Hrana

[Palma]

Idealna hrana tokom zime

Višnje
Višnje sadrže melatonin, istu hemikaliju koju mozak proizvodi kako bismo se uveče osećali pospano. ''Obično ga proizvodimo dovoljno prirodnim putem, ali višnje mogu pomoći onima koji pate od vremenske razlike ili neredovnog odlaska na spavanje'', kaže nutricionista Michele Kingston.

Crna riža
Nekad je ''zabranjenu'' crnu rižu jelo samo kinesko plemstvo, a danas je svi veličaju kao novu super žitaricu. ''Pomaže u borbi protiv raka i srčanih bolesti, a bogata je i antioksidansom antocijaninom koji obećava u lečenju srčanih bolesti, raka i drugih hroničnih bolesti. Jedna kašičica crne riže sadrži više antioksidansa antocijanina nego kašičica borovnica, ali s manje šećera te sa više vlakana i vitamina E'', objašnjava Zhimin Xu, profesor na Odseku za nauku o hrani na Univerzitetu Louisiana.

Bobice kafe
''Bobice kafe sastoje se od celog ploda kafe za razliku od zrna, a imaju odličan sadržaj antioksidansa'', objašnjava nutricionista Jody Villeco.

Kokosova voda
Super piće godine, kokosova voda, najčešća je tečnost nakon vode. ''Ljudi misle da je masna, ali dobija se iz mladih zelenih kokosa i uopće ne sadrži masti... a jedna čaša sadrži 60 kalorija'', kaže Dana James, nutricionista iz New Yorka. Ova voda je jako bogata kalijumom (jedna čaša sadrži kalijuma koliko i tri banane), elektrolitom koji je odgovoran za održavanje hidratacije.

Sirova čokolada
''Sirova čokolada je minimalno prerađeni oblik čokolade obogaćen antioksidansima'', kaže nutricionista Jody Villeco. Dosta bogata magnezijumom, važna je za kardiovaskularno zdravlje. ''Sadrži feniletilamin, za kojeg se smatra da utiče na hemiju mozga jednako kao kad smo zaljubljeni'', dodaje stručnjak za sirovu hranu Christina Agnew.

Ječam
Jody Villeco kaže da topiva vlakna u ječmu imaju mnoge dobrobiti, kao što je držanje u ravnoteži nivoa šećera, daju osećaj sitosti i izvrsna su za probavu i zdravlje srca. Topiva vlakna takođe pomažu telu da pretvori masti i ugljenehidrate.

Kesteni
Kesteni su izvrsna zimska grickalica jer sadrže mnogo manje kalorija od ostalih orašastih proizvoda, ali imaju puno vitamina C i B6. ''Puni su vlakana i odličan su izvor magnezijuma i gvoždja'', kaže Christina Agnew.

Marelice
''Marelice su bogate antioksidansom beta-karotenom koji čuva zdravlje očiju i kože, jača imunitet i eliminaciju slobodnih radikala'', kaže Agnew. Bogate su gvoždjem i savršene za vegetarijance, iako se ne sme zanemariti velika količina šećera. ''Potražite one bez sulfata i zapamtite da je sušeno voće, iako prirodno, koncentrovani izvor šećera'', dodaje Villeco.

Šampinjoni
Šampinjoni sadrže veliku količinu kalijuma koji pomaže u snižavanju povišenog krvnog pritiska, kao i puno selena koji zajedno s vitaminom E štiti telesne ćelije. Imaju jako malo kalorija i djeluju hidratizirajuće jer se gotovo u potpunosti sastoje od vode (80-90%). ''Osim toga, oslobađaju ergosterol, oblik vitamina D'', kaže Villeco.

[Palma]

Začin koji vam može spasiti život

Šafran je cenjen začin, ali njegova upotreba uglavnom je ograničena na kulinarstvo. To je zaista šteta jer reč je o zaista lekovitoj biljci.



Koje organe posebno štiti i koje bolesti sprečava?

Uništava karcinom
Krokin, šafranal i pikrokrocin iz šafrana (Crocus sativus) imaju antikancerogena svojstva koja zaustavljaju rast kancerogenih ćelija kod ljudi.

Protiv depresije
Šafranov čaj koristi se za lečenje depresije. Istraživanja su pokazala kako konzumiranje povećane količine ovog čaja, ali i samog začina uzrokuje osećaj sreće i radosti.

Za zdravo srce
Šafran se u kineskoj medicini tradicionalno koristi za poboljšanje cirkulacije krvi i lečenje modrica. Aktivni sastojak krocetin može takođe smanjiti nivo holesterola i triglicerida u telu i pomoći u lečenju ateroskleroze i artritisa.

Obiluje antioksidantima
Šafranal, sastavni deo šafrana, dobar je antioksidant i sakupljač slobodnih radikala.

Čuva oči
Istraživanja su pokazala da šafran poboljšava vid i predstavlja uspešno oružje za sprečavanje starosne makularne degeneracije, koja predstavlja najčešći uzrok slepoće kod starijih osoba.

U lekovite svrhe se upotrebljava tučak pravog šafrana Crocus sativus i tučak proletnog šafrana Crocus vernus, dok su ostali delovi biljke štetni.

Prepoznajte pravi šafran:

Kao začin upotrebljavaju se sušene njuške tučka vrste Crocus Sativus. Dugačke su 2,5-4 cm i narandžastocrvene boje. No da bi dobili kilogram začina potrebno je 150.000 cvetova. Dakako začin je zato vrlo skup.

Pri kupovini budite oprezni jer ima puno patvorenog šafrana. Miris pravog šafrana podseća na med. Ukus mu je oštar i gorkoslatkast. U sebi nema ljutosti.

[Palma]

Hrana za lepotu, „pamet” i zdravlje

Gen za dugovečnost je identifikovan, „lek” protiv starenja biće kad-tad dostupan, ali to ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku dok vreme prolazi. U borbi protiv starenja često potcenjujemo moć zdrave hrane. Dok se ne otkrije recept za eliksir mladosti, pravilan odabir namirnica i zdrav način života rade za nas.

Evo liste „najzdravije hrane na svetu”. Napravite dva primerka, jedan zalepite za frižider, a drugi nosite sa sobom u kupovinu. Ne morate ove naimrnice konzumirati svakog dana, ali ako ih budete uključili u ishranu nekoliko puta nedeljno, ubrzo ćete početi da primećujete razliku.

Borovnice sadrže više antioksidanata nego bilo koje drugo voće. Jedna šolja borovnica dnevno poboljšava i čuva vid, snižava rizik od raka i dijabetesa, a pozitivno utiče i na pamćenje. Borovnice sadrže jedinjenje koje snižava nivo holesterola, efikasno koliko i lekovi, ali bez neželjenih efekata. Ako baš ne volite borovnice, dobar izbor su i maline, jagode, kupine, crno grožđe i šljive.

Losos, skuša, haringa, tunjevina i sardine sadrže najveći udeo omega-3 masnih kiselina. Dve ili tri porcije nedeljno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka, pomažu u borbi protiv artritisa, a dokazano je i da konzumiranje ovih vrsta ribe pozitivno utiče i na memoriju, logičko rezonovanje i koncentraciju. Ne volite ribu? Tamnozeleno lisnato povrće je odgovarajuća zamena, kao i seme lana, orasi, jaja...

Orašasti plodovi i semenke su takođe bogati omega-3 masnim kiselinama, a sadrže i vitamin E koji, osim što pomaže u očuvanju kognitivnih sposobnosti, čuva i elastičnost kože, tako da usporava pojavu bora. Šaka orašastih plodova dnevno može učiniti čuda. Dobar izbor su bademi, pistaći, indijski orah, kikiriki, semenke suncokreta, susam, laneno seme, ali i puter od kikirikija na primer.

Nar je bogat antioksidantima koji štite mozak od slobodnih radikala. Čaša soka od nara ili četvrtina svežeg nara trebalo bi da postane deo vaše dnevne rutine.

Čaj - dve ili tri šolje sveže pripremljenog belog, zelenog ili crnog čaja dnevno poboljšaće vam pamćenje i koncentraciju, a obezbediće vam i dovoljno snažnih antioksidanata koji će doprineti zdravom protoku krvi i sprečiti ćelijska oštećenja. Istraživanja su pokazala i da konzumiranje zelenog čaja snižava rizik od nekoliko tipova raka.

Crna čokolada - sa najmanje 70 procenata kakaoa - izvor je snažnih antioksidanata, ali kockica ili dve dnevno su dovoljne. Bogata je prirodnim stimulansima, uključujući i kofein, pa poboljšava koncentraciju a aktivira i intenzivnije lučenje endorfina.

Jogurt. Istraživanja pokazuju da starenje ubrzavaju „neprijateljske” bakterije u digestivnom traktu, koje jogurt uništava, a naučnici smatraju da je to jedno od objašnjenja dugovečnosti etničkih grupa čija ishrana sadrži dosta jogurta. Potražite jogurt koji sadrži aktivne kulture.

Mahunarke. Pasulj, grašak i sočivo odlični su za srce, bogati su antioksidantima, imaju nisku kalorijsku vrednost, a nekoliko porcija nedeljno obezbediće vam dovoljno proteina i vlakana.

Zeleniš. Spanać je odličan izvor omega-3 masnih kiselina i folata, koji smanjuju rizik od bolesti srca i krvnih sudova, moždanog udara i osteoporoze. Bonus (samo za pripadnike jačeg pola): folati poboljšavaju i dotok krvi u penis, pa možete očekivati i bolju erekciju. Pored spanaća, dobar izbor su i brokoli, kelj i zelena salata.

Bundeva je bogata gvožđem, vlaknima, vitaminom C, kalijumom i beta karotenom. Sadrži i visok udeo antioksidanata koji štite ćelije od oštećenja, što usporava starenje. Jedna studija pokazala je i da osobe u čiju je ishranu uključena bundeva apsorbuju manje masti iz hrane.

Paradajz sarži likopen, koji snižava rizik od raka bešike, pluća, prostate, kože i želuca. Dobra zamena su i lubenica, crveni grejpfrut i papaja.

Napravite novi spisak za kupovinu, nabacite osmeh i proleće može da počne. (Mondo)

[Palma]

8 magičnih vitaminskih napitaka

Ovi recepti ne samo da su ukusni, već osvežavaju, daju energiju, čiste organizam od otrova i pomažu u očuvanju vitkost



Napitak od zelenog čaja i soka od pomorandže: Daruje energiju
Zeleni čaj pospešuje koncentraciju i rad srca, istovremeno umiruje stomak. On sadrži isto toliko vitamina C kao i sok od pomorandže koji jača imunološki sistem. Prelijte 3 kašičice zelenog čaja sa pola litre ključale vode i procedite posle 3 minute. U čaj dodajte sok od 3 isceđene pomorandže kao i malo kandiranog šećera. Čaj ohladite i dodajte 6 kugli sladoleda od vanile i kratko ga promešajte u blenderu. Sipajte u 4 čaše.

Miks od ananasa i krastavca: Oblikuje figuru
Ako upravo primenjujete tretman za vitku liniju probajte ovaj ukusan napitak koji zaustavlja apetit. Specijalni enzimi (proteini) u ananasu blokiraju apetit. Krastavac će se pobrinuti za osećaj sitosti bez debljanja. Očistite pola ananasa i pola krastavca, iseckajte na komadiće i stavite u sokovnik. Dodajte 2 kašičice mirođije i odmah popijte!

Sok od kivija i grožđe: Za razbuđivanje
Prirodni voćni šećer je najbolje oružje protiv dnevnog umora. Kivi sadrži mnogo vitamina C i enzima. Pektin iz jabuke smanjuje rizik od raka a grožđe vam daruje flavonoide koji ubijaju otrove. Očistite i iseckajte 4 kivija, 4 male jabuke i stavite u sokovnik sa 500 g crnog grožđa. Sipajte u 4 čaše i ukrasite listićima nane.

Punč sa pomorandžama: Podstiče rad metabolizma
Umereno kozumiranje vina i šampanjaca „nadražuju“ metabolizam. Najbolje kada ih pomešate sa citrusima i napravite punč: pomoću vitamina C lakše ćete podneti alkohol. U veću činiju sipajte 1l belog vina i šampanjca, 6 kašika zrna svežeg šipka, sok od 8 pomorandži. Dodajte još 6 limuna isečenih na kolutove i kocke leda. Da punč neće biti voden ako pre toga napravite kockice leda od soka.

Surutka od kupinastog voća: Čisti organizam
Surutka je idealna za dijete ili čišćenje organizma. Ona se sastoji od 98% vode, ne sadrži masti a 200 ml ima samo 48 kalorija. Zato povremeno odvojte jedan dan za surutku: ona izbacuje višak tečnosti iz organizma kao i otrove. Izmiksirajte 1,5 – 3 l surutke sa kupinastim voćem i pijte tokom dana, Pored toga popijete 2 l vode ili nezaslađenog biljnog čaja.

Koktel od ribizle i pomorandži: Jača imunitet
Pravi izvor snage: vitamini A, B C i proteini jačaju imunitet, daju snagu i sprečavaju infekcije. U mikser stavite 180 ml hladnog mleka i 100 g crnih ribizli. Uz mešanje dodajte 1 sveže jaje i 60 ml vode. Začinite sa kašikom meda, malo narandžine kore, pola kašice pivskog kvasca. Mitite da postane penasto.

Napitak od ananasa, šargarepe i brokolija: Podiže raspoloženje
Često ste loše raspoloženi? Ovo piće povratiće vam rasploženje pomoću karotena i vitamina A, B, C i E. Očistite ¼ ananasa i isecite na kocke, kao i 1 šargarepu i 125 g brokolija. Sve stavite u sokovnik i dobro pomešaje. Sok pijte dok je svež jer tako odmah unosite sve hranjive sastojke.

Šejk od pomorandže i spanaća: U toku „onih“ dana
Pravi napitak za žene za vreme ciklusa: spanać i pomorandža vraćaju nedostatak folne kiseline a to deluje na raspoloženje. Ovaj miks sprečava i zadržavanje vode u organizmu. Ruzmarin vas čini živahnim i razbuđuje. U sokovnik stavite 2 veće očišćene i iseckane pomorandže i 100 g svežeg spanaća, komad đumbira i 2 kašike iseckanog ruzmarina. Ovaj napitak pijte samo preko dana a ne uveće jer vas čini živahnijim.

[Palma]

Jabuka je, zaista, čudotvorna

Sveobuhvatna istraživanja uticaja jabuka na ljudsko zdravlje koja su obavili doktor Bahram Aržmandi i profesorka Margaret Siton sa Univerziteta Floride, dokazala su da ovo voće ima istinski čarobna svojstva.

Naučnici smatraju da je jabuka korisna ne samo zbog sadržaja mnoštva hranljivih vlakana, pektina i polifenola koji poboljšavaju lipidni metabolizam i sprečavaju nastanak protuupalnih molekula.

Novo istraživanje je po prvi put omogućilo procenu kardiozaštitnih efekata svakodnevnog konzimiranja jabuka žena u postmenopauzi.

U eksperimentu je učestvovalo 160 žena starosti 45-65 godina, koje su bile podeljene u dve grupe u zavisnosti od dijete. Učesnice su godinu dana, u prvoj grupi, svakodnevno dobijale po 75 grama sušenih jabuka, a u drugoj istu količinu sušenih šljiva.

Kroz tri, šest i 12 meseci na osnovu analize krvi, kod žena iz „jabučne” grupe utvrđene su zadivljujuće promene. Između ostalog, kod njih je za 23 odsto smanjen nivo lipoproteina niske gustine - „lošeg” holesterola u krvi. Više od toga svakodnenvo jedenje jabuka je doprinelo smanjenju koncentracije lipidnog hidroperoksida i S-reaktivnih belančevina.

Istraživači priznaju da nisu očekivali da jabuke u toj meri utiču na nivo „lošeg” holesterola, budući da ovo voće povećava za samo četiri procenta koncentraciju „dobrog” holesterola .

Izuzetno značajno je i da dodatnih 240 kalorija dnevno, koliko su žene dobijale sa sušenim jabukama nije uticalo na njihovu kilažu. Naprotiv, u vreme eksperimenta dame iz „jabučne” grupe su smršale u proseku 1,5 kilogram. Gubitak težine naučnici vezuju za delovanje pektina iz jabuka, koji kod ljudi izaziva osećaj sitosti.

Stručnjaci sa Floride uskoro će sprovesti opštenacionalno istraživanje, kako bi potvrdili dobijene eksperimentalne rezultate. (Tanjug)

[Palma]

Sve što niste znali o jogurtu

Proizvođači probiotika zarađuju milijarde evra, a još se ispituje koliko su „dobri” mikroorganizmi zapravo zdravi. Za dvadeset godina otkako su počeli da ih dodaju namirnicama, probiotici su osvojili rafove sa mlečnim proizvodima.

Posle silnih reklama i dizanja u nebesa te „funkcionalne hrane”, nije čudo što na svetskom tržištu proizvodi koji na etiketama nose reč „probiotik” zarađuju više od 500 milijardi evra u samoposlugama i još 600 milijardi u apotekama, pišu „Novosti”.

U poslednje vreme, sve stroža pravila o reklamiranju proizvoda dovode, međutim, u pitanje mnoga „probiotička” svojstva. Jer, da li je zaista, i u kojoj meri, dokazano da su ti proizvodi toliko zdravi, gotovo lekoviti? Kakve dobrobiti oni donose?

Teorijski gledano, svakom organizmu je, da bi održavao zdravlje, potrebna uravnotežena ishrana uz ispravan način života. Terapije antibioticima, iscrpljivanje na poslu ili u provodu, pušenje, stres, infekcije, zatvor... sve su to stvari koje rđavo utiču na ceo organizam, uključujući i sistem za varenje. U tom slučaju, dodavanje ishrani probiotika može da bude korisno jer su oni, u suštini, vitalni mikroorganizmi kakvi žive u našem organizmu. „Dobri” mikroorganizmi u našim crevima, naime, aktivno učestvuju u radu celog sistema za varenje. Kada dođe do bilo kakvog poremećaja u crevnoj flori, iz nabrojanih razloga, probiotici bi, barem u teoriji, trebalo da pomognu u ponovnom uspostavljanju ravnoteže.

Reč je, međutim, o čitavom nizu različitih organizama, koji se raznim tehnikama dodaju namirnicama. Probiotici su razni mikroorganizmi, lišeni štetnih osobina i toksičnosti, koji se gaje u laboratorijama, ali njihovo pravo dejstvo zavisi od soja, količine, kvaliteta, pa i tehnologije, odnosno od sposobnosti da živi stignu do naših creva.

Možemo li, dakle, da čitanjem etikete saznamo koliko će nam probiotici iz određenog proizvoda zaista koristiti? Većina stručnjaka smatra da - ne možemo.

To ne znači da etikete baš ništa ne govore, kao ni da probiotici nemaju efekta. Na primer, na etiketama mora da piše količina živih ćelija po gramu (ne sme da bude manje od milijardu) i koliki je minimum živih ćelija na dan isticanja trajanja proizvoda. Ako je sve to u redu, odnosno, proizvod zaista sadrži potrebnu količinu probiotika, onda ima dejstva. Eksperimenti su pokazali da su takvi proizvodi dobri za prevenciju, ili dodatak terapiji antibioticima teških problema koje izazivaju „klostridijum dificile”, „rotavirus” kod dece, hemoterapija. Pomažu i posle „morske bolesti” i drugih sličnih „bolesti putovanja”.

Što se tiče drugih tvrdnji, koje se kreću od toga da su probiotici lek za „sindrom nervoznih creva”, do toga da su efikasni protiv sezonskih virusa uključujući i grip - one, jednostavno, nisu dokazane. Nema nikakve potvrde da probiotici jačaju imunološki sistem - osim ako se uzimaju sa vakcinom protiv gripa, kako se nedavno našalio jedan lekar.

Probiotici, pri tom, nisu jedini „novokomponovani” dodaci namirnicima kojima se pripisuju povoljna dejstva, bez dovoljno dokaza. Ako je izraz „funkcionalna hrana” i nastao zbog njih, u međuvremenu je dobio više „članova”. Recimo, fitosteroli, biljne komponente koje se dodaju hrani jer imaju svojstvo snižavanja nivoa holesterola u krvi. Stručnjaci su od prvog dana govorili da je mnogo zdravije snižavati holesterol na „klasični” način, manjim unosom određenih vrsta masnoća, jer se tako smanjuju i trigliceridi. A onda su nova istraživanja pokazala da fitosteroli mogu da budu čak i štetni. U većim količinama koje se „pakuju” u namirnice, mogu da izazivaju probleme sa srcem i krvnim sudovima.

Vrste probiotika

Acidophilus - laktobakterija koja umanjuje zatvor i nadutost.
Casei immunitas - veoma otporna mlečna bakterija koja pomaže u uspostavljanju ravnoteže crevne flore i jača imuni sistem
CG - laktobakterija koja je korisna za lečenje virusne i dijareje kod novorođenčadi. Stabilizuje unutrašnji omotač creva.
LCI - i za ovu laktobakteriju se tvrdi da podstiče stvaranje antitela i uspostavlja ravnotežu mirkoflore u crevima.
Caseri shirota - laktobakterija koja pomaže u uspostavljanju ravnoteže mikroflore i sprečava poremećaje rada creva.
Casei infantis - ova laktobakterija korisna je protiv zatvora kod male dece i beba.

[Palma]

Jabuka ublažava bolove

Brojna istraživanja svakodnevno potvrđuju blagotvorno delovanje kraljice voća - jabuke. Osim čudesnog jačanja imuniteta, jedna jabuka dnevno može znatno da pomogne i u lečenju brojnih bolesti. Slično dejstvo ima i jabukovo sirće.

- Jabuka je jedino voće koje može da se jede ujutro na prazan stomak, pre ili posle jela, uveče, čak i pred spavanje - objašnjava Branka Mirković, nutricionista.
- Zato što češće jedite jabuke, crvene, zelene, slatke i kisele.

Evo gde sve jabuka ili sirće od ovog voća može da pomogne:

GRČEVI
Jedan od mogućih razloga zašto se grčevi javljaju može da bude nedostatak kalcijuma, magnezijuma i vitamina B i C, a upravo se sve to nalazi u jabuci. Prilikom grčeva, od velike pomoći može da bude i jabukovo sirće, čija će kiselost poboljšati apsorpciju kalcijuma i magnezijuma.

