Ljubivoje Ršumović - Uspavana lepotica

[branko]

Ljubivoje Ršumović

USPAVANA LEPOTICA

romantična komedija


LICA


RISTA LEUTISTA, voditelj sa instrumentom

STEFAN, mršavi kralj, otac

KRALJICA ANA, majka uspavane lepotice

ZORICA - RUŽICA, uspavana lepotica

AMBROZIJE, susedni kralj

FILIP, zaljubljeni princ

KOKA, dvorska ludača

BILJANA, prva dobra vila

ŽIVANA, druga dobra vila

SREĆKA, treća dobra vila

ZLOĆKA, jedina zla vila

GAVRA, vitez tame

CEREMONIJAL MAJSTOR

PRINC DEČAK

STRAŽAR


PRVI PRIZOR

(Hristivoje - Rista Leutista izlazi na proscenijum vodeći za ruku malog princa Filipa.
Leutista Rista ima instrument u rukama a Filip je sjajno odeven, kraljevski svečano, nakindjuren tako da se odmah vidi da je iz ozbiljne kraljevske porodice.
Rista Leutista namesti prvo Filipa, pa sebe, udari u instrument i zapeva...)

LEUTISTA

U ona vremena sjajna
Nekada vrlo davno
Znala se svaka tajna
I sve se radilo javno

Bez takve jedne finoće
Mi sada ne bismo znali
Šta želi i šta hoće
Princ Filip dok je mali

(Rista Leutista stane i okrene se Filipu...)

Hajde, kaži!

FILIP

Šta da kažem?

LEUTISTA:

Kaži, o prinče, šta želiš i šta hoćeš?


FILIP

Hoću da piškim!

LEUTISTA

Oprostite! Detinja, prinčevska usta... Princ Filip želi i hoće bajku! (Patetično malo) Morate mi verovati, ja znam sve o prinčevima i princezama! A ko sam ja? Dozvolite, Hristivoje - Rista leutista, svečano imenovan da budem pratilac princa Filipa kroz život koji je bajka, ili beše kroz bajku koja je život...
(Ponovo udari u instrument i zapeva)

LEUTISTA

Ko vile zlatouste
Deca su molila majke
Da ih u život puste
Da im se dogode bajke

U zemlji vitih breza
Gde sve se lepotom meri
Princa čeka princeza
Tek rodjena treperi


PRINC
(Nervozno ali odlučno)
Ja neću da se ženim!

LEUTISTA

Filipe, čoveče! Idemo da je vidimo! Niko te neće silom naterati... Ako ti se ne dopadne... Hajdemo, ceo dvor nas čeka!...

(Otvara se zavesa te se pokazuje svečana dvorana na dvoru Kralja Stefana. Proslavlja se krštenje Princeze Zorice.
Puno lepo odevenog sveta, muzika svira. Sve liči na jednu veliku i lepu promenadu, reviju haljina i osmeha.
Leutista i Filip se uključuju u promenadu. U jednom trenutku Leutista se izdvaja u stranu i udara u svoj instrument.)


LEUTISTA

Srećna se stvar dogodila
Na ovom sjajnom dvoru
Kraljica Ana je rodila
Prelepu princezu... princezu... Eleonoru? Teodoru?
Princeza još nema imena,
danas će ga dobiti!


(Odjednom jedna senka crna se pojavi, baci neku vatru i zgrabi Leutistu oko glave i zatvori mu usta. To je Gavra Zloćkin pomoćnik)



GAVRA

Mrzim stihove, najviše na svetu! (sikće kao zmija) Slušaj me, uštvo stihoklepačka! Nikakve srećne stvari neće biti na ovom dvoru! Javi to svojim negostoljubivim gospodarima! I nikakve pesme se neće cijukati i tamburati! Život je bre proza! Grozna proza! Mrzim stihove!

(Pušta ga i nestaje. Leutista ostaje zabrinut...)


LEUTISTA

Glas neki tajni javlja
Vile su umešale prste
Neće tu biti slavlja
Kada princezu krste!

(Ceremonijal-majstor prekida muziku udarcima štapa)

CEREMONIJAL-MAJSTOR

NJegovo kraljevsko dostojanstvo, njegovo dugovečno muževstvo, njegovo očinsko prezadovoljstvo, Kralj Stefan.
(Stefan se predstavlja)

NJeno kraljevstvo visočanstvo, njena majčinska visokorodnost, kraljica Ana!
(Ana se predstavlja)
Moje ceremonijalno majstorstvo, moje niskohodajuće, a visokogledajuće radoznalstvo Ceremonijal-majstor, ovdašnji i svagdašnji!
(Sam se klanja)

CEREMONIJAL-MAJSTOR
NJegovo kraljevsko dostojanstvo i visočanstvo, ukras susedne kraljevine, moreplovac i lovac, udovac, koji prezire novac, susedni kralj Ambrozije!
(Ovacije. Kralj Ambrozije, debeo i veseo klanja se Stefanu)

NJegovo prinčevsko malo veličanstvo, dični sin susednog kralja Ambrozija, plemeniti susedni princ Filip!

(Mali princ se klanja. Ovacije)

NJeno kraljevsko budalaštvo, učena ali nedoučena, dvorska ludača susednog kralja Ambrozija, susedna ludača Koka!

(Svi smeh pa ovacije)

KOKA

Ko se prvi smeje - poslednji ne zna gde je!

CEREMONIJAL-MAJSTOR

NJegovo muzikalno drndočanstvo.... susedni Hristivoje - Rista, leutista!
(Leutista udari u tamburu pa ovacije.
Stefan - Kralj otac princezin izdvaja kralja Ambrozija i šeta s njim u kraljevskom razgovoru. Ambrozije vodi Filipa za ruku.)

STEFAN

O Ambrozije, kralju, dični neprijatelju moj!...
AMBROZIJE Nemoj odmah djonom, o Stefane, uvažena komšijska figuro.

STEFAN

Šta li te to prelomilo, o Ambrozije, da nam dodješ tako praznih ruku?

AMBROZIJE

Očekivao si, s pravom, kolega Stefane, kraljevski poklon u mojim rukama?!...
STEFAN

Ama, ne, raduje me što dolaziš praznih ruku, jer si do sada dolazio s mačem u ruci...

AMBROZIJE

Tačno je, nisam birao sredstva da ujedinim naše dve kraljevine i stvorim jednu ovako široku, veliku, jaku, (opisuje sebe) kojom će vladati jedan ovako širok, veliki, jak kralj!...

STEFAN

Hteo si reći - debeo kralj, o Ambrozije, susedna uštvo! (uz osmeh)

AMBROZIJE

Nije bitno ime, kolega Stefane, promeniću ime!...


STEFAN

Promenićeš ime, ali ćud nikako! AMBROZIJE Može ti zazvučati neprikladno, ali hoću da budemo prijatelji!

(Kraljica Ana čuje ove reči pa se primakne malo da prisluškuje)

STEFAN

Ti bi hteo da se more pretvori u pesak, a ribe u kamile?!


AMBROZIJE

Hteo bih da moj sin, princ Filip, i tvoja kćer, princeza...


ANA

Čekajte, draga visočanstva, ta priča se valjda i mene tiče?...


AMBROZIJE

Draga kraljice Ana, providjenje te šalje! (Rukoljub) Dok ovaj zlatonosni, ali krmeljivi kralj, tvoj muž, shvati šta hoću da kažem, mi ćemo decu zaručiti i oženiti!... Ja sam svoj kraljevski poklon doveo za ruku! (Cima Filipa i daje ga Ani) Dajem ti sina Filipa za zeta!

FILIP

Neću da se ženim!

(Princ Filip se otrgne i zbriše od Ambrozija kroz gomilu.)

AMBROZIJE

Filipe! Dolazi ovamo, ždrebe jedno! (Kraljici Ani) Stidljiv je, draga kraljice, na mene! Šta ćeš, iver ne pada daleko od klade!




KOKA
(Ubaštrava se u prvi plan)
Podanik je odan
Podoban i zgodan
Kad je kralju srodan!

AMBROZIJE

Koko! Zar se tako ponaša odan podanik prema svome kralju!?

KOKA
Kada kralj voli šalu
On ima dvorsku budalu!
A kad voli rakiju dudaču
Ima dvorsku ludaču!
Kad se napije dudače
Ludji je od svoje ludače!
Ha, ha!

AMBROZIJE

Ne!... Ovaj, da! Ne! Da!

ANA
(Smeje se)
Ambrozije dragi, tvoja dvorska ludača je baš po tvojoj meri! Fantastična je!

AMBROZIJE

Da, da! To je, inače, moja zasluga! Ona prirodno nije takva ludača ja sam je... (Ućutao je jer ga Ana čudno gleda) O čemu smo pričali?


ANA

Da nije malo prestar tvoj sin Filip za našu devojčicu?


AMBROZIJE

Prestar? Zar ne vidiš da je balavac po meri!


STEFAN

Da nije malo balav za našu princezu?
AMBROZIJE:

Moj sin balav? Ovu uvredu ću teško zaboraviti!...

ANA

Čini mi se da nije dovoljno lep za našu kćer jedinicu!

AMBROZIJE

Filip nije lep!? Šumske vile se po ceo dan guraju, samo da ga vide.

STEFAN

Da nije malo suviše lutkast i preterano ženski lepuškast?

AMBROZIJE

Moj sin lepuškast? Koješta! Baš je ružnjikav!


ANA

Čini mi se da nije dovoljno bistar za moju kćer!


AMBROZIJE

Ko potok šumski! Pčelica! Pametnica!


STEFAN

Da malo suviše ne mudruje i ne pametuje!?


AMBROZIJE

Filip mudruje? Svašta! On ćuti jer je pametniji kad ćuti!

KOKA

Lep je, al je strašno ružan!
Veseo je, al je tužan!
Pametan je, al je glupav!
Fin i nežan, ali čupav!

STEFAN

Kao kralj kralju ne mogu ti zameriti na poklonu, kao otac ocu mogu ti obećati ruku svoje kćeri, ali kao čovek čoveku ti kažem ako ovu kvočku ne ućutkaš, ja ću je ućutkati!

KOKA

Petao kvočki okačio značku,
i na kokodakanje stavio tačku!

AMBROZIJE

Ako se orodimo, o Stefane, kralju, obećavam da ću ti pokloniti i svoju dvorsku ludaču nekom zgodnom prilikom!

STEFAN
Unapred raskidamo veridbu! Ovom dvoru luda ne treba!


ANA
Imamo mi svojih luda dovoljno!


AMBROZIJE
U redu, u redu, ludača Koka ostaje na mom dvoru! Ali ako se orodimo ....

ANA

Tvoje komšijsko kraljevsko visočanstvoo mora pristati na jedan jedini uslov!

AMBROZIJE

Pristajem unapred i unazad, draga kraljice!


ANA

Filipova ishrana biće pod mojim nadzorom! Ne bih želela zeta tog obima i veličine! (Pokaže prema Ambroziju)


AMBROZIJE

O, kako si me pogodila u sred srca! Ali ako treba i sam ću držati
strogu dijetu!


ANA
Da li treba? Ja to zahtevam!

AMBROZIJE

E, pa, čekaj, kraljice, prijo, ja sam to rekao onako iz kurtoazije, ne misliš valjda ozbiljno!?

ANA

Najozbiljnije mislim! Bićeš često naš gost, i moraćeš stalno da stojiš, jer sve stolice na našem dvoru pravljene su prema širini naše kraljevske... pozadine!

AMBROZIJE

O, bez brige, kraljice, prijo! (Mahne rukom donesu mu široku stolicu) Znam za taj slučaj sa vašim uskim... pozadinama, i ništa me ne sme iznenaditi!

ANA

Stefane, daj ti neki razlog protiv, ja ih nemam više!

STEFAN

O, da! Odnedavno smo izgubili ključeve od vinskih podruma... Tako, ko voli da pije, ovde mu vina nije!


AMBROZIJE

Pretpostavio sam da takva glupost može da me snadje!
(Mahne rukom i Leutista vodeći Filipa za ruku dogura bure vina)


STEFAN

E pa, ako je tako, donesite nam dva kraljevska pehara da nazdravimo mladim verenicima!



ANA

Nek budu tri pehara, pa kud puklo!

KOKA

Alal vera, četiri su prava mera!

LEUTISTA

Majka mu stara, baš mi se pije il stomak vara! Pet pehara!

FILIP

Šest pehara, molim!

STEFAN

Oh, Filipe sine, za tebe sam već naručio sokić!


FILIP
(Besan)
Vi kraljevi baš volite da pravite račun bez krčmara! Neću da se ženim. (Odlazi demonstrativno, ispraćen smehom)

CEREMONIJAL-MAJSTOR

NJihova čarobna svetlost, njihova vatrena troličnost, (Srećka krene prema njemu) Ne nemoj mi prići!... NJihove čudotvorne rukice i štapići, dobre vile Biljana, Živana i Srećka!

(Dolaze vile uz neko svetlucanje, klanjaju se kraljevima, a zatim prilaze kolevci, šalju princezi osmehe i poljupce...)


BILJANA
(Kraljici Ani nad kolevkom)

Kraljice draga, naše čestitanje!
Lepa je i nežna, kao svitanje!
I ime takvo imati mora!
Zvaće se princeza Zorica! Zora!


HOR (SVI)

Zvaće se princeza Zorica! Zora!



BILJANA:

Princezo draga, u životu,
Ja ti darujem naj... naj - lepotu!
LJupkost, srdačnost i sve što treba,
Da ti zavide i zvezde s neba!


HOR:

Da ti zavide i zvezde s neba!

(Uz neku čaroliju Biljana preda Princezi poklon. Prilazi Živana...)

ŽIVANA

Princezo lepa, tvoje imanje
Od sada biće - mudrost i znanje!
Lepota i mudrost, najjače sile,
Da ti zavide i dobre vile!


HOR

Da ti zavide i dobre vile!

(Uz neku čaroliju i Živana predaje svoj poklon...
Odjednom se začuje pakleni fijuk i pojavi se Zloćka, kraljica tame i gospodarica zlih sila. Pored nje je pomoćnik Gavra!)

ZLOĆKA

Ustani Stefane! Kraljice Ana!
Dolazi vam gošća nepozvana! Ha, ha, ha!


CEREMONIJAL-MAJSTOR

NJeno pakleno veličanstvo, njena neverovatna zloća...
(Zloćka baci neku vatru i Ceremonijal-majstor se obeznani, padne.)




ZLOĆKA

Vila Stefanija, u svakodnevnici nazvana Zloćka! Dolazim sa poklonom za lepu princezu, imenjače moj, kralju Stefane! (Krene prema kolevci)

STEFAN

Ne, ne prilazi! Zabranjujem! Straža!

(Stražar dotrči, ali ga Zloćka nekom vatrom takodje baci na pod)

Kako se usudjuješ, veštice jedna!

ZLOĆKA

Sada sam veštica, a kada si me molio za pomoć da uopšte pod
stare dane dobiješ dete, tada sam bila čarobnica!

ANA

Šta? Stefane, šta ona to govori?


STEFAN
Ne mešaj se u diplomatiju!


ZLOĆKA

Pogrešio si što me nisi pozvao na slavlje, imenjače!

ANA

Moju kćer da ostaviš na miru, karakonxulo! Akrepušo!


ZLOĆKA
(Prilazi kolevci)
Lepa princezo... Ah, koještarija!...
Bićeš sve srećnija, što budeš starija!...
Ali, kad napuniš šesnaest leta -
Nestaćeš, princezo, sa ovog sveta!
Umrećeš! Nestaćeš!

(Baci neku vatru prema kolevci. Svi vrisnu)

AMBROZIJE
(Jurne na Zloćku ona ga zaustavi štapom na odstojanju)

Povuci kletvu, zloćko, trula voćko!



ZLOĆKA
(Drži Ambrozija na odstojanju, on se koprca)

Čak si, imenjače, i svog ljutog neprijatelja, kralja Ambrozija pozvao!

STEFAN

Ne mešaj se u moje kraljevske poslove!


ZLOĆKA
Ja se ne mešam u ljudske poslove samo kad sam sasvim zadovoljna!


ANA
A nikad nisi zadovoljna, zmijo!

ZLOĆKA

Matora kraljice, nije tačno!

ANA

Ju! Kakva uvreda, Stefane!

STEFAN

Pa i nije neka uvreda...

ZLOĆKA

Ja sam zadovoljna kad ljudi uz svaku čašu meda popiju i po malo žuči! Ha, ha, ha! Kao što ćete i vi, kraljevski smrtnici popiti!

STEFAN
Ne držiš se dogovora... Pomogla si nam oko bebe, ali si obećala...



ZLOĆKA

Ha, ha, ha! Pa ja bih bila samo bedna četvrta dobra vila kad bih se držala obećanja...

BILJANA

Bila si do sada naša zla sestra!...


ŽIVANA

Od sada si samo zla!

SREĆKA

Sestra nam nisi više
Zlo ti se piše!

ZLOĆKA
Sad ste me potresle! Ha, ha, ha! Kud god se okrenete, ja ću vam biti iza ledja, pekmeznice!

BILJANA

Na nama se sveti...

ŽIVANA

Na nas pošalji sile zla i tame!...
SREĆKA

O princezi ćemo mi brinuti same!

ZLOĆKA
Ne, i ne! Kad napuni šesnaest godina princeza Zorica će se ubosti na vreteno i umreće! Ha, ha, ha!

(Zloćka nestaje sa svojim Gavrom u oblaku dima i vatre.)

SREĆKA

To je strašno! Čak užasno!
Požurimo! Nije kasno!


BILJANA

Ti, Srećka, još nisi darovala princezu...


ŽIVANA

Pokušaj da ublažiš Zloćkinu kletvu!...


SREĆKA
(Prilazi kolevci, baca čaroliju)

Princezo lepa, čuj reči ove,
Ja ti darujem ljubav i snove!
Kada zloslutni dodje dan -
Nećeš umreti, utonućeš u san!


HOR

Nećeš umreti, utonućeš u san!

SREĆKA

Spavaćeš, kao što večnost spava,
Dok te ne probudi - ljubav prava!

HOR

Dok te ne probudi ljubav prava!

(Srećka baci neku čaroliju)

AMBROZIJE

Stefane, kolega, šta si to ti mutio sa ovom zloslutnicom? Povlačim svoj poklon! Filip više nije Zorin zaručnik! Oprosti bivša prijo,(Ani) ali ja sam se predomislio!


STEFAN

Dozvoljavam ti da se izgubiš sa moga dvora!


AMBROZIJE

Tako biti mora! Ali, vratiću se sa novim idejama!



KOKA

Ne gubimo nadu da mi kraljujemo u ovom gradu!

(Ambrozije izlazi sa svitom.)
STEFAN

Izdajem naredjenje da se sva vretena u kraljevstvu odmah spale!


HOR
Da se spale!

STEFAN

Princezu Zoricu čuvaće garda od trideset ljutih lavova i trideset besnih slonova i trideset mrkih vitezova... (Svi ćute zbunjeni.) U sobi iza trideset brava, hraniće se mlekom od trideset tajnih krava! (Svi zabezeknuti)
(Stefan pada sve više u vatru) Kralju Ambroziju se zabranjuje ulazak u kraljevinu!...(Zbunjeni, pauza) Osim, ako ne nosi poklone!
(Svi odahnu. Tri vile se nešto domundjavaju.)


STEFAN

Dobre vile Biljana, Živana i Srećka biće službene dadilje princeze Zorice!

HOR
Živele!

BILJANA
(Oštro kao vilinski šef)

Vaše veličanstvo, ja ne bih tako olako prešla preko Zloćkine kletve!

ŽIVANA

Mi je najbolje znamo, ona je spremna na sve!


SREĆKA

Pošto sve to znamo,
Mi predlog imamo!


STEFAN

Kralj ne prima predloge od običnih šumskih vila!...

ANA
Stefane, kako se to ponašaš! Primao si, je li, savete od one karakonxule, a od ovih dobrica ne primaš! Ma nemoj!

STEFAN

Čekaj, ženo, da završim misao... Ali vi ste danas sasvim neobične vile, pa ću saslušati vaš predlog!


SVE TRI VILE

Predlažemo da malu princezu Zoricu...

STEFAN

Jedna po jedna!
BILJANA

Ja, dobra vila biljnog carstva, Biljana, pretvoriću malu princezu u cvet!

STEFAN

Zloćka će poslati oluju i mraz, i uništiće je!


ŽIVANA

Ja, dobra vila životinjskog carstva, Živana, pretvoriću malu princezu u lane!

STEFAN

Zloćka će poslati lovca i ustreliće je!



SREĆKA

Ja, dobra vila Srećka
Koja ne voli da se nećka!


BILJANA

Predji na stvar!
SREĆKA

Odvešćemo princezu preko tri šume - u četvrtu, iza tri kraljevstva - u četvrto, preko tri vode - pored četvrte, i tamo ćemo je nas tri - bez četvrte, čuvati i gajiti u kući sa tri prozora - bez četvrtog!...


BILJANA
Skroz je poremetila od tuge, kralju, ne slušaj je!...


STEFAN

Ali, ja već kao da vidim tu kolibu, u kojoj tri seljanke podižu prelepo nahoče!...


ŽIVANA

Lepo od njih ... Seljanke?


SREĆKA

Skroz ćemo promeniti naša bića,

BILJANA

I živeti bez čarobnih štapića!

ŽIVANA

Po odobrenju kralja, gospodina,

BILJANA

Tako će biti šesnaest godina!

SREĆKA

Kad kletva Zloćkina izgubi snagu
Vratićemo vam princezu dragu!

ŽIVANA

A kako ćemo bez čarobnog štapića prati pelene?
BILJANA

Oprostite mi na slobodi -
čarobnim rukicama u čarobnoj vodi!


ŽIVANA

A kako ćemo bez čarolije kuvati hranu?


BILJANA

I to sam vam smislila na koncu -
na čarobnoj vatri u čarobnom loncu!


ŽIVANA

A kako će Zorica školu učiti?

SREĆKA

Ispunićemo sve njene željice,
mi ćemo joj biti učiteljice!


STEFAN

Da se posavetujem sa kraljicom Anom!...

ANA

Potpuno se slažem sa tim planom!


BILJANA
Onda, na posao!

STEFAN

Dobro je hranite.

ANA

Pazite na zdravlje...


BILJANA

A vi nastavite rodjendansko slavlje!


SREĆKA

Kao da se ništa dogodilo nije.


ŽIVANA
Da Zloćka planove naše ne otkrije!

(Vile odnose bebu i izlaze.)


DRUGI PRIZOR

(Koliba u šumi, skromno ali uredno nameštena. Leutista u prolazu...)

LEUTISTA

I krenuše sati i dani...
Nedelje, meseci, leta...
Lepota se ovde nastani,
Daleko od belog sveta!

Na dvoru - vreme je teklo
Kraljevski, što bi se reklo!
Ali kroz ove prostorije
Teklo je mnogo sporije!

Ipak, iz kolibe bedne
Nije se čula tužica!
Tu žive tri seljanke vredne,
I njihova poćerka - Ružica!

U ovoj divljoj šumi
Ovo je najprijatnije mesto,
Tu niko finoću ne glumi,
I ja tu navratim često...

(Crna senka ga zgrabi za usta, opet Gavra...)


GAVRA

Mrzim stihove! Grozim se muzike njihove!... O, o, o, poludeću, počeo sam i sam da ih klepam! Ali, sve bih ti oprostio, tamburalo bedno, kad bi mi rekao gde se nalazi kraljevska kolevka, i u kolevci kraljevska beba princeza! Ako mi ne kažeš, tako mi svih sila tame, pretvoriću te u laki povetarac, pa onda sviraj kroz puste tavane...


(Leutista mu se otme)
LEUTISTA

Ako budeš prekidao moju pesmu nikada ti to neću reći!
GAVRA

U redu, u redu, pristajem na sve trpeću tvoje pesme samo reci!


LEUTISTA

Hoćeš li iskren ili neiskren odgovor!


GAVRA

Iskren, najiskreniji!

LEUTISTA

Tužna se priča piše,
i tužna misao se roji:
Zorice nema više,
kraljevska beba ne postoji!


GAVRA
(Rukama drži uši da ne sluša stihove. Poskakuje!)

A koga čuva trideset glupih zverova i trideset šupljih kerova! Uh, mrzim stihove!

LEUTISTA
Trideset zverova i trideset kerova pobegli su u trideset smerova!


GAVRA
Meni se crno piše, Zloćka će me u kazan baciti i skuvati paprikaš!

LEUTISTA

Au, kaži joj da me pozove! Obožavam paprikaš!


GAVRA

Siguran si u to što si mi najiskrenije rekao?
LEUTISTA:

Sve je istina živa,
čas ovde sam, čas tamo!
Ja znam sve što se zbiva,
Govorim istinu samo!


GAVRA
(Očajan zbog stihova)

Ti si mi bio poslednja nada... Činilo mi se da tamo negde gde si ti - tamo moraju biti glavni junaci priče...


LEUTISTA
Ma, kakvi!...


GAVRA
Znači, Zorice nema, i kraljevska beba ne postoji!?


LEUTISTA

Tako reci Zloćki, od reči do reči! I pozdravi je! Kaži joj da ima jako mudrog pomoćnika!

GAVRA

Gde? Koga ima? Nekoga je primila? Kog pomoćnika?


LEUTISTA

Na tebe mislim, Gavro, na tebe...

GAVRA

O, hvala ti, ali to me neće utešiti... Neuspeh! Sad beba negde kmeči, a ja je ne čujem! Čak su i one pekmez-vile nestale! Ali, one su plašljive, mora da su se zavukle u mišju rupu!

LEUTISTA

Tako je, one su postale manje od makova zrna!


GAVRA
Odleteh da javim Zloćki!

(Gavra odletia a i Leutista se polako odšeta sa scene.
U kolibu upadaju jedna za drugom seljanke - vile.)
BILJANA

Moraš znati, draga moja, da se prvo ulupa belance, pa tek onda žumance, da Mesec nema svoju svetlost, nego je prima od Sunca, da zec jede kupus i šargarepu a ne vuk, da se kačamak kuva od kukuruznog brašna...

ŽIVANA:
(Upada za njom)

I nikad ne zaboravi, nos se briše maramicom, ne rukavom, prvo se skoči pa se onda kaže hop, sa nepoznatim muškarcima se ne razgovara, čarape se pletu odozgo na dole, a xemperi odozdo na gore...

SREĆKA
(Upada sva vesela razigrana)

LJubav prava u srcu ti spava! Sve su ptice tvoje drugarice! Sa šesnaest leta, lepša si od cveta!

BILJANA

Srećka, nikad nećeš sasvim odrasti! Juuu! Stalno zaboravim da se sad zoveš Slavka!

SREĆKA

Branka, nećeš mi valjda zabraniti da pevam!? Srećna sam...


ŽIVANA

Još nije vreme za sreću, draga moja sestrice? Šesnaesti rodjendan naše drage... Ružice, tek je idućeg meseca!...

SREĆKA

Za dugu sreću - rok je kratak!
Šta ono beše moj zadatak?

BILJANA

Da pripremiš rodjendanski poklon, ti znaš već šta to treba da bude. i da ne pevaš!

SREĆKA

O, znam, poklon će biti istina o poreklu!...

BILJANA

Psssst!
SREĆKA

A pevaće nam leutista Rista!
Od njegove pesme sva šuma zablista!
Od njegove pesme srce mi olista!

BILJANA

Gde je sad Ružica? Po ceo dan je u šumi...

SREĆKA

Sa pticama peva i zdesna i sleva!
Oko šume kruži, sa cvećem se druži!

AMBROZIJE
(Glas)

Slavka! Branka! Stojanka!

BILJANA

Opet onaj dosadni kralj Ambrozije!


ŽIVANA

Pssst! Kralj ima pravo da bude dosadan!


SREĆKA
Ako baš pretera ja ću pući,
Nek bude dosadan u svojoj kući!

(Ulazi kralj Ambrozije a za njim kaska Koka.)

AMBROZIJE

Dolazim nenajavljen, lepotice moje, pa i ne očekujem da imate skuvanog kačamaka i sveže cicvare!


KOKA
Ali one su vredne, pčelice jedne, ni jedna ne ume da sedne, pa će za čas spremiti! I začiniti šumskim činima!


AMBROZIJE

U pravu si, Koko, bistro oko, kao da su me začarale!

BILJANA
(Padne po seljački na kolena.)

U službi, vaše veličanstvo!

AMBROZIJE

Ne, ne, ustanite! Vi ste jedine tri osobe koje ne moraju da kleče pred kraljem Ambrozijem!

KOKA
Ni pred njegovom dvorskom ludačom!


AMBROZIJE

Založite, lepe moje, vatricu, pa da ukrčkamo kačamakčić! Ah, u mojoj kraljevini se uopšte ne kuva kačamak!

SREĆKA

A zašto, o kralju!?

AMBROZIJE

Jer sam ja tako zabranio!

SREĆKA
Sad odzabranite pa nek se kuva!...

AMBROZIJE

Vraga! Ja zvanično u mojoj kraljevini držim dijetu! Ali, ovo nije moja kraljevina, pa ne moram da budem zvaničan!


KOKA

U našoj kraljevini, Buco!

AMBROZIJE

Ne zovi me tako! Za tebe sam i ovde kralj!

KOKA

Tamo gde si- kralj si blesi!
A tamo gde nisi -kiselica kisi!

AMBROZIJE

Ama, ona se to samo šali! Budališe! Bili smo kod Stefana, da mu ponovo uzmemo poklon natrag... Naš Filip bi trebalo već jednom da vidi verenicu!...

KOKA

To je već peti put "uzimala-davala"... Peti, jubilarni put ...

ŽIVANA
S mačićima spavala!... Tako se kaže...

SREĆKA

Pogrešili ste, ako smem da primetim, vaše veličanstvo! Čula sam da je princeza jako lepa!

AMBROZIJE

Ama, ja sumnjam nešto da je princeza Zorica uopšte živa!

SREĆKA

Sudbina je kriva!
Al, živa je! Živa!


ŽIVANA

Pssst! Ovaj, Slavka misli nešto drugo... Otkud ti znaš da je živa?


SREĆKA

Rekao mi je vilin konjic pod prozorom! Ranom zorom, pod prozorom!


BILJANA
Šta zna vilin konjic, on živi samo jedan dan!?

KOKA
Tačno, on samo što nešto sazna - umre, i opet ne zna ništa!

AMBROZIJE

Uzeo sam Filipa natrag, a obećao mu Koku, moju omiljenu dvorsku ludaču, ha, ha! Velika žrtva s moje strane!!
KOKA

Kralj Stefan se bar smeje mojim šalama! A ti samo svojim...

BILJANA

A Filip? Šta je sa njim? Mora da je lep dečko?

AMBROZIJE

Veruj mi, nemam pojma! Nisam ga video tri meseca! Lunja okolo, sa megdana na megdan...

ŽIVANA

Ju, siroti princ! A ko ga vaspitava?

AMBROZIJE

Vaspitava? Šta ono to bi, ne znam?


ŽIVANA

Ko ga uči, uči i samo uči?

BILJANA

Ko se oko njega muči, ko mu čita bajke kad nema majke?

SREĆKA

Ko mu govori lepe stvari, i čuva da se ne pokvari?

AMBROZIJE

Koko, ko mu sve to radi, da li se ti sećaš?

KOKA

Priznaću vam! Moram, šta ću!
Bistar je, al' ne na ćaću!
I kad lunja, i kad spava,
Princ sam sebe vaspitava!

SREĆKA

Siroto je dete
Koje nema tete!

ŽIVANA

A ja sam čula da je princeza Ruž...Zorica, jako vaspitana i prelepa!...

AMBROZIJE

Da li si to čula iz pouzdanog izvora?

ŽIVANA

Kako da kažem...
SREĆKA

Javila joj jedna kreja, što se mota ispod streja!...Šapnula joj grana breze, lepe vesti od princeze...

AMBROZIJE

E, pa ako je tako, odoh ja natrag, da ponovo dam poklon kralju Stefanu! Koko, na noge, kačamak će nas čekati kad se vratimo!...

KOKA
Ja pretvaram što kralj kaže!
Šesti put bog pomaže!

(Ambrozije i Koka izlaze napolje.)

BILJANA

Dobro je, uspele smo... Sad na posao... Ti, Branka, šiješ haljinu, ja pravim tortu za rodjendan, a ti Slavka...

SREĆKA

Ne prekidaj me, smišljam rodjendansku pesmu za Zor... Ružicu!

(Čuje se kucanje na vratima)

ŽIVANA

Ko to sad može biti?

SREĆKA

Strah me je, čemu kriti!

(Upada Leutista)
LEUTISTA

Slobodan sam umesto vas reći sebi: "Slobodno, izvolte ući", jer je uvek tako lepo u ovoj kući! Ha, ha, ha!

SREĆKA

Ah, samo što sam pomislila - gde je,
a on mi se već po kući smeje!


LEUTISTA

Ako me posluži pesma i zdravlje
doći ću svakako na rodjendansko slavlje!


BILJANA

Ti pogadjaš naše misli!?

LEUTISTA

I ja sam jedan od vaše vrste,
u odelu Riste leutiste!
Ah, lepe seljanke moje,
kako vam skladno te haljine stoje!
Ali, nisam se dovde badava umorio,
došao sam da bih vas upozorio!...


ŽIVANA

Ovde zasad problema nema!...

SREĆKA

Da li se nešto Ružici sprema?

LEUTISTA

Po šumi se crna senka šunja!
Nečujna, ali brza ko munja!
Gora od zmije, vuka, hajduka!
Gavra - Zloćkina desna ruka!


BILJANA

Ptica - zloslutnica!

LEUTISTA

Otvorite zato četvore oči,
on može da bane, može da skoči!
Može da poturi neke čini!
A najopasniji je kada je fini!
Zato, na posao! Stražu čuvajte!
Krompir ljuštite, kačamak kuvajte!
Cipele nikad ne izuvajte!

(Vile se uzmuvale i jedna po jedna izleću iz kolibe.)
Jer ja već čujem kako besni,
celo carstvo tame se trese!
Zloćki su njeni dvorovi tesni,
grozne će stvari da se dese!


TREĆI PRIZOR

(Zloćkin dvor sav u crnim tonovima. Bljeskaju neke munje, pale se i gase neke vatre, čuje se neko jecanje, režanje, škripkanje?!)

ZLOĆKA

Gavrilo, ti si gomila nesposobnih akrepa! Ti si hrpa imbecila! Ti si ogroman broj dustabanlija i mentola!

GAVRA

Pretvarao sam se u žabe i babe, u mačke i ptice u zmije i gmizavce, nije vredelo... Išao sam na sedam strana odjednom, kao pop i kao vuk, kao prase i kao promaja, ništa nije vredelo!

ZLOĆKA

I koga si tako usedmostručen tražio, Gavrilo, najgluplja od svih ptičurina?

GAVRA

Princezu Zoricu, o slavna Zloćko!


ZLOĆKA

I kako ste je tražili, o nesposobna množino karakonxula!?

GAVRA
(Počne da puzi.)

Tražili smo je ovako... (skoči) I nigde, nigde nema kolevke sa bebom, kraljevskom bebom...


ZLOĆKA

Posle šesnaest godina tražio si, Gavrilo, kolevku? Posle šesnaest godina!?

GAVRA

Jao, sad mi je sinulo! Trebalo je tražiti staru a ne novu kolevku!


ZLOĆKA:

Treba tražiti zamenu za tebe, Gavrilo, jer ti nisi ni za dvorsku budalu onom krmeljivom kralju Stefanu!... Marš na teren, dupeglavčino jedna, i traži, zajedno sa svih svojih sedam akrepa, u koje se pretvaraš, traži devojku od šesnaest godina... Jasno?

GAVRA

(Lupi se rukom po čelu i padne na ledja. Kad ustane sa drugom je maskom, pretvorio se u prase.)

Šta vredi i da je nadjemo, kraljice svih akrepa na svetu, kad u celoj kraljevini nema više ni jedne preslice i ni jednog vretena!

ZLOĆKA

Ima, ima, neznalico, ima i jedna preslica i jedno vreteno, ali treba i njih naći!...
GAVRA

Da se preslišam... Znači, jedna stara preslica i jedno staro vreteno, i jedna nova devojka od šesnaest godina...

ZLOĆKA

Zar je moguće da medju crnim pticama nema ni jedne pametnije od gavrana!?
GAVRA

Ja možda nisam pametan, ali sam zato zao, i pokvaren do koske!
ZLOĆKA

I kakav si još? (Potuljeno ali pitanje za uživanje.)

GAVRA

Nevaljao, nemilosrdan, neljubazan, nezdrav...(sve više pada u vatru) Neprijatan... nepažljiv...

ZLOĆKA
(Uživa)

I još?.. Još?...

GAVRA

Neuračunljiv, nesalomiv, netolerantan, neuvidjavan, neugodan, neumeren...

ZLOĆKA
(u transu)
Još? Još?...

GAVRA:
(Gotovo vičući, skroz popaljen.)

Neurotičan, neumoljiv, neuhvatljiv, nehuman, nehajan, neugodan, to sam rekao, nedobar!...

ZLOĆKA
(Mirno, ispraznila se.)

Da, i zato si moj partner, kokoško gavranska!... Ne budi nezahvalan, neodgovoran, neradan, nestručan, nesolidan, nesmotren, i nesiguran, nego lepo uradi sve što sam ti rekla!


GAVRA

Hoću, kraljice moja nezamenljiva!

(Odlazi žurno.)


ČETVRTI PRIZOR

(Dok Leutista peva Princeza šeta šumom, razgovara sa cvećem i pticama, pleše i raduje se.)

LEUTISTA

Slobodno srce princeze
treperi poput breze,
radost ispunjava grudi
i ljubav polako budi!

Ona voli nebo i san
ona voli ptice i let
ona voli cveće i dan
i lepi šareni svet!

Al u njenom nemiru piše
Htela bi ljubavi više
Izmedju sna i jave
Htela bi ljubavi prave

ZORICA

Sunce je samo - da mu Sunicu damo!

(Daje mu simbolično sunicu.)

Da nam zajedno sjajite, i da nam ništa ne tajite!
Da se volite i slažete i da nama ljubav kažete!
Mesec je sam - da mu svoje snove dam!
Smrekove iglice, zemljane ciglice, česna lukova, presma bukova,
i dva repa od mački - za jedan pogled momački!

(I sama se zbuni šta je to rekla.)
(Pojavi se Filip.)
FILIP

Perce sokola, reč izokola, zlatna crepulja, krava repulja, kljun od detlića, rep od petlića, pero od sojke - za jedan osmeh devojke!

ZAJEDNO

Brci od soma, zubi od groma, žuto iz duge, crno iz tuge, vode iz lokve, zrno iz smokve, cveta od trešnje - da nam bude lepše!

(Zasmeju se, a onda zorica se postidi i zaćuti.)
FILIP

Da nastavimo sa igrom?

ZORICA

Ne bih smela...

FILIP

Kaži mi kako se zoveš, pa ću ti reći šta ćeš noćas sanjati!...


ZORICA

Ne bih smela...

FILIP

Sami smo u celoj šumi... Koga se plašiš?

ZORICA

Ne bih smela pričati sa nepoznatim muškarcem... Jesi li mi ti nepoznat?

FILIP

Da... To jest - ne! Poznajemo se! Od skora, ali poznajemo se! Ja bih tebe prepoznao u hiljadu drugih devojaka... A ti mene?


ZORICA

I ja bih... Al, ne bih smela...

FILIP Od koga ne bi smela?
ZORICA Od mojih majki!... FILIP Pa, koliko to majki imaš?... ZORICA Tri... A ni jednog oca!... FILIP Eto nepravde! Ti imaš tri majke, a ja nemam ni jednu... Ja imam jednog oca, ali koji vredi za tri... (pokaže rukom) A ti nemaš ni jednog... Hoćeš li mi pozajmiti jednu majku?...

ZORICA

Ne, ne, ja svoje tri majke volim podjednako...

FILIP

A voliš li još nekoga, osim majki?

ZORICA

Kako to misliš?... Ja, ja volim... ja nikoga ne mrzim...

FILIP

Imaš li još nekoga, posebnog, koga voliš?

ZORICA

A ti?
FILIP

Na pitanje se ne odgovara pitanjem, nego odgovorom...
ZORICA
Oprosti!... Šta si me ono pitao?

FILIP
Pitao sam te da li glog cveta u februaru?..


ZORICA
Iskreno ću ti odgovoriti... nemam nikoga!...

FILIP

Znači... znači...

ZORICA

Šta to znači?

FILIP

Znači da glog može procvetati... u februaru... Ne, glog će procvetati a februara će nestati!...

ZORICA

Ne osećam se nimalo kao februar!


FILIP

Ti si april! Februar je moja sumnja... Glog je moja samoća... Ne, tvoja samoća... Cvet je ljubav!... Znaš li šta je ljubav?...

ZORICA
To svako zna!

FILIP

Ja ne znam... nauči me!...


ZORICA

Kakav je tvoj otac?

FILIP

Kakav je? Da, zbilja, kakav je? Otkud znam. Poslednji put sam ga video pre šest meseci...

ZORICA

Ništa ti ne zabranjuje?...


FILIP

Poslednji put mi je zabranio da sanjam... I ja od tada nisam sanjao... Sve do sada... Smem li da te uštinem?

ZORICA
(Odskoči.)
Ne bih smela... A zašto?

FILIP

Da vidim da li sanjam... Ako mene zaboli kada tebe uštinem, to znači da ne sanjam, da si stvarna...

ZORICA
(Smeje se.)
Dobro, uštini me.

FILIP
(Uštine je i vrisne.) Jao! Jao! Znači ne sanjam! Ti si stvarna!? Postojiš

ZORICA

A da uštinem ja tebe, da vidim da li sanjam?


FILIP
Uštini!


ZORICA
Jao! Ne sanjam!...

FILIP

Kao da nisi mnogo oduševljena što je ovo java, stvarnost...

ZORICA

Ne bih smela... LJutiće se moje majke...


FILIP

Možda bih mogao da im kažem... Da im objasnim...
ZORICA

Šta da im objasniš? Šta da im kažeš?


FILIP

Pa, to da sam... ja... da sam... da si ti... da smo mi...


ZORICA

Zamuckuješ kao da si u školi...

FILIP

Ja i jesam u školi... Učim nešto što ni jedan učitelj ne bi mogao da me nauči bolje od tebe...

ZORICA

Nisam ja tvoja učiteljica! Čemu ja mogu da te naučim?


FILIP

Učiš me - da si lepa! Učiš me da neću da te vučem za kosu, da ti se smejem, učiš me - da si lepa! Učiš me - da mi se svidjaš!

ZORICA

Onda...

FILIP

Šta onda?

ZORICA

Ništa! Moram poći kući... (krene)


FILIP

Kada ćemo se videti opet?


ZORICA

Ne znam... Ne znam ni ko si, ni odakle si...

FILIP

Naučićeš i to, ima vremena!...

ZORICA

Uskoro mi je rodjendan... Hoćeš li da budeš moj gost?... Pitaću moje majke...

FILIP

Uskoro je predugo... Moram te videti pre... Pre...

ZORICA

Prekosutra?

FILIP

Prekosutra je večnost... Ko će to izdržati! Ostaću neznalica... Moraš me učiti novim stvarima, novim znanjima....


ZORICA

Sutra?

FILIP

Sutra... Ali, ko mi garantuje da ćeš do sutra biti tako... Ne, to je predugo! Večeras!? Ne, ko će da čeka do večeri... Ostani sad sa mnom!...

ZORICA

A moje majke?

FILIP

Poslaćemo im goluba pismonošu sa porukom: odletela sam za svojim snom!

ZORICA

Ti si sasvim siguran da si već postao moj san?

FILIP

Odjednom sam postao samouveren... I hrabar... I to je tvoja zasluga, učiteljice!

ZORICA

Onda, svaki dan, u ovo vreme, na ovom mestu... Moram sa majkama proslaviti još ovaj rodjendan, a onda...

FILIP

Onda?

ZORICA

Onda ćemo leteti za svojim snom...

(Zorica odlazi, trčeći. Filip ostane neko vreme, srećan je.)

FILIP

Neće više biti samoće... lutanja
Neće više biti dosade... ćutanja
Kada nju štipnem, mene zaboli,
To znači da me ona voli!


(Odjuri i on srećan premećući se preko glave.)


PETI PRIZOR

(Stefan i Ana u dvoru u svadjalačkim pozama. Sa njima je i Ceremonijal-majstor)


LEUTISTA

Nižu se djerdani dana
U mesece, godine, u breme,
A Stefan i kraljica Ana
U čekanju provode vreme...

Pući će sudbina gorka
Ko da je od suvih letvi!
Vratiće se uskoro Zorka
Uprkos Zloćkinoj kletvi!

(Stefan i Ana nekom pantomimom dočaravaju čekanje. Ceremonijal-majstor juri od jednog do drugog i širi ruke, prenosi gestikulaciju.)

LEUTISTA

Ana i Stefan se nadaju,
Ne daju da potonu ladje...
I polako ali sigurno padaju
U otmene, kraljevske svadje!...


STEFAN

U ime kraljevstva naredjujem da zaćutiš!


CEREMONIJAL-MAJSTOR

Da joj prenesem?

STEFAN

Od reči do reči!

CEREMONIJAL-MAJSTOR:

Vaše kraljevsko visočanstvo, kraljice Ana, njegovo kraljevsko veličanstvo kralj Stefan vam naredjuje da zaćutite!...

ANA

Da šta?
(Kao da prvi put čuje.)


CEREMONIJAL-MAJSTOR

Da umuknete! Začepite! Zavežete!

ANA

Pored tako mutavog kralja možda bi najbolje bilo da i ja budem mutava!


CEREMONIJAL-MAJSTOR

Da mu prenesem?

ANA

Od zapete do tačke!


CEREMONIJAL-MAJSTOR

NJeno preuzvišeno kraljevsko visočanstvo, kraljica Ana, rezignirano konstatuje da bi možda najbolje bilo...


STEFAN

Umukni! Začepi! Zaveži! (Otmeno i hladno.)


CEREMONIJAL-MAJSTOR

Ja ili ona?

STEFAN

Nije ona za tebe ona, klovnu dvorski! Za mene ona je ona, a za tebe - ona je njeno visočanstvo!



CEREMONIJAL-MAJSTOR

Razumem, vaše veličanstvo! (Ani), Da umuknete! Da začepite! Da zavežete!

ANA

Ja da zavežem? (Ceremonijal-majstoru) Bedna, kraljevska, neuhranjena, ozloćkana figuro!...

STEFAN

U ime krune, zabranjujem ti da zvocaš! (Ceremonijal-majstoru)


CEREMONIJAL-MAJSTOR

Ja ili ona?

(Stefan skoči dograbi Ceremonijal-majstora.)


STEFAN
(Hladno)
Ona! (Pusti ga, on padne.)

CEREMONIJAL-MAJSTOR

Hvala bogu! (Odlazi napolje.)

ANA

Da nisi mutio sa Zloćkom ne bih ti ni zvocala!

STEFAN

Da je nisi zbog ljubomore izostavila sa spiska gostiju sve bi bilo u redu...

ANA

Dok sam ja živa, ona mi neće biti gost...

STEFAN

Sad dok je Zloćka živa nećemo imati mira ni mi ni Zorica!

ANA

Ne pominji moju kćer u vezi sa tom aspidom!


STEFAN

Zorica je moja kćer... Ima plave oči na mene, i crnu kosu, opet na mene... Mada je nisam video šesnaest godina...


ANA

Nije tačno! Ima crnu kosu na mene i crne oči, opet na mene...


STEFAN

Ima dobru dušu na mene!

ANA

Ima plemenito srce na mene!


(Gadjaju se nekim kraljevskim predmetima, peharima i slično.)

STEFAN

Mene više voli!... (trijumfalno)

ANA

Taman posla! Kad čuje da si joj ti oterao zaručnika, neće te više ni pogledati!


STEFAN

Ja sam oterao njegovog debelog oca.. Tog Ambrozija ne želim više da vidim na dvoru! ...

ANA
Čujem da drži strogu dijetu, o čemu ti, po običaju nemaš pojma!


STEFAN
Ako iver ne pada daleko od klade, a ne pada jer tako narod kaže, onda je i Filip jedan popriličan debeljuca! I nimalo ne odgovara mojoj Zorici!...

ANA
Filip će naslediti presto komšijske kraljevine, i niko neće smeti da mu zameri što je debeljuca! Ni moja Zorica!!

STEFAN
Zvaće ga Juca-debeljuca!

ANA
Reći ću Zorici da si tako nazvao njenog muža!


STEFAN
I bićeš obična tužibaba, što i jesi!...


ANA

I reći ću joj da joj nisi spremio nikakav rodjendanski poklon!


STEFAN

I bićeš neobična tužibaba, dupla tužibaba, jer joj ni ti nisi ništa spremila!

ANA

Srećom, ja potičem iz porodice u kojoj su tri bake bile začarane.
I jedan deda umeo da proriče budućnost!


STEFAN

Ti si nasledila samo to da budeš baka, i to tužibaka!


ANA

Naravno da ti neću kazati šta sam spremila za rodjendanski poklon!?

STEFAN

Naravno da me to i ne zanima!
ANA

Naravno da pucaš od radoznalosti!...


STEFAN

Naravno da ne!


ANA

Naravno da da!


STEFAN

Naravno da ne!


ANA

E, onda ću ti zainat reći! Zlatnu preslicu i zlatno vreteno koje sam nasledila od moje druge začarane bake!


STEFAN

Šta!? Kako si se usudila da ne izvršiš moje naredjenje i spališ preslicu i vreteno!?


ANA

Ha, ha, ha, ludi kralju! Zlato ne gori! STEFAN To je djavolska sprava! Mora biti uništena! ANA Čuvam je iza sedam čarobnih brava, koje otvaraju samo čarobne reči!
STEFAN Koje sad čarobne reči! ANA Ako ih kažem izgubiće čarobnu snagu! STEFAN Ovo je da čovek, to jest kralj sasvim poludi! (Demonstrativno Stefan odlazi. Ana se osvrće i nešto baje.)

ANA

Zubata žaba, zbunjena baba, zeleno jato, Zorice zlato, zlato ne gori, meni se otvori!
(Tajni sef se otvara, izlazi preslica.)

Novo čudo stvori, opet se zatvori!
(Preslica ulazi, sef se zatvara. Kraljica odlazi. Ulazi, osvrćući se, Gavra.)
(Gavra se sudari sa Ceremonijal-majstorom koji ulazi u sobu - dvoranu. Gledaju se)


CEREMONIJAL-MAJSTOR

NJegovo upadačko dostojanstvo, njegova crna senka, gospodin. Kako je vaše cenjeno ime?

GAVRA
(Pretvara se u elegantnog gospodina.)

Moje ime je Timotije Timotijević, sin Timotija Timotijevića starijeg, unuk Timotija Timotijevića, najstarijeg!...


CEREMONIJAL-MAJSTOR

NJegovo porodično unučko gospodstvo Timotije...

GAVRA

Timotijević Timotije, pa to ti je!Joj mrzim stihove! Sad si me najavio i sad možeš ići!

(Ceremonijal-majstor poslušno ode.)


GAVRA
(Ispred tajne škrinje)

Sto mu prokletih stihova! Kako ono beše?... Zelena baba, zubato zlato... Sto mu stihova! Nije! Zbunjena žaba, zelena baba... Joj, mrzim stihove!

(Besno odlazi.)

ŠESTI PRIZOR


(Koliba u šumi i tri seljanke užurbane svaka oko svog posla)


LEUTISTA

Najsrećniji deo sveta
Iza treće četvrta šuma
Ružica cveta li cveta
Kao da je sišla s uma

Ptice veselije pevaju
Srce se srcu daruje
Snovi se lepši snevaju
LJubav to ljubav caruje



BILJANA
Šuma se raspevala, svako jutro je sve veselija!...


ŽIVANA
Kao da sluti skoru svečanost u ovoj skromnoj kolibi.

SREĆKA
I Ružica naša mila potpuno se promenila!


BILJANA
Prolepšala!

ŽIVANA
Prosrećila!

SREĆKA
Brine me ipak što svakoga dana nekud odlazi razdragana!


ŽIVANA
I ti si, u njenim godinama...

SREĆKA
Ali ne uvek u isto vreme, i trepereći tako od treme...

BILJANA
Pitaćemo je, požurite sad s poslom...

(Živana sprema haljinu, šije nešto i petlja. Biljana sprema tortu, filuje nešto i šara. Srećka ukrašava kuću lampionima, balonima na kojima su osmesi nacrtani.)

ŽIVANA

U ovoj haljini - biće najlepša devojka na svetu...


BILJANA:

A moja torta od 20 umućenih žumanaca, 14 deka šećera,snegom od 15 belanaca, 12 deka mlevenih badema, ribane kore od 2 limuna,6 zrna tucanog cimeta, 27 deka harpudera, 25 deka prezle od 16 lanjskih kifli, malo tucanih karanfila, malo sporo rezanih badema, malo pasiranih kestena, malo ribane čokolade, ostaklice od limuna i ruma i vanilije.

(Dok ona sve ovo redja igra u ritmu oko torte, pa se u tu igru uključuju i Biljana i Srećka.)

SREĆKA

I u pola dana i u pola noći,
da bude daleko od Zloćkine moći!


ŽIVANA

Ovih šest štepova, protiv Zloćkinih repova, ovih šest falti, protiv šest uroka...


SREĆKA

I u pola vetra i u pola kiše,
da svaka nesreća od princeze zbriše!


BILJANA

Psssst! Rekli smo da princezu ne pominjemo, brbljivice!


SREĆKA

I u pola munje i u pola groma,
da sreća bude oko njenog doma!


BILJANA

38 deka brašna, tri kašike mlevenih oraha, 12 grama hiršholnsalca, dve kašiške tucanog semena od anisa, 6 deka groždjica, 4 kašike mleka, izmešaj i sve to uspi u podmazanu modlu...

(Kroz prozor u kolibu upada Gavrina senka i Gavra lično.)



ŽIVANA

Juuu! Baš si me uplašio! Ko si ti?


GAVRA:

Dobar dan, lepe moje komšinice, ja sam majstor drvodelja iz susedne šume, ne plašite se, nudim svoje usluge, da li treba popraviti orman ili krevet, da li treba zakrpiti krov ili podrum, da li treba nova preslica ili vreteno?...


BILJANA

Ne, ne, sve imamo. Naročito imamo preslicu i vreteno.


GAVRA
To me iznenadjuje, drage moje, jer znam da su sve preslice i sva vretena spaljeni nedavno, pre petnaestak-šesnaestak godina!


SREĆKA

Mi smo se već svuda hvalili -
kako smo svoju preslicu nismo spalili!



GAVRA

Bravo, bravo, a za koga čuvate tu preslicu, drage moje komšinice, da li za ćerku, da li za sestričinu, da li za snahu?

ŽIVANA

Za sebe, majstore! Zlu ne trebalo!


GAVRA

A da li se može znati za koga pravite, šijete krojite, fircate tu natprosečno lepu haljinu, mladalačke boje, za kćerku, za sestričinu, za snahu ili pastorku?...

ŽIVANA

Haljinu šijem da prodam... Ko da više? Mora se raditi i zaraditi,... Zar ne, majstore i ti isto tako radiš da zaradiš?...


GAVRA
U tom slučaju našle ste mušteriju... Kupujem haljinu odmah za svoju.. kako da kažem...

ŽIVANA
Još nije gotova, majstore, javi se za tri meseca, i ponesi bogme debeo novčanik!...
GAVRA

A za koga, ako se uopšte sme pitati, pravite ovu iznad svega bogatu i raskošnu tortu, naizgled rodjendansku, i koliko će to svećica biti pobodeno povrh fila?...
BILJANA

Naša sestra Slavka, inače pesnik u duši, slavi svoj, svoj, ali godine jedne dame su tajna, dragi komšija, zar ne?...


GAVRA

Slažem se, slažem se, onda je trebalo da kupite, ipak malo više svećica, ovde ih ima, otprilike... šesnaest...




SREĆKA
(Za sebe)

Šta sad reći ovome blentu?
Hvala, komšija na komplimentu!
Po ceo dan pevam dok radim,
tako se usput i podmladim!


GAVRA
(Hvata se za glavu.)
Jao, jao! Vaši stihovi mi razaraju sluh... Ja sam, znate, antitalenat za poeziju... Ali, kad si već pesnikinja, da mi pomogneš...
(Zbunio se)


SREĆKA
(Za sebe)

Tako mi sreće i andjela sviju,
najradije bih ti otkinula šiju!
(Gavri)
Šta treba, komšija?


GAVRA

Sklepaj mi jednu prigodnu pesmicu, koja bi mogla da bude šifrica za otvaranje jedne tajne škrinjice... U pesmici bi trebalo izmešati žabice i babice...

SREĆKA
Žao mi je komšija, al' medju nama ja se ne bavim vraxbinama!


GAVRA
(Hvata se za uši.)
Jao, jao! Mrzim stihove! Izvinite na smetnji, moram da bežim!

(Gavra odlazi žurno držeći se rukama za uši da ne sluša stihove.)


BILJANA
To je on, Zloćkin gavran, ptica zlosutnica!


ŽIVANA
Dobro smo ga isprašile!

SREĆKA

A od Zloćke ga čeka kazna,
jer nije uspeo ništa da sazna!

(Vile nastavljaju da rade svaka svoj posao. Odjednom ponovo upada Gavra kroz prozor.)


ŽIVANA

Juuuuu! Zar ti komšija ne vidiš da imamo i vrata, na koja može da se udari zvekirom...

GAVRA

Glavno sam zaboravio da vas pitam, drage moje komšinice! Nameravam da se ženim! Tražim devojku! Da li znate neku u blizini? Da nije starija od šesnaest godina!


SREĆKA
Ja znam jednu.

(Biljana i Živana se zabezeknu, zatvore Srećki rukom usta. Srećka se otme.)

U trećem kraljevstvu odavde ima koliba jedna
U kolibi živi šumar
I njegova kćerka čedna!

GAVRA
Znam tog šumara i njegovu kćerku... Ja se ne svidjam njemu, a ona se ne svidja meni.


SREĆKA
U četvrtoj kraljevini je dvorac,
U dvorcu živi trgovac,
Ima i kćerku i novac -
Ako si na miraz lovac!



GAVRA

Četvrta kraljevina je daleko, ali i tamo sam bio... Ja se ne svidjam njoj, a njen otac se ne svidja meni...


SREĆKA

Iz mene sad govori neki tajni glas...
Da li bi hteo neku od nas?


GAVRA
Ja, ovaj... kako da kažem...


BILJANA:

Lepe smo! Bogate smo! Radne smo...


ŽIVANA

I što je glavno možeš da biraš... (Navale na Gavru)


GAVRA
(Pošto se počeo braniti i rukama od navalentih tetki.)

Hvala... mislio sam... neku mladju... sladju... Jao, mrzim stihove... mrzim ženidbu... Neću! Poludeću! Jao!

(Gavra beži glavom bez obzira. Vile ostaju smejući se i imitiraju Gavru)

BILJANA

Misli sam... neki mladju... sladju... Juuu!


SREĆKA
(Ozbiljno i setno)

Moje misli sve više krivudaju,
ja sad ozbiljno mislim na udaju!

(Biljana i Živana pritrče da joj pipaju čelo i da je hlade.)


SEDMI PRIZOR

(Šuma. Princeza se vraća sa ljubavnog sastanka vesela i raspevana. Sreće Leutistu)


LEUTISTA

Sudbina se plete
kroz čarobne reči,
dogadjaji lete -
ko će da ih spreči?

Dogadjaje nose
djavolova krila,
al moramo sprečiti
gavrana Gavrila!

On metode ima
lukave i retke,
prijateljstvo traži
a namešta spletke!

Ko u mutnom lovi
i istinu skriva,
pogreši na kraju
i ulovljen biva!


ZORICA

Prijatelju dragi, ti si druga lepa stvar koja mi se danas dogodila...


LEUTISTA

Neću ni da pitam za onu prvu...


ZORICA

Da li mi donosiš neke lepe vesti?


LEUTISTA

Danas ćeš u šumi jednog momka sresti!
ZORICA

A šta će biti ako sam ga srela?...


LEUTISTA

Šta si mu rekla? Ništa nisi smela...


ZORICA

Ah, to je tajna, ne mogu ti reći!...


LEUTISTA

Radi se o tvojoj... i o mojoj sreći!


ZORICA

Pa zar ne vidiš da sam srećna mnogo!...


LEUTISTA

Protuva garava! Nek ide s milim bogom!


ZORICA

Protuva! To nije... Sigurna sam, nije...


LEUTISTA

U njemu se svo zlo ovog sveta krije!...


ZORICA

Neću da slušam! Ti si sada zloban!...
LEUTISTA

Taj susret može da ti bude koban...


ZORICA

Odlazi! Dosta! Kakav si to čovek?!


LEUTISTA

Zbog tog susreta kajaćeš se dovek!...


ZORICA

Odlazi! I zlobu sa sobom ponesi!


LEUTISTA

Oprezna budi, ma šta da se desi!

(Leutista odlazi, Zorica ostaje zabrinuta. Odjednom Gavrina senka i Gavra se pojavljuje... nasmejan.)

GAVRA

Dobar dan, lepotice jedinstvena!


ZORICA:

Nije mi dobar! Ko si ti?

GAVRA

Ja sam majstor.. momak... iz susedne šume.! Imena nisu važna, ipak... ne, ne govori mi, pogodiću tvoje ime!


ZORICA

Nije mi danas do igre...

GAVRA

Nije igra, lepotice, ozbiljno mislim.

ZORICA

Ti si momak?...

(Osvrće se kad je Leutista otišao.)

Protuva garava?

GAVRA

Zovi me i šupljim loncem, samo me nemoj razbiti!...


ZORICA

Da, i šta si ono želeo da znaš?...

GAVRA

Da pogodim tvoje ime, lepotice!


ZORICA

Pokušaj!

GAVRA

Šta dobijam za uzvrat?...

ZORICA

Budi srećan ako ne dobiješ šamar!... Zar je to lepo tako prepadati usamljenu devojku u šumi?!


GAVRA

Šamar - ako ne pogodim! Poljubac - ako pogodim tvoje ime?


ZORICA

Ne važi!

GAVRA

Važi! Ti si - Verica!

ZORICA

Ne! (Opali mu šamar)

GAVRA

Oh, slatkog li bola! Ti si Marica!


ZORICA

Ne! (Opali mu šamar)


GAVRA

Oh, još sladjeg li bola! Ti si Zorica?!


ZORICA

Ne! (krene da mu opali šamar, Gavra joj uhvati ruku)


GAVRA

Nismo se tako dogovorili šta ti dobiješ, ako slažeš?!


ZORICA

Ja nikada ne lažem!
GAVRA

Nisi Zorica?!
ZORICA

Naravno da nisam! (Ipak mu tresne šamar.)

GAVRA

A odakle si, lepotice?

ZORICA

Odavde! Ne, odande! Otud! Ne, odovud!

GAVRA

I tri majke imaš?

ZORICA

Da, otkud znaš?!
(Mada zna o kome se radi, ovde je iskrena.)

GAVRA

Mislim da mi se reklo samo!... Izvini sad moram dalje...

ZORICA

Čekaj, nisi mi pogodio ime!... Ime je bitno!...

GAVRA

Ne, ne odlazim, hitno! Joj, mrzim stihove!

(Gavra odjuri besno. Zorica ostaje zamišljena.)

ZORICA

"Taj susret može da ti bude koban..." Tako je rekao moj dragi Hristivoje... "Oprezna budi, ma šta da se desi!..."Volela sam ovu šumu, sad se najednom plašim...

(Osvrće se, odlazi.)

OSMI PRIZOR

(Dvor kralja Stefana. On i kraljica Ana u karakterističnoj svadjalačkoj atmosferi.)

LEUTISTA

A šta se dešava na dvoru?
Kralj Stefan i kraljica Ana
traže kap sreće u moru
dosadnih, dugih dana!

Čekaju kćer i nagadjaju
koga će na grudi da privije,
i svadjaju se, svadjaju
ko je čeka nestrpljivije!?...


ANA

Čekajući je ja ne spavam već dvadeset dana...


STEFAN
Ali zato spavaš svake noći!...

ANA

Poznato je da svaka kćer više voli majku!...


STEFAN

Kao što je poznato da svaki otac više voli kćer!...

ANA

Ti si dozvolio da je one tri luckaste vile odvedu, i šesnaest godina drže u samoći!...

STEFAN:

A ti bi je odmah predala Zloćki!

ANA

Koliko se sećam, ti si sa Zloćkom sklapao sporazume!...

STEFAN

Ne počinji opet!

ANA

Ti da si neki kralj, naredio bi da se Zloćka ukloni za uvek!


STEFAN

Ti, da si neka žena, slušala bi šta muž govori!...


ANA

Da nisam sačuvala zlatnu preslicu, kćer bi nam bila sasvim bez miraza, siromašna kao crkveni miš!


STEFAN

Dok je ovih mojih kraljevskih ruku, moja kćer neće biti siromašna!


ANA

A šta ti to umeš da uradiš tim svojim kraljevskim rukama?


STEFAN

Umem da pljesnem... Ovako!
(Pljesne rukama. Dolazi Ceremonijal-majstor i gura kovčeg.)


CEREMONIJAL-MAJSTOR:

NJegovo kraljevsko veličanstvo, susedni kralj Ambrozije! NJegovo mlado veličanstvo, susedni princ Filip!

(Ulaze Ambrozije i Filip.)
STEFAN

(Pokaže rukom da Ceremonijal-majstor odgura kovčeg dalje.)

Šta te to opet dovodi k meni, o kolega Ambrozije? Da nije opet neka tvoja trgovačka ujdurma?

AMBROZIJE

Život je trgovina, moj kolega Stefane! Udišemo kiseonik, a vraćamo vazduhu ugljen-monoksid! Tante za bupe! Ko bi trošio tvoje zlatne zalihe vina, da ti ja ne svratim s vremena na vreme?

ANA

Radujem se, o kralju Ambrozije, što si doveo sina, da ga najzad upoznamo!

FILIP

Primite izraze moga velikog poštovanja!
(Pokloni se Kralju i Kraljici.)

STEFAN

Ah, sinko moj... Neizmerno sam srećan.


AMBROZIJE

A zašto, zašto si srećan, o kolega!?


STEFAN

Što iver ipak pade daleko od klade!


AMBROZIJE

I uvrede ću istrpeti, jer cilj opravdava sve žrtve... A cilj nam je da se moj Filip i tvoja Zorica zaruče, i venčaju pa da se naše dve kraljevine najzad...

FILIP

Oče, o čemu govoriš?

AMBROZIJE

Sine Filipe! Nisam stigao ni da ti objasnim neke stvari u životu, a život je proleteo...

STEFAN

Možda ću mu to ja bolje objasniti. Ja imam kćer Zoricu!..


FILIP

Čestitam! Nisam imao čast da je upoznam!


STEFAN

Moglo bi se reći da ni mi nismo imali tu čast... Ali, uskoro će moja kćer Zorica biti ovde...

ANA

A vi se poznajete... Od pre šesnaest godina... Ti si bio na njenom prvom rodjendanu...

FILIP

Da.
STEFAN

Tada smo imali ideju da vas zaručimo. Tebe i Zoricu!


FILIP

O, ne!

AMBROZIJE:

O, da! Ta fantastična ideja je moja!


STEFAN

Medjutim!


FILIP

Medjutim!

ANA

Zorica je morala da otputuje... I tvoj otac...


AMBROZIJE:

Zakon tržišta, dragi moji... Ponuda i potražnja! Ti Filipe znaš da nasledjuješ kraljevstvo... Navala je velika na tebe, da se oženiš!


FILIP

Nisam primetio!

AMBROZIJE

Nisi, jer ja odolevam, odvraćam pažnju... I najzad, pročulo se da se Zorica vraća, i evo nas!


FILIP

Imam li ja pravo da kažem šta mislim?


AMBROZIJE

Nemaš!

FILIP

Onda odlazim bez reči!


STEFAN:

Ovo je moj dvor, ovde ja dajem i oduzimam reč!



STEFAN:

Kaži šta imaš, Filipe!
FILIP

Nedavno sam sreo devojku... koja će biti moja žena... Volim je, i oprostite... Lično ću se izviniti princezi Zorici...


AMBROZIJE

Ali, kako si smeo da se zaljubiš?

FILIP

Nisi mi bio pri ruci, oče, da tražim odobrenje! Priroda je dala blagoslov umesto tebe! I ona mene voli...


AMBROZIJE

Ti znaš da kao naslednik kraljevskog prestola ne možeš se oženiti običnom devojkom... Samo princezom!...


FILIP

Ona je lepša od svake princeze!


AMBROZIJE

Ko govori o lepoti?


FILIP

Ja govorim!


ANA

Izvini, sinko Filipe, ali ne može to tako! Nije ruka naše kćeri obična ruka neke proste seljančice. Ti moraš...


STEFAN
Niko ništa ovde ne mora!

ANA
Stefane, prestani sa tom slabićkom filozofijom! On je osramotio našu kćer Zoricu! Traži zadovoljenje!

STEFAN

Mladiću, sa žaljenjem gledam kako se iver vraća uz svoju kladu!


FILIP

Ja nikoga ovde nisam vredjao, vaše veličanstvo!


STEFAN

Uvredio si moju kćer Zoricu, a tvoju verenicu, jer si se zaljubio u neku tamo bezimenu, bezličnu, bezkraljevsku, bezprinceznu, bezprizornu devojku!...


FILIP

Upoznaću vas sa njom, pa ćete promeniti svoje mišljenje!


AMBROZIJE

Svi moji životni planovi treba da padnu u mutnu vodu, i bez povratka u zaborav odu! Ne dozvoljavam!


STEFAN

Sve moje nade u lepu i nežnu ljubav, u mladalački zanos, u bezbrižan život moje Zorice, namah nestaju...

FILIP

Ona će naći nekoga koga će ona, i ko će nju svim srcem voleti! To će biti njena i vaša sreća!



AMBROZIJE

Zar na mom prestolu da sedi neka... neka... bezimena, bezlična, bezrezervna... kako si ono lepo malopre rekao, kolega...? Zar na mom prestolu?

FILIP

Oče, uštedeću ti trud i muku! Odričem se prestola, u ime ljubavi!

(Filip odlazi žurno i demonstrativno, a upada Koka - ludača.)


CEREMONIJAL-MAJSTOR

NJeno lucprdasto budalaštvo.

KOKA

Zaveži! Ja sam dama, i najaviću se sama! NJeno dvorsko ništavilo ludača Koka na usluzi!

ANA

Još si nam samo ti falila?!

KOKA

Onaj ko nekome fali nema za čim da žali, onaj kome neko fali ne sme da se šali! Prosto ko pasulj! Ambrozije, ludi kralju moj, Slavka, Branka i Stojanka nas čekaju sa kačamakom... Ako ne požurimo, skroz će se ukrčkati!...

AMBROZIJE

Viša sila, kolega Stefane, oprosti, žurim! Kraljice Ana!

ANA

Dabogda ti preseo kačamak, žderavi komšija!


KOKA

Iz tvojih usta u božije dupe, prosta kraljice!

ANA

Ju, prostakuša!

(Odlaze kralj Ambrozije i Koka.)

STEFAN

Sad ti je začinila čorbu!
(Odlazi kralj Stefan)

ANA

Možda mi je ona zapržila čorbu, ali ja sam tek sad raspoložena za borbu!
(Prilazi svom tajnom kovčežiću.)

Zubata žaba, zbunjena baba, zeleno jato, Zorica zlato, zlato ne gori, meni se otvori!
(Sef se otvara i preslica izlazi. Kraljica je miluje.)

Može kralj Stefan da priča šta hoće. Tebi će se moja Zorica najviše obradovati! Zlato je zlato. Baš me interesuje njegov rodjendanski poklon?! Šta jedan mršavi, krmeljivi kralj uopšte može da pokloni jednoj princezi? Ništa, ha, ha, ha! Novo čudo stvori, opet se zatvori!
(Sef se zatvara ponovo. Ana radosna i zadovoljna izlazi. Ulazi Gavra sa sveskom u ruci.)

GAVRA

Mrzim stihove i da čujem a kamo li da ih pamtim... Zato sam ih lepo zapisao... Nije... Zubata žaba, zbunjena baba, zeleno jato, Zorica zlato, zlato ne gori, meni se otvori.

(Sef se otvara i izlazi zlatna preslica, Gavra je zgrabi i krene da beži pa se nečega seti i vrati se.)

GAVRA
(Čita iz sveske.)
Novo čudo stvori, opet se zatvori!

(Sef se zatvara.)

GAVRA
Mrzim stihove!

(Gavra izjuri sa zlatnom preslicom u rukama.)


DEVETI PRIZOR

(Koliba u šumi ukrašena svečano za rodjendansko slavlje. Vile se užurbale, torta na stolu. Ulazi Ružica u novoj haljini. Vesela. Vile zapljeskaju oduševljene lepotom.)


LEUTISTA

Ružica od sada ne sme
ni za tren biti sama,
inače nema pesme -
na pomolu je drama!

Tri dobre majke vile
sačuvale su joj zdravlje,
brižne su do sada bile,
sada spremaju slavlje!

Istinu će Ružica čuti,
ne sme se više kriti,
u Zoricu se premetnuti,
i princeza odjednom biti!...


RUŽICA

Majko Slavka, hvala za divnu rodjendansku haljinu, od šesnaest krepova, sa šesnaest štepova, i šesnaest karnera, da svak u njih zvera, i šesnaest falti, da ih svako pamti!


ŽIVANA

Hvala tebi, mila moja! (LJube se.) Srećan šesnaesti rodjendan!


RUŽICA

Hvala i tebi, majko Branka za divnu rodjendansku tortu, od šesnaest tankih kora da je svako jesti mora, sa šesnaest vrsta fila, kakva mi se u snu snila, sa šesnaest svećica, za šesnaest srećica!

BILJANA

Srećan ti rodjendan, mila! (LJube se.)

(Ružica se okrene Srećki koja je rukama zustavi da joj se ne zahvaljuje dok ne kaže.)

SREĆKA

Istina se radja,
kao zora sviće,
moj dar tebi draga,
najvredniji biće!...


(Na neki čudan način kroz prozor bane Gavra sa zlatnom preslicom u ruci... Vile se uskomešaju, uplašene!)

GAVRA

Ah, nisam zakasnio! Upravo sam čuo za rodjendansko slavlje, pa požurih da darujem lepu princezu... pardon, komšinicu...

(Hoće da sedne!...)

SREĆKA

Vrlo ljubazno, nemojte sedeti!



BILJANA

Jer vi svoj poklon nećete predati!


GAVRA

Zar zlatnu preslicu i zlatno vreteno!?


RUŽICA

A čemu to služi?
(Krene prema preslici.)

BILJANA I ŽIVANA

Ne! Ne prilazi toj paklenoj spravi!


RUŽICA
(Zbunjeno)
Ali zašto?

SREĆKA
(Ružici)
Upravo sam htela...
kad banu ova zverka!


ŽIVANA

Ti nisi sa sela...


BILJANA

I nisi naša kćerka!...


RUŽICA

Ali, kako?... Nemoguće!


BILJANA

Boljeg si porekla...


ŽIVANA

Za veću si sreću...


SREĆKA

Ja bih joj sad rekla,
ali pred njim neću!
(Pokaže na Gavru.)




GAVRA
Ja inače mrzim stihove! Odoh, lepa moja, probaj zlatnu preslicu i zlatno vreteno! Ne beži od sudbine!... Zbogom!
(Gavra volšebno nestaje.)

RUŽICA

Odmah mi recite šta se ovde dogadja!... Ko je ovaj crni... crni...?


BILJANA

Nije čovek, draga!


SREĆKA

Već rodjak crnog vraga!


ŽIVANA

Gavran! Desna ruka zle vile Zloćke!


RUŽICA

Otkud on da mi donosi rodjendanski poklon?...


BILJANA

To je duga priča...


ŽIVANA

Ne zamaraj glavu!


SREĆKA

Ali, čuj od mene
svu istinu pravu!


BILJANA
(Utrkuje se da kaže.)
Tvoj otac i mati...



ŽIVANA
(Utrkuje se i ona)
Kralj Stefan i Ana...


SREĆKA

Princeza si, shvati!



BILJANA

Princu obećana!


RUŽICA

Kakva princeza? Kakvom princu? Ko ste vi?

ŽIVANA

Mi smo... nekad bile...


SREĆKA

Čarobnice, vile...


BILJANA
A sad... bedinerke...


SREĆKA

Od kraljeve kćerke...



ŽIVANA

A naša sestra, Zloćka...


SREĆKA

Noćka, i svemoćka!
BILJANA

Bacila je čini...


SREĆKA

Ko što uvek čini!


BILJANA

Drugim rečima, proklela te da kad napuniš šesnaest godina, ubodeš se na začarano vreteno i umreš!


RUŽICA

Moju smrt je tražila!?

SREĆKA

Al, ja sam kletvu ublažila!


BILJANA

Drugim rečima: ne smeš da diraš tu preslicu i to vreteno!


ŽIVANA

Inače nema ništa od udaje za princa Filipa!


RUŽICA

Kakvog sad princa?


SREĆKA

Otmena i fina,
za kraljevog sina!

BILJANA

Drugim rečima, susedni kralj Ambrozije ima sina Filipa, za koga si verena...

RUŽICA

Ali, to ne dolazi u obzir!

ŽIVANA

Zašto, mila moja! Ne raduješ se udaji za princa Filipa?


RUŽICA

Ni najmanje! Ja sam svog princa već našla, i to sama...
I to u šumi... I to ga ne mislim menjati ni za kakvog kraljevskog sina!

BILJANA

Šta ti to pričaš, dete moje!?

SREĆKA

Ti nisi od loze bilo koje!...


BILJANA

Mi smo te vaspitale da budeš fina!...


RUŽICA

Za koga fina? Za kraljevog sina?


BILJANA

Drugim rečima, ti ćeš sutra biti kraljica, kada stari i debeli kralj Ambrozije ode bogu na istinu!... Zaboravi svog šumskog slučajnog poznanika!

RUŽICA

Drage moje čarobnice, volim vas kao tri majčice! Ne tražite od mene nemoguće!


ŽIVANA

Mi znamo da si ti sad na mukama!...


SREĆKA

Ali, tvoja sudbina nije u tvojim rukama!


RUŽICA

Moja sudbina je - ON! U mojim mislima! U mom srcu!


ŽIVANA

Grešiš, draga moja!


BILJANA

Drugim rečima, od svoje sudbine ne možeš pobeći!


SREĆKA

Šumskog dečka zaboravi,
jer te čeka onaj pravi!

RUŽICA

Vi ste me učile da budem iskrena i odana... pre svega sebi... Volim ga!

BILJANA

Ti ne smeš voleti nekog običnog...



ŽIVANA

Slomićeš srce svojoj majci, i ocu...


SREĆKA

Slomićeš srce i nama. A i mi smo ti mama!


BILJANA

Uostalom, odluči sama!


RUŽICA
(Upaničeno)
Ali, on me čeka! Zna da mi je rodjendan... Spremio mi je poklon! Obećala sam da ću doći!...


BILJANA

On!? Kako se zove taj tvoj on?


RUŽICA

Zar je važno...? Ne znam mu ime... Ali, zaljubila sam se...


BILJANA

Bez našeg znanja?

ŽIVANA

Ali, to je nepristojno!


SREĆKA

Ako se s nama slažeš,
Evo prilike da mu sve kažeš...


RUŽICA

Ne, i on mene voli... Ništa ne želim da mu kažem...


BILJANA

Ti to moraš!...


ŽIVANA

To je tvoja dužnost!...


SREĆKA

Kraljevska si kćer, princeza!
To je tvoja obaveza!


RUŽICA
(Očigledno već skrhana.)
Ne! Pre ću umreti!...

(Pritrči preslici i ubode se sama na vreteno i padne. Vile se uzmuvaju, hvataju se za glavu.)


BILJANA

Crni dane! Crna sudbo!


ŽIVANA

Crna šumo! Crna zloćo!


SREĆKA

Crna spravo! Crn ubode!
Nije mrtva samo spava!
A ta ljubav, s kojom ode -
Mora da je ljubav prava!



BILJANA

Crna sestro! Crn živote!
Crna jutra! Crni dane!
Crn obraze od sramote!
Crno krilo! Crn gavrane!


SREĆKA

A ta ljubav, s kojom ode -
Mora da je ljubav prava!
Ni huk vetra,
Ni val vode...
Neka nas ne zadržava!


BILJANA

Smestimo je u krevet od ružina drveta! Zatrpajmo je ružinim cvetovima! Zaštitimo je ružinim trnjem!
(Sve što govori i radi.)

SREĆKA
(Vadi odnekud čarobne štapiće)
Požurimo, da nadjemo? Koga da tražimo?


ŽIVANA
Da, koga da tražimo?

BILJANA

Ne bogatog! I ne ružnog!

ŽIVANA

U šumi! U okolini!

SREĆKA

Tražićemo momka tužnog!

SVE TRI

Najtužnijeg u kraljevini!

SREĆKA
Hajdemo!
(Vile odlaze. Ostaje Ružica u ružama i trnju.)


DESETI PRIZOR

(Princ u šumi, nestrpljiv. Leutista mu se pridružuje.)

LEUTISTA

Dogadjaji prosto lete,
ne mogu da ih pratim,
sudbina mreže plete,
i baca ih odmah zatim!

Ambrozije se srdi,
čuje se njegova jeka,
princa Filipa grdi!
A princ draganu čeka!

FILIP

Doći će... kasni... Svejedno! Iza sedam će pobeći brava!
LEUTISTA (Publici) A u srce njegovo čedno strepnja se useljava! AMBROZIJE (Iz daljine i izvan scene.) Filipe! Dozvoljavaš da te kralj zove, probisvetu jedan! FILIP (Sebi i Leutisti) Dozvoljavam da me otac zove, i dozvoljavam sebi da mu se ne javim! LEUTISTA
Zar se nismo dogovorili da se kralj ponekad može i ne poslušati, ali otac se uvek mora... slušati...
FILIP
Da, to je važilo sve dok se nisam zaljubio!
LEUTISTA
Ipak, ipak, i zaljubljeni mladići ponekad od oca mogu dobiti koristan savet!

FILIP

Tvoj otac bi mi mogao dati takav savet. Gde je on?


LEUTISTA

Filipe dragi, znaš da sam ja potpuno na tvojoj strani? Zašto bar meni ne kažeš ko je ta devojka...?


FILIP

Znam samo da je najlepša na svetu! Ništa drugo o njoj ne znam!


LEUTISTA

To baš nije dovoljno za neposlušnost prema ocu...

FILIP

Šta hoćeš da mi kažeš?

LEUTISTA

Hoću da ti kažem da bi trebalo, ipak, da upoznaš princezu Zoricu, da porazgovaraš s njom, pa ako ti se ne dopadne...

FILIP

Ne, ne želim! Govoriš kao kralj Ambrozije, slučajno moj otac!

LEUTISTA

Hvala na komplimentu, o prinče!

(Upadaju Ambrozije i Koka, zadihani i gladni.)

AMBROZIJE

Od grdnih briga, izgubljeni sine, zaboravio sam na kačamak, koji me čeka kod Slavke, Branke i Stojanke! Zašto si se izgubio?

FILIP
O, kralju, nisam se izgubio!

KOKA

On se samo malo zaljubio!

LEUTISTA

Zatravio!

AMBROZIJE

Pošašavio!?

FILIP

Ne mešajte se u moje stvari!

KOKA

Možda bi pomogli neki vračari?

LEUTISTA

Opsenari ili travari?

AMBROZIJE

Najpre bi pomogli veterinari! Ček! Ček!
(Upadaju užurbane vile, pa se zbune, hoće da se vrate, ali moraju da pozdrave kralja Ambrozija)

ŽIVANA

Oprostite što žurimo, o kralju!

AMBROZIJE

A moj kačamak!?

BILJANA

Skuvan, pa prosut! Pa opet skuvan, pa prosut! Nije vas bilo...

AMBROZIJE

Državne brige, drage moje! Problemi...

SREĆKA

Ma kuda pošli brige će stići!...
Oprostite... moramo ići!...


LEUTISTA

Kuda žurite?... Šta je sa... Ruž..?

BILJANA

Psst! Žurimo jako! ŽIVANA

Žurimo, tražimo...

SREĆKA

Da nesreću blažimo!...

AMBROZIJE

Zabrinute ste, preko nužnog!... Il mi se tako samo čini!?


SREĆKA

Tražimo jednog momka tužnog!

BILJANA

Najtužnijeg u kraljevini!

LEUTISTA

Oprostite, drage moje, te brige vam baš ne stoje! Kao ni meni, uostalom!... Moj štićenik je tužan!...
BILJANA
Princ Filip? Tužan?

LEUTISTA

Trenutno, najtužniji u obe kraljevine! I to me brine!


BILJANA

A zašto, ako nismo suviše radoznale?


AMBROZIJE

Jer sam ga ja izgrdio!

KOKA

Jer se naprasno zaljubio!

SVE TRI VILE

Zaljubio?! Za ime boga?!
A u koga!? A u koga?!


FILIP

U devojku lepu ko iz bajke!

BILJANA

A ko je ona?

FILIP

Znam samo da ima tri majke!

SVI

Tri majke?

FILIP

Ne znam joj ime, ni odakle je, znam samo da ima tri majke, i da je siromašna!

LEUTISTA

Pa, to je...

BILJANA

Pssst! Možda! Mada...

SREĆKA

I ti je čekaš? A od kada?


FILIP

Već sam izgubio svaku nadu da će doći!...


BILJANA

Neće doći!


FILIP

Otkud znate?...
(Shvati da njih tri nešto znaju i da su one ustvari njene majke.)
Vi ste...?

BILJANA
(Posle značajne pauze)
Da, mi smo njene majke!...


FILIP

Hvala ti, bože! Šta se dogodilo?


SREĆKA

Ah, moje se srce oslobodilo!


BILJANA

Filipe dragi, tvoja lepojka,
nije nikakva seoska devojka!


ŽIVANA

Ah, od sreće me hvata jeza!


SREĆKA

Tvoja dragana je naša princeza!


LEUTISTA

Zorica, kćer Stefana kralja!


AMBROZIJE

Sve se odigrava kako valja!...

KOKA

Sve se krcka, trucka, kreće
na luckastom putu sreće!

FILIP

Niko nas više razdvojiti neće!

BILJANA

Bojim se, Filipe...

ŽIVANA

... Ona sada spava!

LEUTISTA

Uspela je ona garava ptica?


SREĆKA

Al, nije vreme da se očajava,
probudiće se lepotica!


FILIP

Ako nije živa, ja ću se ubiti!


BILJANA

Nećeš se ubiti, ti ćeš je poljubiti!


ŽIVANA

Da, da, nemoj se tome čuditi!


SREĆKA

Samo tvoj poljubac može je probuditi!


FILIP
Hajdemo onda!

(Svi krenu da bude Princezu.)


JEDANAESTI PRIZOR

(Scena pripremljena za odlučujući okršaj, muzika tiha, jezovita, najavljuje rasplet.)


LEUTISTA

Život je ponekad ubav,
a poneka tako škrt!
Na jednoj strani ljubav!
Na drugoj strani smrt!

Sve se oko Zorice vrti!
Filip posustati neće!
Dva koraka do smrti!
A samo korak do sreće!
(Govori)
Da li sam ja to dboro čuo: Jednim poljupcem princ može da spase princezu?! U poljupcu je, znači, čaroba moć! Ali, sa Zloćkom se nije šaliti! Teško će se ona predati! Na njenoj strani su sve sile zla! A na Filipovoj strani?... A na Filipovoj strani je ljubav prava! I mi...!
(Peva dok se otvara novi prizor.)

Život je ponekad ubav,
a poneka tako škrt!
Na jednoj strani ljubav!
Na drugoj strani smrt!

(Rista Leutista pokaže rukom na kojoj strani je ljubav, i sa te strane se pojave Vile i Filip, Ambrozije i Koka. Sa strane smrti stoji Zloćka. Leutista se priključuje ljubavnoj strani. Muzika je paklenska...)

ZLOĆKA

Žuriš mladiću, na moju žurku?


FILIP

Ko je sad doveo ovu ćurku?

ZLOĆKA

Tako bagatelišeš moje čari?


FILIP

Sklanjaj se! Mislim na lepše stvari!


ZLOĆKA

Od mene lepše, lepi prinče?!


FILIP

Gde je princeza?! Mani priče!


ZLOĆKA

Ona guskica što stalno spava?


DOBRE VILE
Prinče! Ona te zafrkava!


ZLOĆKA
O, tu su i moje debele seje!


FILIP

Ti nešto kriješ! Govori, gde je?


ZLOĆKA

Tvoja je cura u carstvu snova!


FILIP

Sklanjaj se s puta! Sto mu gromova!


ZLOĆKA
(Zloćka tresne nekoliko gromova ispred Princa.)

I gromovi su u mojoj vlasti!


FILIP
Tukao bih te ali mi je ispod časti!

(Filip krene prema Zloćki.)


AMBROZIJE

Sine, ona je ženska paklena!


FILIP

Pući ćeš kao čaša staklena!

(Jure na Zloćku, ali ona poturi Gavru, Filip stane. Sada se i Zloćka isprsi zavodnički ispred Princa.)

ZLOĆKA

Odvoji pogled! Baci oko!
Sa mnom se leti visoko, visoko!
Ne priznajem ljubav! Hoću nešto treće!
Ko mene neće - odriče se sreće!
Nisi mekušac! Svaka čast!
Sa mnom ćeš steći silu i vlast!
LJubav je lažna šarena laža!
Ambalaža i kamuflaža!
LJubav je jedna grozna gnjavaža!
Blamaža, masaža i dangubaža!

(Pošto je Zloćka priterala Filipa u ugao pevajući mu ove stihove - tri dobre vile ga štite svojim telima.)


BILJANA
To je jedan od njenih paklenih trikova! Misli na svoju ljubav!


ZLOĆKA
Prokleti gmizavci! Uništiću vas!


BILJANA
Samo praviš neprilike!


ŽIVANA
Ko se plaši tvoje vike!?


SREĆKA
Tvoje ružne i zle slike!?


ZLOĆKA
Vi vile amaterske bićete čistačice pakla, sakupljaćete spržene leptire i očerupane bubamare!

KOKA
Zloćka zalud zveca zloćom! Nema veze sa finoćom! Ko mari za njene čari? Kočničari? Skretničari? Paničari? Graničari?!


AMBROZIJE
Al ne prinčevi! I ne vladari!

FILIP

Udaviću te u loncu pakla!
Ako si Zoricu samo dotakla!
Sklanjaj se s puta!

ZLOĆKA

E, sad sam zaista ljuta!

(Zloćka izvodi svog oklopnika Gavru koji se bori sa Filipom i gubi. Zloćka se zavlači u Gavrin oklop i onako četvororuki pokušavaju da pobede Filipa, ali gube. Svaki put kad izgube po jedan deo trnja koje pokriva Zoricu diže se. Kad definitivno izgube - pojavljuje se uspavana lepotica. Filip prilazi i ljubi je. Princeza se budi uz sada već sasvim nežnu muziku.)


ZORICA
Ti?...

FILIP
Zorice...Ružice...

(Svi su radosni a naročito Leutista koji se malo izmiče i peva.)


LEUTISTA

Život je ponekad ubav,
a poneka tako škrt!
Na jednoj strani ljubav!
Na drugoj strani smrt!



CEREMONIJAL-MAJSTOR

Nestala je! Tražite je! Nadjite je! Nestala je!


AMBROZIJE
Šta je, pobogu nestalo?


CEREMONIJAL-MAJSTOR

Ja ne znam, ali kraljica Ana je besna! Jer joj je nestala! I kralj Stefan je besan! Jer je njoj nestala!


KOKA
Pomeri se ludo s mesta,
Jer nekome pamet nesta!


CEREMONIJAL-MAJSTOR:
(Odjednom se ukruti.)
NJihova kraljevska veličanstva, njihove besne nestalne pojave, kralj Stefan i kraljica Ana!

(Ulaze besnim koracima kralj Stefan i kraljica. Vile ozarena lica!) STEFAN
Šta se ovde dogadja?
AMBROZIJE
Dragi kolega, Stefane, kralju, dozvoli da ti kažem reči koje će možda da te zabole: naša deca se vole!

(Pokaže rukom na Filipa i Ružicu)

ANA
(Jurne prema Ružici- zagrli je.)
Kćeri moja!

STEFAN

Da li ja to sanjam kraljevske snove? (Grli i on Zoricu.)


AMBROZIJE

Ne sanjaš, kolega, i ovo je prilika za bure vina da se ti i ja pomirimo, kako dolikuje civilizovanim suverenima!


STEFAN

Zorice kćeri, Filipe sine! Ujedinili ste naše kraljevine!


ANA

Više se neće čuti bojna truba!


AMBROZIJE

Novom kraljevinom neka vlada ljubav!
I ja se ženim! Dogadjaju se čuda!...


KOKA

Sad malo ti meni da budeš dvorska luda!


ANA

Bravo čestitamo!

KOKA

Nema mesta nikakvim šalama
Oduvek stvari tako stoje:
Kraljevi su ludi za svojim budalama
A i lude vole kraljeve svoje!


ZORICA

Osećam se kao princeza iz bajke!
Sad imam dva oca i četiri majke!


KOKA

Pet!


LEUTISTA

A šta ćemo sa njima? (Pokaže na Zloćku i Gavru.)


KOKA

To prepustite meni!
U neljubavi su vaši koreni,
Vi ste jedno za drugo stvoreni!
Zato što ste bili rdjavi
Od sada trunite u bračnoj tvrdjavi!
Zlo ste činili znancima i neznancima,
Sad i vi čamite u bračnim lancima!
Mi ćemo na ljubavnim ladjama
A vi u bračnim svadjama!
Čestitamo!


ZLOĆKA

Na tebe spadoh, rdjo slepa...


GAVRA

Ah, nakazice moja lepa!

ZLOĆKA
Šta će s nama biti ko zna?

GAVRA
Ah, lepotice moja grozna!
FILIP Bili smo ljuti neprijatelji! Sve vam je oprošteno! Čestitamo! ZLOĆKA Hvla, vaše prinčevsko... GAVRA Vaše filipovsko plemenito veličanstvo! ZLOĆKA Na tebe spadoh, rdjo slepa... GAVRA Ah, nakazice moja lepa! ŽIVANA To je, vidiš, simpatija stara! SREĆKA Eh ljubav! To ljubav čuda stvara! AMBROZIJE A sada čujte jednu moju želju... STEFAN Kaži, Ambrozije, prijatelju! AMBROZIJE Prvo unuče, ako bude muško... STEFAN Zvaće se Stefan...

AMBROZIJE

Zvaće se Ambrozije...


STEFAN:

Zvaće se Stefan...


AMBROZIJE

Zvaće se Ambrozije...


STEFAN

Stefan, ti debela imitacijo kralja!


AMBROZIJE

Ambrozije, ti mršava motko za veštice!


LEUTISTA

U kraljevstvu našem sada vlada sloga,
Nema reči ružnih ni pogleda zloga!

LJubav! LJubav sjajna,
Nežnost i lepota!
LJubav - to je tajna,
I ključ od života!

(Svi se svadjaju sa svima osim Princa i Princeze)

LEUTISTA

Rodiće se jedno, pa drugo, pa treće,
Nema ništa veće od ljubavne sreće!


HOR

LJubav, ljubav sjajna,
Nežnost i lepota!
LJubav - to je tajna,
I ključ od života!


K R A J