Demokratija "made in USA"

[aleksey]

A ko se uzrujao?

Ču... "uzrujao" !?!?!?!

Prineli smo već i "žrtvu" za ovu vest - u vidu jagnjeta na ražnju.
Plus pivo.
Ladno.
Pa mLogo.

[Bibliotekar]

[branko]

Gardijan primoran da uništi poverljiva dokumenta Edvarda Snoudena!

Britanski obaveštajci primorali su uredništvo lista da uništi hard diskove na kojima su se nalazili materijali koje je tom listu prosledio najpoznatiji svetski uzbunjivač

Urednik “Gardijana“ Alan Rasbridžer otkrio je da je britanska vlada zapretila da će protiv tog lista, koji je objavljivao otkrića američkog “uzbunjivača” Edvarda Snoudena, preduzeti pravne mere, ukoliko ne uništi te poverljive dokumente ili ih ne preda u ruke britanskim službenim organima.

U članku objavljenom na sajtu “Gardijana”, Rasbridžer je naveo da ga je pre mesec dana, nakon što je list objavio nekoliko priča na temelju Snoudenovih otkrića, jedan zvaničnik britanske vlade upozorio: “Zabavili ste se, ali sad nam vratite materijale”, preneo je Rojters.

Nakon dodatnih razgovora sa predstavnicima vlade, Rasbridžer kaže da su redakciju “Gardijana” u Londonu posetila dva “stručnjaka za bezbednost” iz vladine Agencije za komunikacije, britanskog ekvivalenta američke Nacionalne bezbedosne agencije (NSA).

Državni agenti su u podrumu zgrade “Gardijana” zatim prisustvovali uništavanju kompjuterskih hard-diskova koji su sadržavali materijal koji je obezbedio Snouden, otkrio je Rasbridžer .

- Sad možemo da opozovemo dolazak helikoptera sa ljudima u crnom – dodao je jedan od agenata.

Čini se da odluka uredništva “Gardijana” da javno objavi pretnje vlade, kao i tvrdnja lista da može da nastavi sa objavom Snoudenovih otkrića izvan Britanije, predstavljaju najnoviji korak u eskalaciji sukoba između medija i vlade oko objavljivanja materijala o tajnim državnim programima nadzora.

Britanske vlasti su tako u nedelju više od devet sati na londonskom aerodromu držale Dejvida Mirandu, životnog partnera Glena Grinvalda, novinara koji je u “Gardijanu” objavio niz dokumenata koje je dobio od Edvarda Snoudena.

Miranda je pritvoren na osnovu člana sedam Zakona o terorizmu, koji dozvoljava bezbednosnim agencijama da zadrže i ispituju pojedince na granicama, a Miranda je zadržan maksimalno koliko taj zakon predviđa.

Jedan neimenovani izvor iz američkih bezbednosnih službi je agenciji Rojters rekao kako je jedan od glavnih ciljeva zadržavanja Mirande na aerodromu bio da se pošalje poruka medijima koji dobijaju dokumente od Snoudena, uključujući “Gardijan”, da je vlada u Londonu ozbiljna u namerama da spreči dalje curenje tih podataka.

[aleksey]

 
AKTIVNOSTI NAJVEĆEG SVETSKOG "IZVOZNIKA DEMOKRATIJE"

[Bibliotekar]

Rezultati apsolutno neprikosnovenog utemeljitelja moderne demokratije:

[aleksey]

 
VRHUNAC AMERIČKE LOGIKE

UBIJANJEM PROTIV SMRTI - reče "naš dobri Nobelovac" i ubedi u to Kongres, dok si rekao "keks".

[Bibliotekar]

Ispolinstvo američke demokratije

[branko]

http://www.oliverstone.com/untoldhistory

[Bibliotekar]

http://www.thedailybeast.com/articles/2 ... unked.html

[branko]

Stoje u redovima da kupe „travu”!

Ni hladno vreme nije sprečilo uživaoce marihuane da po hladnom vremenu čekaju u redovima da bi kupili „travu“, nakon što je u Koloradu i Vašingtonu stupio na snagu zakon o legalizaciji korišćenja i posedovanja kanabisa za osobe starije od 21 godine!



Građani Kolorada najviše mogu da kupe 28 grama „trave“. Vlasti veruju da će ostvariti godišnji promet marihuane vredan 578 miliona dolara što će državi doneti oko 67 miliona dolara poreza godišnje.

[Bibliotekar]

Demokratsko ukidanje negativne stigme – ili o smokvinom listu na „travi”

Legislativno uklanjanje decenijama sistematski plasiranih mitova, po kojima bi biljka Cannabis sativa kao izvorište hemijskog zla koje dovodi do zavisnosti, patnji, bolesti i smrti ljudskih bića trebala da bude uklonjena sa površine planete Zemlje, konačno je urodilo plodom – američka demokratija je plebiscitarno odlučila da ukine potpuno nelogičnu i naučnim argumentima nikada potkrepljenu odluku Kongresa iz 1937. kojim je kriminalizovana i proskribovana do tada potpuno legalna upotreba biljke koja je tokom prethodnih vekova predstavljala potpuno prirodan i efektivan lek, a koji je uza sve to prilikom konzumiranja izazivao neuporedivo manje štetnih dejstava od tradicionalno dopuštenih egzistencijalnih palijativa - alkohola i nikotina.