ASTMA
Simptomi astme uzrokovani su upalama i prevelikom osetljivošću disajnih puteva. Mogući okidači simptoma astme mogu da budu hladan vazduh, fizička aktivnost, određena hrana, infekcije i alergije. Da jabuka deluje blagotvorno na simptome astme, pokazalo je i istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji. Istraživanjem je dokazano da dve jabuke dnevno smanjuju rizik astme čak za trećinu. Sok od jabuke, međutim, pokazao se kao najjače sredstvo u borbi protiv astme, a njegova tajna se krije u velikom broju antioksidanasa. Tako samo 100 grama jabuke sadrži čak tri puta više antioksidanasa nego ista količina pomorandže, a osam puta više nego ista količina banana. Tajna čudotvornog delovanja jabuke na probleme sa astmom krije se u njenoj kori. Zato ne ljuštite koru od jabuke.

VISOK KRVNI PRITISAK
Rizični faktori koji povećavaju šanse za pojavu visokog krvnog pritiska uključuju gojaznost, veći nivo hormona renina u bubrezima, otpornost na insulin, godine i gene, premda u velikom broju slučajeva nema objašnjenja. Istraživanja pokazuju i to da su japanski naučnici otkrili da upravo jabukovo sirće može da smanji visinu krvnog pritiska. Naime, on pomaže u borbi protiv gojaznosti, smanjuje povećanje nivoa šećera nakon obroka i kontroliše nivo holesterola.

DIJAREJA
Zbog velike količine pektina, vlakna koja se nalaze u voću, jabuka je odlična u regulisanju varenja. Pektin formira zaštitni sloj oko sluznice želuca, smiruje ga i sprečava iritacije. Upravo zbog toga se, u slučaju problema s varenjem, preporučuje konzumiranje jabuke svakih nekoliko sati, a za smanjivanje grčeva u želucu odlična je prokuvana jabuka.

OSTEOPOROZA
Osteoporoza je poremećaj gubitka koštane mase, a tipičan je za žene u menopauzi i može da izazove frakture. Isto tako, osteoporoza može da se javi zbog nedovoljne ili preterane fizičke aktivnosti. Jabuke sadrže flavonoide i druge spojeve koji mogu da smanje i spreče slabljenje kostiju, poboljšaju nivo estrogena koji vrtoglavo opada u vreme nastupanja menopauze i poboljšaju apsorpciju kalcijuma i da na taj način umanje rizik od pojave osteoporoze.

SLAB IMUNITET
Jedna jabuka prosečno sadrži osam odsto naših dnevnih potreba za vitaminom C, poznatim kao odličnim borcem za zdrav i jak imunitet. Pektin koji se nalazi u jabuci podstiče proizvodnju antitela i belih krvnih zrnaca koji uveliko pomažu telu da se odbrani od bolesti.

Bolni menstrualni ciklusi
Jabuke sadrže male količine genisteina, koji uspešno uspostavlja ravnotežu nivoa estrogena. Bolni ciklusi javljaju se u većini slučajeva zbog nastale neravnoteže estrogena, a jabukovo sirće uspešno vraća tu ravnotežu i otklanja bol. Da bi menstruacije bile manje bolne, preporučuje se da dva do tri puta na dan popijete čašu vode s malom količinom jabukovog sirćeta ili da ga dodajete u hranu.

[Palma]

Med topi suvišne kilograme

Zvuči nevjerojatno, ali doista je istina da med može pomoći osobama s prekomjernom tjelesnom težinom da mršave na način siguran po zdravlje. Svi dosadašnji napori znanosti da izradi preparat koji će omogućiti da ljudi s prekomjernom težinom mršave na zdravstveno ispravan način nisu urodili plodom. Liposukcija kao sve popularnija kirurška metoda pokazala je svoje nedostatke. Pacijenti koji su se podvrgli liposukciji tri su puta skloniji vratiti kilograme ukoliko se ne pridržavaju adekvatnog režima prehrane, te četiri puta skloniji povratiti kilograme bez redovnih fizičkih aktivnosti, tvrdi dr. Rod Rohrich u studiji objavljenoj u službenom časopisu Američkog udruženja plastičnih kirurga za prosinac 2004.

Početkom prošle godine nekoliko afirmativnih napisa u britanskom tisku izazvalo je doslovno pražnjenje polica s medom u prodavaonicama, osobito u Škotskoj. Naime, odatle je potekla priča da se prekomjerna tjelesna težina lako može svladati jednostavnim postupkom: konzumiranjem pčelinjeg meda neposredno prije spavanja!



Hibernacijska dijeta

Naposljetku, u siječnju 2006. autori ovog koncepta (Mike McInnes, Stuart McInnes) objavili su i knjigu s detaljnim objašnjenjem cijele ideje pod naslovom Hibernacijska dijeta (The Hibernation Diet).

Sigurno se pitate kako je to moguće kada je općepoznato da je med visokoenergetska namirnica. To je točno. Ali je i Nutella visokoenergetska hrana, pa nitko od nje nije smršavio. Razlika je jednostavna: med je PRIRODAN proizvod, a priroda je svakoj bolesti predvidjela i lijek. Pitanje je samo je li ga čovjek prepoznao na pravi način.

Autori dijete dugo su radili na optimizaciji sportske prehrane. Njihova istraživanja i iskustva rezultirala su preporukom sportašima da prije spavanja uzimaju med kako bi oporavak njihovog organizma od prevelikog fizičkog napora protekao na najbolji način. Odaziv sportaša bio je fantastičan, jer su primijetili izvrsne rezultate (povećana izdržljivost). Od poznatih sportaša ovu dijetu prakticiraju biciklist Chris Hoy koji je u Ateni osvojio zlatnu medalju i boksač šampion Alex Arthur.

Kao i sva savršena i genijalna rješenja velikih problema, i objašnjenje ovog efekta je jednostavno. Med sadrži visok postotak fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Sličan odnos nalazimo i u voću, ali ga voće sadrži u znatno manjim količinama. Med je stoga pogodniji, budući se isti učinak postiže konzumiranjem vrlo male količine meda, svega nekoliko žličica, odnosno jedna velika žlica prije spavanja. Kada čovjek unese veliku količinu fruktoze, ona odlazi u jetra a ne u mišiće, i tamo se kroz jedan duži proces pretvara u glukozu. Samo jetra ima enzimski sustav koji može obraditi fruktozu. U jetri se fruktoza pretvara u glikogen. Zato ona ne prolazi kroz jetra i ne odlazi u sistemsku cirkulaciju. Iz glikogena se može stvoriti glukoza i otpustiti u krvotok ako razina šećera (glukoze) u krvi padne.

Ali, ovdje priča o fruktozi ne završava. Naprotiv. Fruktoza u jetri aktivira enzim koji joj omogućava da usvoji mnogo više glukoze nego što joj je potrebno. Ovaj nevjerojatan trik pomoću kojeg fruktoza ulazi u jetra i otvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali fruktozni paradoks. Taj ulaz većih količina glukoze u jetra sprječava nagli skok razine glukoze u krvi. Drugim riječima, fruktoza praktično svojim načinom djelovanja utječe na smanjivanje razine glukoze u krvi i može se nazvati njegovim regulatorom.

Med smanjuje razinu glukoze u krvi

Malen je broj ljudi danas spreman povjerovati u to da med dovodi do smanjenja razine glukoze u krvi, a ne do njenog povećanja, ali treba im reći da je to nedavno i dokazano, premda stručna medicinska javnost u našoj zemlji s tim još uvijek nije upoznata (Noori S. Al-Njaili, Dubai Specialized Medical Center and Medical Research Laboratories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1. travnja 2004.). Po njemu, kod bolesnika sa šećernom bolešću unos meda izaziva veći rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego što je to slučaj kod unosa bijelog šećera (saharoze), ali poslije 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio veći kod saharoze nego kod meda! Uz to, med izaziva veći porast inzulina u krvi nego što to čini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome s obzirom na činjenicu da prosječni Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg bijelog šećera! Po ovom autoru, redovito konzumiranje meda tijekom 15 dana snižava kolesterol za 7%, lipoproteine niske gustoće (LDL) za 1%, C reaktivni protein za 7%, homocis-tein za 6%, razinu glukoze u plazmi za 6%, dok lipoproteine visoke gustoće (HDL) povećava za 2%.

Unos fruktoze hranom iz prirode (med, voće, povrće) osim stabilizacije nivoa krvne glukoze, spomenutim mehanizmima osigurava kontinuirani i optimalni dotok glukoze do mozga tijekom cijelog dana, posebice tijekom noći. Mozak je organ koji za svoj rad troši veliku količinu glukoze i drugih tvari.

Ljudi su i subjektivno primijetili da mogu biti mnogo iscrpljeniji nakon napornog umnog nego fizičkog rada, i to je zaista tako. I pri mirovanju stanice mozga troše 20 puta više energije nego bilo koje druge stanice organizma. Otprilike 65% plasirane glukoze jetra otpušta na zahtjev mozga. Ukoliko glukoza nije dostupna stanice mozga umiru za nekoliko minuta. Kad mu je već toliko potrebna glukoza, zašto nema vlastito skladište energije? Jednostavno zato što skladištenje glukoze zahtijeva mnogo prostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema.

Svima nam je poznato koliko je teško da i ovolika glava prođe kroz porođajne kanale. Da postoji skladište za glukozu, glava bi bila veća za oko 25%, a u tom slučaju nitko se ne bi mogao roditi. Svaki pad glukoze u krvi za mozak je opasan. Čak i na mali pad njene razine mozak panično reagira. Odmah se aktiviraju adrenalne žlijezde i stavljaju u maksimalni pogon, te proizvode adrenalne hormone koji su u tim visokim dozama praktično toksični i djeluju stresno. Luče li se kronično, dovode do bolesti organizma. Na žalost, njihovo kronično lučenje prati modernog čovjeka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, prekomjerne težine, inzulin nezavisne šećerne bolesti, pada imuniteta, depresije i drugih bolesti. Izbalansirani unos ugljikohidrata (medom) otklanja prekomjernu aktivnost adrenalnih žlijezda i sprječava posljedice koje njihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizirali krvnu glukozu i optimalno nahranili mozak. Postoji li nešto bolje od toga?

San - ključno vrijeme za sagorijevanje masti

Ovdje treba napomenuti da sve ovo funkcionira samo uz pomoć fruktoze koja potječe iz meda (ili voća i povrća). Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup izostaju svi spomenuti pozitivni učinci. Metabolizam takve fruktoze završava pretvaranjem u masti umjesto u glikogen, krvna glukoza opada, na zahtjev mozga luče se adrenalni hormoni, a slijedi gojaznost i šećerna bolest. Stabiliziranje razine šećera u krvi omogućava organizmu da proizvodi „oporavljajuće“ (anaboličke) hormone koji popravljaju oštećene mišiće i regeneriraju tkiva. Ovi hormoni sagorijevaju masti i reguliraju nivo šećera u krvi.

