Vladimir Đorđević - Imam nešto da ti kažem

[branko]

Vladimir Đorđević

Imam nešto da ti kažem

Majka:
Ja ne znam više kako sa ovom decom, pokušala sam sve, pričaš, pričaš, pričaš, zabole te i usta i mozak i sve te zaboli.
Otac:
Dobro, dobro, bolje da si ćutala, bar te ne bi sada mrzeli.
Majka:
Misliš da me mrze, mene moja deca mrze?
Otac:
Ma daj, postala si ista kao neka džangrizava baba. Neće oni to da trpe. Sada je novo vreme.
Majka:
Ma znam ja njihove šeme, muka mi je od tih novih vremena.
E moram nešto da ti kažem... Uvek ja da ih izvlačim a posle mene mrze.
Otac:
Pričaj, hajde žurim, imam fudbal večeras.
Majka:
Opet fudbal, svako veče.
Otac:
Svako drugo.
Majka:
Dobro svako drugo. Da ne ispadne da i tvoj fudbal liči u stvari na neku plavušu kao što se desilo Nininom mužu.
Otac:
Moj fudbal i plavuša nemaju sličnosti.
Majka:
Sem što su i jedna i druga napunjene vazduhom. I ispunjavaju svoj cilj samo kada ih muškarci šutiraju.
Otac:
Trebalo je da upišeš filozofiju.
Majka:
Znaš li uopšte gde su nam deca?
Otac:
Znao ne znao, isto mi se hvata.
Majka:
Možda si u pravu.
Otac:
Lepo je da i ti nekada priznaš.
Majka:
Znaš da je, ona moja koleginica Mira, saznala da joj se sin drogira, jadna žena.
Otac:
Hej nećemo o tim stvarima, pusti te ludake. Odoh.
Majka:
Pa nisam ti rekla...
Otac:
Ima vremena, jedino ako ne planiraš da umreš danas.
Majka:
Baš lepo.

Otac prilazi i ljubi ženu.
Dolazi ćerka.
Maja:
O pa lepo je videti vas u toj pozi.
Otac:
Pa i nije neka poza.
Majka:
Nisi ti baš normalan.
Otac:
Hajde sine reci mami gde si sve bila i šta si radila ali nemoj nešto da ispustiš pošto mama treba sve da zna.
Majka:
Stvarno si kreten.
Otac:
Treba malo da se javiš Neši neuropsihikatru.
Maja:
O Kakva komunikacija, bravo. E, kevo imam lepe vesti.
Otac odlazi.
Maja:
Imam lepe vesti.
Majka prilazi i ljubi je.
Maja:
Čekaj, ako su lepe ne znači da će ti se svideti.
Majka:
Znači ružne su.
Maja:
Smiri se, budi strpljiva.
Maji zvoni mobilni.
Maja:
O Stefi pa šta se radi, videla te Jaca sinoć, našao si novog dečka, pa strava. Kada ćeš da upoznaš društvo sa mladom?
Majka prevrće očima.
E pa dobro znači večeras u deset, važi. Ma kakvi ne furamo sutra na faks mora to da se proslavi.
Majka:
Je li ti o čemu to pričaš sa Stefanom, kakva mlada a dečko?
Maja:
Kevo čovek otišo u druge vode.
Majka: Koje vode?
Maja:
Pa ne razumeš ti to, voli čovek dečake.
Majka:
Jao jadna njegova majka.
Maja: Što jadna?
Majka:
Pa zamisli pred svadbu umesto da kupi snaji venčanicu ona joj kupuje odelo.
Maja: Nije joj kupuje, nego mu kupuje.
Majka:
Pa mu , mu kupuje odelo. Jadna žena.
Maja:
Stvarno jadna.
Ma ako je njima lepo šta tu ima ko da se meša.
Majka:
I to si htela da mi kažeš.
Maja:
Ma ne nešto vezano za nas ovo je bila više spoljnopolitička tema.
Majka:
Pa reci.
Dolazi sin.
Majka:
Pa gde si ti, dušo mamina?
Maja:
Jao molim vas samo plako da se ne rasplačem. Pa gde je mamin sinčić?
Stefan:
Ej, kevo moram nešto da ti ispričam.
Maja:
Požuri ne možemo da izdržimo.
Majka:
I ti ideš na neku svadbu?
Stefan:
Otkud znaš?
Maja:
Pa eto baš sada ode ona proročica Persa bila tu gledala nam u dlan.
Maja je imitira na ciganskom.
Maja:
Ajde da vam gledam sreću da vam nadžem, jao vidi muž ti otišo na fudbal ali neizvesno, neizvesno.
Majka:
Šta je neizvesno?
Maja:
Pa čekaj , stani ne prekidaj seansu.
Da vidim ova linija po kojoj ide lopta možda će da upadne u go ali ovo je go bez golmana, samo neka rupa, ako upadne lopta tu teško će je izvadu.
Majka:
Koja rupa šta pričaš?
Maja:
Pa ne prekidaj mi veze sa svemirom, nemogu signal da primam, ženo šta ti je evo šutnu negde loptu ne vidim de ode vidim samo da se golman zove Sneža.
Majka:
Kakva bre Sneža?
Stefan se udara po glavi.
Stefan:
Vi niste baš u vinkli.
Maja:
A mali daj i tebi da gledam da vidim što si potišten. Šta te stišće.
On joj nevoljno pruža dlan.
Maja:
A vidim vidim svašta.
Stefan:
Kako vidiš?
Maja:
Pa na oči.
Stefan:
A šta to?
Maja:
Jao brate slatki, tebe vara devojka.
Majka:
Ju Stefane.
Maja:
Jeste vara te i to opasno ali ne sa drugoga nego sa drugu.
Stefan:
Šta, čula si šta se desilo?
Majka:
E dete, šta je tebi od jutros, načisto si poludela, samo lupaš o nekim nastranostima.
Stefan:
Stvarno si čula?
Maja:
Šta?
Stefan:
Pa to za...?
Majak:
Ju sine nije ti stvarno Marina postala...
Stefan:
Šta ti je samnom i Anom je sve u redu ali se desilo nešto sa Jovanom i Sandrom.
Maja: Šta?
Stefan: Ajde zini abronošice pa da kažem.
Maja:
Ma zabole me.
Majka:
Pričaj, ubi nas.
Stefan:
One počinju da žive zajedno.
Majka:
O Bože, samo da poludiš.
Stefan:
Hteo sam da vam kažem šta se desilo meni a vi me zaludele sa glupostima.
Stefanu zvoni telefon.
Stefan:
E, Anči stižem.
Dobro pričaću vam posle, sada žurim.
Majka:
Poludeću od vas.
Maja:
Ja ne žurim i ispričaću ti šta sam htela stvarno je važno i nije bolesno kao izlaganja do sada.
Maji zvoni mobilni.
Silazim
Majka: Baš lepa priča.
Dolazi njena majka Milka.

Milka:
O ćero pa od kada se nismo videli nikako nemam vremena, ovi moji penzioneri mnogo su aktivni i samo nekuda lutamo.
Majka:
Dobro je sve dok ne zalutate.
Milka:
Pa nećemo ja sam vodič, uvek.
Je li a kad ste zamenili stan, bili ste na trećem spratu ranije.
Majka:
Mama nismo zamenili stan, šta ti je?
Milka:
Učinilo mi se kao da ste sada na četvrtom.
Nego došla sam nešto drugo da ti kažem.
Majka:
Pa lepo da si se setila da imaš ćerku.
Milka:
Nemoj tako, a i šta da vam smetam.
Deca su ti sigurno u obdaništu.
Majka:
Mama je l ti dobro?
Milka:
Dobro mi je. Što pitaš?
Majka:
Pa moja deca idu u srednju školu i na fakultet, koje obdanište?
Milka:
Ma dobro šta ti je? Da da to Milanova idu u obdanište.
A šta ti je sa bratom je l se viđate?
