Gospodin Pastor je bespogovorno u pravu. Uostalom, još je drug Janoš Kadar sve to dobro znao davne 1957, pa je upravo zato zarad prevencije Evropu vazda ugrožavajućeg
human trafficking-a (i pridolaska špijuna CIA-e pride!) predložio tadašnjoj Vladi da se – istina, nešto severnije i uz prethodnu konsultaciju sa Jugoslavijom – podigne zaštitna ograda na mađarskoj državnoj granici:
Zapisnik sa sednice Vlade Republike Mađarske iz 1957. godine koji se odnosi na podizanje izvorne zaštitne ograde u graničnom pojasu Mađarske prema Zapadu
O kontemporarnim aspektima prostornog ukrašavanja Mađarske, na koje je g. Pastor zaboravio da ukaže, da se i ne govori: ogradom izvršena deritmizacija inače monotonog ravničarskog pejzaža umnogome će doprineti atraktivnosti sveukupne prezentacije Mađarske kao poželjne turističke destinacije.
Ritmizacija monotonog ravničarskog pejzaža - neosporna odlika svake istinski valjane protivpešadijske žične prepreke
Iliti kako bi to drug
Viktor rekao:
Az én házam, az én váram - minden rossz most kint marad.
Az én házam, az én váram - Magyar most lesz boldogabb!
Ja sam, doduše, mnenija da bi za te prethodno pomenute civilizovane građane drugih država, koji će, kako to g. Pastor ispravno konstatuje, i nadalje potpuno nesmetano prelaziti granicu sa Mađarskom preko oficijelnih graničnih prelaza, na adekvatnim mestima trebalo postaviti i odgovarajuće informativne panoe, koje će im na jezgrovit i logički nedvosmislen način saopštavati šta zapravo neupitno evropska Mađarska očekuje od inostranih posetilaca sa juga kontinenta.
Jedno prilično dobro rešenje već je i ponuđeno od strane nekolicine kreativnih stručnjaka za grafički dizajn:
Sa dobrim optičkim pomagalima u njima ćemo moći da uživamo čak i mi, domicilni srpsko-pruski potiski oknofili bez pasoša & dvojnog državljanstva.