Ukoliko razina glukoze u krvi nije stabilna i koncentracija pada, luče se adrenalni stresni hormoni koji nastoje ponovno stabilizirati poremećeni nivo glukoze. Ti hormoni inhibiraju oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mišići se degradiraju kako bi se stvorila glukoza za mozak. Međutim, ako je jetra nahranjena medom, sve se odvija po željenom planom: luče se oporavljajući hormoni koji okrjepljuju organizam i sagorijevaju masti. Znači, konzumiranjem meda prije spavanja pomažete boljem sagorijevanju masti u tijeku sna. Gospodin McInnes kaže: „Ključno vrijeme za sagorijevanje masti predstavlja prvi dio sna, tj. onaj dio koji se naziva sporovalnim spavanjem. Aktivira se hipofiza lučeći niz hormona koji razlažu masno tkivo koristeći ga kao svoje pogonsko gorivo. Ako vašu jetru pred spavanje ne napunite fruktozom, vaše tijelo neće proizvoditi spomenute hormone zato što beznadno pokušava održati stabilnim nivo šećera u krvi. Ispitivanja kod naših atleta pokazala su da primjena naše strategije punjenja jetre fruktozom prije spavanja mnogo bolje kontrolira osjećaj gladi“. Pridružio bih se ovim ocjenama, dodajući i to da se ujutro budite mnogo čiliji i odmorniji.

Hipofiza se, dakle, aktivira i usklađuje rad niza obnavljajućih hormona (hormon rasta, inzulinu slični faktor rasta i testosteron kod muškaraca, a estrogen i progesteron kod žena). Svi, svi, ali baš svi obnavljajući hormoni mobiliziraju masne naslage tijekom sporovalnog dijela sna, koristeći ih kao pogonsko gorivo.

U energetskom smislu, ovo je veoma skup proces. Petnaestominutno vježbanje tri puta tjedno dovoljno je da stimulira ovaj složeni proces. Proces zahtijeva 7 noći za obnavljanje oštećenja, pri čemu osoba 7 noći gubi masno tkivo. Ako se u svakom od tri tjedna vježbanja opterećuju različite grupe mišića, definitivno nema ničeg lakšeg što će dovesti do mršavljenja. Svaka grupa mišića koja se opterećuje trebala bi relativno mirovati sedam dana, jer bi ponovno naprezanje dovelo do izvjesne inhibicije procesa oporavka. Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog procesa je taj što se troši samo tjelesno masno tkivo, a ne i masno tkivo mišića. Mogu li ljudi s prekomjernom tjelesnom težinom poželjeti više?

Zapostavljena uloga jetre

Također je iznimno važno da spavanje protječe u miru, u totalnom mraku, bez umjetnog svjetla, kako bi hormoni svoj zadatak obavljali kako treba. Umjesto da satima vježbate aerobik, sasvim je dovoljno da svega tri puta tjedno po svega 15 minuta radite relativno teške vježbe (recimo, dizanje utega ili drugi težak fizički rad), što će dovesti do suptilnog oštećenja mišićnog tkiva, a zbog ovakve dijete, spomenuti hormoni će ga tijekom spavanja obnavljati mobilizirajući neželjeno masno tkivo.

Naime, pokazalo se da milijuni onih koji svakodnevno prakticiraju aerobik prilikom svakog gubitka tjelesne težine, proporcionalno mnogo više gube mišićnu masu nego masno tkivo. Taj gubitak mišićne mase zahtijeva lučenje adrenalnih hormona, koji su „toksični“. Dakle, mnogo je korisnije otići u krevet nego u gimnastičku dvoranu. Osim toga, naporno vježbanje ili naporan rad troše isključivo ugljikohidrate, a ne i masti. Masti se troše tek tijekom oporavka, ako je on pravilno usmjeren. Sve se ovo previđa u svakoj teretani i na svakom sportskom ili rekreativnom igralištu. Kada rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziološki proces, pitaju se zašto im to nitko do sada nije rekao.

U rješavanju problema prekomjerne tjelesne težine čak i farmaceutske kompanije ignoriraju ulogu jetre. Fokusiraju se na neurotransmitere koji reguliraju apetit, ne uzimajući u obzir status energije u organizmu, što predstavlja primarnu informaciju koju daje jetra, a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost putem neurotransmitera. To je i za očekivati, jer kakav bi profit farmaceutske kompanije ostvarile time što bi debelima poručile da jedu med prije spavanja?Kao što vidite, cijeli koncept je upravo suprotan od onog koji milijune ljudi godinama upućuje na aerobik. On nas praktično upućuje na povratak prirodi.

Pravilna prehrana ili farmaceutski preparati moraju osigurati dovoljan unos aminokiselina L-ornithine i L-arginine, kao i L-carnithine (vitamin BT). I ornitin i arginin stimuliraju hipofizu da luči ključni hormon za oporavak, hormon rasta. On u međudjelovanju s drugim oporavljajućim hormonima razbija skladišta masti, oslobađa ih i troši tijekom sna. Karnitin je dio sistema za transport masti koji ih prenosi do mitohondrija (energetski laboratorij stanica) koje sagorijevaju masti u svim tkivima. Karnitin je prirodni aminokiselinski derivat i najviše ga ima u piletini, govedini, svinjetini, ribi i mliječnim proizvodima. Novije studije dokazuju i njegovu veoma važnu ulogu u prevenciji i liječenju popuštanja lijevog srca, tj. lijeve komore (F. Jeejeebhoy, 2002.) i u pokretljivosti spermatozoida (Carlo Foresta, 2005.).

Međutim, kao i kod svake druge hrane, i unos aminokiselina ne smije biti pretjeran, već isključivo optimalan, najbolje kroz izbalansiranu prirodnu prehranu, a ne kroz farmaceutske preparate. Jer, svaki višak ili nedostatak nekog hranljivog sastojka može dovesti do poremećaja u organizmu. Navest ću primjer arginina. Ima ga dosta u kikirikiju, lješnjacima, čokoladi, želatini. Ako se pretjera i unesu se visoke doze (recimo samo 60 grama čokolade ili kikirikija), arginin (naročito kad je u prehrani malo lizina) kod osjetljivih osoba može potaknuti pojavu i ubrzani razvoj herpesa (Richard S. Griffiths). Ako se istovremeno unosi i dosta mlijeka, do ovoga ne bi trebalo doći zato što je mlijeko (ali i meso) bogato lizinom koji djeluje suprotno.

Zato zapamtite da samo raznovrsna i umjerena prehrana može donijeti zdravlje. A med kao važan sastojak takve prehrane, kao što vidite, donosi i vitku liniju. Za sve koji su punije građe, med je otkriće.

[Palma]

Jagode sprečavaju razvoj ćelija raka

Američki naučnici otkrili su da jagode imaju pogubno dejstvo na razvijanje ćelija raka.

Američki naučnici G. Stouner i N. Seram, koji su izučavali uticaj ishrane na razvoj onkoloških bolesti, ukazali su da su eksperimantalna ispitivanja u poslednjih 10 godina pomogla dobijanju ubedljivih dokaza da jagode mogu pomoći u sprečavanju pojave raka.

Pokazalo se da su jagode i sastojci u njima u stanju da spreče razvoj ćelija raka u eksperimentalnoj kulturi ćelija utičući na gene povezane sa razvojem bolesti.

Pored toga, dokazano je da uvođenje sušenih jagoda u ishranu životinja znatno smanjuje razvoja malignih tumora kod njih. Najnoviji statistički podaci govore da ljudi u čijoj su ishrani takođe zastupljene jagode ređe oboljevaju od onkoloških bolesti. (Tanjug)

[Palma]

Tri manje promene koje će vam spasiti život



I najsitniji delovi naših obroka poput začina mogu da imaju dramatičan uticaj na naše zdravlje.
O kvaliteti i dužini našeg života može odlučiti i vrsta ulja koju koristimo prilikom kuvanja.
A nije nevažno ni da li volimo plodove mora.
Masno tkivo je postalo globalna opsesija.
Ali, zdravlje nam ne zavisi samo od količine hrane već i od vrste koju unosimo.
Hrana koju bi trebalo da unosimo u manjoj meri je ona koja je bogata natrijumom, šećerom, zasićenim masnoćama i rafinisanim žitaricama.
S druge strane trebalo bi češće da jedemo povrće i voće koje je bogato vlaknima, mineralima i vitaminimma, žitarice punog zrna, mlečne proizvode sa manjim procentom masnoće, belo meso i plodove mora.

Pogledajte tri konkretna predloga koja vam mogu produžiti život:

1. Pazite na so



Unos soli ne bi smeo da prelazi 2.300 mg na dan.
A ako ste stariji od 51 godine, imate visoki pritisak, dijabetes ili hroničnu bolest bubrega ne više od 1.500 mg na dan.

Uprkos upozorenjima građani mnogih razvijenih zemalja dnevno unose prosečno 3.400 mg na dan.
Budite dakle oprezniji sa slanikom, jer previše soli povećava rizik od visokog krvnog pritiska, raka i debljine.
Brza hrana je posebno ozloglašena.
Recimo, običan hot-dog sadrži 670 miligrama natrijuma.

Još gori je primer na meniju Burger Kinga, sendvič od piletine "Tendercrisp Chicken Sandwich Value Meal" ( i pomfrit koji ide uz njega) sadrže 2.180 miligrama natrijuma što je gotovo 95% maksimalnog dnevnog unosa soli.

Veća porcija premašuje dopuštenu dnevnu količinu soli.

2. E, sad ozbiljno, jedite više ribe



Neka vam cilj bude 250 g ribe nedeljno.
Riba i plodovi mora ne sadrže puno kalorija, a bogati su omega-3 masnim kiselinama.
Za razliku od masnog mesa, masna riba može da bude korisna za zdravlje.
Riba je dakle izvor proteina, dobrih masti, ali i vitamina i minerala.
Jedite više plave ribe, ulovljene u domaćim vodama i imaćete više koristi.
Ali, imajte na umu da bi zdravstvene koristi ribe mogli da sabotirate ukoliko je pržite u ulju.
Naime, loš uticaj ulja će poništiti dobro delovanje ribe.

Ribu stoga češće kuvajte, uživajte u supama, a riblje meso poslužite u maslinovom ulju sa lešnikom i peršunom.

3. Shvatite da nisu sve masti isto štetne ni korisne



Manje od 10% vaših kalorija treba da dođe iz zasićenih masti.
Ukoliko smanjite unos na manje od 7% rizik od kardiovaskularnih bolesti će se dodatno smanjiti.
To znači da treba da jedete manje od 22 grama zasićenih masti na dan (15 ako vam je cilj 7%).

Gde se nalaze zasićene masti?
U crvenom mesu, siru i maslacu.
Zato je bolje koristiti ih tek u malim količinama i ne svakodnevno.
Istovremeno pazite na margarin i razne proizvode koji sadrže opasnu vrstu biljnih masti.
Naime, ako su biljne to ne garantuje da su i zdravije.

Navedeni proizvodi ne sadrže prirodne biljne masti već prerađeni oblik poznat pod imenom hidrogenizirane biljne masti.
Ova vrsta masti, po mišljenju mnogih stručnjaka, opasnija je i od zasićenih jer su prethodne barem prirodne.
Hidrogenizirane masti često koriste poslastičari u kolačima jer su im jeftinije, a iz istog razloga u njima se po restoranima peče hrana poput krompira i mesa.
Riječ je o kockama masti koje se ubace u fritezu.
U biljnim uljima i žitaricama nalaze se Omega-6 masne kiseline.

Semenke lana i orasi su izvor boljih masnoća, omega-3 grupe.
Najvažnije omega-3 masnoće nalazimo u plavoj ribi i mesu životinja koje prirodno pasu travu.
Hrane li se životinje koncentratima od žita i soje, u njihovom mesu preovladava omega-6 koje se povezuju sa većim brojem upalnih procesa.

[Palma]

Prirodni laksativ

Ova plavičasta voćka je ukusna i zdrava, a uz to nenadmašno poboljšava i ubrzava varenje. Iako su veoma slatke, šljive imaju malu energetsku vrednost. Sadrže samo 46 kalorija na 100 g.

Šljiva je dragocen plod. Možete da je jedete svežu, ali i da je sušite i od nje pravite džem, slatko… Ova plavičasta voćka je ukusna i zdrava, poboljšava i ubrzava varenje i ima veliko laksativno dejstvo. Iako su veoma slatke, šljive imaju malu energetsku vrednost. U 100 g ima samo 46 kalorija. Specifičan ukus potiče od voćnih kiselina i više vrsta šećera, jer šljive sadrže 51 odsto glukoze, 14 odsto fruktoze i 31 odsto saharoze. Zbog bogatstva kalijuma, šljive su važne za održavanje kiselo-bazne ravnoteže organizma. Ovo je naročito važno za ljude koji su stalno izloženi stresu ili teškom psihofizičkom naporu. Kao bogat izvor vitamina B, šljiva je veoma korisna za razdražljive osobe koje imaju problema s koncentracijom. Ovi slatki plavi plodovi pozitivno utiču na rad jetre i pomažu čišćenju organizma, jer odstranjuju štetne materije.

Plod šljive sadrži 87 odsto vode, 11 g ugljenih hidrata, 0,7 g belančevina, 0,3 odsto masti i 1,4 g vlakana.
Vitamini: provitamin A, vitamin C, E i B6, nijacin, folna kiselina
Minerali: kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, natrijum i bakar kao i rastvorljiva dijetetska vlakna kao što je pektin.

[Palma]

MED I CIMET

Mešavina meda i cimeta mogu izlečiti veliki broj bolesti. Naučno je utvrdjeno da med,ako se uzima u pravilnim dozama može biti lekovit i za dijabetičare. Weekly World News magazin iz Kanade u broju 17 od januara 1995 je izlistao sledeće bolesti koje se mogu izlečiti mešavinom meda i cimeta.



BOLESTI SRCA
Napraviti pastu od meda i praha cimeta, jesti kao namaz na hlebu. Ova mešavaina smanjuje holesterol u arterijama i tako smanjuje rizik od srčanih napada. Takođe i oni koji su već imali srčani udar uzimanjem
ove mešavine će sprečiti sledeći. Redovito uzimanje ove mešavine oslobađa tegoba kao što su nedostatak daha, i jača srčani mišić. U Americi i Kanadi mnogi domovi staraca tretiraju pacijente ovom mešavinom i kao rezultat su uočili da se delimično vraća fleksibilnost arterija i vena.

ARTRITIS
Uzeti jedan deo meda i dva dela mlake vode, tome dodati malu kašiku cimeta u prahu, napraviti pastu i masirati obolele delove tela. Uočeno je da se bol smanjuje za minut dva. Pacijenti koji boluju od artritisa mogu takođe ujutru i naveče popiti šolju vruće vode sa dve velike kasike meda i jednom malom kašikom cimeta u prahu. Ako se uzima redovno čak i hronični artritis se može izlečiti. U naučnom istraživanju koje je načinjeno na Kopenhagen Univerzitetu utvrđeno je da 36.5 % pacijenata koji su tretirani mešavinom od jedne velike kašike meda i pola male kašike cimeta pre doručka, u roku od jedne nedelje su bili potpuno oslobođeni bola, a u roku od mesec dana skoro svi pacijenti su izjavili da više nemaju bolova i ponovo su postali pokretni.

PROTIV OPADANJA KOSE
Oni koji pate od opadanja kose i ćelavosti, mogu stavljati pastu od toplog maslinovog ulja, jedne velike kašike meda i jedne čajne kašike cimeta. Pre odlaska u krevet naneti pastu i držati je otprilike
15 min, zatim isprati. Utvrđeno je da je efektivno čak ako stoji i samo 5 min.

INFEKCIJE MOKRACNOG MEHURA
Uzeti dve velike kašike cimeta i jednu malu kašiku meda u časi mlake vode i popiti.
Ovaj napitak ubija bakterije u mehuru.

ZUBOBOLJA
Napraviti pastu od jedne male kašike cimeta i pet malih kašika meda i staviti na zub koji boli.
Ovo se može stavljati 3 puta dnevno dok zub ne prestane boleti.

HOLESTEROL
Dve velike kašike meda i tri male kašike cimeta pomešati sa dve šolje čaja. Ovaj napitak u roku od dva sata smanjuje holesterol za 10%. Uzimati 3 puta dnevno dok se holesterol ne smanji u normalne granice.

PREHLADA
Oni koji boluju od čestih prehlada treba da uzimaju jednu veliku kašiku meda sa 1/4 kašike
cimeta tri dana. Ovo će izlečiti mnoge hronične prehlade, očistiti sinuse.

NEPLODNOST
Ajurvedic medicina korisit med hiljadama godina da poveća plodnost kod muškaraca. Ako impotentan muškarac uzima jednu kašiku meda pre spavanja biće izlečen. U Japanu i zemljama na Dalekom Istoku
žena koja ne može da zatrudni uzimala je malo cimeta u pola male kašike meda i time mazala desni vise puta dnevno, tako da mešavina polako preko pljuvačke ulazi u organizam. Bračni par iz Marilend države nije imao dece 14 godina, i izgubio je nadu da će ikada imati dece. Kada su saznali za ovaj proces, počeli su uzimati med i cimet i nakon nekoliko meseci žena je zatrudnila, i rodila je blizance.

STOMAČNE TEGOBE
Uzimati cimet i med za stomačne tegobe.
Takođe pomaže za potpuno izlečenje čira na želudcu.

NADUTOST STOMAKA I GASOVI
Prema studijama u Indiji i Japanu objavljeno je da ako se uzima med i cimet leči nadutost i gasove.

IMUNI SISTEM
Dnevno uzimanje meda i cimeta jača imuni sistem i štiti telo od bakterija i virusa. Naučnici su pronašli da med ima različite vitamine i gvozđe u velikim količinama.

PROBLEMI SA VARENJEM
Cimet posuti po dve velike kasike meda i uzimati pre jela, osobađa kiseline u želudcu, pomaže varenje i posle najtežih obroka.

GRIP
Naučnici u Španiji su dokazali da med sadrži prirodne sastojke koji ubijaju viruse gripa.

DUGOVECNOST
Ako se redovno uzima napitak od vode zaslađene medom i sa malo cimeta doprinosi dugovečnosti
U posudu pomešati 4 kašike meda i 1 kašiku cimeta sa 3 čase vode. Ostaviti da provri i piti 1/4 čase 3-4 puta dnevno. Ovaj napitak održava kožu svežom i mekanom do u kasne godine.

BUBULJICE
Napraviti pastu od tri velike kašike meda i jedne male kašike cimeta. Staviti na bubuljice pre spavanja i ostaviti preko noći Isprati mlakom vodom ujutru. Ako se ovo radi svakodnevno za dve nedelje će bubuljice nestati.

KOŽNE INFEKCIJE
Od jednakih delova meda i cimeta napraviti pastu i time mazati zaražena mesta na koži, leči ekcem,
i druge infekcije kože.

MRŠAVLJENJE
Svakog dana pola sata pre doručka na prazan stomak i naveče pre spavanja popiti napitak koji ste
dobili tako što ste jednu šolju vode stavili da provri i u to staviti jednu veliku kašiku meda i jednu malu kašiku cimeta. Ako se uzima redovno čak i najdeblja osoba može da smrša. Takođe redovno uzimanje ovog napitka ne dozvoljava da se gomila novi sloj masnoće.

RAK
Skorašnja istrazivanja u Japanu i Australiji su objavila da već uznapredovan rak stomaka i rak kostiju može biti izlečen. Pacijenti koji su bolovali od ove bolesti uzimali su jednu veliku kašiku meda i
jednu malu kašiku cimeta 3x dnevno mesec dana.

ISCRPLJENOST
Stariji pacijenti koji uzimaju med i cimet u jednakim delovima su puno živahniji i pozorniji. Dr. Milton koji je radio istraživanja kaže da pola velike kašike meda u časi vode, i malo cimeta uzimati svakog dana posle pranja zuba i popodne oko 3:00 sata kada vitalnost tela počinje da opada, daje snagu telu u roku od nedelju dana.

ZADAH
Stanovnici Južne Amerike ujutru prvo isperu usta sa časom vode u kojoj su razmutili jednu malu kašiku meda i cimeta. Tako njihov dah ostaje svež čitavog dana.

VINO OD CIMETA: 30 grama usitnjene cimetove kore, namakati 6 dana u ½ litre slatkog crnog vina. Pije se po mala čašica 3X dnevno pre jela.
Još je efikasnije cimetovo vino pripremljeno na sledeći način: 100 grama crnog vina, 8 grama cimetove tinkture, 6 grama tinkture matičnjaka i 30 grama mednog sirupa. Svakih 1-2 sata uzima se po 1 velika kašika.

TINKTURA: 100 g usitnjene kore cimeta namočiti u ½ litre 80% alkohola, u trajanju od 15 dana,
procediti i uzima se dnevno po 20-30 kapi 3X dnevno pre jela.

KUVANO VINO s cimetom : u 1 litru belog vina staviti koru od cimeta, 10 klinčića i 100 grama meda,
zagrejati do vrenja, poslužiti vruće.

[Palma]

Višnje umesto „aspirina“

Višnje možete jesti u neograničenim količinama jer su prava riznica vitamina i minerala,a ovo kiselkasto voće ima i lekovito dejstvo.

Novija istraživanja potvrđuju blagotvorno dejstvo višanja čija lekovitost je u narodnoj medicini odavno poznata. Čaša soka od višnje, zaključili su naučnici, ekvivalentna je količini od 0,3 grama aspirina, a smrznute višnje imaju delovanje kao 0,9 grama „aspirina“.
– Višnja se pokazala uspešnom u smanjenju upalnih procesa i ublažavanju bola kod artritisa, naročito kod gihta. Istraživanja su pokazala da čaša soka od višanja može da ublaži bolove u zglobovima jer aktivni sastojci iz ovog voća smanjuju količinu mokraćne kiseline koja je uzrok problema.
– Višnje sadrže biljni pigment antocijan koji je moćni antioksidans u prevenciji anemije, srčanih oboljenja i tumora.
– Ovo voće je bogat izvor kalijuma, ima visok procenat vode, oko 84 procenta, dok je sadržaj belančevina jako nizak.
– Takođe, sadrže vitamin C, vitamine B grupe, i kobalt koji snižavaju krvni pritisak, jačaju krvne sudove, posebno kapilare.
- Dijabetičari ih mogu jesti u neograničenim količinama, jer sadrže malo šećera.

[Palma]

Bosiljak - začin, lek, afrodizijak

Bosiljak ima ukus koji nas podseća na leto, more i sunce. Nije nikakvo čudo što ga mnogi vole, a upravo sad mu je sezona ako ga trošite svežeg, mada ga sušenog možete koristiti i preko cele godine. Bilo da ga stavljate u hranu, da sa njim pravite aromatično ulje ili da ga koristite u čistom stanju - slobodno navalite! U ovim zelenim listićima se, naime, krije mešavina preko 100 biološki vrednih materija koje su izuzetno zdrave. Među njima ima vitamina, minerala, oligoelemenata …

Antistresna kupka
Potpuno ste iscrpljeni i samo biste da se bućnete u kadu. Dobra ideja! Topla voda ublažava napetost, disanje postaje dublje, a svakodnevni stres nestaje za samo 15 minuta. Eterična ulja prodiru preko kože u limfni i krvni sistem i pojačavaju ovo dejstvo.
Miris bosiljka ublažava nesanicu.
Recept: Pomešajte osam kapi ulja od bosiljka i dve supene kašike slatke pavlake. Na ovaj način ulje će se bolje rasporediti u vodi za kupanje i neće iritirati kožu.

Čaj umiruje nervozan stomak
Žurba, termini, brza hrana - sve to našem stomaku teško pada. Posledicu predstavljaju nadutost i gasovi. U takvim situacijama, skuvajte sebi čaj od bosiljka. Eterična ulja i biljne materije koje se u njemu nalaze poboljšavaju prokrvljenost sluzokože creva i želuca i deluju umirujuće na njih.
Recept: deset listova svežeg ili dve kafene kašičice sušenog bosiljka prelijte sa četvrt litra tek proključale vode. Ostavite da stoji 10 minuta i procedite. Pijte polako tri šolje na dan.

Masaža koja opušta
Ako želite da na nekoliko minuta pobegnete od svakodnevice i da se napunite novom energijom, to možete da učinite veoma jednostavno! Masaža stomaka uljem od bosiljka opušta telo i čula, a ublažava i tegobe u maloj karlici.
Recept: Pomešajte šest kapi eteričnog ulja od bosiljka sa pet kašika bademovog ulja (kupuje se u apoteci).
Lezite na leđa i pet minuta masirajte stomak u pravcu kazaljke na satu. Ova masaža opušta grčeve mišića male karlice.

Miris ublažava tenzionu glavobolju
Već i samo udisanje mirisa eteričnog ulja od bosiljka ublažava napetost i glavobolju, poput šetnje po čistom vazduhu. Pored toga, ovaj miris poboljšava i koncentraciju, izdržljivost i intelektualne rezultate.
Recept: Dodajte četiri kapi eteričnog ulja u vodom napunjenu činiju lampe za aroma-terapiju. Ostavite da gori maksimalno jedan sat jer u suprotnom miris može ponovo da vam izazove glavobolju.

Sos od bosiljka jača nerve
Svega vam je već preko glave? Pripremite sebi testeninu sa pesto sosom (gust sos od bosiljka, pinjola, belog luka, parmezana i maslinovog ulja). Brzo se sprema, ukusno je i izuzetno zdravo. Recept: Skuvajte testeninu, prelijte sa dve supene kašike hladnog pesto sosa i pospite svežim listićima bosiljka. Vitamin B i magnezijum iz bosiljka odlični su za nerve.
Recept: Za pesto sos je potrebno: 125 g svežeg bosiljka, 8 čenova belog luka, 200 g parmezana, 1 kafena kašičica krupne soli, 200 ml maslinovog ulja. Luk se ispasira i izgnječi sa solju, doda se sitno naseckan list bosiljka i narendan parmezan, da se dobije homogena smesa. Na kraju se doda maslinovo ulje i promeša se. Ako se služi uz testeninu, malo se razredi vodom u kojoj se testenina kuvala.

Ispravan način branja i čuvanja
Gajenje: Bosiljak preko cele godine može da se gaji u saksijama na sunčanom mestu. Seme klija na svetlosti, dakle prilikom sađenja ga ne treba prekrivati zemljom.
Nega: Redovno ga zalivajte. Važno je da zemlja bude uvek vlažna, ali nikad zaista mokra.
Pravilno branje: Ne treba naprosto bez reda čupkati listiće, već grančice uvek kidati odozgo, do sledećeg izdanka. U tom slučaju će lepo i gusto rasti.
Čuvanje: Listiće i grančice možete i da osušite, ali pri tom se donekle gubi na ukusu. Bolje je da počupate sveže listiće i da ih stavite u bocu koju ćete naliti maslinovim uljem. Nakon što se ostavi da odstoji nedelju dana, ovakvo ulje može da se koristi kao začin za salate.
Gde se može kupiti: Svež na pijacama i u nekim supermarketima, suv u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane.




Bosiljak čuva zglobove

Došli ste do zaključka da vam treba snažno protivupalno sredstvo koje će olakšati bol u zglobovima. Bosiljak će vam pomoći.

Može se koristiti na nekoliko načina. Njegovi sveži aromatični listovi pokazali su se kao snažan protivupalni lek kod osoba kojima otok zglobova predstavlja problem ali i kod onih kod kojih je dijagnostikovan artritis.

Istraživači na British Pharmaceutical Conference u Manchesteru ustanovili su da unošenje koncentrovanog ekstrakta dve vrsta bosiljka - Ocimum americanum i Ocimum tenuiflorum - smanjuje oticanje zglobova do 73% i to u samo 24 sata.

"Procenili smo protivupalno delovanje obe biljke i ustanovili da veoma slično deluju kao i diklofenak tablete (protivupalni lek koji se naširoko upotrebljava u slučajevima artritisa)," rekao je Vaibhav Shinde, sa Poona College of Pharmacy u Indiji koji je i sproveo istraživanje.

Za razliku od sintetičkih lekova, kod bosiljka nema nuspojava poput probavnih iritacija i bolova izazvanih uzimanjem lekova. Ovo bi moglo biti vrlo korisno obolelima od artritisa koji svakodnevno gutaju tablete.

Bosiljak se kao začinska i lekovita biljka koristi vekovima. Opareni bosiljak koristi se kao lek kod upalnih procesa: bronhitis, astma, bolesti kože i artritis. I dijabetičari bi mogli da imaju korist od bosiljka jer on snižava nivo glukoze u krvi.

"Istraživanje pokazuje da eugenol, ulje koje bosiljku daje poznatu aromu, aktivna molekula ključna za ovaj protivupalni efekt," rekao je dr. Vaibhav Shinde i dodao:"Međutim, možda su uključene i druge molekule. Moramo da otkrijemo o kojima se radi i iskoristiti to u pravljenju leka."

Tablete s ekstraktom bosiljka još uvek ne postoje na tržištu ali i povećani unos bosiljka i pravilna ishrana mogu imati protivupalni efekat. Još ako ste u mogućnosti da nabavite azijski bosiljak, koji je bogatiji eugenolom, napravili ste pun pogodak.

[Palma]

Jabukovo sirće - recept za zdravlje


Jabukovo sirće je izvanredan lek kome uvaženi stručnjaci pripisuju čudotvornu moć i smatraju da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, a evo i nekoliko recepata koji su se pokazali veoma uspešni u lečenju pojedinih smetnji i bolesti. Kako napraviti: Potrebno je: neprskane jabuke (najbolje su divlje, samonikle, ali mogu da posluže i gajene), šećer. Jabuke dobro oprati, odstraniti peteljke, a zatim ih zajedno sa semenom usitniti i samleti na mašini za meso.

Zajedno sa sokom koji puste staviti u veći lonac ili kačicu. Ako nema dovoljno soka, može se na deset kilograma jabuka dodati četvrt litra prokuvane i ohladene vode. Zatim dodati na ovu količinu i sto grama šećera, sve dobro izmešati, sud prekriti čistom, višestruko ispresavijanom gazom i ostaviti na toplom mestu ili na suncu. Povremeno pregledati i promešati. Posuda se povezuje višeslojnom gazom i ostavlja i ostavlja na mestu gde temperatura ne pada ispod 18 stepeni Celzijusovih i ne prelazi 25 stepeni. Fermentacija traje oko 25 do 30 dana; na suncu nešto kraće.

Posle završenog procesa sirće se pažljivo procedi i razliva u čiste boce. Boja treba da mu je svetlo žuta i bez taloga. Kada se zapazi da je fermentacija gotova i da je sirće dovoljno kiselo, sve procediti najpre kroz redje, a zatim i kroz gušće sito ili cediljku, a na kraju i kroz višeslojnu gazu, da bi se dobila bistra tečnost. Sirće sipati u boce, hermetički zatvoriti i čuvati na hladnom i mračnom mestu. Ukoliko se posle izvesnog vremena sirće usred zrenja zamuti, ili se pojavi talog, treba ga još jednom procediti kroz višeslojnu gazu i ponovo sipati u čiste boce.Čuva se na hladnom i tamnom mestu, a rok upotrebe mu je praktično neograničen.

Ustanovljena je optimalna doza jabukovog sirćeta koju treba uzeti u toku jednog dana.
To je rastvor od 2 kašike sirćeta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda.

Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporučuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazao u povećanju plodnosti - kao kod ljudi tako i kod životinja, i u lečenju noćnog mokrenja kod dece. Dokazano je i da jabukovo sirće snižava povišeni krvni pritisak i da je odličan saveznik u očuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporučuje se spoljna upotreba razblaženog sirćeta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama.

Osim osećanja svežine koje dugo traje, ovakve "kisele kupke" daju koži mekoću, vlažnost i zdravo rumenilo
U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirće se takođe primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirćeta, prelaskom na zdraviju ishranu i čišćenjem organizma, postižu se dobri rezultati. Na isti način, jabukovo sirće olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osećaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.
Nerazblaženim jabukovim sirćetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a vrlo je preporučljivo poneti na put (pogotovu leti) bočicu sirćeta da bi se sprečile nelagodnosti u probavi koje se obično vezuju za promenu vode i hrane.

U ishrani sportista, ali i intelektualaca, jabukovo sirće i njegova kombinacija sa medom trebalo bi da zauzmu važno mesto.
Ovo sirće je prebogato kalijumom, a on utiče na rad mišića i nerava, a učestvuje i u biohemijskim procesima na ćelijskom nivou. Ako ste sa svojim lekarom isključili druge uzroke, a osećate slabost, pospanost, grčenje i bolove u mišićima, verovatno vam samo nedostaje kalijum; kura sa jabukovim sirćetom daće ubrzo odlične rezultate.

PROTIV HRONIČNOG UMORA - Pomešati tri kasičice jabukovog sirćeta sa soljom meda, sipati u teglu i uzimati svako veče pred spavanje po dve kasičice ove mesavine. Drugi način je kasičicu sirćeta sipati u času vode i piti za vreme ručka.

PROTIV GLAVOBOLJE - Popiti času vode u kojoj su razmućene dve kašike meda i dve kasike jabukovog sirćeta.

PROTIV OPEKOTINA - Na opekotinu naneti jabukovo sirće nekoliko puta. To će sprečiti pojavu plika i ublaziti bol.

ZA SNIZAVANJE KRVNOG PRITISKA - Tri puta dnevno piti času vode sa dve kasičice jabukovog sirćeta.

ZA ISPIRANJE GRLA - U času vode sipati kasičicu sirćeta i ispirati grlo na svaka dva sata.

PROTIV BOLOVA U SINUSIMA - Na svaki sat, sedam puta popiti čašu vode u kojoj je razmućena kašičica jabukovog sirćeta

PROTIV BOLOVA U ZGLOBOVIMA - Bolna mesta u toku noći obloziti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sirćetom a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti času vode u kojoj je razmućeno deset kasičica jabukovog sirćeta.

PROTIV EKCEMA - Obolela mesta mazati jabukovim sirćetom četiri puta dnevno i tri puta u toku noći. Ubrzo će ekcem i svrab nestati.

ZA MRŠAVLJENJE - Svako jutro na prazan zeludac piti času vode sa jednom do dve kasičice sirćeta ili uz svaki obrok popiti času vode sa dve kasičice sirćeta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirće utiče na sagorevanje suvisnog masnog tkiva.

PROTIV PROSIRENIH VENA - Svakog jutra i večeri istrljati čistim jabukovim sirćetom kozu preko prosirenih vena i dva puta dnevno popiti času vode sa dve kasičice sirćeta. Ova terapija traje mesec dana.

PROTIV MITISERA - Jedan deo jabukovog sirćeta izmesati sa osam delova vode i tom tečnosću tri puta dnevno prskati lice.

[Palma]

Mitovi o kalorijama

Da li postoje "negativne" kalorije i smete li da jedete šta hoćete sve dok redovno vežbate?



Celer, krastavci i ajsberg salata imaju "negativne" kalorije.

Koncept je otprilike ovakav: neke vrste povrća imaju tako malo kalorija da vam više energije treba da ih svarite nego što ćete dobiti konzumiranjem. Rezultat? Ako jedete celer, krastavac i ajsberg salatu vaš dnevni kalorijski "saldo" biće negativan. To super zvuči u teoriji, ali varenjem nikada nećete potrošiti više kalorija nego što ih unesete hranom, bez obzira o kojoj namirnici je reč, kažu nutriI ova teorija na prvi pogled drži vodu. Za jutarnje trčanje treba vam energija, ako ne jedete ništa pre toga, telo će energiju dobiti iz masnih ćelija. Ipak, procesi u organizmu ne funkcionišu baš tako. Ako sagorite više masnoće vežbajući, vaše telo će samo "prikočiti" kasnije u toku dana i prilagoditi se trošeći manje energije.

Većina lekara preporučuje da se pre jutarnjeg vežbanja pojede lagan doručak, jer će vam taj obrok omogućiti da vežbate duže i efektivnije, a samim tim sagorećete i više kalorija.

Ako kardio trening odradite "na prazan stomak" sagorećete više masti u toku dana.

I ova teorija na prvi pogled drži vodu. Za jutarnje trčanje treba vam energija, ako ne jedete ništa pre toga, telo će energiju dobiti iz masnih ćelija. Ipak, procesi u organizmu ne funkcionišu baš tako. Ako sagorite više masnoće vežbajući, vaše telo će samo "prikočiti" kasnije u toku dana i prilagoditi se trošeći manje energije.

Većina lekara preporučuje da se pre jutarnjeg vežbanja pojede lagan doručak, jer će vam taj obrok omogućiti da vežbate duže i efektivnije, a samim tim sagorećete i više kalorija.

Šest manjih obroka u toku dana ubrzava metabolizam.

Često se nailazi na savete tipa "pet, šest manjih obroka dnevno za vitak struk", ali ako vodite računa šta jedete i tri obroka su ok. Sveobuhvatno istraživanje iz 2009. godine čiji su rezultati objavljeni u Britanskom žurnalu ishrane nije pružilo dokaze za ovu teoriju.

Naučnici nisu uočili razlike u gubitku telesne težine među ispitanicima u zavisnosti od toga da li su jeli tri ili šest puta dnevno (ukupan dnevni unos kalorija bio je jednak za obe grupe). Nakon uporedne analize rezultata 18 studija koje su se bavile ovom temom, stručnjaci iz Međunarodnog udruženja za sportsku ishranu zaključili su da učestalost obroka u toku dana ne utiče na metabolizam niti podstiče gubitak težine. Šta da radite? Izaberite način ishrane koji vam najviše odgovara, ali nemojte dozvoliti da između obroka pregladnite.

Proizvodi sa niskim sadržajem masti imaju manje kalorija nego punomasni.

Iako deluje logično, ovo nije tačno. U proizvode sa niskim sadržajem masti obično se dodaju pojačivači ukusa i više šećera, pa broj kalorija raste, i može biti čak i viši nego u punomasnoj "verziji" iste namirnice.

Ako dovoljno vežbate ne morate da pazite šta jedete.

Ovaj mit je možda najrasprostranjeniji kod ljudi koji vežbaju da bi doveli liniju u red. Ako pojačate intenzitet vežbanja telo troši više kalorija, ali je važno da ne preterate jer će proces mršavljenja biti prekinut ako se premorite.

Imajte u vidu i da niko još nije smršao samo od vežbanja, bez obzira na to koliko se trudite vežbajući morate ipak voditi računa i o ishrani.

[Palma]

Hrana za seks iz snova: 9 moćnih afrodizijaka

Niste zadovoljni svojim seksualnim životom? Oživite ga uz pomoć hrane. Stručnjaci za ishranu i seks su sastavili listu nekoliko namirnica koje su odlični erotski stimulansi i provereno pobuđuju libido.


Čili papričice začiniće vaše jelo i noćne aktivnosti u spavaćoj sobi. Spremite se
na uživanje svim čulima

1. ČOKOLADA
Ovu slatku namirnicu od davnina „bije glas“ da je moćan afrodizijak. Stimuliše raspoloženje i oslobađa vas stresa. Čokolada je dobar izvor energije jer obiluje masnoćama i šećerom, a ta energija će vam zasigurno bii potrebna tokom predigre, odnosno seksualnog čina.

2. LJUTE PAPRIČICE
Ljutina papričica dolazi iz hemikalije capsaicin koja stimuliše nerve završetke, povećava puls, pojačava rad srca i dotok krvi do polnih organa. Naučnici veruju da konzumiranje ljute hrane oslobađa endorfin, hemikaliju koja doprinosi većem seksulanom uzbuđenju.

3. BELI LUK
Uprkos neprijatnom mirisu, takođe se dobro kotira na listi najljubavnijih namirnica: u srednjevekovnoj Francuskoj, čorba sa belim lukom bila je nezaobilazna na meniju vatrenih ljubavnika, željnih beskrajnih milovanja. A u nekim bliskoistočnim zemljama, mladoženje i dan danas nose čen belog luka u džepu!

4. MED I ORASI
Stari recept za bolju potenciju, svakako je kombinacija oraha i meda. Pomešajte mlevene orahe s medom i uzimajte po dve kafene kašičice razmućene u 200 ml mleka, dva do tri puta na dan, pola sata pre jela. Tretman traje najmanje četiri nedelje.

5. BANANA
Banana je takođe visoko na listi afrodizijaka. O tome da li je na to uticao i sugestivan oblik ovog voća može se polemisati, ali je naučno dokazano da banane sadrže alkaloid bufotenin, kao i vitamin B6 koji pozitivno deluju na mozak - poboljšavaju raspoloženje i bude seksualnu želju.

6. BADEMI
Bademi su dugo vremena povezivani s plodnošću- da njihov miris izgleda da uzbuđuje žene, pa su ih često upotrebljavali na svadbama. Ova namirnica sadrži hranljive susptance važne za poboljšanje seksualnog života – samo 28 grama badema obezbediće vam 35 odsto preporučene dnevne doze vitamina E, koji utiče na plodnost i funkciju polnih organa.

7. CRVENO VINO
Ne samo da je zdravo za srce već je dobro i za romantično raspoloženje. Pomaže pri sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka i smanjuje oštećenje krvnih sudova. Takođe, crveno vino je bogat izvor antioksidanata koji podižu dobar holesterol. Ovo piće podiže apetit tako da je i više nego odgovarajuće ukoliko se odlučite da partneru pripremite romantičnu večeru.

8. OSTRIGE
Ostrige su bogate cinkom, mineralom koji je potreban za proizvodnju testosterona. Ovaj hormon je bitan za muški seksualni nagon, ali i stimuliše i ženski libido.

9. SMOKVE
Smokve su dugo bile povezivane sa plodnošću i seksom. Bile su i omiljeno voće čuvene Kleopatre, a stari Grci su proslavljali ritualnim seksualnim odnosima svaki rod smokve. Hiljadama godina kasnije, erotični status smokvi ne bledi. Naučnici kažu da su smokve bogate magnezijumom, esencijalnim sastojkom koji vas "pokreće". Vrlo je lako proveriti da li im je reputacija opravdana.

[Palma]

Banane umesto lekova za smirenje

Banane su odličan izvor vitamina B, tako da pružaju zaštitu nervima i imaju umirujuće dejstvo po ljudski organizam.
Anksioznost se, takođe, može tretirati ovim voćem, jer banana sadrži triptofan koji ima čak i sedativno dejstvo, piše na portalu Doktor.

Takođe, ako osoba pretera sa pićem i ima mamurluk dovoljno je da napravi hranljivi šejk od mleka, banane i malo meda da se sve funkcije organizma brzo oporave.

Banane smiruju stomak i štite unutrašnjost želuca od oštećenja, pre svega čira.

Kombinacija banane i mleka znatno smanjuje sekreciju želudačne kiseline tako što sama kombinacija materija u banani stimuliše ćelije u zidu želudca da stvaraju deblji zaštitni sloj oko unutrašnjosti želuca.

U samo jednoj banani srednje veličine ima oko 450 miligrama kalijuma što znači da nas štiti od ateroskleroze krvnih sudova i oboljenja srčanog mišića i isto toliko sadrži vitamina C, dijetalnih vlakana i mangana, dok vitamina B6 ima toliko da zadovolji oko 35 odsto dnevnih potreba organizma.

[Palma]

Čokolada, srećna hrana tužnih

Neuronutricionizam, nauka koja objašnjava vezu između hrane i emocija. Voće i povrće podstiču dobro raspoloženje, riba i meso ublažavaju teskobu. Vodu treba uzimati uvek.

Nutricionisti godinama naglašavaju vezu hrane i emocija, odnosno tvrde da su materije koje unosimo hranom „odgovorne“ za stvaranje neurona u mozgu, koji podstiču određene emocije. Takođe, događa se i obrnut proces, pa zalogaji mogu sprečiti bes, ljutnju, melanholiju... Emocije su ništa drugo nego specifični hemijski procesi, na koji najviše utiču nivoi hormona i „mešavina“ drugih materija u mozgu. Ljudski organizam, tvrde stručnjaci, funkcioniše kao savršena mašina, a reakcije, misli i emocije, posledica su moždanih aktivnosti. Kada upoznamo te zakonitosti koje, tvrde naučnici, nisu tako komplikovane kako nam se čini, možemo da naučimo da upravljamo emocijama, kontrolišemo telo i reakcije. A to je siguran put ka boljem životu i skladnijem funkcionisanju. Zalogaji nam tako mogu promeniti svakodnevicu, ali i način na koji razmišljamo, pa hranu možemo iskoristiti za psiho-fizički napredak. Naučnici tvrde da su najtipičniji dokazi ove teorije poznate činjenice da nam, na primer, čokolada podiže raspoloženje, tako što povećava proizvodnju hormona sreće, pa zbog neraskidive veze hrane i emocija jedemo slatkiše kada smo ostavljeni, osećamo mir kada zamirišu mamine krofne, ili se prilično uznemirimo ako preteramo sa kafom...

Neuronutricionisti tvrde da postoji četiri vrsta namirnica. U prvu grupu spadaju one koje podstiču sintezu dopamina (hormona koji podiže raspoloženje), a to su voće, povrće i mala količina alkohola. U drugu spadaju namirnice noradrenalinskog tipa, tj. one koje podstiču sintezu hormona „odgovornih“ za povećanu energiju, volju i polet. To su proteini iz ribe i mesa. Treća je grupa namirnica „serotoninskog“ tipa. To je hrana koja pomaže lučenje hormona sreće (žitarice i slatkiši). Četvrta grupa u koju spadaju mlečni proizvodi vrlo efikasno neutrališe hormone ljutnje i tuge. Neki stručnjaci tvrde da postoji i peta grupa u koju spada voda. Nju treba uzimati u dovoljnim količinama uvek, bez obzira na emotivno stanje, jer ona podstiče mentalnu i fizičku snagu. Odmah iza vode, po korisnosti u svim emotivnim stanjima, slede semenke i orašasti plodovi, jer utiču na bolje funkcionisanje mozga...



* RADOST

Kada smo radosni, srećni i zadovoljni treba da jedemo isključivo voće i povrće. Drugim rečima, u najpoželjnijem osećaju treba jesti najzdravije namirnice. U takvim stanjima naše telo je poletno, hormoni sreće su na visokom nivou i osećamo se dobro u svojoj koži. Zdrava hrana će održati balans „dobrih“ materija i učiniti da lep osećaj traje. Koliko ima istine u ovim tvrdnjama potvrđuje i činjenica da mnogi ljudi kada su, na primer, ludo zaljubljeni i srećni, nemaju potrebu za hranom, svoju liniju dovedu do perfekcije i izgledaju mnogo mlađe i poletnije. Stvar je ponovo u mozgu. Kada nam je lepo hrana nam nije ni na kraj pameti, pa neuronutricionisti tvrde da je zdrava, izbalansirana ishrana najbolja upravo kada proživljavamo najlepše dane svog života. Čim se dogodi disbalans i osećaji se promene i naš jelovnik „traži“ hitnu promenu.

* LJUTNJA

Kada osećamo ljutnju imamo višak hormona noradrenalina, što podstiče napade besa i daje energiju da se svađamo. To se najefikasnije smanjuje mlečnim proizvodima. Tako, idealno je jesti mleko, kefir, jogurt, sir, još bolje u kombinaciji sa pahuljicama, jer to smiruje duh i telo. Mlečni proizvodi, tvrde neuronutricionisti, pomažu sintezu supstanci koje koče moždane aktivnosti, pa mlečni proizvodi na telo utiču isto kao i sedativi. Kada smo ljuti prijaće nam i slana hrana.

* TUGA

Kada smo tužni potrebna nam je doza serotonina, a njega najviše lučimo posle obroka bogatog žitaricama, masnoćama i šećerom. Slatkiši zaista čine da se osećamo bolje, izazivaju osećaj sreće i euforije. Međutim, sa složenim ugljenim hidratima ne treba preterivati, jer „srećni“ efekat imaju samo ako ih jedete u malim količinama. Čokoladu, najčešći izbor tužnih, možete zameniti sokom od đumbira ili sojinim mlekom, jer imaju visok nivo tiramina koji oslobađa od želje za čokoladom.

* TESKOBA

Kada se osećate tesno u svojoj koži i ne možete racionalno da razmišljate, obavezno ručajte belo meso, ćuretinu, teletinu, jagnjetinu... Još bolji efekat postići ćete ako uzmete ribu, jer njeno meso vrlo uspešno eliminiše osećaj teskobe i vraća pozitivne osećaje zahvaljujući moćnim omega-3 masnim kiselinama. Pazite na crveno meso, jer ono podstiče agresiju i nervozu.

VODA VRAĆA UVERENJA, VATRA INSPIRACIJU

Po teoriji tradicionalne kineske medicine svet je sastavljen od pet elemenata – vatre, vode, zemlje, drveta i metala, a svaki čovek je kombinacija tih elemenata u različitim razmerama. Međutim, jedan element uvek je dominantan i on utiče na emocije, stavlja ih ili izbacuje iz ravnoteže. U svakoj namirnici, kao i u telu, jedan element preovladava, pa su zbog toga namirnice koje jedemo u tesnoj vezi sa našim emotivnim stanjem. Tako, ova drevna nauka, na primer, tvrdi da nam zbog nedostatka zelenog povrća, može oslabiti životna snaga i umeće organizovanja obaveza. Ili, na primer, kuvana šargarepa vratiće nam osećaj smirenosti i voljenosti, dok će pasulj ili grašak ojačati sposobnost da kroz život „tečemo" postojano kao reka. Hrana sa dominantnim elementom drveta (sve kisele namirnice, žitarice, zeleno povrće koje raste nagore, bobičasto voće, limun, grejpfrut, bakalar...) pomaže da jasnije vidimo smer u kojem naš život ide i pomaže u oslobađanju od besa i ljutnje. Utiče na kreativnost, životnu energiju, rast optimizma. Namirnice sa energijom vatre (sve što je gorko, kukuruz, peršun, paprika, paradajz, zeleno lisnato povrće širokog oblika, trešnje, višnje, lignje, hobotnice...) podstiču radost, komunikaciju, harizmatičnost, inspiraciju, ideje, vraćaju životnu strast. Namirnice sa snagom zemlje povećavaju osećaj da ste voljeni, smiruju i smanjuju usamljenost. To su svi plodovi slatkog ukusa, proso, bundeva, beli luk, brokoli, breskve, grožđe, slatke jabuke, kruške i smokve, rečna riba... Metal pomaže da ostvarimo želje, podiže samopoštovanje, bistri um, podiže osećaj vrednosti i pomaže postavljanju granice. Hrana u kojoj je metal dominantan element je ona ljutog ukusa, pririnač, maslačak, celer, krompir, šljive, dunje, lešnici, ren, morska riba.... Voda održava snagu i energiju, odličan je afrodizijak i vraća duboka uverenja. Namirnice sa snagom vode su one slanog ukusa, heljda, krastavac, šargarepa, patlidžan, tikvice, borovnice, lubenica, narandža, mandarina, kikiriki, školjke...

UVEČE SMO SREĆNIJI

Čak i kada proživljavamo „najobičniji“ dan, odnosno kada nema nekih velikih oscilacija u događanjima, naše emocije se menjaju u ciklusima. Zbog toga neuronutricionisti preporučuju da dan počnemo obrokom na bazi mlečnih proizvoda, jer se, kažu, svi budimo sa „fiziološkom ljutnjom duha“. Ako ste spavalica i budite se kasnije, mlečnim proizvodima dodajte i ugljene hidrate. Kako dolazi podne, jutarnja ljutnja ustupa mesto melanholiji i tužnim mislima, pa nam je potreban serotonin. Njega će probuditi hleb, toplo pecivo, testenina, pirinač ili krompir... Poslepodne smo bezvoljni, pa će nam proteinski obrok sastavljen od ribe ili belog mesa brzo popraviti raspoloženje. Predveče smo uglavnom iscrpljeni i umorni, pa će nam dobro doći parče crvenog mesa, jer podstiče adrenalin. Ali, važno je, naglašavaju neuronutricionisti, da uz ribu i meso ne jedete priloge koji sadrže ugljene hidrate. Bolji izbor su barena povrća. Veče je deo dana kada su ljudi na vrhuncu emotivnog ciklusa i mnogo su srećniji. Telo tada luči hormone koji obnavljaju organizam, pa je za večeru dobro jesti hranu bogatu vitaminima. Sve ono što uveče pojedemo, a „ne potroši“ se na regulaciju hormona i emocija, pretvara se u masne naslage.

KOLAČ - ZAGRLJAJ

Naučnici sa Jejla tvrde da je preterana žudnja za određenom vrstom hrane u stvari način da se prikriju duboko potisnuti emocionalni problemi. Utvrdili su da će, na primer, stres ili osećaj ogorčenosti i frustracije uticati na to da želimo hrskavu hranu. Puckanje kokica, čipsa ili krekera u našim ustima stvara utisak da se oslobađamo napetosti i frustracija.

Ako želite kremastu hranu, kao što je pire, sladoled ili mekani sir, to je zato što se osećate nesigurno zbunjeno ili imate osećaj krivice. Hrana takve teksture opušta, umiruje i ima „utešan“ efekat. Ako očajnički želite žvaku ili karamelu skrivate potisnute osećaje ljubomore, zbunjenosti, straha, mržnje... Nagon za žvakanjem, tvrde stručnjaci, povezan je sa željom da sredite konfuzne misli. Karamela otkriva da se borite sa sopstvenom nesigurnošću. Ako vam najviše prija začinjena hrana i egzotične kuhinje, to otkriva da ste željni uzbuđenja i intenzivnijeg života. Želite promene i ne dopada vam se vaša svakodnevica. Oni koji vole grickalice, orahe, lešnike, bademe žele da se zabave, uživaju i otvore svoje srce. Orašasti plodovi bogati su masnoćama i lako „popunjavaju“ osećaj praznine i usamljenost. Kada smo dugo napeti, naše telo smatra da smo u opasnosti i da nam je potrebno nešto za „smirenje“. Mozak luči kortizol koji ima sličan efekat kao anestetik, ali i izaziva želju za ugljenim hidratima. Zato neki od nas toliko žude za hlebom i testom. Takođe, prevelika želja za pitama, kolačima, pecivima... odražava želju za udobnošću i sigurnošću, ali može biti i znak da pružamo otpor promenama. Potrebe za slatkišima, tvrde stručnjaci, izraženije su kod ljudi koje su roditelji u detinjstvu nagrađivali slatkišima. Zato kad pomislite da želite kolač, zapravo želite zagrljaj. Čokolada sadrži feniletilamin i stvara isti hemijski proces u mozgu kao kada smo zaljubljeni. To je razlog zašto se mnogi od nas okreću čokoladi kada im je potrebna ljubav.

[Palma]

Pistaći snižavaju pritisak, a kikiriki topi kilograme

Orašasti plodovi spadaju u zdrave grickalice, koje vam mogu pomoći da regulišete razne tegobe, pa čak i da izgubite koji kilogram.

Pistaći
Pistaći sadrže više kalijuma nego banane, a ako ih konzumirate u umerenim količinama mogu vam pomoći da snizite krvni pritisak. Međutim, zbog povećanog procenta kalijuma ne preporučuju se ljudima sa bolestima bubrega.

Kikiriki
Kikiriki jeste ozloglašen kao visokokalorična namirnica, ali masti, proteini i vlakna koje sadrži kikiriki pomoći će vam da se duže osećate siti i smanjiće vaš apetit. Naučnici sa Harvarda dokazali su da ljudi koji ih često jedu lakše mršave i održavaju želejnu kilažu.

Badem
Badem je idealna grickalica za dijabetičare i druge ljude koji moraju da vode računa o šećeru u krvi. Bogati su i magnezijumom, koji ima važnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi i imaju nizak glikemijski indeks.

Lešnik
Ako želite zdravo srce grickajte lešnike. Lešnici su bogati zdravim masnim kiselinama i jedan su od najbogatijih prirodnih izvora vitamina E. Osim toga, sadrže vlakna, kalcijum, magnezijum, cink, folnu kiselinu i biotin, koji pospešuju rad srca i čuva njegovo zdravlje.