Majka: Mama nije valjda da nisi skoro bila kod njega?
Milka: Pa šta ću mu a i ona njegova žena.
Majka: Pa baš večeras treba da dođu na večeru, mogla bi i ti da ostaneš.
Milka:
A ne kakvi mi imamo večeras zabavu.
Nego došla sam da ti nešto kažem.
Majka:
Pa reci.
Milka: Nego je l ti rekoh da Sima ima samnom ozbiljne namere?
Majka:
Mama pre nego što se šlogiram reci mi je l Sima muško ili žensko?
Milka:
O dete šta je sa tobom kakve ti to stvari padaju na pamet?
Majka:
Ma ništa samo pitam?
Milka:
Možda bi trebalo da posetiš psihijatra?
Majka:
Mama pa...
Milka:
Nije to više sramota kao nekada, sad je to čak i moderno.
Znaš onu Ružu Miletovu, ona ide godinam kod psihijatra i mogu ti reći da joj je od ptre neki dan malo bolje. Počela da jede.
Majka:
Mama baš me zabrinjavaš.
Milka:
E to sam ja baš tebi htela da kažem ćerko.
Majka:
To je to zbog čega si došla?
Milka:
Ma ne, drugo nešto, čekaj šta si zapela, je l žuriš negde?
Majka: Dobro, polako.
Milka: Pa i ja to kažem, vidiš. Je l vidiš?
Majka:
Vidim mama.
Milka:
Pa otvori oči.
Pa čujem te ne trebaju mi oči da te slušam.
Milka:
Pa vidim da nemaš oči čim si se udala za ovog giliptera.
Majka:
Mama pa tu temu smo završili pre osamnaest godina.
Milka:
Pre osdamnaest godina smo počeli ćero i još traje. Vidi se po posledicama.
Majka:
I?
Milka:
Šta i?
Majka:
Pa šta si heta da kažeš?
Milka:
A to?
Pa to da ima namere i to je jedan fin gospodin.
Majka:
Pa dobro udaj se.
Milka:
Pa ti samo da me se rešiš a ne pitaš ko je on, šta je?
Majka:
Pa pitala sam.
Milka:
Pitala si je l muško ili žensko, samo je to bitno?
Majka:
Mama kakava vremena idu biće samo to bitno ako je supreotnog pola biće odlično.
Milka:
Suprotnog je pola ali mator.
Majka:
E pa šta bi ti, ima sada tih preparata pa može da se podmladi.
Milka:
Ne vredi kada je motor star možeš ti da sipaš u njega najbolje gorivo, ima da štekće na prvoj uzbrdici.
Majka:
Pa vi idite po ravnom.
Milka:
Je l me ti to zezaš?
Majka:
Ma ne, samo kažem za tebe je to lepa prilika.
Milka:
E hvala ti ćerko tako ti meni, pa je l znaš da nema nijedan zub u glavi, sve veštački doduše porcelanci.
Majka:
Pa dobro nemoj da se udaješ ako nema zube.
Milka:
Tako ti meni da budem sama pod stare dane.
On ako nema zube to je i normalno za njegove godine ali ima auto.
Majka:
Pa lepo da se vozite i uživate.
Milka:
Tako bi ti mene da se vozim sa njim pa je l znaš da mu drhte ruke u svakoj krivini može volan da mu ispadne iz ruku. Ti samo hoćeš da me se otarasiš.
Majka:
Pa dobro onda nemoj da se voziš sa njim.
Milka:
A to hoćeš da idem pešaka, pa da spadnem sa nogu.
Majka:
Ma ne, nego... Ma radi kako hoćeš.
Milka:
Da kako hoću pa ćete posle svi da kažete kako sam luda, radim šta hoću.
Majka:
Poludeću.
Milka:
Kažem ja da treba da ideš kod psihijatra.
Majka:
Mama molim te šta si još htela da mi kažeš?
Milka:
Pa čekaj nisam završila sa ovim prvim.
Majka:
Je l možeš da pređeš na drugo?
Milka:
A ne mogu, samo redom.
Milka:
Ti da si me slušala i da si išla redom ne bi se prvo veče sa tvojim današnjim mužem skinula i napravila glupost.
Majka:
Dobro tebe kada pozove gospodim Simić ti čekaj malo, nemoj odmah da se skineš.
Milka:
Pa nisam, ovo je treća godina kako on pokušava da me namami ali nisam ja luda.
Majka:
Pazi samo da ne preteraš, pa da on izgubi živce.
Milka:
A ne, on je fin, svake večeri pokušava ali ne. A što se tiče živaca uvek je smiren.
Dnecvno pije duplu dozu za smirenje.
Majka:
Baš je sladak.
Milka:
Otkud znaš da ima šećer¬?
Majka:
Pa po priči.
Milka:
E nedam se ja.
Majka:
Ali pazi ako te stigne...
Milka:
Pa nema šanse slab je u ruke.
Majka:
Kakve veze imaju ruke?
Milka:
Pa on je u invalidskim kolicima pa mora da gura rukama, da bi me stigo.
Majka:
Jao mama.
Milka:
Ja sam mu na kraju rekla: “Imam ja ćerku pa nju pitaj da li možeš samnom da se družiš“.
Dolazi sin.
Stefan:
O baba pa šta ima?
Milka:
Eto sine došla do tvoje majke, nešto joj nije dobro.
Majka se iznenadi i pokazuje sinu da u stvari babi nije dobro.
Stefan:
Ne razumem. Znači nekome nije dobro, o pa ništa strasno.
Stefan:
Jao mama, ne ispričah ti ono, dobro posle ću.
Baba kako kod tebe kakve su žurke?
Baba pokazuje Stefanu da ćuti zbog majke.
Stefan:
A samo sediš u kući ne izlaziš nigde, pa dobro. A imaš neku kintu?
Evo ima nešto, isplatili mi oštetu od onog što me jurio pre, onaj brka sad je otišo u zemlju.
Stefan: U koju zemlju?
Milka:
Pa umro čovek.
Stefan:
A ja reko u neku stranu zemlju pa ti poslao kintu.
Milka:
Ma ne dala mi njegova ćerka.
Kaže: „Ovo je za vas što ste ga pazili“.
Baba mu daje novac.
Stefan:
Pa lepa odšteta.
Ima neki nov?
Milka:
Ima. Ali majka se tvoja buni, kaže nije za mene a ja mislila super. Znaš, nema majku pa ja ne bi imala svekrvu.
Stefan: Znači on je siroče.
Milka: Ma nije umrla mu majka prošle godine u devedesetrećoj.
Stefan:
Devedesettri godine. A uuuuuuu.
Milka:
Ma ne u devedesetrećoj minuti utakmice na stadionu. Sudija produžio tri minuta, a u devedeset drugoj pao go. Da nije bilo produž
Etka možda ne bi ni umrla. A napunila je bila devedesetsedam godina.
Stefan:
Svaka čast.
Milka:
E ja moram da idem, čeka me društvo ne ispričah ti to ali dobro sutra te zovem.
Majka:
Dobro čujemo se .
Baba odlazi.
Majka:
Zovi sestru neka dođe pre godstiju hoću ja vama nešto da kažem.
Stefan:
To imamo sastanak kuće?
A je l se uvažavaju opravdanja, ja možda neću moći?
Majka:
E moći ćeš.
Stefan zove sestru telefonom.
Stefan:
Hej gde si, šta udrio te autobus?
Majka skače.
Stefan:
Uspela si da izbegneš.
Majka:
Budalo jedna, reci ne opravdavam izostanke, neka je malo sačeka onaj njen.
E rekla ti majka da raskineš sa tim tvojim debilom odmah, inače će ona da mu sipsa sodu u oči kaže da će da se odrekne tebe preko novina i da...
Majka:
Nisi normalan.
Stefan:
Ma jesam samo se šalim?
Stefan:
Da raskinete, da, i da dođeš kući u 6, umrla nam baba.
Majka:
Ma prestani da maltretiraš to dete.