Da, dobro ste pročitali, poštovane dame i gospodo – nije greška. Marihuana je zvanično proskribovana tek 1937. uprkos činjenici da se tokom 5000 godina upotrebe kontinuirano potvrđivala kao korisna i izrazito lekovita biljka.



Ta odluka je bila poprilično čudna, budući da je jedino ta biljka, na primer, bila kadra da u 2012. godini izleči jednog mladog Amerikanca, koji je bez svoje krivice, usled puke genetske malformacije, patio od telesno inkapacitirajućih katatoničnih grčeva koji su se periodično i opetovano javljali u vidu napada čija je frekvencija dostizala brojku od 300 slučajeva tokom nedelje dana, a koji su bili neizlečivi uprkos apliciranja mnogobrojnih od strane medicinskog establišmenta oficijelno akceptiranih hemijskih preparata. Izlečenje su postigli potpuno priropdni kanabinoidi – 85 kompleksnih hemikalija od kojih su do sada najbolje proučene dve – tetrahidrokanabinol (THC) i kanabidiol (CBD).

Čak je i američka Uprava za hranu i lekove (FDA) morala da oficijelno prizna da kanabis ima pozitivne efekte u tretmanu takvih bolesti kao što su glaukom, neuropatija, multipla skleroza, alergije, inflamatorni procesi, epilepsija, depresija, bipolarni poremećaj, adiktivne krize, Tiretov sindrom, Alchajmerova bolest, mijastenija gravis i – što je možda i najimpresivnije – solidnih karcinoma. Ne verujete? Nema problema - čitajte relevantne naučne studije u originalu:

http://www.nature.com/bjc/journal/v95/n ... 3236a.html

http://jpet.aspetjournals.org/content/3 ... 8.abstract

http://mct.aacrjournals.org/content/10/1/90.abstract

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3410650/

http://www.pnas.org/content/95/14/8375.full.pdf+html

http://www.nature.com/onc/journal/v27/n ... 0641a.html

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2219 ... t=Abstract

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22594963

Svi ti efekti su, uostalom, starim kliničkim praktičarima bili savršeno dobro poznati. Čak toliko da je klinička upotreba derivativa kanabisa bila deo standardne prakse:



Stoga legalizacija marihuane ima potencijale da, nakon dugog vremena, konačno otkloni posledice inače veoma profitabilne stigme, koja je sprečavala mnoge da preduzmu nešto korisno zarad očuvanja ili ponovnog uspostavljanja njihovog telesnog zdravlja. Do toga će naročito doći ukoliko paralelno sa slobodom pribavljanja kanabisa ojača i svest o zdravstveno najpovoljnijem obliku njegove konzumacije – uključivanju dotične biljke u spisak konzumnog zeleniša.

Oni eventualno zabrinuti za mentalno zdravlje populacije uopšte ne treba da brinu – studija Akademije nauka iz 1944. je definitivno utvrdila da korišćenje marihuane ne dovodi do zavisnosti, niti pak da upotreba kanabisa predstavlja prvi korak u upotrebi halucinogena - morfijuma, heroina i kokaina. U poređenju sa duvanom, koji zavisnom čini 30% populacije koja ga je iskušala, odnosno alkoholom koji zavisnim od njega čini 44.7% konzumacione populacije, marihuana će to učiniti tek sa skromnih 9 do 10 % njenih korisnika. Štaviše – njena legitimna dostupnost učiniće njeno korišćenje značajno manjim:



Društvena šteta će stoga biti daleko manja od koristi koju će od dostupnosti ove biljke imati nesrećnici koji pate od dijabetesa tip II, srčanih bolesti, visokog holesterola, neuropatičnih bolova i drugih pošasti tzv. savremenog života.



Naročito ako se uzme u obzir naučna činjenica da u dosadašnjoj istoriji čovečanstva ni jedna jedina osoba nije umrla usled predoziranja marihuane. Razlog za to počiva u naučnoj činjenici da bi zarad letalnog ishoda morala da u roku od 15 minuta konzumira od 20000 do 40000 standardnih „smotuljaka”.



U 2010. je inače na teritoriji SAD predoziranje bilo odgovorno za 38329 smrtnih slučajeva, a 25692 osobe su umrle od posledica alkoholne intoksifikacije. Uprkos ovim pokazateljima koji su tokom istorije bili više no dobro poznati, legalizacija konzumiranja neuporedivo opasnijeg alkohola je pre 80 godina anonsirana kao velika pobeda ljudske slobode:



Logička doslednost je zahtevala da se - ako ništa drugo a ono u ime demokratske slobode - tako postupi i u ovom, daleko manje problematičnom slučaju.



Jer ta sloboda izbora – nominalno – i predstavlja osnovicu svake istinske demokratije.

[branko]

NSA dozvoljeno da prisluškuje u SAD

Američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) može da nastavi prikupljanje podataka o telefonskoj komunikaciji svakog građanina, odlučio poseban sud koji se bavi pitanjima u vezi sa špijunažom. Federalni sud krajem decembra presudio da je takav način program prikupljanja podataka neustavan.

Američki sud koji se bavi pitanjima u vezi sa špijunažom (Foreign Intelligence Surveillance Court) ponovo je doneo presudu da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) može da nastavi svakodnevno prikupljanje podataka o telefonskoj komunikaciji svakog građanina.

