Zaboravio ti jednu veoma bitnu "sitnicu" za taj tvoj savršeno legalan i legitiman postupak: Niko ne spori (čak ni ti) da su upravo pravila postupka povređena, jer nije ispoštovana Bečka konvencija.
Ako se savršenstvo, legalnost i legitimnost postupka ogleda u kršenju njegovih pravila, onda nam se kriterijumi za "savršenstvo" očigledno razlikuju. I to drastično.
Naravno da je neko pobrkao lončiće, dragi moj g. Aleksej. I po dobrom običaju ovdašnjeg foruma to ste Vi...
Podsetiću te na onaj stari "recept": ajd' sad lepo stani ispred ogledala, pogledaj se u oči, pročitaj ovu tvoju rečenicu naglas i ... probaj da se ne zacrveniš (ili bar da ne prasneš u smeh)
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Ne pokušavajte da nam utrapite ovde supraprocesna juridička *uda za patoforenzičke dokazne bubrege, g. Aleksey!Gad je dokazano ubio devojku. Punktum! Goreo u paklu na tihoj vatri, da Bog da, za sve što je nesrećnoj devojci učinio!
I ne, veliki procesni eksperte - Teksas uopšte nije morao po osnovi Bečke konvencije da mu obezbedi konzularnu pravnu asistenciju (regularnog američkog advokata - štaviše, čitav tim advokata - ubica je inače imao - tek toliko da slučajno ne bude neke zabune!). Znate li zašto?
I jedno dodatno pitanje za Vas. Da je kojim slučajem ubica nesrećne devojke bio punopravni američki građanin, ne daj bože još pride i belac, da li biste potezali Bečku konvenciju?
...regularnog američkog advokata - štaviše, čitav tim advokata - ubica je inače imao - tek toliko da slučajno ne bude neke zabune!...
Ima ga je i Draža, na suđenju 1945. godine.
I Slobi htedoše da daju advokata, ali on - šaban - nije prepoznao sve blagodeti nametnutog branioca, pa ih odbio.
Gad je dokazano ubio devojku...
Niti je ovo, niti je kazna predmet mojih primedbi.
...Znate li zašto?
Pojma nemam. Kao ni čitav svet koji u ovom postupku vidi propuste.
Tvoje (usamljeno) "tumačenje" bolje došapni Supruzi Saksofoniste i onom Nobelovcu, da ne crvene za džabe.
Da je kojim slučajem ubica nesrećne devojke bio punopravni američki građanin, ne daj bože još pride i belac, da li biste potezali Bečku konvenciju?
Za razliku od čisto deklaratornih fanova, kojima su puna usta Veeelike i Nenadyebive Deklaracije i onoga što ona propagira, naročito kad im to može doneti neki politički ili sličan poen, meni lično je zaista svejedno da li se okrivljeni zove Miroslav, Janoš, Bećir ili Čiko Gonzales i koliko dugo je stojao na dimu.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Oh, juridičkih li zanimljivosti... Ništa - idemo redom:
Imao ga je i Draža, na suđenju 1945. godine.
Nije jednog nego dvojicu – Vojislava Lukića i Savu Mićovića, čiste odlikaše pravnog fakulteta u Beogradu. Koji, nažalost nisu mogli da odbrane svoga klijenta kojeg je u diretknom duelu do nogu potukao takođe odlikaški tandem Miloš Minić & Miloš Jovanović, koji su naprosto urnisali njihovog veleuvaženog klijenta, predočavanjem nepobitnih dokaznih bisera koji su svi odreda nosili njegov vlastoručni potpis. Poput ovih:
Vlastoručno potpisana Instrukcija Draže Mihailovića za etničko čišćenje i pokolj – str. 1
Vlastoručno potpisana Instrukcija Draže Mihailovića za etničko čišćenje i pokolj – str. 2
Njegovi advokati, ma koliko da su inače izvrsni pravnici bili, nisu mogli da preduzmu ama baš ništa protiv nepobitnog materijalnog dokaza – od strane optuženoga vlastoručno potpisane i oficijelnim pečatom overene Instrukcije kojom on lično, 20. decembra 1941, izrekom nalaže kao ciljeve svojih odreda:
„Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju etnički čistu u granicama Srbije – Crne Gore – Bosne – Hercegovine – Srema – Banata i Bačke.” (Tačka 2.)
„Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.” (Tačka 4.)
To je (uz nebrojene druge materijalne dokaze) imenovane pravozastupnike i odlične pravnike stavilo u potpuno istu poziciju kao i advokate beskrupuloznog silovatelja i ubice, pravedno i na osnovu nepobitnih dokaza osuđenog Umberta Leala. Kome, uzgred budi rečeno, ni Vi, uprkos objektivno zavidnom erističkom umeću, ne biste mogli da pomognete.
I Slobi htedoše da daju advokata, ali on - šaban - nije prepoznao sve blagodeti nametnutog branioca, pa ih odbio.
Ali toliki šaban nije bio da odbije dobre usluge inače izvanrednih pravnih savetnika, poimenično Žaka Veržesa, Zdenka Tomanovića, Branislava Tapuškovića, Stivena Keja, Džilijen Higins i Evelin Anoja. Koji su bili plaćeni iz budžeta Tribunala, a ne iz njegovog sopstvenog džepa.
Niti je ovo, niti je kazna predmet mojih primedbi.
Izvinite, ali upravo je to bio predmet jedne od Vaših primedbi, koja je istavljena i još je uvek vidljiva na prethodnoj stranici ovog tematskog niza. Da Vas podsetim, u direktnom navodu glasila je ovako:
„Treba istinski i nepobitno dokazati nečiji zločin (za šta je nužan ipak neki strogo uređen i propisan postupak), pa tek nakon toga, tog nekoga treba kazniti.”
Potpuno je i apsolutno nepobitno, na osnovu validnih i neosporenih forenzičkih dokaza i iskaza svedoka utvrđeno da je Umberto Leal faktički počinilac zločina. Sve ostalo je obično procesno laprdanje koje nema nikakvog faktičkog osnova.
Pojma nemam. Kao ni čitav svet koji u ovom postupku vidi propuste.
Konačno, stigosmo i do priznanja da zapravo ne poznajemo materiju, ali da se zato ne ustručavamo da o njoj dajemo mišljenje. Pa onda da Vas uputim na relevantne pravne izvornike:
1) Čl. VI St. 2 Ustava SAD;
2) Presuda Vrhovnog suda SAD u predmetu Sanchez-Llamas v. Oregon - [ 548 U.S. 331 (2006)]
Vi sada, kao obaveštena osoba, možete da informišete ceo ostali needukovani ali laprdanju skloni svet, uključujući i par ignorantskih pravnih debila sa imperijalnim pretenzijama koji faktički pojma nemaju o domicilnom američkom pravu, a koji sa odazivaju na imena Hilari Rodam Klinton i Barak Husein Obama.
Za razliku od čisto deklaratornih fanova, kojima su puna usta Veeelike i Nenadyebive Deklaracije i onoga što ona propagira, naročito kad im to može doneti neki politički ili sličan poen, meni lično je zaista svejedno da li se okrivljeni zove Miroslav, Janoš, Bećir ili Čiko Gonzales i koliko dugo je stojao na dimu.
Uza svo dužno poštovanje, to Vas nismo pitali. Pitali smo Vas sledeće:
„Da je kojim slučajem ubica nesrećne devojke bio punopravni američki građanin, ne daj bože još pride i belac, da li biste potezali Bečku konvenciju?”
Mogući odgovori su:
1. Da.
2. Ne.
3. Ne znam.
Kao inače dobar pravnik Vi savršeno dobro znate da biste morali da odgovorite sa „Ne”. Jedini je problem što biste u tom slučaju usrali Vaš ceo ganutljivo poetični deklarativni iskaz, jer biste pokazali da za razliku od faktičkih i nepokolebljivih fanova Deklaracijezapravo pledirate za tzv. diskriminatorni procesni preferencijal, koji je direktno usmeren protivu legitimnih građana SAD. Koji su pak u većini slučajeva belci.
Popravljaš se, zaista popravljaš, i ideš u dobrom pravcu.
Što bi inače tri četvrtine tvog odgovora posvetio Draži i citiranju njegovih naredbi, sa sve slikicama? Još jedno dva - tri posta pa ćeš i javno priznati da si ...
Elem, pošto si očigledno izgubio nit (da ne kažem da svesno razvodnjavaš ili širiš temu), da mi ovo malo rezimiramo:
Po tebi, bitno je da je NEPOBITNO dokazano da je neko nešto učinio, i onda se on svakako može kazniti.
Po meni, isto to je bitno, ali uz dodatak da prilikom tog nepobitnog dokazivanja nečije krivice, okrivljenome pružimo procesna prava koja su mu priznata međunarodnim ugovorima i procesnim normama zemlje gde se suđenje vrši (Možda te ovaj moj stav čudi, ali u civilizovanim društvima, čak i ovakvi monstrumi kao što je osoba usled čijeg dela je započeo ovaj niz postova, ipak treba (mora) imati ta neka procesna prava).
I to je sva razlika u našim gledištima, oko koje praviš toliku dramu.
Poenta zbog čega se ja ne zadovoljavam samo utvrđenom krivicom, već insistiram i na poštovanju propisanog postupka, je sledeća:
Ako bi, na primer, TI ( ili nas petoro, desetoro - nije bitan broj) videlo svojim očima, od početka do kraja, da je neko silovao neku devojčicu (ili dečaka?), onda bi:
a.) u tvojoj verziji: TI (ili nas petoro ili desetoro) mogli bi odmah tog zlikovca na licu mesta "skratiti za glavu", jer je nepobitno dokazano da je on učinio nešto gnusno - video si (ili smo) svojim očima.
b.) u mojoj verziji: trebalo bi spovesti propisan postupak (u celini), okrivljenom omogućiti sva procesna prava koja mu pripadaju, utvrditi (putem saslušanja tebe ili nas, kao svedoka) nepobitno da je to učinio, osuditi ga na smrt, i, na kraju, "skratiti ga za glavu".
Dakle, tvoja verzija može vrlo lako dovesti do zloupotreba, i do nečega što se u današnjem svetu zove "anarhija", "sudjenje a la divlji zapad", "vraćanje ere sudije Roj Bina" ili smisli sam bilo kakav, za tebe prihvatljiv, naziv - suština ostaje ista.
Nasuprot tome, moja verzija ne omogućava zloupotrebe, i predstavlja nešto što bi trebao biti standard u bilo kom civilizovanom društvu.
Onog Nešinog Meksikanca ne bi spasilo i da se petrstošurnaest puta obratio svom Konzulatu ili Ambasadi, ako su dokazi bili takvi kao što ti navodiš (a u šta ja ne sumnjam). Nije sporno da li je on kriv, ili da li je kazna preoštra. Poenta je da su mu neka (ne sva) procesna prava bila uskraćena.
Zato i ona Suruga Saksofoniste toliko vrišti, sa sve Nobelovcem (kao tercom). Boli njih briga za tog konkretnog Čikoa, brine ih da ovakvo vođenje postupka ne postane pravilo, ili, još više, plaše se da to ne počnu da rade i njihovim državljanima negde u svetu. Jer ovakav postupak zaista omogućava zloupotrebe. Na štetu okrivljenih.
I, što bi rekao jedan moj dooobar camarad - Und Schluß.
P.S. I, da ti slučajno ne bi palo na pamet da mi sa procesnim pravima okrivljenoga licitaraš u stilu: "Imao je neka procesna prava, imao je advokate, imao je sudije..." i slično. Procesna prava okrivljenog su ili ispoštovana ili nisu. Sredine nema (niti "većinskog procenta"). Nije ovo tvoja Statistika.
P.P.S. Ili, ako to ne možeš (ili nećeš) da shvatiš, sve u želji da opet ti budeš u pravu, probaću i jednostavnije: Žena je ili trudna ili nije trudna. Nije (i ne može biti) trudna 82% ili "uglavnom trudna" ili nešto treće, slično tome. Trust me, I know what i'm talking about.
P.P.P.S. i, naravno, za kraj:
Don't cry because it is over, smile because it happened.
O, i Vi se popravljate, dragi moj g. Aleksey. Konačno dođosmo do suštine spora, koju ste, nakon par erističkih izleta, ispravno rezimirali, a koja - u po Vas nešto blagonaklonijoj verziji glasi:
Po tebi, bitno je da je NEPOBITNO dokazano da je neko nešto učinio, i onda se on svakako može kazniti.
Da, to je suština slučaja. Ali je s Vaše strane pogrešno interpretirana objektivno nepostojeća Differentia Specifica, našeg razmimoilaženja oličena u sledećem nepotrebnom, artificijelno stvorenom dodatku, koji glasi:
Po meni, isto to je bitno, ali uz dodatak da prilikom tog nepobitnog dokazivanja nečije krivice, okrivljenome pružimo procesna prava koja su mu priznata međunarodnim ugovorima i procesnim normama zemlje gde se suđenje vrši.
Upravo tu je i moja procesna poenta, uvaženi g. Aleksey - procesna prava pomenutog počinioca uopšte nisu bila povređena!Ustanovljenom i citiranom precedentnom odlukom sa zakonskom snagom Vrhovnog suda SAD (Sanchez-Llamas v. Oregon - [ 548 U.S. 331 (2006)]) izrekom je ustanovljena potpuna procesna primogenitura i dovoljnost na Ustavu zasnovanog američkog domicilnog, a ne međunarodnog prava. To što neke prethodno imenovane osobe iz vrha upravne vlasti SAD ne poznaju njihovo sopstveno domicilno pravo nije moja greška, već njihova! Trebalo bi da se stide svog objektivnog neznanja, a ne da trube bedastoće diljem planete!
Ono što je, međutim, potpuno pogrešno u s Vaše strane učinjenoj prethodnoj elaboraciji je sledeći pasus, koji direktno proističe iz neshvatanja esencijalne važnosti pomenute precedentne odluke Vrhovnog suda, a koji pak glasi:
a.) u tvojoj verziji: TI (ili nas petoro ili desetoro) mogli bi odmah tog zlikovca na licu mesta "skratiti za glavu", jer je nepobitno dokazano da je on učinio nešto gnusno - video si (ili smo) svojim očima.
Ne, ne i po hiljadu puta ne!U mojoj verziji zlikovca treba egzekutirati isključivo nakon sprovođenja propisanog postupka, tokom kojeg je optuženom objektivno i na osnovu potpuno neospornih procesnih argumenata dokazana krivica. Ali smatram i argumentovano dokazujem da je po sam ideal Pravde nedopustivo da se primenom objektivno nepostojećeg ekstraprocesnog diskriminatorno preferencijalnog proceduralnog apela post festum pokušava omesti izvršenje pravde! Štaviše, iskreno mi se gadi ometanje pravde koje se u osnovi preduzima zbog sasvim trećeg, bazično političkog cilja - ostvarivanja imperijalne dominacije posredstvom primene nelegitimne i potpuno proizvoljno interpretirane supranacionalne reglamentacije. Koju, naravno, nameravaju da kroje i po potrebi implementiraju neoimperijalni svetski krugovi.
Procesna prava optuženog su u potpunosti bila ispoštovana. Imao je pravnu pomoć i odbranu kakvu je samo poželeti mogao.Jedini je problem što je njegov slučaj nepočinstva bio pravno totalno neodbranjiv, baš kao i u slučaju gotovo rehabilitovanoga Draže. Jer kada su nakon 17 godina isterivanja pravde (godinu dana duže nego što je sirota devojka ukupno živela na ovoj planeti!) konačno propali svi pokušaji odbrane pravno neodbranjivoga, par needukovanih i zlonamernih budala u zajednici sa parom beskrupuloznih i bezočnih neo-imperijalista pokušao je da izmisli nepostojeću povredu proceduralne reglamentacije, e ne bi li se jedan ubica spasao potpuno zaslužene kazne, uz pribavljanje političke naklonosti jedne socijalne skupine (Meksika) i prava interpretativne utilizacije supranacionalnih normi zarad ostvraivanja direktnog imperijalnog upliva u raznim interesnim zonama ovoga sveta.
O tome se, dragi moj g. Aleksej, u ovom slučaju radilo i radi! Sirota devojka, Adrija Soseda, njena porodica i Pravda ispali su samo kolateralna šteta prepotentnih i vlasti željnih samozvanih neoimperijalnih vladara planete.
No dok je nas pravdoljubivih jošte - to im neće poći za rukom!
London ovakvo nešto nije doživeo čak ni u najcrnjim danima II svetskog rata. Zapaljene zgrade, polupani prozori, uništeni automobili, opljačkane radnje i stanovi, ruinirani spomenici kulture pod posebnom zaštitom, ljudi koji spavaju na krovovima svojih kuća u strahu od paljevine i upada u vlastite prostorije, policija na koju se bacaju molotovljevi kokteli, vatrogasci koji pre intervencije čekaju na odobrenje policije da intervenišu, i opšti pozivi za angažman vojske radi uspostavljanja reda predstavljaju samo neke od rezultata nezapamćene erupcije nasilja koja je izbila u britanskoj prestonici.
Žena iskače kroz prozor zapaljene kuće u Sarej Stritu
Uprkos nastojanjima britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je za četvrtak zakazao vanrednu sednicu Parlamenta, nasilje se i nadalje širi. Šesnaest hiljada policajaca još uvek nije u stanju da se izbori sa talasom vandalizma koji je noćas u londonskom kvartu Krojdon odneo i ljudsku žrtvu, za sada neidentifikovanog 26-godišnjeg mladića.
Bilans noćašnjih i prepodnevnih događanja je zaista porazan. Sutrašnja utakmica između Holandije i Engleske na Vembliju je otkazana, u protekloj noći je služba za hitnu pomoć dobila 20.800 poziva za hitnu intervenciju, Prestonička policija je morala da upotrebi oklopna vozila da bi potisnula 150 protestanata na Lavender Hilu u Klaphamu. Nasilje i haranje se šire i van Londona, te je nakon Londona, Birmingema i Liverpula njima zahvaćen i Bristol. Tako je i restoran čuvenog Džejmija Olivera u Birmingemu poharan je i devsatiran juče od strane protestanata. Policija interveniše u nizu predgrađa Londona, uključujući Hakni, Njuhem, Luišhem, Betnal Grin i Krojdon. U Enfildu je iz radnji odnošeno sve što se moglo odneti. U Edmontonu je noževima na smrt izbodeno jedno lice. U Brikstonu je gomila bacala kamenje na policiju. U Totenehemu je glavna ulica pretvorena u zgarište.
Unutrašnjost opljačkane juvelirnice u Klephemu
Život običnih građana je okrenut potpuno naopačke besmislenom provalom organizovanog lopovluka razularenih bandi koje kradu sve što stignu, terajući čak ljude pod pretnjom noževa na ulici da se svlače do gole kože i oduzimajući im odeću. Lokalno stanovništvo kazuje da je uzrok svemu ovome dugotrajna recesija koja je ostavila bez posla na hiljade mladih koji ne znaju šta da rade, a koji su u nedostatku organizovanog socijalnog staranja prepušteni ulici.
Današnji juriš kradljivaca na prodavnice u Enfildu koji je zabeležen pre dva sata
Totenhem ima najveću stopu nezaposlenosti u Londonu, a posebno je visok procenat nezaposlenosti među mladima neevropskog porekla. Upravo je zbog toga premijer Dejvid Kameron u svom jutrošnjem obraćanju i govorio o posledicama „neuspešnog multikulturalizma”. No čini se da je osnovni razlog ovih događanja mnogo dublje prirode. To je posledica uzaludno utrošenih godina u kojima je zbog opsednustosti profitom izgubljena generacija mladih ljudi odgojenih bez ikakvih unutrašnjih vrednosti i naviknutih na obavezno zadovoljenje svih materijalnih potreba bez rada i poštenog života u zajednici, odlučnih da iskoriste ma koju situaciju zarad sopstvenog boljitka, ma kako on iluzoran bio.
Detaljan opis sa obiljem neverovatnih fotografija dostupan je ovde:
Događaji u Velikoj Britaniji uistinu jesu uznemirujući, gotovo užasavajući. Nemiri, paljevine, krađe, nasilje i bezobzirna anarhija širili su se poput zaraze kroz London i prelili u druge engleske gradove - u Mančester, Salford, Liverpul, Notingem i Birmingem. Prizori tih grozota uznemirili su milione građana širom planete. No ono što je uistinu prenerazilo ljude kako britaniji tako i širom planete jesu sablasti nihilističnih i razjarenih tinejdžera, lišenih ma kavih manifestacija moralnosti, devetogodišnjaka koji pljačkaju prodavnice, petnaestogodišnjaka koji pale kuće i prodavnice zarad pukog jeftinog zadovoljstva. A ove sablasti bile su dodatno osnažene slikama nadjačane i neefektivne policije, koja je tri dana bespomoćno stajala dok su rulje u orgiji kriminala širile svoju mahnitost. Ti sablasni prizori definitivno su u proteklim danima narušili sliku Britanije kao uređene i civilizovane zajednice.
No ono što je daleko značajnije od pomenutih prizora je saznanje da ogromne mase ljudi u jednoj kulturnoj i zavidnim socijalnim tradicijama bogatoj zemlji žive životom apsolutne uzaludnosti, životom u kojem je dobrodošla svaka mogućnost za uzbuđenje. A ta žeđ za uzbuđenjem, koja je dovela do uništavanja decenijskih i stoletnih proizvoda ljudskog truda, do paljenja vozila i terorisanja kvartova, predstavlja samo jednu od posledica gubljenja moralnog kompasa jednog društva, kompasa koji je milenijumima utiskivanjem osećaja za sramotu i krivicu bio u stanju da održava to tako krhko socijalno ustrojstvo ljudske zajednice.
U mnogim površnim, naoko analitičkim osvrtima na londonska zbivanja, ukazivalo se na činjenicu da mnogi od delinkvenata nemaju posao na koji bi morali da odu, školu koju bi morali da pohađaju ili ispite koje bi morali da polažu. Da ne poznaju obrasce porodičnog života i iz njih proističuće vrednosti, jer žive u porodicam u kojima je u najvećem broju slučajeva otac nezaposlen, a majka višestruko razvedena. Da su nepismeni i neosposobljeni za intelektualno stvaralaštvo, izuzev za veštinu baratanja kompjuteskim igrama i Blekberi uređajima za mobilnu komunikaciju. No niko se nije usudio da kaže da su ta bića u suštini pretvorena u divlje životinje. Tu frazu je u analizi britanskih događaja svesno upotrebio jedan jedini čovek – ser Maks Hju Mekdonald Hejstings, britanski istoričar, novinar i urednik. I to potpuno opravdano, jer je ona jedino adekvatna da opiše mlade ljude lišene discipline koja bi ih učinila socijalno vrednim, korisnim osobama. Osobama kadrim da razlikuju dobro i zlo.
London, 8. VIII 2011 - Jeziv primer ponižavanja ljudskog bića u kojem je žrtva krađe naterana da sa sebe svuče i vlastitu odeću!
Odista je žalosna činjenica da ogroman broj mladih ljudi u ovom savremenom svetu zapravo reaguje samo na animalne impulse – na žeđ i glad, na polni nagon, na nagon za osvajanjem i uništavanjem života i imovine drugih. Njihovo ponašanje na ulicama nalikovalo je ponašanju polarnog medveda koji je protekle nedelje napao turistički kamp u Norveškoj. Kao i medved, mladi Britanije radili su samo ono što im je nalagala trogloditska prošlost koju su delili sa šimpanzama.
Bivši londonski šef policije je još pre par godina govorio o „svirepoj deci” na londonskim ulicama. O depresivnoj istini da u osnovi društva egzistira sloj mladih ljudi bez veština, obrazovanja, vrednosti ili aspiracija. Osoba koje ne poseduju ono što bi većina normalnih ljudi nazvala „životom”. Osoba koje jedino egzistiraju. Niko se nikada nije usudio da sugeriše da bi te i takve osobe trebale da osećaju vernost spram ičega i ikoga, a ponajmanje prema Britaniji i neposrednom okruženju u kojem žive. Te osobe ne poznaju britansku prošlost i ne haju za njenu sadašnjost. Te osobe egzistiraju jedino u video-igrama i uličnim tučnjavama, povremenim drogiranjima i okazionom kriminalu – ponekad sitničarskom, a ponekad ozbiljnom. Gledišta o prihvatanju posla od devet do pet, o sklapanju braka i odgoju dece, o obrazovanju zarad mogućnosti pravilnog čitanja i izražavanja su izvan njihove imaginacije.
Pogledajte, ljudi, šta sam sve pokrao – fotografija koju je mladi kradljivac lično istavio na Fejsbuk
Danas se ti najniži slojevi stanovništva Britanije ne ponašaju nimalo drukčije od njihovih predaka premda ih je država blagostanja lišila faktičke gladi i stvarne oskudice. Kada socijalna istraživanja sugerišu „deprivaciju” i „siromaštvo” tih slojeva ona govore o veoma relativnom fenomenu. U Britaniji je danas, za razliku od vremena Viktorijanske epohe, nemoguće da čovek umre od gladi. Ali za razliku od Viktorijanske epohe danas je itekako moguće da sankcije za neprihvatljivo ponašanje jednostavno ne postoje.
Kada je Državni sekretar za zapošljavanje Dankan Smit nagovarao britanske poslodavce da zarad pospešenja socijalnog mira upošljavaju više domaćih radnika i manje emigranata, dočekan je otvorenim omalovažavanjem. Svaka kompanija u Britaniji je znala da se došljaci iz Istočne Evrope trude da dobiju zaposlenje, da požrtvovaije rade i da su obrazovaniji od njihovih britanskih ekvivalenata. No niko se nije usudio da zapita ko je kriv za takvo stanje. Ko je kriv za to što generacije sadašnjih učenika u školama ne uče ništa korisno, što ne žive u pristojnim domovima, što ne uzimaju redovne obroke i ne osećaju lojalnost spram ma čega i ma koga izuzev lokalnih bandi po kvartovima. Jer da se ma ko potrudio da iznađe odgovore na ta bolna pitanja, saznao bi da do tih pojava nije došlo zbog toga što su mladi bili žrtve zlostavljanja ili zapuštenosti.
Do toga je došlo usled toga što je neverovatno teško pomoći osobama, starima i mladima podjednako, bez nametanja izvesnih obaveza koje moderno društvo smatra neprihvatljivim. Ova deca su ono što jesu zato što niko do njih nije zahtevao da budu nešto drugo ili nešto bolje.
Mančester, 9 VII 2011. – paljevina prodavnice „Miss Selfridge” od strane maloletnika lišenog svakog osećaja socijalne odgovornosti
Ključni faktor u delinkvenciji je nedostatak efektivnih sankcija usmertenih ka odvraćanju od iste. Od rane mladosti savremena deca otkrivaju da mogu da upražnjavaju siledžijstvo spram svojih drugova u školi, da psuju ljude na ulicama, da uriniraju ispred pabova, da bacaju otpatke iz automobila, da puštaju zaglušujuću muziku iz stanova i da počine povremene napade sa zanemarivim izgledima makar i za pokudu, a kamoli za dobijanje zaslužene kazne. Džon Stjuart Mil je u svom čuvenom eseju „O slobodi” iz 1859. rekao: „Sloboda pojedinca mora biti ograničena u meri da pojedinac ne postane napast za druge ljude.” Ali svakoga dana širom Britanije ovaj vitalni postulat civilizovanih društava bio je nekažnjeno kršen. Svako ko je ukorio dete, a pogotovu odraslu osobu, za razbacivanje smeća, za vandalizam ili za ugrožavanje saobraćaja dobijao je i dobija bujicu opscenosti, pa čak i nasilja. Koga treba kriviti za to? Koga treba učiniti odgovornim za raspad porodice, za ubistvenu promociju samohranog materinstva kao poželjnog stanja, za propast porodičnog života zbog koje zajedničko obedovanje postaje retkost, za socijalni inženjering po kojem je koncept tradicionalne porodice neprimeren modernom dobu, za škole koje upražnjavaju kulturu popustljive edukacije bez obaveza i zahteva za znanjem?
U krajnjoj instanci za sve to je odgovoran Parlament, koji je odbio da prihvati činjenicu da deca imaju veću šansu za napredovanje ako imaju oba umesto samo jednog roditelja. Koji je utemeljio obavezni dosluh sudstva sa socijalnim ustanovama i advokatima, sa primatom prava kriminalaca i agresora nad mirnim i pokornim građanima, naročito u slučajevima ako su u pitanju mlađe osobe. Koji je ustrojio policiju tako da ona stekne reputaciju službe koja ignoriše manje krađe i nasilništvo, jer ne veruje da će biti u mogućnosti da uhvati prestupnike pošto se takvi napori jednostavno ne isplate. Koji je doneo zakone koji u većoj meri štite prava počinilaca nego žrtava. Koji je nametnuo hapšenje kućevlasnika koji su preduzeli „neproporcionalnu” akciju da bi se zaštitili od provalnika i lopova. Koji je dao jasan signal kriminalcima da imaju malo razloga da se plaše za svoja zlodela.
Kako je moguće usaditi socijalne vrednosti u dete čiji je idol fudbaler Vejn Runi – osoba koja je tako evidentno lišena onih tananijih čari ljudskosti? Kako ubediti dete da se okane upotrebe skaradnosti kada se one izgovaraju na BBC-ju od strane zvezda malog i velikog ekrana? Kako ubediti roditelje da neispunjavanje obaveze izrade domaćih zadataka zadatih od strane učitelja zahteva sankciju zarad dobrobiti samog deteta? Da osporavanje autoriteta nastavnika vodi gubljenju poštovanja? Pre jednog veka nijedno dete se ne bi usudilo da koristi opsceni rečnik u razredu. Danas deca koja koriste civilizovani rečnik predstavljaju zanemarljivu manjinu. To simboliše njihovo preziranje manira i pristojnosti koje nagoveštava delinkvenciju.
Stvorena je ogromna, amoralna, brutalizovana sub-kultura mladih kojima nedostaje obrazovanje zbog toga što nemaju volju da uče i tako stiču veštine koje ih mogu učiniti upošljivim. Mlade koji su previše bezbrižno besposleni da bi prihvatili domaće ili uslužne poslove, koje popunjavaju imigranti. Mlade koji nemaju vrednosni kod koji bi ih odvraćao od anti-socijalnog ili čak kriminalnog ponašanja. Mlade koji ne strahuju od mogućnosti da budu kažnjeni ako počine zločin. Mlade koji nemaju osećaj odgovornosti prema sebi, a još manje prema drugima, koji ne razmišjaju o budućnosti koja je dalja od narednog jela, seksualnog kontakta, fudbalske utakmice ili partije video-igre. Mladih koji predstavljaju društveni balast budući da ne doprinose ništa a koštaju milijarde. Liberalno gledište drži da su oni žrtve, jer društvo nije uspelo da im obezbedi šanse za razvoj njihovih potencijala.
No većina ljudi bi rekla da je to besmislica, jer su ti mladi ljudi zapravo žrtve pervertiranog društvenog etosa koji uzdiže ličnu slobodu na nivo apsoluta i poriče potrebu za postojanjem discipline – nepopustljive ljubavi – koja sama jeste kadra da omogući beg iz močvare zavisnosti u kojoj ti mladi žive. Jedino je obrazovanje – zajedno sa političarima, sudijama, policajcima i učiteljima udruženim hrabrošću spram primene pravila koja smo mi ostali prihvatali tokom naših života – kadro da pruži iskorak i oslobodi put za te mlade ljude koji su postali proizvodi kulture koja im mnogo toga daje bezuslovno, ostavljajući ih bez saznanja o tome kako da postanu ljudska bića.
Pomoći ću ti da bih te opljačkao! – London, 8. VIII 2011.
Sve dotle dok oni koji upravljaju modernom Britanijom ne uspostave podsticaje za pristojnost i nametnu kazne za bestijalnost koji danas potpuno nedostaju, neće biti nestašice mladih vandala i pljačkaša koji su u protekle četiri noći svojim monstruoznim ekscesima napravili „veliki događaj”.
Nemili događaji u Velikoj Britaniji izazvali su ogroman niz komentara i reagovanja širom sveta, a jedan od uistinu najintrigantnijih je onaj koji je upravo danas pristigao iz Teherana i glasi: Iran je spreman da pošalje vojno osposobljene dobrovoljce u Britaniju kako bi potpomogli ponovno uspostavljanje bezbednosti i stabilnosti u nemirima pogođenoj Britaniji.
Brigadni general policije Mohamed Reza Nagdi je u izjavi za državnu informativnu agenciju IRNA izjavio da je Iran, imajući u vidu ozbiljnost situacije u Britaniji u kojoj je za 4 dana desetoro ljudi izgubilo život u nemirima i demonstracijama, u kojima je pored ljudskih žrtava prouzrokovana i materijalna šteta od najmanje 200 milona funti, spreman da pošalje dve najelitnije jedinice Basidža (dobrovoljačka milicija) – bataljone „Ašura” i „Al-Zahar” u London, Liverpul, Birmingem i ostale neredima ugrožene britanske naseobine, zarad zaštite ljudskih prava ugroženog stanovništva i ponovnog uspostavljanja legitimnog poretka i stabilnosti u Britaniji.
On je rekao da bi dobrovoljci delovali kao „mirovni posrednici između policije i protestanata”, dodajući da će odredi biti poslati jedino uz zvanično odobrenje Ujedinjenih Nacija.
General je situaciju u Britaniji opisao kao „demonstracije naroda protiv tiranije”, napomenuvši da opis događaja od strane zvaničnog Londona kao „nemira” ne odgovara stvarnom stanju. Iranski predsednik Mahmut Ahmadinedžad je u četvrtak osudio akcije britanske policije protiv demonstranata, rekavši da su one bile preterane i neproporcionalne.
Originalna vest, poštovane dame i gospodo, dostupna je ovde:
Savet Bezbednosti UN se za sada još uvek nije oglasio povodom ovog iranskog predloga, a britanska sredstva javnog informisanja još uvek nisu prenela britanskoj javnosti vest o ovoj iranskoj humanitarnoj inicijativi.
SAGA SE NASTAVLJA...
(iliti: Novi prilozi za Biblija i njegove ljubljene demokratske Teletabise.....)
Izvor: Tanjug
Vlada Srbije zatražila je od suda u Nevadi, u SAD, da zaustavi pogubljenje srpskog državljanina Avrama Nike.
Srpski konzulat nije bio obavešten o njegovom hapšenju, iako to nalaže međunarodno pravo, javljaju američki mediji.
U dopisu sudu u Rinu, glavnom gradu Nevade, navodi se da su srpske vlasti u tom slučaju mogle da pruže Niki pravnu pomoć, zbog čega možda ne bi ni bio osuđen na smrt.
Nika (41) je osuđen jer je 1994. godine ubio čoveka koji je na auto/putu stao da mu pomogne. Njemu su još na raspolaganju mogućnosti žalbe federalnom sudu.
U dopisu sudu se navodi da je Nika bio u posebno teškoj situaciji, jer mu nije omogućena konzularna pomoć, kao i zato što ne zna engleski, niti je upoznat sa američkim pravnim sistemom.
Zbog toga nisu uzete u obzir nikakve olakšavajuće okolnosti, kao što su činjenice da je iz porodice fizičkih radnika, koja se izvukla iz siromaštva, a takođe da je diskriminisan kao pripadnik romske etničke grupe.
Dik Gemik, državni tužilac u Rinu, izjavio je da nisu imali koga da pozovu jer, kako on tvrdi, u to vreme nije bilo konzultata kome bi se obratiili, pošto se bivša Jugoslavija raspala. ( )
Slučaj Nika, međutim, nije prvi u kome se neka strana vlada žali, jer njenim državljanima američki sudovi nisu omogućili kontakt sa konzulatom.
P.S. My dear LibrarTy, od tebe, kao neki minimum, očekujem barem gomilu žalopojki o ubijenom dobroćudnom čoveku, njegovoj sirotoj udovici, gomili njegove dece - siročadi i sličnih pokušaja skretanja sa teme i razvodnjavanja iste. Prihvatiću čak i onaj poster "Don't mess with Texas", jer je i Nevada tamo negde u blizini. Naaravno, i forenzičari i branioci po službenoj dužnosti su "dobrodošli".
Ali, dragi moj Ljubitelju Nenadyebive Deklaracije, sve to neće i ne može promeniti suštinu istavljanja ovoga posta, jer ti vrlo dobro znaš šta je njegova poenta i zašto se ovde nalazi.
Poslednja izmena od aleksey u 15 Avg 2011, 22:08, izmenjeno 2 puta ukupno.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Naravno da znam, dragi moj g. Aleksey – da biste nekako kompenzovali duševnu si bol zbog pretrpljenoga juridičkoga poraza u pređašnjoj debati (o silovatelju I ubici Garsiji Lealu) i ispoljili za ovdašnju nedovoljno edukovanu, a dugo ponižavanu i ne baš osobito informisanu sredinu tako osobeno omiljeni i tako jalovo plitkoumni antiamerikanizam.
Pa dozvolite da Vam stoga iznova juridički odgovor dadnem.
Precedentnom odlukom sa zakonskom snagom Vrhovnog suda SAD (Sanchez-Llamas v. Oregon - 548 U.S. 331 - 2006) izrekom je ustanovljena potpuna procesna primogenitura i dovoljnost na Američkom Ustavu zasnovanog domicilnog, a ne međunarodnog prava.Amerikanci uopšte nisu imali obavezu da obaveštavaju konzulat.
No u ovom slučaju imamo i još jedan dodatni i osobeno interesantni pravni delikates koji izričito staje na stranu SAD. Naime, Zvanična Juridička Laprdala koja - na našu sramotu i za lepe pare, te vlastitu korist - zastupaju Zemlju Sorabiju nisu navela pravni osnov Nikinog državljanstva, niti priložila dokaze za isto.Njegova oficijelno naznačena zemlja porekla – SFRJ – naime, nije postojala u momentu pravosudnog procesuiranja, a Srbija pak u to vreme nije bila međunarodno priznata zemlja (za razliku od, npr. Slovenije, koja to jeste još od 1992.) . A da stvar bude još gora, i g. Avram Nika i njegova mila supruga, cenjena Rodika, su izjavili da je Avram Nika iz Rumunije („Nika stated that in Romania, his country of origin…”)
Kompletnu juridičku dokumentaciju slučaja, uključujući i izjave Avrama Nike & supruge, mile mu Rodike, imate ovde:
Možda će Eksperti Sorabije moći nekako da dokažu da je baš Sorabija ona zemlja koju su Amerikanci trebali da obaveste. Mada sumnjam da će im to poći za rukom.
No to pitanje neće izmeniti činjenicu da je ubica Avram Nika imao u svom procesu u američko pravo verziranog, od američkog suda imenovanog i plaćenog advokata po imenu Ričard Kornel. On, avaj, nije bio u stanju da opovgne forenzičke dokaze po kojima je počinjeno ubistvo bilo potpuno promišljeno i hladnokrvno od strane Avrama Nike (bez supruge mu Rodike!).
A to što je Avram Nika Rom (kao i žena mu Rodika) ni najmanje ne menja činjenicu da je ćuskijom razmrskao glavu čoveku, a potom ga još i „overio” ispalivši mu metak u već razmrskanu glavu.
Po mome neobaveznom mneniju, koje inače korespondira sa mišljenjem poštenih Amerikanaca, slučaj Avrama Nike mogao se odavno rešiti veoma jednostavno:
Predstavljni modalitet rešenja bio bi daleko primereniji počinjenom zlodelu. I idealu Pravde za koji se svi, nominalno, zalažemo.
Ma, znao sam ja da si ti "hepo-kockica" i da nećeš umeti da oćutiš ovakvu provokaciju. Neke stvari se jednostavno nikada neće promeniti.
E, pa onda, da ti pružim još malo materijala da me opet ( ) "juridistički" (i na drugi način) poraziš.
1. Precedent na koji se pozivaš i za koji uporno tvrdiš da je iznad međunarodnih zakona i obaveza koje su preuzele sve države (pa i Teletabisi) potiče iz 2006 godine (za verodostojnost ovog podatka pogledaj svoj rođeni post).
Dooobro naćuli uši: iz 2006 godine
Ovo konkretno ubistvo se desilo 1994. godine. Presuda je objavljena 30.12.1997. godine, što znači i da je čitav prvostepeni postupak okončan još 1997. godine.
Tvrditi da su Teletabisi, na osnovu precedenta iz 2006. godine imali pravo i zakonski osnov da u postupku koji je trajao od 1994. – 1997. godine ne obaveštavaju konzulat okrivljenoga – to možeš izjaviti samo Ti.
Na tvoju veliku žalost, Ti si i jedina osoba koja može poverovati u ovakav non sense. Bez obzira što su tvoji omiljeni Teletabisi u pitanju, čisto sumnjam da su čak i oni 1997. godine mogli znati šta će se desiti 2006. godine.
2. "Nika stated that in Romania, his country of origin…". Moja prevodilačka služba (ako ne laže) kaže da ovo znači: "Nika je izjavio da u Rumuniji, zemlji iz koje potiče..."
Prema tome – ovo veze nema sa državljanstvom, već eventualno sa mestom rođenja, mestom iz kog je doputovao u USA ili nešto slično. Ne podmeći tamo gde nemaš šta da podmetneš.
Zar hoćeš da kažeš da u Rumuniji nema naših državljana, koji su čak i rođeni u Rumuniji? Bibli – sedi, jedan. Obnovi malo naš dijalog u vezi državljanstva, kako se to, po defaultu, stiče naše državljanstvo?
3. Vezano sa prethodnim, link koji si naveo sadrži, na svojoj prvoj strani, i sledeći tekst: "...According to Rodika, Nika was from Romania and spoke fluent Serbo-Croatian, spoke almost fluent Romanian, and spoke only broken English..." (Prevod: prema Rodiki, Niko je iz Rumunije, i tečno govori spsko-hrvatski, skoro tečno priča Rumunski, a malo se služi i engleskim jezikom...)
Meni je ovo malo činjenica za iole ozbiljan zaključak, ali prilično dovodi u sumnju tvoju trdnju da je on Rumun.
4. Što se tiče tvog navoda da u doba presuđenja SFRJ nije postojala, a da Srbija nije bila međunarodno priznata, samo ovoliko:
Savezna Republika Jugoslavija je proglašena 27.04.1992. godine, dakle daaavno pre ubistva i presude. Ista je bila pravni sledbenik SFRJ, to je Teletabisima i te kako bilo poznato (ili bi im trebalo biti poznato, jer su imali i zvanične susrete za tom državom)
Srbija ni u doba ubistva, ni u doba presude nije bila proglašena samostalnom državom, pa stoga nije ni mogla biti međunarodno priznata.
5. Čak i sudije Vrhovnog suda Nevade, koji je decembra 2008. godine, odbio žalbu na prvostepenu presudu , ne spori obavezu da je trebalo obavestiti konzulat (to činiš samo Ti i niko više na ovom svetu). Naime, sudija Džim Hadersti, koji je obrazložio mišljenje većine sudija – članova veća, napisao je "...da nije jasno kako bi konzulat mogao da pomogne Niki, ako je jasno dokazano da se radi o smišljenom ubistvu")
DakleM, uzevši u obzir sve gore navedeno, jedini pravilan i ispravan zaključak može biti jedino sledeći:
Bibli brate, naravno da si ti (opet) u pravu. To više niko na ovom forumu ne spori.
Doduše, mi ostali, "nedovoljno edukovani" i "zadojeni pritkoumnim antiamerikanizmom" ponekad se zanesemo, pa krenemo u juridistička objašnjavanja, sa kojima, očigledno, pojma nemamo. No, zato si ti tu da nas ispraviš i poraziš.
Amen.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Blagodarim na velikodušno pruženoj prilici ya urnisanje, dragi moj g. Aleksey. Znate, isterivati stvari na čistac uistinu znači i blaženo živeti. A i Vi ćete, za nadati se je, konačno nešto i naučiti iz anglosaksonskog prava.
Ponajpre ćete morati da se suočite sa činjenicom da je precedent Sanchez-Llamas v. Oregon mandatorni precedent, tj. da predstavlja normu koja će biti obavezna za sve buduće slučajeve. Budući da će eventualna žalba na donetu presudu američkog suda (a pozivanjem na kršenje Bečke konvencije) biti podneta na rešavanje nadležnoj sudskoj instanci u ovoj, 2011. godini, ma koji sud u SAD moraće da odlučuje na osnovu pomenutog mandatornog precedenta Vrhovnog Suda SAD, a koji je za njega obavezan.
U prevodu – g. Avram Nika & Njegovi Pravni Prijatelji su ga definitivno ugasili na predstojećem procesu. Sud će morati da presuđuje po navedenom precedentu.
Ono, što me, međutim čudi jeste Vaša posvemašnja nesposobnost da uvidite činjenicu da precedent ustanovljen slučajem Sanchez-Llamas v. Oregon uopšte ne predstavlja prvi slučaj odlučivanja po primogenituri tzv. Supremativne Klauzule Ustava SAD.Član VI St. 2 Ustava SAD, naime uspostavlja direktnu hijerarhiju precedencije. Tekst istog u originalu glasi:
“This Constitution, and the Laws of the United States which shall be made in pursuance thereof; and all treaties made, or which shall be made, under the authority of the United States, shall be the supreme law of the land; and the judges in every state shall be bound thereby, anything in the constitution or laws of any state to the contrary notwithstanding.”
Hijerarhija precedencije, je stoga, dragi moj g. Aleksey, sledeća:
1) This Constitution (Ovaj Ustav);
2) The Laws of the United States which shall be made in pursuance thereof (Zakoni SAD koji će po osnovu njega biti načinjeni)
3) And all treaties made, or which shall be made, under the authority of the United States (I svi ugovori načinjeni, ili koji će biti načinjeni, pod autoritetom SAD).
Needukovana laprdala koja pretenduju da poznaju pravni sistem SAD biće prijatno iznenađena spoznajom da američki Zakoni imaju supremaciju nad međunarodnim ugovorima u koje, hvala Svevišnjemu, spada i narečena Bečka konvencija. Koja je, uzgred budi rečeno, doneta u sasvim druge svrhe.
A sad i jedno pitanje za Vas. Kao što rekoh, presuda Vrhovnog suda u slučaju Sanchez-Llamas uopšte ne predstavlja prvi već poslednji slučaj potvrde prethodno predstavljenog američkog ustavnog rešenja. Znate li za ranije presude Vrhovnog Suda SAD koje ga takođe potvrđuju (počev od, verovali ili ne, 1829. godine)?
Prilikom davanja odgovora možete da uložite i Kviska.
Znate, tek da vidite da su mandatorni precedenti koji derogiraju aplikabilnost Bečke konvencije zapravo postojali kao validna i obavezujuća normativna izvorišta čak i u trenutku samog činjenja i procesuiranja zlodela narečenog gospodina rumunjskoga podrijetla.
"Nika stated that in Romania, his country of origin…". Moja prevodilačka služba (ako ne laže) kaže da ovo znači: "Nika je izjavio da u Rumuniji, zemlji iz koje potiče..."
Drugim rečima, rodio se u Rumuniji? Divno. Znači da garantovano ima rumunsko državljanstvo.
Obnovi malo naš dijalog u vezi državljanstva, kako se to, po defaultu, stiče naše državljanstvo?
Prethodno Vi pogledajte da li se i kako se gubi Rumunsko državljanstvo. Za Amerikance je upravo to primarno pitanje. Znate, problem dvojnog državljanstva o kojem smo, očito uzaludno, već diskutovali.
Savezna Republika Jugoslavija je proglašena 27.04.1992. godine, dakle daaavno pre ubistva i presude. Ista je bila pravni sledbenik SFRJ, to je Teletabisima i te kako bilo poznato (ili bi im trebalo biti poznato, jer su imali i zvanične susrete za tom državom)
Ju, ju, ju! Koje flagrantno nepoznavanje relevantne pravne materije! Ta tome se od Vas zaista nisam nadao, dragi moj g. Aleksey. Ta zar je moguće da Vi ne znate da je jednoglasno donetom Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN br. 777 od 19. septembra 1992, a koja je potvrđena sledstvenom odlukom Generalne Skupštine UN!) poništena Rezolucija 757 o statusu Savezne Republike Jugoslavije kao naslednice SFRJ?
sudija Džim Hadersti, koji je obrazložio mišljenje većine sudija – članova veća, napisao je "...da nije jasno kako bi konzulat mogao da pomogne Niki, ako je jasno dokazano da se radi o smišljenom ubistvu")
A gde je tu on izrekom rekao da je trebalo obavestiti konzulat? U pređašnjoj rečenici imenovani to ni jednom jedinom rečju ne pominje.
No, zato si ti tu da nas ispraviš i poraziš.
Hvala Vam na komplimentu. Uvek smo na usluzi potrebitima. Kojih je, slava Svevišnjem, podosta.
Ovo što ti ovde pokušavaš da uradiš više nisu lapsusi ili previdi, već svesno izvrtanje činjenica i pokušaji podmetanja putem zamene teza (Ovo predstavlja samo malo lepše formulisanu dijagnozu koju je Branko već daaaavno postavio za tvoj način vođenja "diskusija" na Forumu).
Mislim da nije fazon da to radiš na ovom Forumu. Ne zbog mene lično (znaš da mene ne možeš ovim iznervirati, je sa sa time susrećem svakodnevno), već zbog onih koji ovo čitaju i koje, ovakvim tvojim vođenjem "diskusija" svesno možeš dovesti u zabludu, samo da postigao neki svoj cilj.
Da zlo bude veće, dovešće ih u zabludu upravo čovek koji uporno insistira na činjenicama i preciznosti, sve do "sedamnaeste decimale".
Samo par primera iz zadnjeg posta:
1. Navod da će žalba sa pozivom na povredu Bečke konvencije biti podneta tek ove 2011. godine je čista (tvoja) izmišljotina.I to svesno istavljena.
Na ovu povredu su se žalioci pozivali još u žalbi na prvostepenu presudu iz 1997. godine. Razmisli malo: Zašto bi inače citirani sudija u odluci po žalbi uopšte spominjao konzulat i slično, ako to niko nije pominjao u žalbi !?!?!
2. "Nika je izjavio da u Rumuniji, zemlji iz koje potiče...". U vezi ovoga ja napisah da nam to ne govori o državljanstvu, već da ima veze "...eventualno sa mestom rođenja, mestom iz kog je doputovao u USA ili nešto slično."
Ti mi na to odgovori - "Drugim rečima, rodio se u Rumuniji?"
Ovo nije jezička nepreciznost, već svesno izvrtanje smisla i značenja tuđih reči (svi znamo iz kog razloga)
3. Nakon (tvog) tumačenja moje izjave da se Nika rodio u RUmuniji, ti nastavljaš: "Divno. Znači da garantovano ima rumunsko državljanstvo"
Biće da neko od nas dvoje (najverovatnije ja) ne znamo kako treba koristiti reč "garantovano", jer iz ovoga tvoga proizilazi da je sam čin rođenja u Rumuniji dovoljan da se stekne njihovo državljanstvo.
Na tvoju nesreću, njihovi propisi, pored rođenja, traže i da je MINIMUM jedan od roditelja rumunski državljanin. (vidi tačku 13. na http://www.migrantservicecentres.org/us ... NIA_me.pdf - Piše sve na srpskom, nema mogućnosti da različito prevodimo istu stvar).
4. Pokušaj podmetanja rezolucije UN u ovu našu diskusiju je, ipak, nešto što je daleeeko daleeeko "ispod pojasa", barem za tvoje intelektualne sposobnosti.
Link na koji se tako ponosno pozivaš u prilog tvoje tvrdnje govori da SRJ ne može automatski nastaviti da bude članica UN kao pravni sledbenik SFRJ. Ja nisam govorio kada je SRJ postala članica UN (mada je tebi ovo i te kako bilo poznato, još daaavno pre nego što si napisao odgovor)
S obzirom na tvoje nesporne prevodilačke sposobnosti, ni ovo ti ne mogu pripisati u lapsus ili previd.
- o -
I, konačno, shvati već jednom: izvrtanje smisla tuđih reči, zamena teza, skretanje sa teme i slične "veštine" su nešto sa čime se svakodnevno susrećem u svom poslu. Stoga mi je i "radar" malo više nego prosečnom čoveku "podešen" za prepoznavanje takvih stvari.
Drugim rečima: možda kod nekog takav način vođenja diskusija "pali", ali sa mnom to nemoj pokušavati. To kod mene teško da može da prođe.
Ali zato neke druge može dovesti u zabludu.
Ende (bar što se mene tiče).
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Formulišući pitanje pravednosti na početku prve knjige „Države”, Platon je, definišući pojam Δικαιοσύνη, kao primarne i finalne osnovice pravde i pravičnosti rekao (Republika, 331c) da se ona „...jednostavno sastoji u tome da se kaže istina i da svakome vratimo ono što smo od njega i dobili.”
Pa da postupiomo onda u zavetnom duhu Helade.
Ovo što ti ovde pokušavaš da uradiš više nisu lapsusi ili previdi, već svesno izvrtanje činjenica i pokušaji podmetanja putem zamene teza.
Stvarno? Pa da vidimo onda ko ovde podmeće kome.
Navod da će žalba sa pozivom na povredu Bečke konvencije biti podneta tek ove 2011. godine je čista (tvoja) izmišljotina. I to svesno istavljena.
Ma nemojte? A moju izmišljotinu pak anonsira kao vest jedan United Press International? Evo Vam je u originalu:
RENO, Nev., Aug. 16 (UPI) -- The Serbian government has appealed to a U.S. court to spare the life of a Serbian citizen currently facing execution in Nevada, officials said.
U prevodu (namenjenom eventualnim nepoznavaocima engleskog jezika u koje Vi ne spadate): Srpska vlada se žalila sudu SAD da bi poštedela život građanina Srbije…
Tvrdite li i nadalje da sam bezočno izmislio vest o tome da će Republika Srbija ove, 2011. godine, podneti žalbu američkom sudu? Ili je možda pređašnji anons samo posledica Vaše žaljenja vredne neobaveštenosti koju iz nepoznatih razloga stalno proglašavate za vrlinu?
Na tvoju nesreću, njihovi propisi, pored rođenja, traže i da je MINIMUM jedan od roditelja rumunski državljanin. (vidi...
U pravu ste, gospodine Aleksej. Po trenutno važećem Zakonu br. 21 koji je donet 1991. zaista je potrebno da je makar jedan od roditelja rumunski državljanin.
Nema problema. Ius Sanguinis zapravo ide nama na ruku. Budite tako dobri pa nam predočite materijale koji se tiču državljanstva njegovih roditelja (jednog ili oba). Ja imam izjavu koju je u svojoj ličnoj web-prezentaciji Avram Vineto Nika prezentovao: „I'm of Romanian-Yugoslavian descent and came to America in 1989… (Ja sam Jugoslovensko-Rumunskog porekla i došao sam u Ameriku 1989...)
Izvor navedene tvrdnje imenovanog subjekta je ovde:
Pa da raspravimo već jednom za svagda pitanje njegovog faktičkog državljanstva.
Ti mi na to odgovori - "Drugim rečima, rodio se u Rumuniji?"
Ovo nije jezička nepreciznost, već svesno izvrtanje smisla i značenja tuđih reči (svi znamo iz kog razloga)
Nisam Vam odgovorio. Upitao sam Vas. Na kraju rečenice stoji upitnik. Njega ste prevideli? Ili Vam možda ne odgovara da ga uočite?
Pokušaj podmetanja rezolucije UN u ovu našu diskusiju je, ipak, nešto što je daleeeko daleeeko "ispod pojasa", barem za tvoje intelektualne sposobnosti.
Link na koji se tako ponosno pozivaš u prilog tvoje tvrdnje govori da SRJ ne može automatski nastaviti da bude članica UN kao pravni sledbenik SFRJ. Ja nisam govorio kada je SRJ postala članica UN (mada je tebi ovo i te kako bilo poznato, još daaavno pre nego što si napisao odgovor)
Ispod pojasa je Vaš žalosni pokušaj da zabašurite činjenicu da Savezna Republika Jugoslavija kao novonastali pravni subjekt nije mogla da stupi u prava i obaveze koje je prethodno imao drugi pravni subjekat (SFRJ).[/b]
A to je suština sukcesije u pravu.
Pomenutom rezolucijom je jasno rečeno da SRJ nije pravni sledbenik SFRJ.Štaviše, Vi ste očito zaboravili i da je Savezna Republika Jugoslavija bila 1992. Rezolucijom Generalne Skupštine UN (A/RES/47/1 takođe suspendovana i iz članstva u Generalnoj Skupštini UN. Ne brinite, sačuvalo se i to pismeno. Čitajte ga u originalu:
Ili možda želite da tvrdite da gubljenje sukcesornog statusa SRJ kao aktivne članice u Generalnoj skupštini UN zapravo predstavlja egzemplar potpune statusno-pravne sukcesije SRJ u odnosu na SFRJ?
U Pravu to neće proći. Potkomitet za sukcesiju država i vlada UN je još 1974. razradio do detalja ovo pitanje. I to u tri intrigantne praven oblasti:
a) sukcesija u odnosu na ugovore;
b) sukcesija u odnosu na pitanja van ugovora;
c) sukcesija u odnosu na članstvo u međunarodnim organizacijama.
Predstavljaće mi zadovoljstvo da Vam objasnim materiju. Iznenadićete se šta gubljenje statusa članice Generalne Asambleje sa sobom nosi.
A da stvar bude još gora, izgleda da za sukcesorne odredbe zna čak i okružni tužilac g. Dik Gamik (Dick Gammick) koji je izrekao jednu jako intrigantnu stvar. Poimenično da nije postojao konzulat kojega bi trebalo informisati pošto se Jugoslavija u to vreme raspala.
Biće jamačno divota kada se od State Department-a bude zatražio oficijelni izveštaj o pravnom statusu diplomatsko-konzularnih predstavništava Jugoslavije u SAD u navedenom vremenskom periodu.
Apropo: Intrigantno je Vaše gromoglasno ćutanje o Supremativnoj Klauzuli američkog Ustava i po njenom osnovu donetih mandatornih precedenata Vrhovnog Suda. Biće da je ista problematična pošto je doneta pre 1994, te stoga izrazito nepovoljna po uvaženog gospodina koji je zverski ubio čoveka koji se zaustavio da bi pokušao da mu pomogne.
Stoga mi za kraj, a isključivo zarad dugogodišnjeg, bezmalo 27 godina dugog poznanstva, dopustite da Vam uputim jedno lično intonirano, ali uistinu suštinski predmetno usmereno pitanje.
Kakav bi bio Vaš stav spram eventualnog s moje strane učinjenog formalnog–pravnog zahteva za aplikaciju diskriminatornog procesnog revizionog preferencijala spram izvesnog Roma nedefinisanog, zagranično rumunskog/kombinovano domicilnog-rumunski zagraničnoga porekla, a koji je gvozdenom ćuskijom razmrskao glavu Vašem rođenom bratu, te potom ispalio dodatno i metak u već terminalno devastiranu glavu imenovane osobe (Vašega rođenoga brata, advokata, oca porodice i uglednog člana jedne socijalne zajednice), a koja je pak svoje vozilo zaustavila samo zarad toga da bi pomogla u razrešenju kvara na automobilu moga inače ekstremno uglednoga klijenta?
Pridržavam si pravo da sa normativno-etičkog aspekta evaluiram Vaš odgovor.
Do zaslužene i na pravu i etici potpuno utemeljene egzekucije narečenoga gada u ljudskome obličju ovo pitanje za mene pak ostaje potpuno otvoreno.
Pariz -- Jedna osoba je poginula, četiri su povređene u eksploziji u nuklearnom postrojenju Markul na jugu Francuske. Mediji spekulišu da postoji opasnost od radijacije.
Francuska Uprava za nuklearnu bezbednost je saopštila da nema aktivnih reaktora.
Peć koja je danas eksplodirala je služila za "topljenje radioaktivnog otpada niske i veoma niske aktivnosti", saopštila je ta Uprava.
Pozivajući se na izveštaje sa mesta eksplozije, "Figaro" prenosi da postoji opasnost od radioaktivnog zračenja nakon eksplozije koja se desila u odeljenju za skladištenje radioaktivnog goriva. Nuklearno postrojenje se nalazi u regionu Gard na jugu Francuske, blizu mediteranske obale.
Tamo se proizvodi gorivo od mešanih oksida (MOX) kojim se reciklira plutonijum iz nuklearnog naoružanja.
Centar za preradu starog nuklearnog materijala pripada energetskom gigantu EDF.
Portparol Francuske komisije za atomsku energiju je rekao da za sada nije bilo radijacije, ali su preduzete mere predostrožnosti.
Mesto je obezbeđeno zbog rizika od radioaktivnosti, precizirali su vatrogasci, koji nisu mogli da kažu da li ima žrtava u toj nesreći.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Nije protivu Turaka, već protivu domaćih gluposti. No zaludu...
A što se pak eksplozije u Markulu tiče, ne berite brigu - nikakve štete naneti Vam ona neće. Suprotno raširenim glasinama, uzrok eksplozije bila je nehomogena šarža u jednoj od dve peći za topljenje niskokonatminiranih metalnih otpadaka (ventili, pumpe i ručni alat), a koja je uslovila potonje izlivanje rastopljenog metala i time izazvala manji požar u samoj hali, koja je, međutim, zahvaljujući brzoj reakciji automatskog protivpožarnog sistema ostala netaknuta, a automatika je takođe zaustavila i sam proces pretapanja u obe peći koje su bile u pogonu.
Niko od povređenih u nesreći nije pretrpeo radilošku kontaminaciju, a merenja van zgrade nisu pokazala ni najmanji znak radioaktivnosti.
U poređenju sa Fukušimom, ovaj žaljenja vredan incident (u peć za topljenje metala je najverovatnije usled nepažnje rukovaoca dospeo i plastični materijal!) je savršeno bezopasan kako po neposrednu okolinu postrojenja, tako i po vascelu planetu.
Sjedinjene Američke Države pozvale su svoje državljane da odmah napuste Siriju, ističući da negativan stav prema strancima u toj zemlji postaje sve izraženiji.
Američki Stejt department apelovao je juče na državljane SAD da napuste Siriju dok je još moguć komercijalni saobraćaj. "Imajući u vidu nesigurnost i trenutno nasilje, američkim državljanima koji moraju da ostanu u Siriji se savetuje da što manje putuju po zemlji", naveo je u saopštenju Stejt department. Stejt department je, takođe, savetovao onim državljanima koji su planirali da otputuju u Siriju da takve planove odlože.
Sirijski režim pokušava silom da uguši šestomesečnu pobunu, a u nasilju je dosad poginulo oko 2.600 ljudi.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