Stefan:
Ali umrla je na čudan način. Da, da. Pronašli su testament.
Sve je ostavila tebi.
Od imovine je imala samo nekog dedu za kog se udala pa moraš do kraja života da brineš o njemu.
Hajde požuri.
Majka:
Zovi oca da te vodi kod psihijatra.
Idi do prodavnice evo ti spisak sve da kupiš.

Stefan:
A kada treba da se vratim?
Majka:
Pa vidi da dođeš do nove godine tako negde, odmah da si došao i pre nego što odeš da si se vratio.
Stefan:
E pa to je baš brzo.
Majka:
A pa da vidiš malo šta je brzina.
Dolazi otac.
Otac:
Imam nešto da ti pričam.
Majka:
Stvarno, i ja tebi.
Samo se ređate čitav dan.
Muž:
Ja ne vidim red.
A pa sve pacijente sam već primila.
Znači samo još ja.
Zvoni mu mobilni.
Majka: Pre nego se javiš ispričaj šta si hteo jer očigledno da...
Otac se javlja na mobilni.
Muž:
Moram da idem.
Majka:
To baš htedoh reći.
Dolazi ćerka.
Maja:
O kakvi su gosti večeras na repertoaru?
Majka:
Nisu na repertoaru, dolazi ujak i ta njegova nova devojka, žena šta mu je.
Maja:
Pametan čovek, diše punim plućima.
Majka:
Da, da, samo što mi je žao one divne žene koja mu je rodila divnu decu.
Maja:
Znači samo divne žene mogu da rode divnu decu a ne divne žene ne divnu decu. Lepo.
E počela sam da pevam u novom bendu.
Majka:
Jao samo ti pevaj a škola?
Maja:
Šta škola, pevam nego šta, ko peva zlo ne misli.
I ti bolje da pevaš kao tata on cvrkuće po ceo dan mora da je našao nešto.
Majka:
Tako za oca?
Ma ne tebe će da pita.
Majka:
E baš nema smisla.
Maja:
Ej ženo otrezni se dok nije kasno posle ti ne gine neuropsihijatar.
Ako mi još neko pomene tog neuropsihijatra streljaću ga.
Maja:
Pa neuropsihijatri i treba da se streljaju ne daju deci bensedine nego uveli samo na recept.
Strašno.
Majka:
E kuda vodi sve ovo,nekada je bilo drugačije.
Maja:
Da, da, nekada je bilo kilo radže i sve ti ravno. Mama sada su neke druge boje u vazduhu, znaš kako, dva plućna krila pa jedno diše a drugo tuberkuloza a ti bi htela da pomiriš dva sveta. Ne može to.
Majka:
Nije mi dobro. Eto vidiš čim se setiš starih vremena nije ti dobro.
Dolazi brat.
Stefan:
O stigla si, da ne dobiješ neopravdani.
Pazite opasno je vreme sada sam sreo Peru kaže poskupela trava.
Majka:
Molim?
Maja:
Nisam znala da se baviš poljoprivredom.
Dolazi nam ujak, polako pazi šta pričaš znaš da on radi u muriji može da te zatvori
Majka:
Dolazi da nas vidi i hoće nešto ozbiljno da popriča samnom.
Maja:
I ja imam nešto sa tobom nasamo ali hajde dok
Majka:
A ja, kada ću ja da kažem šta imam?
Dolazi otac.
Majka:
Pa gde si ti znaš da imaš neku decu i kuću i neku ženu?
Otac:
O pa to počela prozivka.
Majka:
Nije još.
Otac:
Dobro evo prilike da se vidimo.
Majka:
A ne može, dolaze nam gosti.
Otac:
A ko, ako sme da se zna?
Maja:
Pa čuvari reda i mira.
Stefan i Maja ostaju sami.
Stefan:
Kako da joj kažemo?
Maja:
Pa pokušali smo a oni samo što nisu došli.
A i ovaj naš ujak je lud pored toliko žena našao baš nju.

Stefan:
Ma šta da radimo, jedino da smo njoj nešto napravili da ne može da dođe.
Pa kad tad bi došla.
Ma mislio sam nešto trajno, pa da ne dođe nikada.
Maja: Nisi normalan.
Stefan: A ti jesi?
Čekaj koliko je ona bila sa našim ocem?
Maja: Pa mi smo bili mali znam da smo bili kod babe dva meseca dog je ludilo trajalo
Kažu da je zbog nje šou pravio.
Stefan: I da je hteo i majku i nas na ulicu.
Maja: Na ulicu, a?
Pa neka neka dođe i neka ga pokida
Stefan: Ma nije mi zbof njega žao mi majke.
Maja: A da.
Pa ništa uostalom to je njen brat.
Stefan: A on o tome nezna ništa.
Maja: Ništa ako mu ona nije rekla.
Stefan: On je tada bio u inostranstvu par godina.
Znaš da nam je slao one strane igračke.
Maja: Pa šta me je onda molio da pripremimo majku. Kako brate da je pripremimo
Ona će da poludi.
Stefan: Mislim da je već poludela.
Maja. Stoko to nam je majka.
Stefan: Pa znam ali to su činjenice.
Zamisli kada je vidi.
Maja: Čekaj zašto je ovaj dovodi, neka je krije?
Stefan: Kako da je krije kada hoće da se ženi sa njom zato nas je molio da pripremimo majku a i dobro je platio.
Maja: Nisi valjda uzeo, i meni je davao ali nisam, mislim treba mu za decu žao mi je njih bez majke su.
Stefan: Ja sam morao, ne radim više za dž.
A i ujnu je on oterao u grob. Trebalo bi da se napravimo ludi pa da mu kažemo sve u lice.
Maja: Pa ti ne treba da se praviš lud, nego kako kada si uzeo kaparu?
Stefan: A. Ma baš me briga. Trebalo je da uzmem još zamisli dozvoljavam da mi za 100 evra potresa majku.
Maja: Još je to stres visokih frekvencija.
Stefan: I baba je maznula kintu. Što bi ona dolazila danas, htela i ona da kaže ali digla ruke.
Maja: A uzela pare?
Stefan: Hade da je zovemo da kažemo da je ispao skandal i da je majka zaglavila u urgentnom.
Maja: Ma gde treba da je ubiješ ne ide mi se po sahranama.
Stefan: Nego šta možemo da uradimo?
Maja: Javiću babi da spremi sto evrića da preuzmenmo odgovornost za njenu olakost shvatanja zadatka.
Stefan: Ala si rekla
Maja: A, rekla sam?
Stefan: Znači od babe 100 e.
Maja: I pak zovem i ujaka da mi da je l je potrebno i ja da se uključim ne možeš sam.
Ulazi otac.
Otac:
Hej vas dvoje je l može jedna molba?
Maja:
Ja upravo odlazim, čekaju me.
Stefan:
I ja već kasnim.
Otac:
Okrećete leđa ocu?
Maja:
Ne vidiš da sam ispred tebe?
Otac: Nećete da pomognete?
Stefan:
Jao udarila neka kriza.
Maja:
A otanjilo moram da žurim da zaradim neku kintu ovde samo džabe sedim.
Otac:
E pa što ne kažete. Kad je Sima bio ćemer? Evo po pet evra i dogovor da padne.
Stefan:
Po pet evra?
Maja:
Skloni se da prođem?
Otac:
Dobro dobro po sedam evra. Da vam dam petnaest, podelite i ne treba kusur.
Maja:
Ma možda da nam daš po šest evra i da ti ipak vratimo kusur.
Otac:
Pa kako vi kažete.
Stefan:
E Simo jesi čuo onu pesmu: „Zaboravi, zaboravi“.
Otac:
Dobro dobro , koliko hoćete samo da pomognete imaćemo večeras nezgodnu situaciju.
Stefan:
Je li a kako to bila tvoja, a sada je njegova?
Otac:
Pa vi znate?
Maja:
Pa Simo čitamo novine.
Otac:
Koje novine, gde je pisalo, nemojte da me zezate ej pa ja sam vam otac?
Maja:
Ozbiljno
Stefan:
Znamo sve, nego kako to da ste vas dvojica sada dobri drugari, dobro on ti je šurak ali vi... Kao da ona nije bila sa tobom.
Otac:
Ma nije to je samo majka vaša pogrešno shvatila.
Maja:
A da ona ima problama sa logikom.
Otac:
Ma ne nego da ne dužim ta žena je sada vaša ujna.
Stefan:
A mogla je da nam bude majka.
Otac:
Ma nije nego vaša majka tako misli. Slikali su nas na nekom službenom putu pa onda nas neki videli i tako...
Maja:
Videli vas kako kupujete na pijaci na istoj tezgi pa posumljali.
Je l misliš da smo mi debili?
Preskoči te laži
Stefan:
Vadi pare i kako mi da pomognemo?
Otac:
Jao hoćete
Znao sam da imam divnu decu.
Zove baba telefonom.
Stefan:
Dobro baba mi ćemo da se napregnemo i kao da si tu ali to če da te ko...
Lepo što znaš i što si pravi biznismen sa tobom ne treba da se cenjka.
Stefan:
Za mene 100 a za Maju...
Pita maju šapatom.
Stefan:
Koliko tebi?
Maja:
Sto evra, stara cena.
Stefan:
Dobro za nju 120 pošto će više da priča .
Dobro važi. Spušta slušalicu.
Stefan:
Dođeš mi 20 evra dosta ti je 100.
Otac:
O pa vas vidim krenulo.
Maja:
Dobro dogovoreno daj po sto pedeset.
Otac:
A baba po sto.
Stefan:
E ne mešaj se u politiku firme, daj ili da kažemo neku reč majci.
Otac:
A ne ne dobro.
Zove ujak.
Maja:
O ujače kako je naš draga ujna, evo majka baš pita jedva čeka da je upozna.
A i tatata bogami ma ne on evo pere prozore kaže da vidi ujna da smo kulturni
Ne brini samo ne dolazi bez love.
Otac:
Podigni njemu cenu a meni spustite on ima kintu.
Maja spušta slušalicu.
Maja:
Je li ti mešaš se u pregovore hoćeš da kažem ujaku da držiš ujnine slike u...
Otac:
Kakve slike?
Stefan:
Šta kakve?
Maja:
Kada dođu krijući škljocnemo i dok popijete kafu na kompu izmontiramo vas dvoje u nekoj romantičnoj atmosferi
Stefan:
Evo da ja otvorim foto šop
Otac:
Ma ne kavi da otvaraš, ne otvaraj ništa, evo plaćam, plaćam.
E niko ne može da te opljačka ko rođena deca.
Stefan:
Ne brini.
Otac:
E a sada idite kod majke da obijasnite sve, toloike pare ste uzteli kao da vodite državne pregovore.
Maja:
Pa shvati tebi je ovo važnije od državnih pregovora ako ti se sruši porodica šta te briga šta će u državi da bude.
Stefan:
Zato država mora da vodi računa o porodici da bi svaka porodivca vodila računa o njoj.
Otac:
Vi bre čitate knjige neke, svaka čast.
Maja:
E mogli bi da ti održimo i neki čas ali to mora d se plati.
Stefan:
Ali o tome kasnije sada na posao.
E pazi sada je šest oni dolaze u sedam ne znam šta se čekalo do sada?
Otac:
Pa ja nisam... ovaj...
Maja:
E nema ovaj, onaj, pošto smo stišnjeni sa vremenom.
Stefan:
Onda dodatak.
Otac:
Kakav sada dodatak?
Maja:
Pa moramo više da se napžrežemo.
Otac:
Jao vi niste normalni.
Stefan:
Dobro pošto ti jesi onada ti obijasni majci sve a mi ćemo samo da sedimo pošto smo mi luda deca.
Otac:
Dobro, dobro.
Vadi iz novčanika i daj im poslednje pare.
Maja:
Dobro ti najbolje kada dođu da ne budeš tu. Ti si u prodavnici i kada dođeš sve je već sređeno.
Otac:
Pa valjda za ovre pare...
Otac izlazi.
Stefan:
Kako ćemo? Ma uzeli smo lovu, baš nas briga, ja odoh u grad.
Stefan kreće.
Maja:
Je si li lud?
Stefan:
Ma šalim se?
Evo kako ćemo da zaglavimo ujaka u liftu?
Maja:
Ma ne lupaj.
Stefan:
Dobro hajde da kažemo kevi.
Maja. Ti budi spremna da pozoveš Hitnu pomoć.
Dolazi majka.
Stefan:
Mama sedi da ti nešto kažemo.
Majka:
Pa pokušavate čitav dan.
Ne mogu sada, gosti samo što nisu došli.
Maja:
Evo slušaj ti znaš da je naš tata mlad i lep i da je imao...
Čuje se zvono na vratima.
Majka:
Jao stižu.
Maja:
Šta sada? Propali smo načisto.
Stefan:
Bankrot.
Ulaze gosti.
Majka:
O pa dobro došli, izvolite jao draga kako si slatka.
Ujak, Stefan i Maja su u šoku.
Majka i ujnna se ljube.
Ujak pokazuje Stefanu i Maji, u smisliu super ste odradili, a Stefan mu kaže pamntomimom da mu da još 100 evra.
Gosti sedaju, sve je u najboljem redu.
Ujak:
Što ja imam decu najlepšu i najpametniju.
Majka:
Jao draga evo umalo da ne stignem sve da pripremim.
Ujna:
Ma šta si se mučila.
Majka:
A ne, pa prvi put nam dolaziš.
Ujak:
Seko baš si lepo raspoložena.
Majka:
I ti ćeš biti ali sutra.
Maja dolazi u ugao zove oca telefonom.
Maja:
Dolazi slobodno sveje sređeno.
Otac:
Pred vartima sam osluškujem situaciju.
Maja:
Ma zulazi, završeno.
Otac ulazi.
Otac:
O dobro veče kako ste.
To je nova šurnjaja lepo
Majka:
Vi se ne znate?
Otac:
Pa poznata mi je.
Majka:
Pogledaj je bolje.
Otac:
Molim?
Majka:
Ma šalim se opusti se.
Stefan:
Nije mi jasno ko je ovo odradio mi jesmo uzeli pare da sredimo situaciju ali ne znam ni kako bismo.
Maja:
Pa naša želja je to uradila.
Stefan:
Ne znam nikog ko se zove želja.
Mislio sam da će biti drugačije.
Maja:
Pa bilo bi grozno.
Stefan:
Otprilike ovako.
Čuje se zvono.
Ujak:
O dobro veče.
Majka u šoku.
Ujak:
Ovo je moja nova...
Majka:
Šta nova znam je ja dobro muža je htela da mi zaludi.
Ujna:
Ja?
Počinju da se biju preko ujaka.
On zove decu.
Ujak:
Pomozite.
Maja:
A ne nismo plaćeni.
Stefan:
Ne, ne mi...
Otac ulazi.
Otac:
A ti prevarantu gubi se neću da te vidim.
Majka čupa ujnu.
Ujna:
Deco recite joj.
Maja:
A nismo motivisani.
Stefan:
Da, ovaj ne nismo otivisani.
Maja:
Da bilo bi to baš grozno.
Stefan:
A ispade lepo.
Svi su odlično raspoloženi.
Maja:
Ne znam kako, ko je sve odradio?
Majka im prilazi.
Majka:
Hajdete vi da nas poslužite a mi da se opustimo
Stefan i Maja: Hoćemo, hoćemo.
Maja:
Ali...
Majka:
Nešto vam nije jasno?
Stanite nešto da vam kažem, da vam olakšam.
Pa razmislila sam i nisam bila skupa prema svima koji su imali interes da sve baš ovako ispadne, njih nekoliko po... ali mogu vam reći i vaše cene su bile dobre.

KRAJ