Kako navodi AP, odluka je doneta usred oprečnih odluka druga dva savezna suda o tome da li je program nadzora ustavan.

Krajem prošlog meseca je direktor američke Nacionalne obaveštajne agencije Džejms Klaper obelodanio još dokumenata koji pokazuju kako je NSA prvi put ovlašćena da počne prikupljanje telefonske i internet komunikacije radi otkrivanja terorista Al Kaide.

Klaper je objasnio u saopštenju da je američki predsednik Džordž Buš prvi autorizovao špijuniranje u oktobru 2001. godine, u okviru programa nadziranja terorista, neposredno posle napada na SAD 11. septembra 2001, prenela je agencija AP, dodavši da je Buš program obelodanio 2005. godine.

Program nadziranja terorista, koji je morao da bude produžavan naredbom predsednika na svakih 30 do 60 dana, zamenjen je zakonom o stranom obaveštajnom nadziranju, po kome sud daje dozvolu prikupljanju podataka tajnim nadziranjem.

Američki predsednik Barak Obama je prošlog meseca je rekao da će razmotriti neke promene u programu nadziranja telefonske komunikacije Amerikanaca koji sprovodi NSA.

Federalni sud je krajem decembra presudio da je program prikupljanja podataka NSA neustavan, a tim savetnika Baraka Obame je 46 promena u operacijama NSA.

Te preporuke uključuju i da NSA ide pred sud za svaku pretragu telefonske baze podataka i da tu bazu podataka čuva neka treća strana, a ne Vlada.

[Bibliotekar]

Oh, postoje znači dve konfliktne odluke apelacionih sudova saveznoga ranga? Izvrsno – eto prilike da se podnese zahtev Vrhovnom sudu SAD za reviziju celokupnog slučaja.

Naravno, mogućnost da će Vrhovni sud i ovoga puta ostati na stanovištu izrečenom u precedentnom slučaju Smith v. Maryland - 442 U.S. 735 (1979), na kojem se upravo i temelji legitimnost odluka inače od strane Kongresa SAD demokratski potpuno legalno i legitimno utemeljenog Suda za nadzor inostrane obaveštajne rezidenture, a saobrazno kojem tajno prikupljanje podataka o građanima SAD ne predstavlja narušavanje njihovih ustavnih prava garantovanih 4. amandmanom i nadalje postoji.



Pomenutu prededentnu odluku Vrhovnog suda zainteresovani u originalu inače mogu pročitati ovde:

http://caselaw.lp.findlaw.com/scripts/g ... 2&page=735

Naravno, postupak odlučivanja Vrhovnog suda SAD u eventualnom revizionom slučaju biće potpuno otvoren i podložan neposrednom uvidu javnosti. Za razliku od nekih drugih zemalja sa uzorito bogatom pravnom tradicijom, Vrhovni sud SAD, naime, nema pravnu osnovu za održavanje tajnih procesnih sesija:

http://www.opendemocracy.net/ourkingdom ... -britain-0

http://www.independent.co.uk/news/uk/cr ... 44535.html

Bezmalo 240 godina doslednog i kontinuiranog upražnjavanja demokratije ima svoje nedvosmisleno pozitivne juridičke reperkusije.

[branko]

Najbizarnije kazne u američkom pravosuđu

Izvor: Huffington Post

Kazne za izgrednike u Americi nekada su u najmanju ruku neobične, pa su tako sudije povremeno odlučivale da osuđeni spava u psećoj kućici, umesto u zatvoru, hoda gradom noseći ponižavajući znak, pa čak i da promeni frizuru.

"Ovaj neobični trend traje već 20 godina”, kaže Džonatan Tarli, profesor na Univerzitetu Džordž Vašington. “Takve kazne neretko se svide javnosti i na neki način donose dobru reputaciju sudovima”.

Tarli kaže da se možda i najneobičniji slučaj dogodio u Juti, kada je 13-godišnja devojčica otišla pred sud, zato što je jednoj trogodišnjakinji odsekla kosu tupim makazama.

Kejtlin Lopan iz Prajsa priznala je da je u "Mekdonaldsu" ošišala trogodišnju devojčicu koju nije poznavala. Sudija Skot Džohensen zbog toga ju osudio na 276 sati društveno korisnog rada, ali je njenoj majci Valeri Bruno rekao da kazna može da bude smanjena za 150 sati, ukoliko joj na očigled svih odseče rep.

Bruno ga je poslušala i odsekla ćerkin rep, a kazna je smanjena.

“Ne razumem kako sud koji se spušta na nivo 13-godišnjaka može nekog da uči moralnim lekcijama. Sud je, dakle, učinio isto što i devojčica”, kaže Tarli.

On smatra da takva presuda šalje pogrešnu poruku.

“Upotreba arbitrarnosti i hirovitog autoriteta nisu nešto čemu treba učiti decu. Sud je pokazao da ono što je uradila ona, on može uraditi drugim ljudima”, smata on.

Ipak, to nije najneobičnija presuda u istoriji američkog pravosuđa. Možda još čudnije zvuči kazna za jednog oca koji je maltretirao dete – on je mogao da bira između 30 dana u zatvoru ili da 30 noći prespava u kućici za pse.

Čovek je odabrao kućicu za pse, kako bi mogao da zadrži posao.

Takođe, u jednom slučaju u Ohaju, opštinski sudija osudio je dvojicu tinejdžera koji su na Badnje veče provalili u gradsku crkvu da marširaju gradom u pratnji magarca i nose znak na kom piše “Izvinite zbog ove idiotske uvrede”.

Isti sudija kasnije je naredio da jedna osuđenica bude odvedena na neko udaljeno mesto i spava napolju, zato što je na ulicu izbacila mačiće koje nije mogla da izdržava.

Tarli smatra da takve kazne čiji je cilj osramoćivanje osuđenog nemaju ništa veći uticaj na pojedinca od konvencionalnih i da su takvi “primitivni potezi”, primereni 18. ali ne i 21. veku.

[Bibliotekar]

... i njihovi neamerički pandani

Primeri neobuzdane sudske originalnosti prilikom odmeravanja kazne uopšte ne predstavljaju nikakavu američku demokratsku ekskluzivu! U Francuskoj je npr. nedavno književni kritičar Fluzin Baptist bio osuđen da nakon plaćanja kazne i sudskih troškova po osnovu uvrede 466 puta tokom 30 dana „tvitne” „Ja sam teško uvredio Žan-Fransoa Kopea i Nataliju Košćuško-Morize, žalim zbog toga i izvinjavam se”.

http://www.mediabistro.com/alltwitter/d ... ets_b22028

Biće da francusko pravosuđe sledi duh modernih elektronskih vremena...

Sa druge strane Lamanša pak sudija Džulijan Lambert iz Bristola je trideset dvogodišnjeg Terija Beneta osudio zbog posedovanja marihuane i svojom mu presudom naložio da napiše esej od 5000 reči o opasnostima od upotrebe droge i efektima iste na društvo!

http://www.mirror.co.uk/news/uk-news/dr ... ay-1787006

Imajući u vidu činjenicu da osuđenik godinama nije pisao eseje, to se doima kao izrazito nehumana kazna.

No postoje i mnogo intrigantniji juridički egzemplari! U Saudijskoj Arabiji je npr.sudija Ali El-Zarvi doneo uistinu egzemplarnu presudu: osudio je francusku tabloidnu reporterku Danijelu Ogisten (koja je ponizila saudijsku kraljevsku familiju tako što je snimila i objavila snimke Fatime Zehref, nećake kralja Fahda, koja se kao studentkinja u toplesu sunčala u zatvorenoj bašti kraljevske rezidencije na francuskoj Rivijeri) i to zbog diseminacije sablažnjivih fotosa. Reporterka je uhapšena od strane saudijske policije prilikom posete Bliskom istoku i naterana da gola kano od majke rođena prošeta po najprometnijem Al-Bata skveru u Rijadu i kritičkom oku javnosti izloži na uvid svoje telesne karakteristike! Presuda je sprovedena bez pardona.

http://freedomshammer.wordpress.com/201 ... abd-rabbo/

Prilično je čudna kazna bila izrečena i 89-godišnjoj gospođi Hajdi Kol iz zapadnog dela Nemačke, koja je iznervirana činjenicom da vlasnici automobila bez ikakvog uvažavanja njene imovine bezočno parkiraju svoja vozila pred njenom kućom pala u amok i izbušila nožem 50 guma na automobilima koji su bili parkirani u njenoj ulici.

Sudija je doneo presudu po kojoj je bila dužna da isplete džempere svim vlasnicima automobila koje je svojom „akcijom” oštetila!



Originalna vest dostupna je ovde:

http://www.autoevolution.com/news/germa ... -1390.html

Imajući na umu činjenicu da normativna osnovica štićenih društvenih vrednosti predstavlja fundament svake kaznene politike, može se samo pretpostaviti šta bi se moglo očekivati u presudama sudija iz npr. Malavija, u kojem je zakonski decidirano zabranjeno javno puštati vetrove, jerbo po mišljenju zakonodavca ta radnja u osetnoj meri „kvari atmosferu”...

Izvesno je jedino da će protokom vremena ovaj animirajuće originalni repozitorijum judicijalnih rariteta i bez doprinosa SAD biti umnogome obogaćen istinski osebujnim produktima demokratski posredovanoga napretka.

[branko]

Nije ni čudo što je napisao esej od 5.000 reči jer:

Šta je marihuana?

Marihuana je siva, zelena ili smedja mešavina suvog iseckanog lišca, stabljika, semenki i cveca konoplje, (Cannabis sativa). Prije 60-ih vecina Amerikanaca i Evropljana nije nikad cula za marihuanu, ali danas je to jedna od najzloupotrebljenijih droga u ovim zemljama. Cannabis (kanabis) je termin koji se odnosi na marihuanu i na ostale droge koje poticu od ove biljke. Jace forme kanabisa ukljucuju sinse-milla (sin-seh-me-yah), hašiš, i hašišovo ulje. Sve forme kanabisa su psihoaktivne, odnosno menjaju stanje svesti; sve one sadrze THC (delta-9-tetrahydrocannabinol) glavnu aktivnu supstancu u marihuani. Osim THC-a, marihuana sadrzi još 400 drugih tvari. Efekti marihuane zavise od jacine i potencije THC-a koji sadrzi. Potencija THC-a je porasla 1970-ih, ali je ostala ista od sredine 1980-ih godina. Jacina droge se meri s obzirom na prosjecnu kolicinu THC-a u uzorcima koje su zaplenili predstavnici drzavne vlasti. - Marihuana prosjeèno sadrzi oko 3% THC-a - Sinsemilla (pravi se od pupoljaka i cvijetnih vrhova zenske biljke) ima oko 7,5% THC-a, a moze dostici i 24% - Hašiš (smola sa cvjetova zenske biljke) u proseku ima 3,6% THC-a, a moze dostiæi i 28% - Hašišovo ulje (smolasta tekucina iscedjena iz hašiša) prosecno ima 10% THC-a, a moze dostici i 43%.

Kako se marihuana koristi?

Vecina korisnika mota marihuanu u cigarete (koje se zovu joint) ili je puše u luli ili nargili. Neki korisnici stavljaju marihuanu u hranu ili od nje prave caj. Neki mogu izvaditi duvan iz cigarete i zameniti ga marihuanom. U poslednje vreme u cigarete marihuane se stavlja crack kokain ili izmrvljene tableta i to se zove "hemija".

Koliko ljudi puši marihuanu? Sa koliko godina deca obicno pocinju pušiti marihuanu?

Najnovija vladina istrazivanja su došla do sljedecih saznanja: - Marihuana je najcešce korištena ilegalna droga u SAD, a i kod nas. - Oko 69 miliona Amerikanaca iznad 12 godina je probalo marihuanu - Oko 10 miliona je uzimalo drogu u mesecu pre istrazivanja - Medju mladima od 12 do 17 godina, prosecno doba prvog uzimanja marihuane je bila 14 godina. Godišnja istrazivanja provedena medju ucenicima od VIII do XII razreda (kod nas od VIII razreda osnovne škole do IV razreda srednje škole) pokazala su da je 23% ucenika osmog razreda uzelo marihuanu najmanje jednom, a do drugog razreda srednje škole 21% je postao korisnik marihuane (što znaci da je uzimao marihuanu u toku proteklog meseca). Medju ucenicima IV razreda blizu 50% ih je uzelo marihuanu/hašiš najmanje jednom i oko 24% su bili korisnici. Ostala istrazivanja su potvrdila da se sa upotrebom marihuane i ostalih droga pocinje u srednjoj školi i ranim dvadesetim, a u kasnijim godinama stanje se pogoršava.

Kako cu otkriti da moje dete ili drug uzima marihuanu?

Postoje neki znakovi po kojima to mozete otkriti. Ako je neko uzeo marihuanu on ili ona moze: - Izgledati kao da ima vrtoglavicu i teško hoda - Izgledati blesavo i smejati se bez razloga - Imati crvene zakrvavljene oci i - Teško pamtiti stvari koje su se upravo desile. Kad prvobitni efekti nestanu, nakon nekoliko sati, korisnik moze biti veoma pospan. Roditelji bi trebali zapaziti promene ponašanja kod svoje dece, iako ovo moze biti teško s obzirom na pubertet. Roditelji trebaju obratiti paznju na sledece znakove: povlacenje u sebe, depresija, premorenost, bezobzirnost, neprijateljstvo i pogoršanje odnosa sa clanovima porodice i prijateljima. I promene u školi, povecano izostajanje i lenjost, nezainteresovanost za sport ili druge omiljene aktivnosti, te promjene navika jedenja i spavanja, mogu biti povezane sa upotrebom droga. Ipak, ovi znakovi mogu ukazivati i na probleme koji nisu izazvani upotrebom droga. Osim na gore navedeno, roditelji trebaju obratiti paznju i na: - Tragove droga i pribora za drogiranje, kao što su lule i rizle - Miris spaljene trave na odjeci i u spavacoj sobi - Korištenje tamjana i drugih osvjezivaca zraka - Uzimanje kapi za oci - Odecu, postere, nakit i sl. stvari koje velicaju uzimanje droga.

Zašto mladi uzimaju marihuanu?

Deca i mladi uzimaju marihuanu iz razlicitih razloga. Radoznalost i zelja da se uklope u odredjenu grupu su najcešci razlozi. Naravno mladi koji puše cigarete i/ili piju alkohol su u vecem riziku da pocnu uzimati marihuanu. Takodje, istrazivanja su pokazala da postoji veca šansa da dete pocne uzimati droge ukoliko neko od clanova porodice pije alkohol i uzima tablete. Roditelji, dedei i babe, starija braca i sestre su uzori na koje se deca ugledaju. Neki mladi koji uzimaju droge se na slazu sa roditeljima. Neki imaju prijatelje koji koriste droge i koji ih nagovaraju da pocnu. Svi faktori okoline koji okruzuju dete-kuca, škola, susedstvo-uticu na to da li ce dete probati droge. Deca koja duze uzimaju marihuanu mogu postati ovisna i to biva osnovni razlog zbog kojeg oni nastavljaju uzimanje droge. Neki spominju psihološko razrešenje kao razlog zbog kojeg se marihuana uzima-da bi se nosili sa zabrinutošcu, ljutnjom, depresijom, dosadom itd. Ali upotreba marihuane nije efikasan metod za rješavanje zivotnih problema, a ako si nadrogiran ne mozeš se nositi sa problemima i izazovima odrastanja. Istrazivanja su pokazala da su deca i mladi (oba pola), koji su psihicki i seksualno zlostavljani izlozeni vecem riziku nego drugi mladi, da pocnu uzimati marihuanu i druge droge i to na mladjem uzrastu.

Da li marihuana moze dovesti do upotrebe drugih droga?

Moze. Dugorocna istrazivanja sprovedena nad srednjoškolcima pokazala su da je malo onih koji su koristili ostale droge, a da nisu poceli sa marihuanom. Oni koji su probali marihuanu imaju 104 puta vecu šansu da probaju kokain, nego oni koji to nikad nisu ucinili. Iako još nisu otkriveni faktori koji neposredno uticu na prelazak sa marihuane na jace droge, naslucuje se da je to kombinacija bioloških, socijalnih i psiholoških faktora. Marihuana utice na mozak na isti nacin kao i neke druge droge. Naucnici istrazuju mogucnost da dugorocno korištenje marihuane moze izazvati promene u mozgu koje mogu dovesti do brzeg stvaranja adikcije na druge droge kao što su alkohol ili kokain. Ipak, svi mladi koji koriste marihuanu ne predju na druge droge i stoga je neophodno nastaviti istrazivanja da bi se moglo predvideti koje su grupe mladih izlozene najvecem riziku.

Koji su efekti marihuane?

Efekti koje marihuana izaziva, kod svake osobe zavise od: - Vrste kanabisa i kolicine THC-a - Nacina na koji se droga uzima (pušenjem ili jedenjem) - Iskustva i ocekivanja korisnika - Mesta na kojem se droga uzima i - Cinjenice da li je korisnik pio alkohol ili uzimao druge droge. Neki ljudi ne osete ništa kada puše marihuanu. Drugi se osecaju relaksirano ili "high". Cesto se korisnicima marihuane privlacnim ucine uobicajeni znakovi, zvukovi ili ukusi, a obicni dogadjaji im mogu biti veoma interesantni ili smešni. Vreme im prolazi veoma sporo, pa im se minute mogu ciniti poput sati. Ponekad korisnici mogu osetiti veliku zedj ili glad.

Šta se desi nakon što osoba uzme marihuanu?

Nekoliko minuta nakon udisanja dima marihuane, korisniku ce se osušiti usta, srce ce mu ubrzano lupati, loše ce se koordinirati, izgubice osecaj ravnotece, te ce mu vreme sporije proticati. Proširice mu se krvni sudovi u ocima, pa ce mu oci biti crvene. Kod nekih ljudi marihuana neznatno dize krvni pritsak i moze udvostruciti brzinu otkucaja srca. Ovi efekti mogu biti još izrazeniji kada se marihuana meša sa ostalim drogama, a korisnici nisu toga ni svesni. Kad ovi efekti išceznu, obicno nakon 2 - 3 sata, korisnik moze biti pospan.

Koliko dugo marihuana ostaje u telu nakon uzimanja?

THC iz marihuane se apsorbuje u masnom tkivu u razlicitim organima. Tragovi THC-a se mogu otkriti standardnim testiranjem urina nekoliko dana nakon pušenja. Kod teških hronicnih korisnika tragovi se ponekad mogu otkriti sedmicama nakon što prestanu uzimati marihuanu.

Da li korisnik moze loše reagovati na marihuanu?

Moze. Kod nekih korisnika, osobito pocetnika i onih koji se nadju u novom okruzenju mogu se javiti akutna anksioznost i paranoja. Ovo se dešava kada se uzme marihuana sa vecom kolicinom THC-a. Zastrašujuci osecaji izblede nakon prestanka delovanja droge. U retkim slucajevima, ako je uzeta vrlo velika kolicina droge, korisnik moze doziveti ozbiljne psihoticne reakcije i potrebna mu je hitna lekarska pomoc. Do loših reakcija moze doci ukoliko se marihuana mieša sa drugim drogama kao što su PCP ili kokain.

Zašto je marihuana štetna?

Marihuana moze biti štetna na mnogo nacina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom duzeg vremena konzumiranja. Marihuana otezava korisnikovu kratkorocnu memoriju (pamcenje nedavnih dogadjaja) i, on ili ona moze imati problema prilikom obavljanja komplikovanijih zadataka. Ukoliko se uzima jaca marihuana, korisnik moze imati teškoca i prilikom savladavanja jednostavnijih zadataka. Zbog uticaja marihuane na opadanje i gubljenje osecaja za vreme korisnici mogu doziveti saobracajnu nesrecu. Takodje, mogu uci u riskantne seksualne odnose. Stoga postoji veza izmedju zloupotrebe droga i nezašticenog seksa, koji dovodi do širenja HIV virusa, uzrocnika SIDE. Pod uticajem marihuane, ucenici teško mogu uciti i nauciti. Sportisti ce imati slabe rezultate u sportskim aktivnostima; osecaj za vreme, pokreti i koordinacija su poremeceni uticajem THC-a.

Kako marihuana utice na voznju?

Marihuana ozbiljno ometa veštine koje su potrebne za sigurnu voznju: opreznost, sposobnost koncentracije, koordinaciju i sposobnost brzog reagovanja. Ovi efekti mogu trajati i do 24 sata nakon pušenja marihuane. Marihuana moze dovesti do otezanog odredjivanja razdaljine i sporog reagovanja na signale i zvukove na cesti. Marihuana uzrokuje veliki broj saobracajnih nesreca. Kada korisnici kombinuju marihuanu sa alkoholom, što cesto rade, saobracajne nesrece su mnogo ozbiljnije, nego kad se uzme samo jedna droga. Studija provedena nad pacijentima koji se nalaze u šok-sobi nakon saobracajne nesrece je pokazala da je 15% onih koji su vozili automobil ili motocikl bili pod uticajem marihuane, a kod još 17% u krvi je nadjen i THC i alkohol. U jednoj studiji u Memphisu, TN izneseni su podaci da od 150 nesmotrenih vozaca testiranih na droge, njih 33% je bilo pozitivno na marihuanu, a 12% je bilo pozitivno i na marihuanu i na kokain. Podaci su, takodje, pokazali da su oni koji su uzimali marihuanu imali iste teškoce sa koordinacijom, kao i oni koji su popili previše alkohola.

Koji su dugorocni efekti uzimanja marihuane?

Iako svi dugorocni efekti nisu poznati, neke studije upozoravaju na ozbiljne zdravstvene probleme. Naprimer, grupa naucnika u Kaliforniji je ispitivala zdravstveno stanje 450 dnevnih konzumanata marihuane koji nisu pušili cigarete. Ustanovili su da su pušaci marihuane cešce oboljevali od respiratornih i ostalih oboljenja, nego grupa onih koji nisu nikako pušili. Istrazivanja su do sada pokazala da stalna upotreba marihuane ili THC-a moze biti uzrokom nekih vrsta raka, te problema sa respiratornim, imunološkim i reproduktivnim sistemima. Rak Teško je tvrditi da sama marihuana uzrokuje rak, jer vecina ljudi koji puše marihuanu puše i cigarete i uzimaju i druge droge. Poznato je da marihuana sadrzi isto, a ponekad i više kancerogenih tvari koje su pronadjene u duvanskom dimu. Studije su pokazale da neko ko puši 5 joint-a sedmicno prima isto toliko kancerogenih supstanci, kao i onaj što puši kutiju cigareta svaki dan. Duhanski dim i dim marihuane zajedno uzrokuju promjene na tkivu respiratornog trakta. Pušenje marihuane moze doprineti razvoju raka glave i vrata. Imunološki sistem Naš imunološki sistem štiti tijelo od razlicitih bakterija koje uzrokuju bolesti. Nije sigurno da marihuana oštecuje imunološki sistem ljudi. Ali, istrazivanja, i na zivotinjama i na ljudima, su pokazala da marihuana onemogucava rad T-stanica odbrambenog sistema pluca u borbi protiv odredjenih infekcija. Pluca i disajni putevi Kod ljudi koji puše marihuanu javljaju se isti disajni problemi kao i kod onih koji puše cigarete. Oni imaju simptome kao što su: svakodnevni kašalj, hronicni bronhitis i prehlade. Takodjer su izlozeni vecem riziku od dobijanja plucnih bolesti, kao što je upala pluca. Kontinuirano konzumiranje marihuane moze dovesti do abnormalnog funkcionisanja pluca i disajnih puteva. Naucnici su otkrili ošteceno ili uništeno tkivo pluca nastalo usled pušenja marihuane.

Kako marihuana utice na mozak?

THC oštecuje nervne celije u delu mozgu gde se pamti. Usled toga korisnici se teško prisecaju dogadjaja koji su se nedavno desili (npr. šta se desilo pre nekoliko minuta). Teško je i uciti dok si drogiran, jer je za to potrebna kratkorocna radna memorija za ucenje i izvodjenje zadataka koji se sastoje od nekoliko koraka. Kod grupe teških korisnika marihuane u Costa Rici, istrazivaci su zabelezili velike poteškoce kad su se korisnici trebali setiti kratke liste reci (standardni test pamcenja). Ljudi iz grupe su, takodje, teško mogli usmeriti paznju na testove koji su im bili dati. Pušenje marihuane stvara promene na mozgu, slicne onima koje nastaju kad se uzima kokain, heroin i alkohol. Neki istrazivaci veruju da osobe, kod kojih postoje ove promene, poseduju veci rizik da postanu zavisni o drugim drogama, kao što su kokain ili heroin. Postoji mogucnost da marihuana ubija mozdane stanice. U laboratorijskim ispitivanjima, istrazivaci su otkrili da velike kolicine THC-a koje su davali mladim pacovima izazivaju gubitak mozdanih stanica slican onome koji nastaje usled starenja. U 11-om ili 12-om mesecu zivota (oko polovine njihovog zivotnog veka) mozak pacova je izgledao kao kod veoma starih zivotinja. Nije poznato da li kod ljudi dolazi do takvih efekata. Istrazivaci još uvek dolaze do novih saznanja o nacinima na koje marihuana oštecuje mozak.

Da li marihuana moze izazvati psihicke smetnje?

Naucnici još uvek ne znaju da li je marihuana povezana sa psihickim smetnjama. Neki istrazivaci iz Švedske govore da stalno, dugotrajno uzimanje THC-a (iz kanabisa) moze povecati rizik od razvijanja nekih psihickih oboljenja, kao što je šizofrenija. Neki smatraju da stalno uzimanje marihuane moze dovesti do hronicne anksioznosti, poremecaja licnosti i depresije.

Da li marihuana utce na gubitak motivacije?

Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagovještaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima šta se s njima dešava, nemaju zelju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju vlastiti izgled. Oni koji rade ili idu u školu postizu slabe rezultate. Naucnici se još bave tim problemom.

Da li marihuana izaziva zavisnost?

Da. Ipak, svi koji uzimaju marihuanu ne postanu zavisni, samo oni koji pocnu kompulzivno traziti i uzimati drogu postaju zavisni. 1995. godine 165.000 ljudi je u Americi ukljuceno u program lecenja od zavisnosti, a kao osnovna droga koju su zloupotrebljavali navedena je marihuana. To je glavni pokazatelj da im je bila potrebna strucna pomoc da bi prestali uzimati drogu. Neki teški korisnici pokazuju znakove zavisnisti, jer kad ne uzimaju drogu javljaju se simpomi odvikavanja. Kod nekih osoba koje su se odvikavale od marihuane javljali su se sljedeci simptomi: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak tezine i drhtanje ruku. Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabelezeno antisocijalno ponašanje brzo je došlo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova je studija, takodje, pokazala da je kod problematicne omladine koja puši cigarete, uzima alkohol i marhiuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pušenja cigareta, a još vece nego do redovnog uzimanja alkohola.

Šta je "tolerancija" na marihuanu?

Kada se javi "tolerncija" korisniku su potrebne vece kolicine droge da bi se postigli zeljeni rezultati, koje su ranije postizali s manjim dozama. Kod redovnih korisnika marihuane moze se razviti tolerancija.

Da li postoji terapija za zavisnike o marihuani?

Do pre nekoliko godina bilo je teško pronaci program lecenja zavisnisti o marihuani. Lecenje ove ovisnosti bilo je isto kao i lecenje zavisnosti o drugim drogama. To je ukljucivalo detoksifikaciju, terapiju ponašanja i posecivanja sastanaka grupa za podršku, kao što su "Anonimni nakomani". Odnedavno, istrazivaci testiraju razlicite nacine da korisnike marihuane ukljuce u terapiju i da im pomognu pri odvikavanju od droge. Trenutno ne postoje lekovi kojim bi se mogla leciti zavisnost o marihuani. Program lecenja je usmeren na savetovanje i sistem grupne podrške. Iz ovih studija terapeuti uce koje karakteristike korisnika predvidjaju uspešno lecenje i koji je pristup najdelotvorniji. Dalje napredovanje u lecenju se krece u smeru stvaranja programa za pomoc adolescentima koji uzimaju marihuanu. Neki od ovih centara su formirani pri univerzitetskim istrazivackim centrima, gde vecina mladih govori da je marihuana osnovna droga koju oni koriste. Ostali centri su pri nezavisnim ustanovama za lecenje adolescenata. Porodicni lekari su, takodje, dobar izvor informacija i pomoci za rešavanje adolescentovih problema sa marihuanom.

Da li se marihuana moze koristiti kao lek?

Mnogo se raspravljalo u javnosti o mogucoj medicinskoj upotrebi marihuane. 1970. godine marihuana je u SAD proglašena Zakonom kontrolisanom supstancom. To znaci da se droga, pripremljena za pušenje ne koristi u medicini. Da bi se razmotrila mogucnost medicinske primene, bitno je da se napravi razlika izmedju marihuane i cistog THC i dr. specificnih hemikalija dobivenih iz kanabisa. Marihuna sadrzi stotine hemikalija, od kojih su neke opasne po zdravlje. THC, proizveden u obliku tablete moze se koristiti za sprecavanje mucnine i povracanja koji se javljaju kod lecenja nekih vrsta raka i dostupni su putem recepta. Još jedna hemikalija koja je vezana za THC (nabilone) je, takodje, odobrena od strane FDA (Food and Drug Administration) za sprecavanje mucnine kod oboljelih od raka. Tablete THC-a se koriste da otvore apetit pacijentima obolelim od SIDE, kako bi im se povecala telesna tezina. Naucnici istrazuju da li se marihuana, THC i ostale hemikalije iz marihuane (koje se zovu CANNABINOIDI) mogu koristiti u još neke medicinske svrhe. Naucnici naglašavaju da se treba napraviti još istrazivanja o nuspojavama i potencijalnoj koristi marihuane, prie nego što se ona bude preporucivala za medincinsku upotrebu.

http://autentik.net/zanimljive_poruke/s ... ihuane.php

[Bibliotekar]

Avaj, g. Lambert je morao da napiše originalni rad, a ne da prepiše nešto već zgotovljeno.

A što je još gore, i to prepisano sočinjenije prosto vrvi od začuđujućeg obilja naučnih netačnosti. Ukazaćemo jezgrovito i ilustrativno na neke eklatantnije:

























Od kontemporarne američke demokratije za sada toliko.

[Upravnik]

A odakle je g. Lambert to prepisao?

[aleksey]

 
Čekaj, Bibli, jesam li ja to dobro razumeo?

Hoćeš da kažeš da marihuana nije opasna za zdravlje?

[Bibliotekar]

Ne, dragi moj g. Aleksey. Ja samo tvrdim (i rezultatima naučnih istraživanja dokazujem!) da je marihuana po ljudsko zdravlje zapravo manje opasna od alkohola i u izvesnim slučajevima čak i direktno lekovita, te stoga potpuno opravdano demokratski dekriminalizovana.

Uostalom, po ljudsko zdravlje apsolutno bezopasnih stvari zapravo i nema: