbjegla bolne antikoruptivne akcije, intrumentalizuje imperijalnu politiku Beograda. Zagovornici teze o korupciji negiraju pritisak Beograda, zagovaraju pomirenje sa četnicima, paktiraju sa Amfilohijem, dok zagovornici teze o pritisku Beograda minimiziraju pitanje korupcije.
Kao i obično, nije ili-ili, nego i-i: naravno da je problem korupcija i naravno da Beograd destabilizuje. Kada bi Podgorica smanjila pljačku i pohapsila tajkunsku đubrad, pritisak Beograda time ne bi postao slabiji, ali bi svakako bio manje efikasan.
Budući da, sa jedne strane, u Njujorku Balkana, stoji jasan, precizan projekat i odlučnost, a sa druge, i u Crnoj Gori i u Bosni, konfuzija, korupcija i slabost elita, sva je prilika da će se pokazati da Dobrica Ćosić, opet, nije bio u pravu: Srbi bi ovoga puta u miru mogli dobiti ono što su izgubili u ratu.
Autor teksta: Andrej Nikolaidis, savetnik predsednika skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića
http://www.portalanalitika.me/politika/ ... truma.html
Paralelno sa ideološkim inžinjeringom legitimizacije Republike Srpske odvija se brutalna delegitimizacija crnogorske nezavisnosti, koja se još od predreferendumskog vremena tretira kao kriminalni projekt kriminalne oligarhije. Pa stoga sa crnogorskom nezavisnošću treba učiniti ono što se i inače čini sa imovinom stečenom kriminalom: oduzeti je. Smatrati genocid legitimnim načinom za stvaranje jedne države, a istovremeno imati pritužbe na ulogu šverca cigareta u stvaranju druge – to je cinizam impresivnih razmjera.
U Verhoevenovom (briljantnom) filmu Starship Troopers postoji scena u kojoj, na tvrdnju učenika da „nasilje nikada nije riješilo ništa“, učitelj odgovara: „Reci to stanovnicima Hirošime i Nagasakija“.
Tako na tvrdnju da Republika Srpska nema budućnost, jer je nastala na genocidu, mora se odgovoriti: recite to američkim Indijancima.
Spomenici civilizacije: Tim prije što veliko Drugo kojem se zagovornici teze o „moralnoj nemogućnosti“ opstanka Republike Srpske obraćaju, to veliko Drugo od kojega očekuju da u ime etičkih principa ukine na-genocidu-utemeljeno (Zapad, dakle) svoju moć duguje, između ostalog, ako ne i prije svega, neprekidnom nizu zločina.
Kako je to primijetio još Walter Benjamin, svaki spomenik kulture ujedno je i spomenik barbarstva. Svaka piramida značila je brutalnu eksploataciju hiljada ljudi koji su je zidali.
Svaki toranj Pariza podignut je na kostima francuskih vojnika koji su otimali blago potrebno za njihovu izgradnju, kao i onih neprijateljskih, koji su ih u tome pokušali spriječiti. Da li bi španske katedrale bile tako monumentalne a njujorški skyscraperi tako nadrkani da u obje Amerike najprije nije izvršen genocid, potom pljačka, zatim ideološko peglanje i facelifting monstruma, sve dok zločin nije postao konstitutivan, samopodrazumijevajući i, konačno, nedodirljiv?
Civilizacije počivaju na barbarstvu: mir i blagostanje u centru znači pakao za one na periferiji i van granica civilizacije. Otud je civilizacija, sa uređenom državom kao jednim od vrhunskih postignuća, totalna instrumentalizacija hipokrizije. Da ne bih bio pogrešno shvaćen: ja nisam ni za kakav povratak „u prirodno stanje“, nikakvo uspostavljanje „pokidanih veza između čovjeka i prirode“. Samo to ne! Moj problem sa našom civilizacijom je u tome što u njoj ima previše prirode. Republika Srpska, hoću reći, nije nikakva neprirodna tvorevina: nažalost, vrlo je prirodna, kao i način na koji je stvorena. Utoliko je i odvratnija.
Prisjetimo se ovdje kako su lešinari koji su kružili nad truplom Jugoslavije tu državu nazivali neprirodnom tvorevinom. Ona je to i bila. Upravo u tome je i bila njena veličina. Kao što je i veličina komunističkog projekta upravo u tome što je, za razliku od kapitalizma, posve neprirodan.
Etika političkog zločina: Šta bi u BiH slučaju bio istinski civlizacijski iskorak? Očito da globalne, naddržavne i nadnacionalne institucije pravdu pretpostave pragmi, etiku koristi, pa sprovedu ukidanje, ako je potrebno i nasilno, Republike Srpske.
Bez brige, slavljenici, to se neće desiti. Tu granicu zapadna civilizacija neće preći. U tom smislu je tačna tvrdnja koju vole ponavljati srpski lideri: da su oni nepriznati i nevoljeni graničari zapada, oni koji civilizaciju brane od divljih hordi sa istoka. Oni, kao i hrvatski desničari, sebe vole nazivati predziđem hrišćanstva. Gotovo da je tako - s tim što se u Republici Srpskoj ne brani hrišćanstvo, nego hipokrizija i zločin kao temelj zapadne civilizacije.
Civilizacijski iskorak bio bi i da je Bole upotrijebio dinamit i puške koje je sakrio u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umjetnici proslavljali dvadesetogodišnjicu postojanja RS. Da je Bole, recimo, nezadovoljni radnik, koji je shvatio da su nacionalni i vjerski antagonizmi samo maska pod kojom elita skriva temeljni antagonizam svakog društva, onaj klasni. Da je Bole, recimo, rekao: jesam Srbin, ali sam i radnik, stoga ću u zrak dići one koji su me opljačkali – ne bi li to bio civilizacijski iskorak? Bila bi to, još, i poetska pravda.
Ali to je, avaj, razlika između fikcije i stvarnosti: fikcija, naime, za razliku od stvarnosti, ima smisla. Ovako, Boletu će suditi za poetsku pravdu u pokušaju.
Pakleni stroj: Moj prijatelj Enver Kazaz je na e-Novinama objavio izvrstan tekst o ideološkom stroju čiji je zadatak da pripremi teren za buduće proglašenje nezavisnosti Republike Srpske. Njegovom tekstu imam dodati sljedeće: za volanom stroja danas je Dodik, juče je bio Rašo, sutra će biti neko drugi.
Stroj je, međutim, sklopljen i programiran u Beogradu, odakle se njime i upravlja. Republika Srpska nikada nije bila, niti će to biti, autonomni projekat bosanskih Srba. Ona je dio projekta srpske nacionalističke elite, koja je živa, zdrava, nerazmontirana, na vlasti i više nego operativna – u punom pogonu, dapače.
Paralelno sa ideološkim inžinjeringom legitimizacije RS-a, koji je opisao Kazaz, odvija se brutalna delegitimizacija crnogorske nezavisnosti, koja se još od predreferendumskog vremena tretira kao kriminalni projekt kriminalne oligarhije. Pa stoga sa crnogorskom nezavisnošću treba učiniti ono što se i inače čini sa imovinom stečenom kriminalom: oduzeti je.
Političke paralele: Smatrati genocid legitimnim načinom za stvaranje jedne države, a istovremeno imati pritužbe na ulogu šverca cigareta u stvaranju druge – to je cinizam impresivnih razmjera. Tim prije što nezavisna Crna Gora nije švercerski ni tajkunski, nego projekat antiratne, prozapadne manjine crnogorskog društva.
Da još jednom ponovim očigledno: delegitimizacija crnogorske nezavisnosti, kao ni legitimizacija nezavisnosti Republike Srpske, nisu mogući bez aktivne i sveobuhvatne uloge Beograda.
U Crnoj Gori je dodatan problem to što Beograd instrumentalizuje pitanje korupcije, a vlast uzvraća igrom na oštrici noža: tako što, da bi izbjegla bolne antikoruptivne akcije, intrumentalizuje imperijalnu politiku Beograda. Zagovornici teze o korupciji negiraju pritisak Beograda, zagovaraju pomirenje sa četnicima, paktiraju sa Amfilohijem, dok zagovornici teze o pritisku Beograda minimiziraju pitanje korupcije.
Kao i obično, nije ili-ili, nego i-i: naravno da je problem korupcija i naravno da Beograd destabilizuje. Kada bi Podgorica smanjila pljačku i pohapsila tajkunsku đubrad, pritisak Beograda time ne bi postao slabiji, ali bi svakako bio manje efikasan.
Budući da, sa jedne strane, u Njujorku Balkana, stoji jasan, precizan projekat i odlučnost, a sa druge, i u Crnoj Gori i u Bosni, konfuzija, korupcija i slabost elita, sva je prilika da će se pokazati da Dobrica Ćosić, opet, nije bio u pravu: Srbi bi ovoga puta u miru mogli dobiti ono što su izgubili u ratu.
Autor teksta: Andrej Nikolaidis, savetnik predsednika skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića
http://www.portalanalitika.me/politika/ ... truma.html
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Montenegro
Nikolaidis je pretpostavljam Crnogorac. 
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Demarš Srbije zbog Nikolaidisa
Podgorica -- Vlada Srbije uputila je crnogorskoj vladi demarš zbog ocena koje je nedavno izneo savetnik predsednika Skupštine Crne Gore, pisac Andrej Nikolaidis.
Kako su objavili podgorički listovi "Dan" i "Vijesti", protestnu notu uručio je predstavnik Ambasade Srbije u Crnoj Gori crnogorskom Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija.
Iz tog ministarstva i ambasade agenciji Beta danas još nije potvrđeno da li su pomenuti medijski navodi tačni, jer su na oba mesta rekli da su osobe koje bi mogle da daju informacije o tome "na sastanku" .
Nikolaidis je u tekstu, koji je 11. januara objavio na podgoričkom internet portalu Analitika, ocenio da bi nestanak Republike Srpske bilo "civilizacijski iskorak".
"Civilizacijski iskorak bio bi i da je Bole upotrebio dinamit i puške koje je sakrio u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavljali dvadesetogodišnjicu postojanja RS", napisao je Nikolaidis, aludirajući na Božidara Stanišljevića, koji je priznao da je u halu Borik uneo eksploziv i oružje.
Nikolaidis je objasnio da je RS "nešto što je stvoreno na zločinima koji su osuđeni u Hagu".
Opozicione stranke Pokret za promjene i Nova srpska demokratija zatražile su smenu Nikolaidisa s mesta savetnika predsednika Skupštine Crne Gore, kao i utvrđivanje odgovornosti samog Ranka Krivokapića.
Neparlamentarna Narodna stranka je ranije ocenila da Nikolaidis nije savetnik Krivokapića, nego Krivokapić njegov.
Predsednik Društva nezavisnih književnika Crne Gore Milorad Popović je ocenio da je izjava Nikolaidisa "ironija bizarnosti da se obeležava tvorevina (RS) koja je nastala na etničkom čišćenju".
Nikolaidis je poznati crnogorski pisac novije generacije, a prošle godine je za svoje stvaralaštvo dobio nagradu Evropske unije za književnost.
Udruženje novinara RS podnelo prijavu
Udruženje novinara Republike Srpske podnelo je krivičnu prijavu protiv savetnika predsednika Skupštine Crne Gore Andreja Nikolaidisa zbog teksta povodom proslave 20 godina formiranja RS u kojem je, kako se navodi, podsticao na terorizam, čime je počinio krivično delo.
U saopštenju se navodi da Udruženje novinara RS traži otvaranje istrage u kojoj će u postupku međunarodne pravne pomoći, a na osnovu sporazuma BiH i Crne Gore o međusobnoj saradnji u krivičnopravnim stvarima, biti saslušan Nikolaidis i pribavljeni inkriminisani tekstovi, a nakon toga podignuta optužnica zbog izvršenja navedenog krivičnog dela.
Udruženje novinara RS je, dodaje se, krivičnu prijavu podnelo jer je Nikolaidis nedavno napisao da bi bio "civilizacijski iskorak da je upotrebljen eksploziv u dvorani Borik u Banjaluci u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavljali 20 godina RS".
"Da je Bole, recimo, rekao: jesam Srbin, ali sam i radnik, stoga ću u zrak dići one koji su me opljačkali - ne bi li to bio civilizacijski iskorak ? Bila bi to, još, i poetska pravda", napisao je Nikolaidis.
Udruženje novinara RS je juče podnelo krivičnu prijavu protiv šest urednika i novinara Federalne televizije (FTV), optužujući ih da su u svojim informativnim emisijama 9. januara, komentarišući proslavu Dana RS, širili versku, nacionalnu i rasnu mržnju.
SNP: Parlament CG da se izjasni o slučaju
Najjača crnogorska opoziciona stranka, Socijalistička narodna partija (SNP), zatražila je danas od rukovodstva crnogorskog parlamenta da se izjasni o, kako je navedeno, govoru mržnje savetnika predsednika Skupštine Crne Gore Andreja Nikolaidisa.
Šef poslaničkog kluba SNP Aleksandar Damjanović kazao je rukovodstvo crnogorskog parlamenta mora da se odredi prema navodima Nikolaidisa.
Potpredsednik SNP Vasilije Lalošević kazao je da Nikolaidis nije samo pisac, već je u konkretnom slučaju nastupio kao zvaničnik crnogorskog parlamenta.
“Skupština Crne Gore je najveća zakonodavna vlast u Crnoj Gori, a Nikolaidis može da saopštava stavove u svojim književnim delima, ali ne iz kabineta predsednika parlamenta”, istakao je on.
Podgorica -- Vlada Srbije uputila je crnogorskoj vladi demarš zbog ocena koje je nedavno izneo savetnik predsednika Skupštine Crne Gore, pisac Andrej Nikolaidis.
Kako su objavili podgorički listovi "Dan" i "Vijesti", protestnu notu uručio je predstavnik Ambasade Srbije u Crnoj Gori crnogorskom Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija.
Iz tog ministarstva i ambasade agenciji Beta danas još nije potvrđeno da li su pomenuti medijski navodi tačni, jer su na oba mesta rekli da su osobe koje bi mogle da daju informacije o tome "na sastanku" .
Nikolaidis je u tekstu, koji je 11. januara objavio na podgoričkom internet portalu Analitika, ocenio da bi nestanak Republike Srpske bilo "civilizacijski iskorak".
"Civilizacijski iskorak bio bi i da je Bole upotrebio dinamit i puške koje je sakrio u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavljali dvadesetogodišnjicu postojanja RS", napisao je Nikolaidis, aludirajući na Božidara Stanišljevića, koji je priznao da je u halu Borik uneo eksploziv i oružje.
Nikolaidis je objasnio da je RS "nešto što je stvoreno na zločinima koji su osuđeni u Hagu".
Opozicione stranke Pokret za promjene i Nova srpska demokratija zatražile su smenu Nikolaidisa s mesta savetnika predsednika Skupštine Crne Gore, kao i utvrđivanje odgovornosti samog Ranka Krivokapića.
Neparlamentarna Narodna stranka je ranije ocenila da Nikolaidis nije savetnik Krivokapića, nego Krivokapić njegov.
Predsednik Društva nezavisnih književnika Crne Gore Milorad Popović je ocenio da je izjava Nikolaidisa "ironija bizarnosti da se obeležava tvorevina (RS) koja je nastala na etničkom čišćenju".
Nikolaidis je poznati crnogorski pisac novije generacije, a prošle godine je za svoje stvaralaštvo dobio nagradu Evropske unije za književnost.
Udruženje novinara RS podnelo prijavu
Udruženje novinara Republike Srpske podnelo je krivičnu prijavu protiv savetnika predsednika Skupštine Crne Gore Andreja Nikolaidisa zbog teksta povodom proslave 20 godina formiranja RS u kojem je, kako se navodi, podsticao na terorizam, čime je počinio krivično delo.
U saopštenju se navodi da Udruženje novinara RS traži otvaranje istrage u kojoj će u postupku međunarodne pravne pomoći, a na osnovu sporazuma BiH i Crne Gore o međusobnoj saradnji u krivičnopravnim stvarima, biti saslušan Nikolaidis i pribavljeni inkriminisani tekstovi, a nakon toga podignuta optužnica zbog izvršenja navedenog krivičnog dela.
Udruženje novinara RS je, dodaje se, krivičnu prijavu podnelo jer je Nikolaidis nedavno napisao da bi bio "civilizacijski iskorak da je upotrebljen eksploziv u dvorani Borik u Banjaluci u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavljali 20 godina RS".
"Da je Bole, recimo, rekao: jesam Srbin, ali sam i radnik, stoga ću u zrak dići one koji su me opljačkali - ne bi li to bio civilizacijski iskorak ? Bila bi to, još, i poetska pravda", napisao je Nikolaidis.
Udruženje novinara RS je juče podnelo krivičnu prijavu protiv šest urednika i novinara Federalne televizije (FTV), optužujući ih da su u svojim informativnim emisijama 9. januara, komentarišući proslavu Dana RS, širili versku, nacionalnu i rasnu mržnju.
SNP: Parlament CG da se izjasni o slučaju
Najjača crnogorska opoziciona stranka, Socijalistička narodna partija (SNP), zatražila je danas od rukovodstva crnogorskog parlamenta da se izjasni o, kako je navedeno, govoru mržnje savetnika predsednika Skupštine Crne Gore Andreja Nikolaidisa.
Šef poslaničkog kluba SNP Aleksandar Damjanović kazao je rukovodstvo crnogorskog parlamenta mora da se odredi prema navodima Nikolaidisa.
Potpredsednik SNP Vasilije Lalošević kazao je da Nikolaidis nije samo pisac, već je u konkretnom slučaju nastupio kao zvaničnik crnogorskog parlamenta.
“Skupština Crne Gore je najveća zakonodavna vlast u Crnoj Gori, a Nikolaidis može da saopštava stavove u svojim književnim delima, ali ne iz kabineta predsednika parlamenta”, istakao je on.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Crnogorci izbacuju srpske pisce iz udžbenika
Godinama se iz nastavnih programa u Crnoj Gori izbacuju znameniti srpski pisci. Umesto Milorada Pavića i Matije Bećkovića - Andrej Nikolaidis i Esad Mekuli. Iz udžbenika nestali Sveti Sava, Teodosije, Jefimija, Stefan Lazarević, Jovan Jovanović Zmaj...
IZ NASTAVNIH programa za osnovnu i srednje škole u Crnoj Gori od 2004. do danas proterano je na desetine znamenitih srpskih pisaca, dok su na njihova mesta došli “domaći” stvaraoci, delom iz Matice crnogorske ili crnogorskog PEN centra.
Istraživanje je uradio nikšićki profesor Veselin Matović, koji je te godine sa još 26 svojih kolega ostao bez posla, protiveći se nasilju nad imenom srpskog jezika u Crnoj Gori. Od tada je i počeo progon srpskih pisaca koji je, kako on navodi, “urađen temeljno, od prvog razreda osnovne do četvrtog gimnazije”.
Preko noći iz udžbenika su nestali Sveti Sava, Teodosije, Jefimija, Stefan Lazarević, Konstantin Filozof, Jovan Jovanović Zmaj, kralj Nikola Prvi Petrović, Jakov Ignjatović, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Ljubomir Nenadović, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Milutin Bojić, Dušan Vasiljev, Oskar Davičo, Aleksandar Vučo, Antonije Isaković, Aleksandar Tišma, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić, Branko Radičević, Mira Alečković...
Zamenili su ih Andrej Nikolaidis, Sreten Asanović, Jevrem Brković, Mladen Lompar, Sreten Perović, Mirko Kovač, Husein Bašić, Balša Brković, Ognjen Spahić, Avdo Međedović, Esad Mekuli, Musa Ćazim Ćatović....
- Ministarstvo prosvete Crne Gore je pokušalo da pod etiketom nekakve nacionalno neutralne književnosti prokrijumčari u školske učionice lokalšovinističku, kulturocidnu i stranačku petljavinu, nazvavši je programom za nastavu književnosti u crnogorskom obrazovnom sistemu, tvrdeći čak, kako je “kvalitet pisaca i književnih djela (a ne ’nacionalni kriterijum’) bio odlučujući faktor” pri njenom sastavljanju. A koliko je ta izjava tačna govore činjenice da je od ukupnog broja književnih dela autora sa bivšeg jugoslovenskog prostora, predviđenih za obradu u osnovnoj školi, više od polovine pripalo autorima rođenim u Crnoj Gori. Među njima se nalaze desetine lokalnih pisaca nepoznatih kako široj javnosti tako i književnoj kritici kojima se daje više prostora nego najznačajnijim srpskim književnicima - rekao je za “Novosti” profesor Matović.
- Nema nijednog savremenog stvaraoca iz Crne Gore, koji sebe vidi u kontekstu srpske književnosti i stvara na srpskom jeziku. Zaobiđeni su ili marginalizovani mnogi veliki srpski književnici kako iz starije tako i iz savremene književnosti.
U odnosu na program za srpski jezik do 2004. godine u gimnaziji i srednjim stručnim školama iz prvog razreda su izbačeni Sv. Sava (Žitije Sv. Simeona), Teodosije (Žitije Sv. Save), Jefimija (Pohvala knezu Lazaru), Stefan Lazarević (Slovo ljubve), Konstantin Filozof (Žitije despota Stefana Lazarevića), Aleksa Šantić, Desanka Maksimović, Skender Kulenović, Mihailo Lalić, Dobriša Cesarić, Jovan. St. Popović, a uneseni “Lukrecija iliti ždero” (nepoznati autor), Đorđe Bizanti, Ljudevit Paskvalić.
- Izbačene su čak i epske narodne pesme: “Ženidba kralja Vukašina”, “Kosovka devojka”, “Marko Kraljević ukida svadbarinu”, “Deoba Jakšića”, “Ropstvo Janković Stojana”, “Hasanaginica” - pojašnjava profesor Matović. - Izuzetak su “Žendba Milića barjaktara” i dve pesme Starca Milije, koje oni, inače, svrstavaju u crnogorsku književnost! U prvom razredu potpuno je izostavljena srpska srednjovekovna književnost, počevši od Svetog Save, Domentijana, Teodosija, sve do Dositeja Obradovića, dok su iz četvrtog razreda najureni Miodrag Pavlović, Antonije Isaković, Aleksandar Tišma, Matija Bećković, Milorad Pavić, Ranko Jovović...
U uvodnoj napomeni za program nastave književnosti za osnovne i srednje škole u crnogorskom obrazovnom sistemu, koji je u primeni od 1. septembra 2011, navodi se da književnost nije zamišljena kao nacionalna, već kao ona “koja obuhvata južnoslovenski prostor i obuhvata reprezentativne pisce-predstavnike epoha u evropskoj i svjetskoj književnosti... Kvalitet pisaca i književnih djela bio je odlučujući faktor pri njihovu uvođenju u zajednički program”.
Godinama se iz nastavnih programa u Crnoj Gori izbacuju znameniti srpski pisci. Umesto Milorada Pavića i Matije Bećkovića - Andrej Nikolaidis i Esad Mekuli. Iz udžbenika nestali Sveti Sava, Teodosije, Jefimija, Stefan Lazarević, Jovan Jovanović Zmaj...
IZ NASTAVNIH programa za osnovnu i srednje škole u Crnoj Gori od 2004. do danas proterano je na desetine znamenitih srpskih pisaca, dok su na njihova mesta došli “domaći” stvaraoci, delom iz Matice crnogorske ili crnogorskog PEN centra.
Istraživanje je uradio nikšićki profesor Veselin Matović, koji je te godine sa još 26 svojih kolega ostao bez posla, protiveći se nasilju nad imenom srpskog jezika u Crnoj Gori. Od tada je i počeo progon srpskih pisaca koji je, kako on navodi, “urađen temeljno, od prvog razreda osnovne do četvrtog gimnazije”.
Preko noći iz udžbenika su nestali Sveti Sava, Teodosije, Jefimija, Stefan Lazarević, Konstantin Filozof, Jovan Jovanović Zmaj, kralj Nikola Prvi Petrović, Jakov Ignjatović, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Ljubomir Nenadović, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Milutin Bojić, Dušan Vasiljev, Oskar Davičo, Aleksandar Vučo, Antonije Isaković, Aleksandar Tišma, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić, Branko Radičević, Mira Alečković...
Zamenili su ih Andrej Nikolaidis, Sreten Asanović, Jevrem Brković, Mladen Lompar, Sreten Perović, Mirko Kovač, Husein Bašić, Balša Brković, Ognjen Spahić, Avdo Međedović, Esad Mekuli, Musa Ćazim Ćatović....
- Ministarstvo prosvete Crne Gore je pokušalo da pod etiketom nekakve nacionalno neutralne književnosti prokrijumčari u školske učionice lokalšovinističku, kulturocidnu i stranačku petljavinu, nazvavši je programom za nastavu književnosti u crnogorskom obrazovnom sistemu, tvrdeći čak, kako je “kvalitet pisaca i književnih djela (a ne ’nacionalni kriterijum’) bio odlučujući faktor” pri njenom sastavljanju. A koliko je ta izjava tačna govore činjenice da je od ukupnog broja književnih dela autora sa bivšeg jugoslovenskog prostora, predviđenih za obradu u osnovnoj školi, više od polovine pripalo autorima rođenim u Crnoj Gori. Među njima se nalaze desetine lokalnih pisaca nepoznatih kako široj javnosti tako i književnoj kritici kojima se daje više prostora nego najznačajnijim srpskim književnicima - rekao je za “Novosti” profesor Matović.
- Nema nijednog savremenog stvaraoca iz Crne Gore, koji sebe vidi u kontekstu srpske književnosti i stvara na srpskom jeziku. Zaobiđeni su ili marginalizovani mnogi veliki srpski književnici kako iz starije tako i iz savremene književnosti.
U odnosu na program za srpski jezik do 2004. godine u gimnaziji i srednjim stručnim školama iz prvog razreda su izbačeni Sv. Sava (Žitije Sv. Simeona), Teodosije (Žitije Sv. Save), Jefimija (Pohvala knezu Lazaru), Stefan Lazarević (Slovo ljubve), Konstantin Filozof (Žitije despota Stefana Lazarevića), Aleksa Šantić, Desanka Maksimović, Skender Kulenović, Mihailo Lalić, Dobriša Cesarić, Jovan. St. Popović, a uneseni “Lukrecija iliti ždero” (nepoznati autor), Đorđe Bizanti, Ljudevit Paskvalić.
- Izbačene su čak i epske narodne pesme: “Ženidba kralja Vukašina”, “Kosovka devojka”, “Marko Kraljević ukida svadbarinu”, “Deoba Jakšića”, “Ropstvo Janković Stojana”, “Hasanaginica” - pojašnjava profesor Matović. - Izuzetak su “Žendba Milića barjaktara” i dve pesme Starca Milije, koje oni, inače, svrstavaju u crnogorsku književnost! U prvom razredu potpuno je izostavljena srpska srednjovekovna književnost, počevši od Svetog Save, Domentijana, Teodosija, sve do Dositeja Obradovića, dok su iz četvrtog razreda najureni Miodrag Pavlović, Antonije Isaković, Aleksandar Tišma, Matija Bećković, Milorad Pavić, Ranko Jovović...
U uvodnoj napomeni za program nastave književnosti za osnovne i srednje škole u crnogorskom obrazovnom sistemu, koji je u primeni od 1. septembra 2011, navodi se da književnost nije zamišljena kao nacionalna, već kao ona “koja obuhvata južnoslovenski prostor i obuhvata reprezentativne pisce-predstavnike epoha u evropskoj i svjetskoj književnosti... Kvalitet pisaca i književnih djela bio je odlučujući faktor pri njihovu uvođenju u zajednički program”.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Crna Gora: Ambasada Kine uplatila Mugoši milion evra!
Na lični račun Marka Mugoše 1. januara je uplaćeno je preko 990.000 evra, a on je istog dana vratio banci kredit od 200.000 evra, da bi dan kasnije podigao sa računa pola miliona evra
Ambasada Kine u Crnoj Gori uplatila je prvog dana ove godine Marku Mugoši, mlađem sinu gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše, više od preko 990.000 evra, pišu podgoričke “Vijesti”.
Uplata je na lični račun Marka Mugoše legla 1. januara, a istog dana on je vratio banci kredit od 200.000 evra, da bi dan kasnije, tvrdi se, Marko Mugoša podigao sa svog računa pola miliona evra u kešu.
Kineska ambasada nije odgovorila na pitanja upućena 11. aprila da li je Mugoši uplaćen iznos od blizu milion evra, koja je svrha transakcije, kao i zbog čega je obavljena u vreme novogodišnjih praznika.
Marko Mugoša se, pišu “Vijesti”, nije javljao na mobilni, kao što niko nije odgovarao na pozive prema fiksnom telefonu u njegovoj kompaniji “Monte verde M”.
Na lični račun Marka Mugoše 1. januara je uplaćeno je preko 990.000 evra, a on je istog dana vratio banci kredit od 200.000 evra, da bi dan kasnije podigao sa računa pola miliona evra
Ambasada Kine u Crnoj Gori uplatila je prvog dana ove godine Marku Mugoši, mlađem sinu gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše, više od preko 990.000 evra, pišu podgoričke “Vijesti”.
Uplata je na lični račun Marka Mugoše legla 1. januara, a istog dana on je vratio banci kredit od 200.000 evra, da bi dan kasnije, tvrdi se, Marko Mugoša podigao sa svog računa pola miliona evra u kešu.
Kineska ambasada nije odgovorila na pitanja upućena 11. aprila da li je Mugoši uplaćen iznos od blizu milion evra, koja je svrha transakcije, kao i zbog čega je obavljena u vreme novogodišnjih praznika.
Marko Mugoša se, pišu “Vijesti”, nije javljao na mobilni, kao što niko nije odgovarao na pozive prema fiksnom telefonu u njegovoj kompaniji “Monte verde M”.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Šta sad dižu toliku frku oko ove isplate?
Možda im je dječarac nosio gajbice?
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Montenegro
Crnogorci veći katolici od Poljaka
Mnogo bure zbog temeljnog ugovora između Vlade Crne Gore i Svete stolice. Veća prava nego igde u svetu, primat kanonskog prava nad državnim
PODGORICA - Da li je Crna Gora ”katoličkija” država od, recimo, Hrvatske ili Poljske? Po broju katolika nije, ali po pravima koja će Katolička crkva u Crnoj Gori imati po temeljnom ugovoru (konkordatu), koji će ovih dana biti usvojen u parlamentu - jeste.
To tvrdi i Tanja Žurić, nekadašnji službenik crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i do pre nekoliko meseci tehnički sekretar Ambasade Crne Gore u Vatikanu.
- Do sporazuma koji je potpisan 24. juna prošle godine stiglo se suptilnim i dugim radom diplomatija obeju strana: za Svetu stolicu apostolskog nuncija Alasandra D’Erika, a za Crnu Goru ambasadora Antuna Sbutege. Tekst, međutim, karakteriše duboki nedostatak ravnoteže međusobnih prava i obaveza. Daju se ustupci koji čak ni u pretežno katoličkim zemljama, kao što je Poljska ili Hrvatska, nisu odobreni Svetoj stolici - kaže Tanja Žurić. - Zaključak bi, bez zajedljivosti, bio da je nuncije D’Eriko obavio više nego mudar posao, dok je u interesu Crne Gore da se pre ratifikacije uradi revizija.
Za to je, izgleda, kasno. Rasprava o konkordatu završena je u parlamentu, čeka se samo izglasavanje. Tako će Sveta stolica dobiti prava kakva nema drugde u svetu! Pre svega, Crkva će imati status ”javno-pravnog subjektiviteta”, kakav se, inače, daje državi ili teritorijalnim i lokalnim entitetima. Rečju, priznaje se primat kanonskog prava Katoličke crkve nad zakonima Crne Gore, što je, u praksi, ”privatna autonomija” sa atributima opštine. Iz temeljnog ugovora izostala je i obaveza obaveštavanja o imenovanju diocezijanskog biskupa, a teritorija parohija je ”nedodirljiva” za crnogorske zakone, do te mere da crkva može, na primer, da gradi zgrade gde god hoće .
U pozadini celog ”slučaja” ima i politike, pošto je Vlada potpisala sporazume s Islamskom i Jevrejskom verskom zajednicom, a uskoro će i sa katoličkom - ali nije i sa Pravoslavnom crkvom.
Sve države u regionu imaju takav akt, ali su ugovor potpisale prvo sa najbrojnijom zajednicom - kaže Budimir Aleksić, poslanik Nove srpske demokratije.
Protejerej Velibor Džomić, pravni koordinator Cetinjske mitropolije, kaže da Pravoslavna crkva sada očekuje ugovor istovetan konkordatu. Na primedbe iz vladajućih partija da Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori nije ”registrovana”, pa se ”nema sa kim” potpisati ugovor, on kaže da sličnih primera ima u najbližem komšiluku.
- Nema spora da se temeljnim ugovorom doprinosi međunarodnom ugledu Crne Gore - kaže Džomić. - Ali da li se selektivnim i sadržinski različitim ugovorima doprinosi unutrašnjem skladu i širenju verske tolerancije ako se najbrojnija crkva ne samo ostavlja za kraj, nego se poriče i da postoji? Drugo, svi ugovori su neprimenjivi ukoliko se hitno ne izmeni više od 50 važećih zakona. Izgleda da je važnije da se ugovor ratifikuje i potpiše, da to vide birači i zabeleže mediji, nego kako će se primenjivati.
TRI ODSTO KATOLIKA
u Crnoj Gori ima tri odsto od ukupnog stanovništva, dok je pravoslavne vere - 70 odsto građana. Da je pravoslavlje usađeno u narod, pokazale su prošlog vikenda svečanosti povodom dana Svetog Vasilija i dolaska patrijarha Irineja u Nikšić: pod ostroškim manastirom i na litiji bilo je po više od 40.000 ljudi, što do sada nije zabeleženo.
AMBASADOR BEZ MANDATA
JEDAN od kreatora ugovora sa Svetom stolicom je crnogorski ambasador Anton Sbutega, pripadnik vitezova Malteškog reda. Njemu je pre više od dve godine istekao mandat, ali je i dalje na dužnosti.
Mnogo bure zbog temeljnog ugovora između Vlade Crne Gore i Svete stolice. Veća prava nego igde u svetu, primat kanonskog prava nad državnim
PODGORICA - Da li je Crna Gora ”katoličkija” država od, recimo, Hrvatske ili Poljske? Po broju katolika nije, ali po pravima koja će Katolička crkva u Crnoj Gori imati po temeljnom ugovoru (konkordatu), koji će ovih dana biti usvojen u parlamentu - jeste.
To tvrdi i Tanja Žurić, nekadašnji službenik crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i do pre nekoliko meseci tehnički sekretar Ambasade Crne Gore u Vatikanu.
- Do sporazuma koji je potpisan 24. juna prošle godine stiglo se suptilnim i dugim radom diplomatija obeju strana: za Svetu stolicu apostolskog nuncija Alasandra D’Erika, a za Crnu Goru ambasadora Antuna Sbutege. Tekst, međutim, karakteriše duboki nedostatak ravnoteže međusobnih prava i obaveza. Daju se ustupci koji čak ni u pretežno katoličkim zemljama, kao što je Poljska ili Hrvatska, nisu odobreni Svetoj stolici - kaže Tanja Žurić. - Zaključak bi, bez zajedljivosti, bio da je nuncije D’Eriko obavio više nego mudar posao, dok je u interesu Crne Gore da se pre ratifikacije uradi revizija.
Za to je, izgleda, kasno. Rasprava o konkordatu završena je u parlamentu, čeka se samo izglasavanje. Tako će Sveta stolica dobiti prava kakva nema drugde u svetu! Pre svega, Crkva će imati status ”javno-pravnog subjektiviteta”, kakav se, inače, daje državi ili teritorijalnim i lokalnim entitetima. Rečju, priznaje se primat kanonskog prava Katoličke crkve nad zakonima Crne Gore, što je, u praksi, ”privatna autonomija” sa atributima opštine. Iz temeljnog ugovora izostala je i obaveza obaveštavanja o imenovanju diocezijanskog biskupa, a teritorija parohija je ”nedodirljiva” za crnogorske zakone, do te mere da crkva može, na primer, da gradi zgrade gde god hoće .
U pozadini celog ”slučaja” ima i politike, pošto je Vlada potpisala sporazume s Islamskom i Jevrejskom verskom zajednicom, a uskoro će i sa katoličkom - ali nije i sa Pravoslavnom crkvom.
Sve države u regionu imaju takav akt, ali su ugovor potpisale prvo sa najbrojnijom zajednicom - kaže Budimir Aleksić, poslanik Nove srpske demokratije.
Protejerej Velibor Džomić, pravni koordinator Cetinjske mitropolije, kaže da Pravoslavna crkva sada očekuje ugovor istovetan konkordatu. Na primedbe iz vladajućih partija da Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori nije ”registrovana”, pa se ”nema sa kim” potpisati ugovor, on kaže da sličnih primera ima u najbližem komšiluku.
- Nema spora da se temeljnim ugovorom doprinosi međunarodnom ugledu Crne Gore - kaže Džomić. - Ali da li se selektivnim i sadržinski različitim ugovorima doprinosi unutrašnjem skladu i širenju verske tolerancije ako se najbrojnija crkva ne samo ostavlja za kraj, nego se poriče i da postoji? Drugo, svi ugovori su neprimenjivi ukoliko se hitno ne izmeni više od 50 važećih zakona. Izgleda da je važnije da se ugovor ratifikuje i potpiše, da to vide birači i zabeleže mediji, nego kako će se primenjivati.
TRI ODSTO KATOLIKA
u Crnoj Gori ima tri odsto od ukupnog stanovništva, dok je pravoslavne vere - 70 odsto građana. Da je pravoslavlje usađeno u narod, pokazale su prošlog vikenda svečanosti povodom dana Svetog Vasilija i dolaska patrijarha Irineja u Nikšić: pod ostroškim manastirom i na litiji bilo je po više od 40.000 ljudi, što do sada nije zabeleženo.
AMBASADOR BEZ MANDATA
JEDAN od kreatora ugovora sa Svetom stolicom je crnogorski ambasador Anton Sbutega, pripadnik vitezova Malteškog reda. Njemu je pre više od dve godine istekao mandat, ali je i dalje na dužnosti.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Mislim da ce ekipa " Crnogorskih humanitaraca " morati da obidje po kojeg novinara ili agenciju u Srbiji jer su da prostite , neki poceli bas da se proseravaju ........ 
E sad da nebi bilo jednostrano mozda ce i jedna ekipa " Crnogoraca humanitaraca iz dijaspore " morati da obidju neke pojedince po Crnoj Gori jer su i tamo poceli ......
Rasplet sledi !!
E sad da nebi bilo jednostrano mozda ce i jedna ekipa " Crnogoraca humanitaraca iz dijaspore " morati da obidju neke pojedince po Crnoj Gori jer su i tamo poceli ......
Rasplet sledi !!
Re: Montenegro
DRUG ČLAN: Svaki četvrti Crnogorac u DPS!
Od 120.000 građana Crne Gore sa partijskom knjižicom, u Demokratskoj partiji socijalista je čak 100.000!
Od oko 450.000 punoletnih Crnogoraca, njih 120.000 ima člansku kartu neke političke partije, što znači da je svaki četvrti stranački angažovan.
Prema podacima koje su dostavili predstavnici parlamentarnih stranaka, ubedljivo najviše članova ima Demokratska partija socijalista – oko 100.000 građana, objavio je list “Dan”.
Pretpostavlja se da posle DPS najviše članova ima najjača opoziciona stranka – Socijalistička narodna partija, ali iz te partije “Danu” nisu želeli da saopšte broj svojih registrovanih članova.
Socijaldemokratska partija SDP ima oko 8.000 registrovanioh članova, Pokret za promene 7.000, a Nova srpska demokratija NOVA 6.000.
Od 120.000 građana Crne Gore sa partijskom knjižicom, u Demokratskoj partiji socijalista je čak 100.000!
Od oko 450.000 punoletnih Crnogoraca, njih 120.000 ima člansku kartu neke političke partije, što znači da je svaki četvrti stranački angažovan.
Prema podacima koje su dostavili predstavnici parlamentarnih stranaka, ubedljivo najviše članova ima Demokratska partija socijalista – oko 100.000 građana, objavio je list “Dan”.
Pretpostavlja se da posle DPS najviše članova ima najjača opoziciona stranka – Socijalistička narodna partija, ali iz te partije “Danu” nisu želeli da saopšte broj svojih registrovanih članova.
Socijaldemokratska partija SDP ima oko 8.000 registrovanioh članova, Pokret za promene 7.000, a Nova srpska demokratija NOVA 6.000.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Ko najduže izdrži u hladovini, dobija 200 evra
Pobednici će dobiti i medalje "Ima 'ljeba bez motike"
Zašto Crnogorac drži stolicu pored kreveta? Da se odmori kad ustane.
Verujemo da vam je poznat ovaj, kao i mnogi drugi vicevi na račun crnogorske lenjosti.
Međutim, vlasnici etno sela "Montenegro", nedaleko od Nikšića, odlučili su da se našale na račun tog i sličnih viceva i da organizuju takmičenje u izležavanju.
Naime, u njihovom odmaralištu će krajem juna biti održano takmičenje u odmaranju u hladovini, a pobedniku, odnosno onom ko najduže izdrži, sleduje nagrada u iznosu od 200 evra.
– Ko kaže da se pare ne mogu zaraditi ležeći! Pravila su prosta – takmičaru je dozvoljeno da pije vodu i da uzima hranu, ali mu nije dozvoljeno da ustaje sa mesta odmaranja, bez obzira na povod, makar to bio i odlazak do toaleta – objasnili su organizatori za crnogorske Vijesti.
Oni dodaju da su za takmičenje izabrali stogodišnji javor, kako bi njegov hlad pružio što bolji ambijent učesnicima. Pored novčane nagrade, najboljima će biti dodeljene i medalje "Ima ‘ljeba bez motike".
Pobednici će dobiti i medalje "Ima 'ljeba bez motike"
Zašto Crnogorac drži stolicu pored kreveta? Da se odmori kad ustane.
Verujemo da vam je poznat ovaj, kao i mnogi drugi vicevi na račun crnogorske lenjosti.
Međutim, vlasnici etno sela "Montenegro", nedaleko od Nikšića, odlučili su da se našale na račun tog i sličnih viceva i da organizuju takmičenje u izležavanju.
Naime, u njihovom odmaralištu će krajem juna biti održano takmičenje u odmaranju u hladovini, a pobedniku, odnosno onom ko najduže izdrži, sleduje nagrada u iznosu od 200 evra.
– Ko kaže da se pare ne mogu zaraditi ležeći! Pravila su prosta – takmičaru je dozvoljeno da pije vodu i da uzima hranu, ali mu nije dozvoljeno da ustaje sa mesta odmaranja, bez obzira na povod, makar to bio i odlazak do toaleta – objasnili su organizatori za crnogorske Vijesti.
Oni dodaju da su za takmičenje izabrali stogodišnji javor, kako bi njegov hlad pružio što bolji ambijent učesnicima. Pored novčane nagrade, najboljima će biti dodeljene i medalje "Ima ‘ljeba bez motike".
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Montenegro
CG BBC-ju: Nismo mafijaška država
Podgorica -- Ambasada Crne Gore u Velikoj Britaniji zatražila je ispravku od uredništva BBC-ja, zbog emisije u kojoj je Crna Gora okarakterisana kao mafijaška država.
U reagovanju Ambasade se navodi da je u emisiji Bi-Bi-Sija iznet niz neistinitih i neargumentovanih tvrdnji, a Crna Gora je okarakterisana kao mafijaška država, oslanjajući se isključivo na informacije dobijene od organizatora antivladinih protesta u Podgorici.
Iz crnogorske vlade je saopšteno da se u reagovanju Ambasade podseća da Crna Gora, prema različitim međunarodnim pokazateljima, ostvaruje napredak u praktično svim oblastima.
"Snažno se protivimo jednostranom i pristrasnom tonu čitavog izveštaja i načinu na koji je Crna Gora predstavljena kao mafijaška država jedino na osnovu informacija dobijenih od aktivnih učesnika, odnosno organizatora trenutnih antivladinih protesta", navodi se u reagovanju.
U reagovanju Ambasade navodi se čitav niz primera kršenja kodeksa Britanskog regulatornog tela za elektronske medije "Ofkom".
"Neistiniti su navodi da je bivši premijer Milo Đukanović naredio granatiranje Dubrovnika, da aktuelni predsednik vlade Igor Lukšić svog prethodnika oslovljava upotrebljavajući njegovu pređašnju titulu i da je navodno priznao da je raniji premijer kontroverzan", piše u reagovanju.
Ambasada Crne Gore, takođe, demantuje da je vlada snosila sve troškove kredita datog Prvoj banci, navodeći da je upravo Lukšić u delu emisije, za koji je uredništvo emisije Bi-Bi-Sija odlučilo da ne emituje, kazao da je ta komercijalna banka na vreme vratila čitav iznos kredita.
"Najočigledniji primer kršenja novinarske etike je etiketiranje Crne Gore kao mafijaške države. Neistinito je i nepravedno nazvati zemlju sa najmanjom stopom kriminala u Evropi u 2011. godini mafijaškom državom, zbog tvrdnji o malverzacijama uprave jedne privatne komercijalne banke iz 2008. godine", navodi Ambasada.
Kako se ističe, autori emisije Bi-Bi-Sija su objavili netačne, obmanjujuće ili iskrivljene informacije, i time prekršili britanski novinarski kodeks.
"Iako možemo da razumemo jednostrani stav autora o politici EU i korišćenje Crne Gore u negativnom kontekstu evro-skepticizma, to ipak ne opravdava to što nisu proverili činjenice, nisu rekli istinu i nisu napravili jasnu razliku između komentara, pretpostavke i činjenice", ističe se u reagovanju Ambasade.
Podgorica -- Ambasada Crne Gore u Velikoj Britaniji zatražila je ispravku od uredništva BBC-ja, zbog emisije u kojoj je Crna Gora okarakterisana kao mafijaška država.
U reagovanju Ambasade se navodi da je u emisiji Bi-Bi-Sija iznet niz neistinitih i neargumentovanih tvrdnji, a Crna Gora je okarakterisana kao mafijaška država, oslanjajući se isključivo na informacije dobijene od organizatora antivladinih protesta u Podgorici.
Iz crnogorske vlade je saopšteno da se u reagovanju Ambasade podseća da Crna Gora, prema različitim međunarodnim pokazateljima, ostvaruje napredak u praktično svim oblastima.
"Snažno se protivimo jednostranom i pristrasnom tonu čitavog izveštaja i načinu na koji je Crna Gora predstavljena kao mafijaška država jedino na osnovu informacija dobijenih od aktivnih učesnika, odnosno organizatora trenutnih antivladinih protesta", navodi se u reagovanju.
U reagovanju Ambasade navodi se čitav niz primera kršenja kodeksa Britanskog regulatornog tela za elektronske medije "Ofkom".
"Neistiniti su navodi da je bivši premijer Milo Đukanović naredio granatiranje Dubrovnika, da aktuelni predsednik vlade Igor Lukšić svog prethodnika oslovljava upotrebljavajući njegovu pređašnju titulu i da je navodno priznao da je raniji premijer kontroverzan", piše u reagovanju.
Ambasada Crne Gore, takođe, demantuje da je vlada snosila sve troškove kredita datog Prvoj banci, navodeći da je upravo Lukšić u delu emisije, za koji je uredništvo emisije Bi-Bi-Sija odlučilo da ne emituje, kazao da je ta komercijalna banka na vreme vratila čitav iznos kredita.
"Najočigledniji primer kršenja novinarske etike je etiketiranje Crne Gore kao mafijaške države. Neistinito je i nepravedno nazvati zemlju sa najmanjom stopom kriminala u Evropi u 2011. godini mafijaškom državom, zbog tvrdnji o malverzacijama uprave jedne privatne komercijalne banke iz 2008. godine", navodi Ambasada.
Kako se ističe, autori emisije Bi-Bi-Sija su objavili netačne, obmanjujuće ili iskrivljene informacije, i time prekršili britanski novinarski kodeks.
"Iako možemo da razumemo jednostrani stav autora o politici EU i korišćenje Crne Gore u negativnom kontekstu evro-skepticizma, to ipak ne opravdava to što nisu proverili činjenice, nisu rekli istinu i nisu napravili jasnu razliku između komentara, pretpostavke i činjenice", ističe se u reagovanju Ambasade.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Ma, pusti budalu
Njeguši su jedno od najsvetijih i za Crnogorce najznačajnijih mesta. Tu je nastala dinastija Petrović, na Njegušima je rođen i veliki Njegoš, "tamo se vazda rađalo, živjelo i umiralo u časti i poštenju". Bilo nekada, sada je drugačije. Godine, nova vremena i novi običaji, ili interesi, doneli su u Njeguše mržnju prema nečemu što je, reći će vam svaki Srbin iz Crne Gore, najcenjenije bilo u Njegušima; donelo je mržnju prema srpstvu i Srbima. Milo Kadija, čuli ste sigurno, isterao je iz svog restorana Kadmi, na Njegušima, Veselinku Rajković koja je tu svratila sa petoro dece da ručaju. Društvo im je pravila i jedna monahinja Srpske pravoslavne crkve. Čuvši da su Srbi, Milo ih je izbacio napolje.
Više od tog fašističkog ispada gade mi se reakcije koje, ovim povodom, dolaze iz Crne Gore, ali i iz Srbije. Mislim na ono: To je izolovan slučaj; Ma pusti budalu, takav je on oduvek; Crnogorci vole Srbe; Mi smo jedan narod; Srbi i Crnogorci su braća... Ništa od ovoga nije tačno, Milo Kadija nije budala, ovo nije izolovan slučaj, a Srbi i Crnogorci nisu braća. To je nekada, istina, bio jedan narod, ali kako se stvari odvijaju, kako vreme prolazi, Srbi će kroz, uzmimo, desetak godina, u Crnogorcima dobiti najveće mrzitelje. Mrtva trka sa Hrvatima.
Sklapanje očiju pred istinom vodi u još veći problem. Krajnje je vreme da se umesto gornjih "objašnjenja" otvoreno kaže da u Crnoj Gori brže od korova buja antisrpstvo. Crna Gora se, ako je neko zaboravio, 2006. godine, odvojila od Srbije, osamostalila, na talasu antisrpstva, priči o vekovnoj ugroženosti, na širenju straha da će Srbija progutati Crnu Goru, satrti je u crnu zemlju, napraviti od nje malu srpsku avliju.
Pre dvadesetak dana na Cetinju, prilikom jednog sportskog susreta, gostovanja košarkašica iz Beograda, domaća publika je horski urlikala: "Srbe na vrbe!". Niko nije reagovao. I tada se čulo: To je izolovan slučaj.
Nije izolovan slučaj; mržnja prema Srbiji i Srbima dohranjuje se u Crnoj Gori godinama, vrlo precizno i pedantno. To rade najviši državni funkcioneri, na čelu sa Rankom Krivokapićem, predsednikom Skupštine Crne gore, to je državna politika.
Početkom ove godine najpoznatiji (i najcenjeniji) crnogorski pisac Andrej Nikolaidis objavio je tekst u kojem, toga se sigurno sećate, žali što jedan slučaj zabeležen u Banjaluci nije okončan likvidacijom tadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, premijera, Mirka Cvetkovića, ministra Dačića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Na reagovanja iz Srbije ustao je spomenuti Krivokapić, čiji je Nikolaidis službeni savetnik, i odbacio svaku mogućnost da se bar izvini nekome u Srbiji.
U državnom aparatu, diplomatiji, sudstvu, policiji... Crne Gore, nema Srba. Ako ste Srbin pre ćete u Crnoj Gori dobiti premiju igara na sreću nego mesto u državnom aparatu. Crnogorska država vodi nekoliko procesa protiv sveštenika Srpske pravoslavne crkve, sa ciljem da ih protera iz zemlje, jer, eto, nemaju dozvolu za boravak.
U slučaju Mila Kadije država nije reagovala. A trebalo je? Naravno, da zatvori restoran; pokrene proces protiv Mila zbog širenja rasne mržnje i netrpeljivosti, izloži ovu bitangu medijskom ruženju, rezolutno izađe sa stavom da to nije Crna Gora, da se Crna Gora stidi zbog Mila Kadije. To bi se, u normalnim okolnostima, očekivalo od Podgorice.
A Beograd? Kako je on reagovao? Nikako. Ni slova, ni jedne jedine službene reakcije. Nešto je prozborio Aleksandar Čotrić, iz nadležnog odbora Skupštine Srbije, ali zar je to nivo sa koga se država oglašava u ovakvim situacijama.
Držim da je ambasador Srbije u Crnoj Gori ovim povodom morao da ode u Vladu Crne Gore, uloži protestnu notu i traži objašnjenje. Taj se nije ni oglasio. Kao da ga nema. Čije on interese brani u Podgorici, ko ga tamo i zbog čega drži?
Rečeno je bezbroj puta, ali ponoviću: drugi nas cene onoliko koliko mi sami sebe cenimo. I za kraj iznosim podatak koji vam, možda, nije poznat, a vrlo je inspirativan za razmišljanje: na popisu stanovništva održanom u Crnoj Gori, na samom početku 20. veka, 97 odsto stanovnika izjasnilo se kao Srbi. Da vam pomognem; u međuvremenu ovim prostorima protutnjao je komunizam.
Njeguši su jedno od najsvetijih i za Crnogorce najznačajnijih mesta. Tu je nastala dinastija Petrović, na Njegušima je rođen i veliki Njegoš, "tamo se vazda rađalo, živjelo i umiralo u časti i poštenju". Bilo nekada, sada je drugačije. Godine, nova vremena i novi običaji, ili interesi, doneli su u Njeguše mržnju prema nečemu što je, reći će vam svaki Srbin iz Crne Gore, najcenjenije bilo u Njegušima; donelo je mržnju prema srpstvu i Srbima. Milo Kadija, čuli ste sigurno, isterao je iz svog restorana Kadmi, na Njegušima, Veselinku Rajković koja je tu svratila sa petoro dece da ručaju. Društvo im je pravila i jedna monahinja Srpske pravoslavne crkve. Čuvši da su Srbi, Milo ih je izbacio napolje.
Više od tog fašističkog ispada gade mi se reakcije koje, ovim povodom, dolaze iz Crne Gore, ali i iz Srbije. Mislim na ono: To je izolovan slučaj; Ma pusti budalu, takav je on oduvek; Crnogorci vole Srbe; Mi smo jedan narod; Srbi i Crnogorci su braća... Ništa od ovoga nije tačno, Milo Kadija nije budala, ovo nije izolovan slučaj, a Srbi i Crnogorci nisu braća. To je nekada, istina, bio jedan narod, ali kako se stvari odvijaju, kako vreme prolazi, Srbi će kroz, uzmimo, desetak godina, u Crnogorcima dobiti najveće mrzitelje. Mrtva trka sa Hrvatima.
Sklapanje očiju pred istinom vodi u još veći problem. Krajnje je vreme da se umesto gornjih "objašnjenja" otvoreno kaže da u Crnoj Gori brže od korova buja antisrpstvo. Crna Gora se, ako je neko zaboravio, 2006. godine, odvojila od Srbije, osamostalila, na talasu antisrpstva, priči o vekovnoj ugroženosti, na širenju straha da će Srbija progutati Crnu Goru, satrti je u crnu zemlju, napraviti od nje malu srpsku avliju.
Pre dvadesetak dana na Cetinju, prilikom jednog sportskog susreta, gostovanja košarkašica iz Beograda, domaća publika je horski urlikala: "Srbe na vrbe!". Niko nije reagovao. I tada se čulo: To je izolovan slučaj.
Nije izolovan slučaj; mržnja prema Srbiji i Srbima dohranjuje se u Crnoj Gori godinama, vrlo precizno i pedantno. To rade najviši državni funkcioneri, na čelu sa Rankom Krivokapićem, predsednikom Skupštine Crne gore, to je državna politika.
Početkom ove godine najpoznatiji (i najcenjeniji) crnogorski pisac Andrej Nikolaidis objavio je tekst u kojem, toga se sigurno sećate, žali što jedan slučaj zabeležen u Banjaluci nije okončan likvidacijom tadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, premijera, Mirka Cvetkovića, ministra Dačića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Na reagovanja iz Srbije ustao je spomenuti Krivokapić, čiji je Nikolaidis službeni savetnik, i odbacio svaku mogućnost da se bar izvini nekome u Srbiji.
U državnom aparatu, diplomatiji, sudstvu, policiji... Crne Gore, nema Srba. Ako ste Srbin pre ćete u Crnoj Gori dobiti premiju igara na sreću nego mesto u državnom aparatu. Crnogorska država vodi nekoliko procesa protiv sveštenika Srpske pravoslavne crkve, sa ciljem da ih protera iz zemlje, jer, eto, nemaju dozvolu za boravak.
U slučaju Mila Kadije država nije reagovala. A trebalo je? Naravno, da zatvori restoran; pokrene proces protiv Mila zbog širenja rasne mržnje i netrpeljivosti, izloži ovu bitangu medijskom ruženju, rezolutno izađe sa stavom da to nije Crna Gora, da se Crna Gora stidi zbog Mila Kadije. To bi se, u normalnim okolnostima, očekivalo od Podgorice.
A Beograd? Kako je on reagovao? Nikako. Ni slova, ni jedne jedine službene reakcije. Nešto je prozborio Aleksandar Čotrić, iz nadležnog odbora Skupštine Srbije, ali zar je to nivo sa koga se država oglašava u ovakvim situacijama.
Držim da je ambasador Srbije u Crnoj Gori ovim povodom morao da ode u Vladu Crne Gore, uloži protestnu notu i traži objašnjenje. Taj se nije ni oglasio. Kao da ga nema. Čije on interese brani u Podgorici, ko ga tamo i zbog čega drži?
Rečeno je bezbroj puta, ali ponoviću: drugi nas cene onoliko koliko mi sami sebe cenimo. I za kraj iznosim podatak koji vam, možda, nije poznat, a vrlo je inspirativan za razmišljanje: na popisu stanovništva održanom u Crnoj Gori, na samom početku 20. veka, 97 odsto stanovnika izjasnilo se kao Srbi. Da vam pomognem; u međuvremenu ovim prostorima protutnjao je komunizam.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5591
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Montenegro
Svaka čast Dmitroviću Rale! No kad si toliko znaven, pa znaš o svačemu, bi li nam reka’ jesu li to komunisti o državnome trošku divot-knjigu „Nekoliko krvavih slika iz albuma Petrovića - Njegoševog doma” na 320 stranica Leta Gospodnjeg 1898. na Spasovdan štampali, a sa ciljem da knjaza Nikolu „u srce zaboli” uz riječi o „nesrpskome radu Njegoševog doma” i o Petru II koji "Neka počiva na Lovćenu, jer zbilja, kao da mu je sam Bog naredio da na samrtnom času izabere to mjesto za vječiti boravak među zvjerovima i na tom svijetu, kao što je sam bio zvijere i razvratnik na ovome".
Ja ne bi reka’ da su baš komunisti turili lagum podno Bratskoga Jedinstva. No ti udri činjenično, pa đe pretegne.
Ja ne bi reka’ da su baš komunisti turili lagum podno Bratskoga Jedinstva. No ti udri činjenično, pa đe pretegne.
Acriter et Fideliter!
Re: Montenegro
Crna Gora: Bivši lider SNP i osam članova podneli ostavke
Bivši lider Socijalističke narodne partije Crne Gore (SNP) i još osam članova glavnog odbora najače opozicione partije saopštili su večeras da su podneli ostavke u tom stranačkom telu.
Oni su se ranije priključili Demokratskom frontu (DF) i ostavke su podneli uoči sutrašnje sednice glavnog odbora stranke na kojoj bi trebalo da se raspravlja o sastavu izborne liste SNP-a za parlamentarne izbore 14. oktobra.
Naveli su da podnošenjem ostavke i dalje ostaju članovi SNP-a, jer odluku o njihovom isključenju "mogu doneti samo matični odbori partije".
Bulatović i grupa članova SNP-a koja je prišla Demokratskom frontu, saopštili su da je dnevnim redom sutrašnje sednice glavnog odbora te stranke kao prva tačka predviđenja glasanje o nepoverenju onima koji su pristupili DF-u.
Predloženim dnevnim redom, kako se ocenjuje, lider stranke Srđan Milić "želi da zamaskira centralnu temu" najvažnijeg stranačkog organa, a to je sastavljanje poslaničke liste.
SNP, koja je 1997. godine nastala cepanjem vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), potresaju unutrašnji sukobi.
Grupa na čelu sa bivšim liderom Bulatovićem zalagala se za objedinjavanje opozicije "u borbi protiv režima", ali je ostala u manjini jer se stranka opredelila za samostalan nastup na parlamentarnim izborima.
Bivši članovi glavnog odbora uvereni su da neće biti isključeni iz stranke jer, kako navode, to nije praksa stranke. Oni ukazuju na primer članova koji su u Kolašinu u koaliciji s DPS-om Mila Đukanovića, a i dalje imaju partijske knjižice SNP-a.
Demokratski front okupio je Pokret za promene, Novu srspku demokratiju (NOVA) i ugledne pojedince. Na čelu izborne liste Fronta je bivši dolplomata i profesor na univerzitetu u Rimu Miodrag Lekić.
Bivši lider Socijalističke narodne partije Crne Gore (SNP) i još osam članova glavnog odbora najače opozicione partije saopštili su večeras da su podneli ostavke u tom stranačkom telu.
Oni su se ranije priključili Demokratskom frontu (DF) i ostavke su podneli uoči sutrašnje sednice glavnog odbora stranke na kojoj bi trebalo da se raspravlja o sastavu izborne liste SNP-a za parlamentarne izbore 14. oktobra.
Naveli su da podnošenjem ostavke i dalje ostaju članovi SNP-a, jer odluku o njihovom isključenju "mogu doneti samo matični odbori partije".
Bulatović i grupa članova SNP-a koja je prišla Demokratskom frontu, saopštili su da je dnevnim redom sutrašnje sednice glavnog odbora te stranke kao prva tačka predviđenja glasanje o nepoverenju onima koji su pristupili DF-u.
Predloženim dnevnim redom, kako se ocenjuje, lider stranke Srđan Milić "želi da zamaskira centralnu temu" najvažnijeg stranačkog organa, a to je sastavljanje poslaničke liste.
SNP, koja je 1997. godine nastala cepanjem vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), potresaju unutrašnji sukobi.
Grupa na čelu sa bivšim liderom Bulatovićem zalagala se za objedinjavanje opozicije "u borbi protiv režima", ali je ostala u manjini jer se stranka opredelila za samostalan nastup na parlamentarnim izborima.
Bivši članovi glavnog odbora uvereni su da neće biti isključeni iz stranke jer, kako navode, to nije praksa stranke. Oni ukazuju na primer članova koji su u Kolašinu u koaliciji s DPS-om Mila Đukanovića, a i dalje imaju partijske knjižice SNP-a.
Demokratski front okupio je Pokret za promene, Novu srspku demokratiju (NOVA) i ugledne pojedince. Na čelu izborne liste Fronta je bivši dolplomata i profesor na univerzitetu u Rimu Miodrag Lekić.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Vlast u Crnoj Gori ostaće nepromenjena
Milo Đukanović proglasio je izbornu pobedu koalicije Evropska Crna Gora, ističući da će vlast u toj državi u narednom periodu ostati nepromenjena
Ostvarili smo sjajan rezultat i veliku pobedu, kazao je sinoć Đukanović, simbolično otvarajući šampanjac.
On je rekao da će dosadašnja vladajuća koalicija i dalje upravljati Crnom Gorom.
Nastavićemo da nosimo teret odgovornosti za nastavak razvoja Crne Gore, kazao je Đukanović, dodajući da će prioritet u narednom period biti poboljšanje kvaliteta života svih građana.
Đukanović je rekao da je crnogorska vladajuća koalicija jedna od rektih u Evropi koja je, uprkos ekonomskoj krizi, uspela da sačuva vlast.
Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima, ali nedovoljno za ponovno osvajanje apsolutne vlasti.
Prema podacima te posmatračke nevladine organizacije, koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 45,6 odsto glasova, Demokratski front (DF) koji predvodi Miodrag Lekić 23,8, Socijalistička narodna partija (SNP) 10,6, a Pozitivna Crna Gora 8,9 odsto glasova.
Pretočeno u poslaničke mandate Đukanovića koalicija imaće 39 mesta u Skupštini Crne Gore, DF 20, SNP, devet, a Pozitivna Crna Gora, koja je osnovana neposredno pred izbore, sedam mandata.
Parlamentarni status obezbedila je i Bošnjačka stranka (BS) sa tri mandata, tri albanske nacionalne partije sa po jednim, koliko je osvojila i Hrvatska građanska inicijativa (HGI). Za sve ove stranke važila su posebna izborna pravila, pošto je reč o izbornim listama manjinskih naroda.
U crnogorskom parlamentu ima 81 poslaničko mesto, odnosno za vlast je potreban 41 mandat, tako da niko neće moći da formira vlast bez podrške partija manjinskih naroda.
Milo Đukanović proglasio je izbornu pobedu koalicije Evropska Crna Gora, ističući da će vlast u toj državi u narednom periodu ostati nepromenjena
Ostvarili smo sjajan rezultat i veliku pobedu, kazao je sinoć Đukanović, simbolično otvarajući šampanjac.
On je rekao da će dosadašnja vladajuća koalicija i dalje upravljati Crnom Gorom.
Nastavićemo da nosimo teret odgovornosti za nastavak razvoja Crne Gore, kazao je Đukanović, dodajući da će prioritet u narednom period biti poboljšanje kvaliteta života svih građana.
Đukanović je rekao da je crnogorska vladajuća koalicija jedna od rektih u Evropi koja je, uprkos ekonomskoj krizi, uspela da sačuva vlast.
Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima, ali nedovoljno za ponovno osvajanje apsolutne vlasti.
Prema podacima te posmatračke nevladine organizacije, koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 45,6 odsto glasova, Demokratski front (DF) koji predvodi Miodrag Lekić 23,8, Socijalistička narodna partija (SNP) 10,6, a Pozitivna Crna Gora 8,9 odsto glasova.
Pretočeno u poslaničke mandate Đukanovića koalicija imaće 39 mesta u Skupštini Crne Gore, DF 20, SNP, devet, a Pozitivna Crna Gora, koja je osnovana neposredno pred izbore, sedam mandata.
Parlamentarni status obezbedila je i Bošnjačka stranka (BS) sa tri mandata, tri albanske nacionalne partije sa po jednim, koliko je osvojila i Hrvatska građanska inicijativa (HGI). Za sve ove stranke važila su posebna izborna pravila, pošto je reč o izbornim listama manjinskih naroda.
U crnogorskom parlamentu ima 81 poslaničko mesto, odnosno za vlast je potreban 41 mandat, tako da niko neće moći da formira vlast bez podrške partija manjinskih naroda.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Što nisu išli autobusom?Гелбард: Милошевић покушао пуч у Подгорици
Слободан Милошевић покушао да искористи некадашњу Војску Југославије за обарање Владе Црне Горе током сукоба са Милом Ђукановићем, тврди некадашњи амерички изасланик за Балкан Роберт Гелбард.
Некадашњи амерички изасланик за Балкан Роберт Гелбард каже да је бивши председник Србије Слободан Милошевић покушао током сукоба са Милом Ђукановићем да искористи некадашњу Војску Југославије за обарање Владе Црне Горе.
Подгоричкој Телевизији Атлас Гелбард је рекао да су тај план осујетиле НАТО трупе тако што су блокирале пругу Београд–Бар, на делу који пролази преко територије Босне и Херцеговине, чиме је онемогућо пребацивање југословенских трупа железницом у Црну Гору.
"Открићу нешто што никада пре није откривено. У једном тренутку открили смо да Милошевић шаље војску железницом из Србије у Црну Гору да покуша да свргне владу у Подгорици. Погледали смо мапу и схватили да једним малим делом пруга пролази кроз БиХ. Назвао сам генерала Веслија Кларка у Бриселу и дао му информацију коју смо имали. Послали су трупе у тај део босанске територије и блокирали пругу, како би спречили војску да дође у Црну Гору", овјашњава Гелбард.
Демантовао је тврдње бившег председника Црне Горе Момира Булатовића да му је на састанку у Подгорици 1998. године понудио два милиона долара за мирну предају функције председника државе Милу Ђукановићу.
"То је лаж. Никад му нисам понудио ни цент, никад му нисам понудио евро, никад му нисам понудио фенинга. Нисам му понудио, уопште, никакав новац, нити му је америчка влада нудила новац. Оно што сам му рекао било је - резултат избора је јасан, Ђукановић је победио, ви сте изгубили - морате отићи. Тачка", рекао је Гелбард.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Ko zbog Putina prodaje vile u CG?
Svi ruski političari, prema ukazu Vladimira Putina, obavezni su da do 1. juna zatvore račune u stranim bankama i prodaju imovinu van Rusije.
Za tu namenu predsednik Rusije Vladimir Putin odredio je tačne rokove do kada političari federalnog nivoa, ali i oni niži, sve do gradskih, moraju da odluče žele li da ostanu u fotelji ili hoće da odu i tako sačuvaju svoje bankarske račune i nekretnine u inostranstvu, piše podgorički "Dan".
Tokom investicionog buma u Crnoj Gori, pored ruskih biznismena, nekretnine su trgovali brojni političari. Prema ranijim istraživanjima ruskih listova, u Crnoj Gori su 57,7 hiljada kvadrata zemljišta u Herceg Novom kupili Jevgenij i Stanislav Šljičkov.
Jevgenij je, kako se navodi, zastupnik Saratovske Dume, član odbora za budžet i ekonomsku politiku, imovinu i zemljište i sekretar Putinove htranke Jedinstvena Rusija. Stanislav, koji mu je sin i stranački kolega, zastupnik je Engeljskog opštinskog regiona Saratovske oblasti.
Budvu su, navodno, odabrali zamenica predsednika državne Dume Ljubov Sliska, kao i porodica državnog inspektora za energetiku. U Petrovcu je stan kupio član moskovske uprave u resoru nabavke, dok se u Krašićima, u blizini Tivta skrasio jedan od rukovodilaca izgradnje obilaznice oko Sankt Peterburga.
Pored njega, prema nezvaničnim saznanjima "Dana", vilu i u Krašićima ima ambasador Rusije u Londonu Aleksandar Jakovenko. U Krašićima je nekoliko vila u izgradnji, a spekuliše se da su vlasništvo Rusa. I u naseljima Trebesin i Milovići parcele su pokupovali rukovodioci moćnih državnih, energetskih i rudarskih kompanija.
Jedan do prvih političkih ličnosti koji je trgovao nekretnine u Crnoj Gori je bivši gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, čija je žena najbogatija Ruskinja. On je prije nekoliko godina kupio vilu u Žanjicama, ali je nije održavao i na kraju je prodao.
Poslednjih pet-šest godina, Rusi predvode listu vlasništva stranaca u Crnoj Gori - poseduju oko 150 hiljada stambeno-poslovnih kvadrata, kao i više od 300 hektara zemljišta.
Putin će do 1. oktobra ispred sebe imati izveštaj s informacijama o imovini svih činovnika.Koliko će ruskih političara odlučiti da zatvori svoje račune i proda nekretnine u inostranstvu zasad je teško predvideti.
Međutim, kada je predstavljen "Putinov zakon" krenule su dobrovoljne ostavke. Postalo je očigledno da je jednom broju ruskih političara privatno bogatstvo mnogo važnije od partijekih principa pa su sami počeli da napuštaju Dumu.
Svi ruski političari, prema ukazu Vladimira Putina, obavezni su da do 1. juna zatvore račune u stranim bankama i prodaju imovinu van Rusije.
Za tu namenu predsednik Rusije Vladimir Putin odredio je tačne rokove do kada političari federalnog nivoa, ali i oni niži, sve do gradskih, moraju da odluče žele li da ostanu u fotelji ili hoće da odu i tako sačuvaju svoje bankarske račune i nekretnine u inostranstvu, piše podgorički "Dan".
Tokom investicionog buma u Crnoj Gori, pored ruskih biznismena, nekretnine su trgovali brojni političari. Prema ranijim istraživanjima ruskih listova, u Crnoj Gori su 57,7 hiljada kvadrata zemljišta u Herceg Novom kupili Jevgenij i Stanislav Šljičkov.
Jevgenij je, kako se navodi, zastupnik Saratovske Dume, član odbora za budžet i ekonomsku politiku, imovinu i zemljište i sekretar Putinove htranke Jedinstvena Rusija. Stanislav, koji mu je sin i stranački kolega, zastupnik je Engeljskog opštinskog regiona Saratovske oblasti.
Budvu su, navodno, odabrali zamenica predsednika državne Dume Ljubov Sliska, kao i porodica državnog inspektora za energetiku. U Petrovcu je stan kupio član moskovske uprave u resoru nabavke, dok se u Krašićima, u blizini Tivta skrasio jedan od rukovodilaca izgradnje obilaznice oko Sankt Peterburga.
Pored njega, prema nezvaničnim saznanjima "Dana", vilu i u Krašićima ima ambasador Rusije u Londonu Aleksandar Jakovenko. U Krašićima je nekoliko vila u izgradnji, a spekuliše se da su vlasništvo Rusa. I u naseljima Trebesin i Milovići parcele su pokupovali rukovodioci moćnih državnih, energetskih i rudarskih kompanija.
Jedan do prvih političkih ličnosti koji je trgovao nekretnine u Crnoj Gori je bivši gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, čija je žena najbogatija Ruskinja. On je prije nekoliko godina kupio vilu u Žanjicama, ali je nije održavao i na kraju je prodao.
Poslednjih pet-šest godina, Rusi predvode listu vlasništva stranaca u Crnoj Gori - poseduju oko 150 hiljada stambeno-poslovnih kvadrata, kao i više od 300 hektara zemljišta.
Putin će do 1. oktobra ispred sebe imati izveštaj s informacijama o imovini svih činovnika.Koliko će ruskih političara odlučiti da zatvori svoje račune i proda nekretnine u inostranstvu zasad je teško predvideti.
Međutim, kada je predstavljen "Putinov zakon" krenule su dobrovoljne ostavke. Postalo je očigledno da je jednom broju ruskih političara privatno bogatstvo mnogo važnije od partijekih principa pa su sami počeli da napuštaju Dumu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Montenegro
Postaje li Srbija Milova kolonija?
I to u trenutku kad on počinje da gubi vlast u Crnoj Gori
O vezama Mila Đukanovića i Srpske napredne stranke, te njegovom uticaju iz senke na politička i društvena dešavanja u Srbiji za Nedeljnik je analizirao viši naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Miša Đurković.
Tekst prenosimo u celini.
U petak, 22. marta, nezasluženo tiho prošla je vest da je Apelacioni sud oborio raniju presudu u slučaju optuženih za šverc cigareta tokom devedesetih. Svima je presuda ukinuta i moraće se na ponovno suđenje. Najvažniji čovek na koga se ova odluka odnosi jeste poznati kontroverzni biznismen Stanko Cane Subotić.Ukinuta presuda Canetu?
Ako znamo koliko je srpsko pravosuđe, koje su po sopstvenom nahođenju u poslednjih deset godina reformisali i Kurta i Murta i Sneki i onaj asistent s Pravnog fakulteta, slobodno i samostalno u donošenju ovakvih odluka, postaje očigledno da je tek sada potpuno jasno kako se prošle godine zaista promenila vlast u Srbiji.
Cane Subotić i njegov prjatelj Milo Đukanović ubrzano ubiru svoje nemale zasluge za prošlogodišnju smenu vlasti i dovođenje Aleka i njegovih "nepokolebljivih boraca protiv korupcije" na vlast. Tadić je nigde, Mišković u zatvoru, Srbija izbušena, još da se i Beko smesti pored Miška, i Srbija će konačno biti po meri ovih finih ljudi. Zasad je još rano tražiti da Pera Luković bude naprimer direktor televizije ili Politike, ali doći će i to na red.
To da je ova vlast najgora vlast u Srbiji u poslednjih dvadeset godina i da je najštetnija moguća po interese naše države i naroda, ponovio sam već više puta. Ali to treba ponavljati neprestano i čini se da ne postoji bolji indikator i dokaz od "politike" prema Crnoj Gori. Šta politike? Bolje je reći da ova vlast polako pretvara Srbiju u koloniju Mila Đukanovića i njegovih prijatelja.
Toma i Milo - početak jednog lepog prijateljstva
Priča o odluci Apelacionog suda treba naravno da počne sa već legendarnim susretom u pariskom Ricu o kome je puno pričao Ratko Knežević, ali su ga pominjali i sveprisutni Marić i bogami sadašnja potpredsednica SNS gospođica Maja Gojković, doduše u vreme dok nije bila u najboljim odnosima s Alekom i Tomom.
Legenda kaže da su se tako slučajno sreli ova dva reformisana političara u usponu i ovaj Milov prijatelj, partner i tako dalje, i započeli finu diskusiju o vinima i fudbalu. Uzgred, kažu, bilo je pomalo reči i o tome kako da se ovim momcima pomogne ne bi li se nekako otresli zajedničkog protivnika Borisa Tadića.
Ovaj početak jednog lepog prijateljstva doveo je do prve (biće i drugih) šokantne posete Tomislava Nikolića Crnoj Gori prošle godine, kad se prijateljski susreo sa Đukanovićem i izrekao nekoliko za tamošnje Srbe neverovanih stvari, a cela atmosfera je pokazala da umesto Andrije Mandića i svojih sunarodnika, Toma i Alek sad u Crnoj Gori imaju bolje drugare.
Da bismo ovo razumeli, moramo da se vratimo još korak dalje.
Negde baš u vreme kad su prvo Toma, a onda i Alek počeli da se reformišu, stranci su Borisu dali nalog da pokrene akciju Balkanski ratnik. Milo se po običaju zaigrao i previše ojačao, pa su globalni igrači rešili da mu slome jedno od najvažnijeg oruđa, Šarića i njegovu mrežu. Veliku ulogu u celoj priči odigrao je kao što se sećamo Tadićev šef kabineta Miki Rakić kome je kao i još nekim ljudima ovde bezbednost (bila?) ozbiljno ugrožena. Sva lica čoveka koji je uplašio premijera
Potpisom priznato Kosovo?
Direktna posledica ove akcije je radikalno smanjenje keša u Crnoj Gori i veliki problem za tamošnji budžet, što se pogrešno dovodi u vezu s nekakvom svetskom ekonomskom krizom.
Beograd je, elem, tada vrlo ozbiljno krenuo na Mila, pa je čak dobio i dozvolu da dole pomogne otvaranje srpskog pitanja, što je do tada odbijala svaka vlast u Srbiji.
Ruku na srce, još je Dragan Jočić krenuo da reže neke od važnih Milovih kanala u Srbiji i recimo uhapsio nedavno ubijenog Antona Stanaja, pripadnika vrlo moćne porodice bliske Đukanoviću.
Tadićev kabinet je od 2009. to podigao na viši nivo i otvorio ozbiljan sukob s Milom, čisteći njegove nemale aktive u Srbiji, i konačno, pomažući Srbima iz Crne Gore da na normalan način počnu da grade svoje institucije u Crnoj Gori. Ambasada u Podgorici počela je da radi svoj posao, a Boris Tadić, Miki Rakić i Mlađan Đorđević postali su preko noći najozloglašenije osobe u Milovom okruženju.
Ovaj je po ko zna koji put uspeo da preživi, i da dočeka novo mešanje karata u kome je strancima naravno Kosovo postalo važnije od rezanja snage Gospodara.
Milo zaslužan za bele listiće
Pošto Tadić nije hteo da potpiše ono što mu je gospođa Merkel donela (a što su već prihvatili Alek i Ivica, samo se foliraju zbog sluđene Srbije), preko noći su se uloge obrnule pa je Milo postao važan instrument stranaca za rušenje Tadića.
Sa svojim bliskim prijateljima i saradnima poput Caneta i Bebe, ogromnim poznavanjem svih segmenata srpskog društva i još uvek jakim vezama (koje su uključivale i blisko Tadićevo okruženje), Milo je pokrenuo operaciju na dva koloseka.Beba Popović osnovao „naučni“ NVO u Crnoj Gori
Jedan je bio direktna pomoć SNS u logistici, terenskom radu i onome što sve to plaća. U tom kontekstu osim prijatelja iz Rica pominjao se i onaj fini gospodin koji u Cnog Gori ima televiziju na kojoj je Beba pre koji dan ponovo predstavio svoj metafizički sistem i uopšte "pogled na stvarnost" (setite se, to je čovek koji tvrdi da su Đinđića ubili Rusi, a da je Entoni Monkton ovde bio valjda da bi posetio tradicionalno tucanje jaja u Mokrinu).
Drugi, ispostavilo se jednako važan pravac delovanja, bili su beli listići kojima je oborena izlaznost i čime je posebno pogođen Tadić jer se radilo o njegovim bivšim glasačima. Čitava operacija je išla preko onog dela urbane ekstremne levice koji je Beba uspeo da odvoji od Čede i LDP-a , koji je postao previše "državotvoran" i razmišljao kako da uz Tadića uđe u vlast.
Ogromno nezadovoljstvo mladih ljudi kanalisano je preko Peščanika i posebno preko Canetovog ličnog treš informativnog glasila u Srbiji, portala e-novine. Tu ste mogli da vidite naizgled neverovatnu koaliciju: Cane, Beli listići, muftija Zukorlić i Toma Nikolić. Naravno, sve upereno u pravcu rušenja Tadića koji je otvorio frontove na sve strane i postao smetnja svima.
Sklonjeni "dobri Srbi"
Kad je posao odrađen, i kad je Milo otvorio šampanjac jer je konačno dobio svoje momke u Beogradu, krenula je i realizacija.
Politički lideri Srba u Crnoj Gori koji su s radošću podržali Nikolića, već ne mogu da veruju šta ih je snašlo (sličan osećaj namagarčenosti imaju i Marko Jakšić i Miroslav Mišković i bar pola Srbije). Neprirodno je da Srbija i Crna Gora nemaju sjajne odnose (VIDEO)
Prvi potez je bio da se iz ambasade u Podgorici tiho povuku dva čoveka o kojima su Srbi dole vrlo lepo govorili. Lutovca su ostavili još pola godine,ali evo i on se uskoro vraća, a dole će, kažu, fini julovski kadar Dojčilo.
Usledila je druga, malo je reći kontroverzna poseta sad već predsednika Nikolića Podgorici. Nekako baš na dan kad je objavljena Filipova kandidatura. Nikolić se tada nije sastao s Mitropolitom Amfilohijem, a javno je rekao kako Srpska pravoslavna crkva treba da se dogovori sa Crnogorskom pravoslavnom crkvom?!Srbima je, a da ih ništa o tome nije pitao, poručio da treba da uđu u vlast.
Neobavešteni su se šokirali, a ostali se setili pariskog Rica.
Ova skorašnja odluka je prosto simbolički bitna kao priprema velikog povratka Caneta u Srbiju koji se uveliko sprema.
Beba je upravo okončao Filipovu kampanju (koju operativno na terenu pomaže ekipa koju je SNS poslao vraćajući uslugu za prošlu godinu).
Zasada upravo za te potrebe koriste Nidžu Samardžića i nešto što se zove Liberalni pokret Srbije. No, to, kao i Živkovićeva Nova stranka, i kao i jedne dnevne novine, pre svega treba da posluži da se ubije Demokratska stranka, pa i LDP koji mu se oteo kontroli.
No, važnije od svega je da sad ipak njihovi ljudi u Srbiji drže vlast.
Milo utiče na srpski sport, podzemlje, bezbednjake, intelektualce, finansije, ...
Doduše, bilo je toga u različitim segmentima i ranije.
Postoji legenda da jedan Milov čovek preko svojih ljudi i menadžera drži fudbal u Srbiji (i tako podriva ugled i smisao reprezentacije, na primer), a drugi ima veliki upliv na košarku.Čovek bez stida
Zanimljiv je uticaj na podzemlje, bezbednosne strukture, finansijske tokove, ali i na takozvanu intelektualnu elitu.
Milo je, na primer, uspeo da na beogradski Fakultet političkih nauka ubaci lika koji se zove Miloš Bešić, koji je sad tamo docent na predmetu metodologija. Ovaj Milov "nezavisni istraživač" iz Kruševca poznat je po tome što večno objavljuje rezultate spinovanih istraživanja javnog mnjenja kojima se DPS pomaže u kampanji pred izbore. A eto Beograd ga je za to nagradio mestom na državnom fakultetu!?
Kako i ne bi kad pola fakulteta tezgari kod Mila po različitim osnovama za dobre novce.
Ima takvih stvari na tone: od Jove Kapičića do Nikole Fabrisa i tako dalje.
Eto kakva smo mi država... Milo Đukanović, koji je upravo doživeo prvi veliki poraz u Crnoj Gori i kome se legitimitet tamo radikalno urušava, na paradoksalan način doživljava svoju renesansu u Srbiji!
I to u trenutku kad on počinje da gubi vlast u Crnoj Gori
O vezama Mila Đukanovića i Srpske napredne stranke, te njegovom uticaju iz senke na politička i društvena dešavanja u Srbiji za Nedeljnik je analizirao viši naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Miša Đurković.
Tekst prenosimo u celini.
U petak, 22. marta, nezasluženo tiho prošla je vest da je Apelacioni sud oborio raniju presudu u slučaju optuženih za šverc cigareta tokom devedesetih. Svima je presuda ukinuta i moraće se na ponovno suđenje. Najvažniji čovek na koga se ova odluka odnosi jeste poznati kontroverzni biznismen Stanko Cane Subotić.Ukinuta presuda Canetu?
Ako znamo koliko je srpsko pravosuđe, koje su po sopstvenom nahođenju u poslednjih deset godina reformisali i Kurta i Murta i Sneki i onaj asistent s Pravnog fakulteta, slobodno i samostalno u donošenju ovakvih odluka, postaje očigledno da je tek sada potpuno jasno kako se prošle godine zaista promenila vlast u Srbiji.
Cane Subotić i njegov prjatelj Milo Đukanović ubrzano ubiru svoje nemale zasluge za prošlogodišnju smenu vlasti i dovođenje Aleka i njegovih "nepokolebljivih boraca protiv korupcije" na vlast. Tadić je nigde, Mišković u zatvoru, Srbija izbušena, još da se i Beko smesti pored Miška, i Srbija će konačno biti po meri ovih finih ljudi. Zasad je još rano tražiti da Pera Luković bude naprimer direktor televizije ili Politike, ali doći će i to na red.
To da je ova vlast najgora vlast u Srbiji u poslednjih dvadeset godina i da je najštetnija moguća po interese naše države i naroda, ponovio sam već više puta. Ali to treba ponavljati neprestano i čini se da ne postoji bolji indikator i dokaz od "politike" prema Crnoj Gori. Šta politike? Bolje je reći da ova vlast polako pretvara Srbiju u koloniju Mila Đukanovića i njegovih prijatelja.
Toma i Milo - početak jednog lepog prijateljstva
Priča o odluci Apelacionog suda treba naravno da počne sa već legendarnim susretom u pariskom Ricu o kome je puno pričao Ratko Knežević, ali su ga pominjali i sveprisutni Marić i bogami sadašnja potpredsednica SNS gospođica Maja Gojković, doduše u vreme dok nije bila u najboljim odnosima s Alekom i Tomom.
Legenda kaže da su se tako slučajno sreli ova dva reformisana političara u usponu i ovaj Milov prijatelj, partner i tako dalje, i započeli finu diskusiju o vinima i fudbalu. Uzgred, kažu, bilo je pomalo reči i o tome kako da se ovim momcima pomogne ne bi li se nekako otresli zajedničkog protivnika Borisa Tadića.
Ovaj početak jednog lepog prijateljstva doveo je do prve (biće i drugih) šokantne posete Tomislava Nikolića Crnoj Gori prošle godine, kad se prijateljski susreo sa Đukanovićem i izrekao nekoliko za tamošnje Srbe neverovanih stvari, a cela atmosfera je pokazala da umesto Andrije Mandića i svojih sunarodnika, Toma i Alek sad u Crnoj Gori imaju bolje drugare.
Da bismo ovo razumeli, moramo da se vratimo još korak dalje.
Negde baš u vreme kad su prvo Toma, a onda i Alek počeli da se reformišu, stranci su Borisu dali nalog da pokrene akciju Balkanski ratnik. Milo se po običaju zaigrao i previše ojačao, pa su globalni igrači rešili da mu slome jedno od najvažnijeg oruđa, Šarića i njegovu mrežu. Veliku ulogu u celoj priči odigrao je kao što se sećamo Tadićev šef kabineta Miki Rakić kome je kao i još nekim ljudima ovde bezbednost (bila?) ozbiljno ugrožena. Sva lica čoveka koji je uplašio premijera
Potpisom priznato Kosovo?
Direktna posledica ove akcije je radikalno smanjenje keša u Crnoj Gori i veliki problem za tamošnji budžet, što se pogrešno dovodi u vezu s nekakvom svetskom ekonomskom krizom.
Beograd je, elem, tada vrlo ozbiljno krenuo na Mila, pa je čak dobio i dozvolu da dole pomogne otvaranje srpskog pitanja, što je do tada odbijala svaka vlast u Srbiji.
Ruku na srce, još je Dragan Jočić krenuo da reže neke od važnih Milovih kanala u Srbiji i recimo uhapsio nedavno ubijenog Antona Stanaja, pripadnika vrlo moćne porodice bliske Đukanoviću.
Tadićev kabinet je od 2009. to podigao na viši nivo i otvorio ozbiljan sukob s Milom, čisteći njegove nemale aktive u Srbiji, i konačno, pomažući Srbima iz Crne Gore da na normalan način počnu da grade svoje institucije u Crnoj Gori. Ambasada u Podgorici počela je da radi svoj posao, a Boris Tadić, Miki Rakić i Mlađan Đorđević postali su preko noći najozloglašenije osobe u Milovom okruženju.
Ovaj je po ko zna koji put uspeo da preživi, i da dočeka novo mešanje karata u kome je strancima naravno Kosovo postalo važnije od rezanja snage Gospodara.
Milo zaslužan za bele listiće
Pošto Tadić nije hteo da potpiše ono što mu je gospođa Merkel donela (a što su već prihvatili Alek i Ivica, samo se foliraju zbog sluđene Srbije), preko noći su se uloge obrnule pa je Milo postao važan instrument stranaca za rušenje Tadića.
Sa svojim bliskim prijateljima i saradnima poput Caneta i Bebe, ogromnim poznavanjem svih segmenata srpskog društva i još uvek jakim vezama (koje su uključivale i blisko Tadićevo okruženje), Milo je pokrenuo operaciju na dva koloseka.Beba Popović osnovao „naučni“ NVO u Crnoj Gori
Jedan je bio direktna pomoć SNS u logistici, terenskom radu i onome što sve to plaća. U tom kontekstu osim prijatelja iz Rica pominjao se i onaj fini gospodin koji u Cnog Gori ima televiziju na kojoj je Beba pre koji dan ponovo predstavio svoj metafizički sistem i uopšte "pogled na stvarnost" (setite se, to je čovek koji tvrdi da su Đinđića ubili Rusi, a da je Entoni Monkton ovde bio valjda da bi posetio tradicionalno tucanje jaja u Mokrinu).
Drugi, ispostavilo se jednako važan pravac delovanja, bili su beli listići kojima je oborena izlaznost i čime je posebno pogođen Tadić jer se radilo o njegovim bivšim glasačima. Čitava operacija je išla preko onog dela urbane ekstremne levice koji je Beba uspeo da odvoji od Čede i LDP-a , koji je postao previše "državotvoran" i razmišljao kako da uz Tadića uđe u vlast.
Ogromno nezadovoljstvo mladih ljudi kanalisano je preko Peščanika i posebno preko Canetovog ličnog treš informativnog glasila u Srbiji, portala e-novine. Tu ste mogli da vidite naizgled neverovatnu koaliciju: Cane, Beli listići, muftija Zukorlić i Toma Nikolić. Naravno, sve upereno u pravcu rušenja Tadića koji je otvorio frontove na sve strane i postao smetnja svima.
Sklonjeni "dobri Srbi"
Kad je posao odrađen, i kad je Milo otvorio šampanjac jer je konačno dobio svoje momke u Beogradu, krenula je i realizacija.
Politički lideri Srba u Crnoj Gori koji su s radošću podržali Nikolića, već ne mogu da veruju šta ih je snašlo (sličan osećaj namagarčenosti imaju i Marko Jakšić i Miroslav Mišković i bar pola Srbije). Neprirodno je da Srbija i Crna Gora nemaju sjajne odnose (VIDEO)
Prvi potez je bio da se iz ambasade u Podgorici tiho povuku dva čoveka o kojima su Srbi dole vrlo lepo govorili. Lutovca su ostavili još pola godine,ali evo i on se uskoro vraća, a dole će, kažu, fini julovski kadar Dojčilo.
Usledila je druga, malo je reći kontroverzna poseta sad već predsednika Nikolića Podgorici. Nekako baš na dan kad je objavljena Filipova kandidatura. Nikolić se tada nije sastao s Mitropolitom Amfilohijem, a javno je rekao kako Srpska pravoslavna crkva treba da se dogovori sa Crnogorskom pravoslavnom crkvom?!Srbima je, a da ih ništa o tome nije pitao, poručio da treba da uđu u vlast.
Neobavešteni su se šokirali, a ostali se setili pariskog Rica.
Ova skorašnja odluka je prosto simbolički bitna kao priprema velikog povratka Caneta u Srbiju koji se uveliko sprema.
Beba je upravo okončao Filipovu kampanju (koju operativno na terenu pomaže ekipa koju je SNS poslao vraćajući uslugu za prošlu godinu).
Zasada upravo za te potrebe koriste Nidžu Samardžića i nešto što se zove Liberalni pokret Srbije. No, to, kao i Živkovićeva Nova stranka, i kao i jedne dnevne novine, pre svega treba da posluži da se ubije Demokratska stranka, pa i LDP koji mu se oteo kontroli.
No, važnije od svega je da sad ipak njihovi ljudi u Srbiji drže vlast.
Milo utiče na srpski sport, podzemlje, bezbednjake, intelektualce, finansije, ...
Doduše, bilo je toga u različitim segmentima i ranije.
Postoji legenda da jedan Milov čovek preko svojih ljudi i menadžera drži fudbal u Srbiji (i tako podriva ugled i smisao reprezentacije, na primer), a drugi ima veliki upliv na košarku.Čovek bez stida
Zanimljiv je uticaj na podzemlje, bezbednosne strukture, finansijske tokove, ali i na takozvanu intelektualnu elitu.
Milo je, na primer, uspeo da na beogradski Fakultet političkih nauka ubaci lika koji se zove Miloš Bešić, koji je sad tamo docent na predmetu metodologija. Ovaj Milov "nezavisni istraživač" iz Kruševca poznat je po tome što večno objavljuje rezultate spinovanih istraživanja javnog mnjenja kojima se DPS pomaže u kampanji pred izbore. A eto Beograd ga je za to nagradio mestom na državnom fakultetu!?
Kako i ne bi kad pola fakulteta tezgari kod Mila po različitim osnovama za dobre novce.
Ima takvih stvari na tone: od Jove Kapičića do Nikole Fabrisa i tako dalje.
Eto kakva smo mi država... Milo Đukanović, koji je upravo doživeo prvi veliki poraz u Crnoj Gori i kome se legitimitet tamo radikalno urušava, na paradoksalan način doživljava svoju renesansu u Srbiji!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju