Igor Bojović - Baš Čelik

[branko]

Igor Bojović

BAŠ ČELIK

junački mjuzikl

Komad je rađen prema istinitim događajima iz "Baš Čelika", "Čudotvornog mača" i drugih bajki.
LICA s lica i iz profila:
CAR PRESVETLI, otac Jefimijin, s lica -- čangrizalo sklono kockanju, iz profila -- pošteni vladar Carstva svekolikog;
ILIJA STARAC, slepi Nebojšin deda, s lica dvorski mudrac sumnjivih kvalifikacija, omiljena izreka: " U se, na se i poda se", iz profila -- starina dobrog srca i britke pameti;
JEFIMIJA PRINCEZA, princeza s obe strane!
OGNJILO, Nebojšin rođak, pokvarenjak, jednom rečju vaška!
BAŠ ČELIK, tiranin velik, zlo okivano i raskivano i s lica i iz profila;
NEBOJŠA PASTIR, čestiti junak ove priče, s lica -- oličenje dobrote i čvrstog ljudskog karaktera, iz profila -- lakoveran i naivan;
DIV NOSONJA,
Baš Čelikovi divovi, glupi -- kako god okreneš;
DIV TRBONJA,
ZANOSNE VILE sa jezera vilinskoga; da je tada za to škole postojalo zvale bi se balerine.
PROTIČE U VREMENA DAVNA.
Protok 1.
KOCKARSKE SKLONOSTI CARA PRESVETLOGA
(Dvori cara presvetloga. Na sredini je veliki sto. Za stolom Car i Ilija starac igraju karte.)
ILIJA STARAC: Daklem mis'o prva glasi: "Vuk dlaku menja, ali ćud nikada". Mis'o druga po stolu se vrti: "Zlatna reč i gvozdena vrata otvara".
CAR PRESVETLI: A mis'o treća?
ILIJA STARAC: Mis'o treća duboka ko vreća: "Ko se mača laća od mača i plaća!"
Car zavrti glavom.
CAR PRESVETLI: O, Ilija starče, moj dvorski mudrače, zar samo tri misli ulažeš naspram moja tri od zlata dukata?
ILIJA STARAC: Svak' se češe gde ga ponajviše svrbi.
CAR PRESVETLI: More, nisu tu meni čista posla. Ti za moje dukate možeš svilu i kadifu nabaviti, a šta ja siromašak kukavni da radim sa tvojim umnim mislima?
ILIJA STARAC: Kroz dela ih primeni, nek' ti kao nauk služe u trenucima iskušenja životnih.
CAR PRESVETLI: Ali te su misli svima dostupne. Ko god hoće uzeti ih može!
ILIJA STARAC: Samo retki primenit' ih znaju. O, presvetli care, veruj, da je drugačije, ove priče bilo ne bi.
CAR PRESVETLI: Ajd' neka ti bude. Od kad je naš vekovni neprijatelj surovi Baš Čelik u okovima bar dukata imam. Kolike ćeš karte?
ILIJA STARAC: Tri pa jednu.
CAR PRESVETLI: I kažeš, tvoj unuk, onaj čestiti pastir Nebojša hoće moju kćer Jefimiju princezu izozbilje da zaprosi.
ILIJA STARAC: Moj unuk, presvetli care, ništa kobajagi ne radi.
CAR PRESVETLI: Ali, ona je Ognjilu obećana.
ILIJA STARAC: Onom leptiriću šareniću? Onoj ulizici preispoljnoj? Onom pokvarenjaku što ne bira način da do cilja dođe? Koliko je meni do uma doprlo ona Ognjila neće, a ti je voliš ko što život voliš te joj ništa odbiti ne možeš.
CAR PRESVETLI: Vaistinu tako je. Ama da l' će i Nebojšu hteti? Ta, on je ipak, običan pastir. Nego, je li on njoj kakvog dara pripremio?
ILIJA STARAC: Ovcu kojoj zlatno runo raste.
CAR PRESVETLI: (Obradovan.) Zlatno runo? A rađa li ta ovca i zlatnu jagnjad?
ILIJA STARAC: Po troje odjednom.
CAR PRESVETLI: Ako je tako, Ilija starče, možda će se tvoj unuk svideti Jefimiji princezi. Sve u svemu poklon je zanimljiv i...
ILIJA STARAC: Rano si se poradovao, o presvetli care. Moj je unuk stado izgubio, pa sad obilazi šumu, sve u nadi da će runo za princezu naći.
CAR PRESVETLI: Je l'? A tako znači. Pokaži karte! Pik il' karo?
ILIJA STARAC: Pokaži ti! Herc il' tref?
CAR PRESVETLI: Na licu ti vidim blef!
ILIJA STARAC: Var'o si me zabadava!
CAR PRESVETLI: Vadi keca iz rukava!
ILIJA STARAC: Jarče jedan carski, hteo si mudre misli na kvarno da dobiješ!
CAR PRESVETLI: Matori prevarantu jedan, dopadaju ti se moji od zlata dukati, je li? Da nisi tako mudar, dao bih da te okuju baš kao ljutog Baš Čelika!
ILIJA STARAC: More, da nemaš tu krunu na glavi, sad bih ti očupao tu jareću bradicu, i iscepao na komade taj šareni ogrtač što se u njemu ko' paun šepuriš! Straža! Drž'te me, zgromiću ga!
CAR PRESVETLI: Drž'te mene! Napraviću palačinku od njega, ako me ne sprečite! (Ulazi Jefimija princeza.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Tata, obećao si da se više nećeš kockati i tući sa mudrim čika Ilijom.
CAR PRESVETLI: Jefimijice, dušo tatina, samo smo seli da odigramo jednu partijicu, onako našte srca, sabajle pred doručak. I ne bih se ja sa njim svađao, ali tvoj prepametni čika Ilija je (Pobesni.) jedan običan prevarant! (Unese se Iliji u lice.) Šta će tvoj unuk pokloniti mojoj Jefimiji princezi kad je zlatno runo izgubio?
ILIJA STARAC: Lepe reči.
(Car jedva suzdržava bes. Krišom od princeze mune Iliju u rebra. Govori mu prigušeno, trudeći se da ga princeza ne čuje.)
CAR PRESVETLI: Ha, ha, ha. Ti si najgluplji mudrac na svetu! Hi, hi, hi, pući ću od smeha. Stvarno misliš da će joj se dopasti zarad lepih reči?
JEFIMIJA PRINCEZA: Dopasti rad lepih reči? Da li ja to dobro čujem, neko će doći da me prosi.
CAR PRESVETLI: Jest', kćeri, samo taj dukata ne nudi.
JEFIMIJA PRINCEZA: Nije sve u dukatima, o presvetli oče. Pare ljude kvare.
CAR PRESVETLI: Je li te to on naučio?
ILIJA STARAC: Molim, ja sam mudrac i ja samo radim svoj posao.
CAR PRESVETLI: Dete mi kvariš, prevarantu nijedan!
JEFIMIJA PRINCEZA: Oče!
CAR PRESVETLI: Izvini, kćeri. Od njegovih mudrolija krv mi se uzburka pa gubim kontrolu nad ponašanjem svojim i...
JEFIMIJA PRINCEZA: Odoh hitro da se za taj grandiozni čin pripremim. Oče, naredite kazandžijama da podlože kotlove i vodu ugreju i pošaljite sluškinje da mi nokte podseku...
CAR PRESVETLI: Ali, kćeri...
JEFIMIJA PRINCEZA: ...frizere da mi sjajne vlasi po poslednjoj modi u red dovedu...
CAR PRESVETLI: ...Kćeri, da ti kažem...
JEFIMIJA PRINCEZA: Ni reči više, oče! (Zaneseno.) Konačno prosac! Ko čeka taj i dočeka! Biće da je neki princ očiju garavih na belome hatu! (Odjuri u sobu.)
CAR PRESVETLI: Bože Savaote, što me kažnjavaš! Ne smem ni da joj kažem ko će da je prosi. I to mašućih ruku, sa lepim rečima!
ILIJA STARAC: O, presvetli care, "lepe reči i gvozdena vrata otvaraju!" (Peva song o lepim rečima.)
ILIJA STARAC: Ako neko nekad hoće
u dobru da nas spreči,
mesto svađe darujmo mu
samo lepe reči!
Jer i dušu ogrezlu
od zla znajte, leči,
malo nežnih pogleda,
malo lepih reči.
(Kraj songa. Car pobesni. Krevelji se, rugajući se Samuilu starcu.)
CAR PRESVETLI: Lepe reči, lepe reči! Koga ti, matori prevarantu, zaluđuješ tvojim mirnodopskim idejama! Kome prodaješ kuglice za klikere! E sad mi te je dosta! Pik il' karo?
ILIJA STARAC: Herc il' tref?
CAR PRESVETLI: Na licu ti vidim blef!
ILIJA STARAC: Vadi keca iz rukava!
CAR PRESVETLI: Var'o si me zabadava!
ILIJA STARAC: More, kome ti to, jarče jedan carski!
CAR PRESVETLI: Videćeš ti čija ovca zlatnu vunu prede. Evo ti! (Udari ga. Ilija uzvrati udarac.)
ILIJA STARAC: Evo i tebi!
(Besomučno se potuku. Gađaju se svim što im se pri ruci nađe. Polete šerpe i tanjiri, jedna cipela i jedno žezlo carsko.)
Protok 2.
VUK DLAKU MENJA ili ZLO JE OPET NA SLOBODI
(Šuma neka daleka. U šumi proplanak, na proplanku izvor hladan, kraj izvora žbunje. Iz žbunja se čuje potmulo ječanje. Proplankom, dostojanstveno prođe braon-zelen s rogovima jelen. Za njim zec protrči. Zacvrkuću ptice. Prhnu krilima i odlete. Ječanje utihne. Hodajući na prstima, kao kakav baletan, pojavljuje se Ognjilo. Vrhovima prstiju, kao da se plaši da će ih polomiti ako jače stegne, drži nategnut luk i strelu. Kosa mu se zalizana presijava. Kao poplašen osvrće se oko sebe.)
OGNJILO: Korak levo, a dva desno,
zeca lovi Ognjen vrag...
(Osvrne se oko sebe. Potom odahne i popravi frizuru. Nastavi dalje. Dok hoda zanosi kukovima. Podseća na tetu.)
OGNJILO: Zemlju njušim sasvim svesno,
Ognjen lovac prati trag...
Uh, al' se bojim. Koji me andrak terao da idem ovako daleko od kuće! Svi znaju da su šume pune raznovrsnih ala i bauka, a ja zapeo u lov pa u lov! K'o da je lov sve na svetu! More, da Jefimija princeza ne voli zeca pečenoga u paradajz sosu, ne bih ja mrdnuo iza peći. Uh, ma sve mi se čini ko' da čujem nekakvo ječanje... Dobro reče Ilija starac -- u strahu su velike uši.
(Iza njegovih leđa zaklepeću ptice. Ognjilo poplašen skoči. Sa druge strane hukne sova. Zagrmi. Seva i zemlja se trese. Ognjilo se, prestravljen, osvrće oko sebe.)
OGNJILO: Brrrrr! Bežim ja u žbunje!
(Potrči prema žbunju. Iz žbunja se začuje jeziv urlik.)
BAŠ ČELIK: Vodeeeeee! Vodeeeee, avaj, vodeeeee!
(Ognjilo potrči koliko ga noge nose.)
OGNJILO: Jao majko moja, bežim ja na drvo!
(Ognjilo se popenje na drvo. Posle nekoliko trenutaka urlik utihne. Sa drugog kraja se začuju zvonki zvuci pastirske frule. Neko počne da dovikuje.)
NEKO: (Iz šume.) Ehej, ohooooj,
da l' vas ima, da l' me neko čuje,
od udara groma i oluje.
(Pojavi se Neko. Neko je pastir Nebojša. Osvrće se tražeći izgubljeno stado. Kosa mu je raščupana, a na sebi ima kožuh.)
NEBOJŠA PASTIR: Eheeej, ohoooj,
ima l' čemu pastir da se nada,
ima l' igde moga izgubljenog stada!
(Ognjilo plašljivo proviri iz krošnje stoletnjega hrasta.)
OGNJILO: Ju, kakav grubijan. Ko li to ide? Ala je ovde učestao promet, ko na stanici kočijaškoj.
(Nebojša ponovo zasvira. Ognjilo padne s drveta i počne da igra. Nebojša prestane da svira. Ne primećuje Ognjila.)
OGNJILO: Ah, to je onaj pastir Nebojša što čarajuće svira. Kako on u sviralu dune tako svi zaigraju. Odoh ja opet na drvo. Ako me ugleda zvaće da mu, ko' ispomoć, stado tražim.
(Ognjilo se ponovo zavuče u krošnju drveta..)
NEBOJŠA: Eheeej, je li neko video moju ovcu sa zlatnim runom? Je l' nije?
(Publika reaguje.)
NEBOJŠA: To sam runo pripremio Jefimiji na dar, jer...
(Peva song.)
NEBOJŠA: U tom runu ko u žbunu
tajna je života,
ko ga ima njemu blago,
njemu i divota!
(Ognjilo proviri iz krošnje drveta.)
OGNJILO: Slušaj skota!
Jefimija i meni prija,
na nju, eto, mislim i ja!
(Peva song.)
OGNJILO: Jer dok beše dete
od godinu dana
Jefimija je meni
čvrsto obećana!
Kraj songa.
OGNJILO: Sad ću da ga sredim, da se ratosiljam bede konkurentske! O, Nebojšaaa!
NEBOJŠA: Gle! Rođače Ognjilo! Otkud ti u šumi ovoj mračnoj i dalekoj?
OGNJILO: Eto, malo izašao u šetnju da nove opanke razgazim. Silnih sam ih dukata platio, a opet me jednako žuljaju i po tabanima podbijaju, pa ko rekoh...
NEBOJŠA: Pobogu rođače Ognjilo, a šta radiš tamo po drveću?
OGNJILO: Pejzaže razgledam. Ti znaš da sam ja ljubitelj lepih umetnosti, a odozgo sva su brda na mrtvu prirodu nalik. I diveć' se tako delima iste ugledah...
NEBOJŠA: Ugleda?
OGNJILO: Tvoje stado i u njemu ovcu zlatorunu!
NEBOJŠA: Moje stado? Reći ćeš mi gde je?
OGNJILO: Vrlo rado! Tamo, u onom, kraj izvora, žbunju.
(Pokaže mu na žbun u kojem je okovani Baš Čelik. Nebojša krene prema žbunu.)
NEBOJŠA: Tamo?
OGNJILO: Po sred srede!
NEBOJŠA: O rođače, o Ognjilo, do neba ti hvala! Ovog trena idem da ih kući teram!
OGNJILO: Čekaj! Stani!
NEBOJŠA: Da čekam?
OGNJILO: Da ja malo pomaka načinim niz staze i bogaze.
NEBOJŠA: A zašto?
OGNJILO: Da se bolje iznenadiš. Ajd' u zdravlju, čestiti rođače!
(Ognjilo hitrim koracima nestane u nepoznatom pravcu. Nebojša zbunjeno gleda za njim.)
NEBOJŠA: Ko bi rekao da je ovaj Ognjilo takva duša od čoveka. A ja još smatrao da je rđav i pokvaren. Prosto mi dođe da se postidim rad' takvih misli klevetničkih. Reče u žbunju?
(Krene prema žbunju. Iz žbunja se začuje ječanje. Nebojša zastane.)
NEBOJŠA: Da l' se varam, neko ječi?
BAŠ ČELIK: Vodeeeeee, vodeeeeeeeee, vodeeeeeeee!
NEBOJŠA: Nešto čudno bleje ove moje ovce. Biće da se nisu dobro napasle i naplandovale.
(Nebojša polako razgrne žbunje. Iz žbunja iskoči okovani Baš Čelik. Grozomorno arlaukne. Nebojša odskoči u stranu. Baš Čelik padne na kolena i rasplače se.)
BAŠ ČELIK: Avaj, avaj ima l' reči koja bedu moju leči? Ne plaši se, o čobanine, ništa ti ne mogu! Nemam više snage zlo da činim. Pola veka okovan sam kraj studenca ovog.
Izvor voda protiče,
mene se ne dotiče,
a ja žedan uzdišem!
NEBOJŠA: Ja se zovem Nebojša
i ničeg se ne bojim,
već ja hrabro, zveri,
sad pred tobom stojim!
BAŠ ČELIK: Vodeeeee, vodeeeee, vodeeee!
Avaj, avaj, avaj,
vode meni davaj,
vodeeeee, vodeeeee, vodeeee!
NEBOJŠA: Ajde popij, kad si navalio!
(Nebojša doda Baš Čeliku svoju čuturicu. Ovaj je naiskap ispije. Uz silan prasak popuca mu trećina lanaca. Nebojša ustukne korak unazad.)
NEBOJŠA: Auuu, šta bi ovo iznebuha!
BAŠ ČELIK: Još, još, još! Vodeeeee, vodeeeee, vodeeeeee!
NEBOJŠA: Šta! Ni u stanju somnabulnom! Ko si ti kad ti izvor takvu snagu daje?
(Baš Čelik peva song.)
BAŠ ČELIK: Ja sam tiran
grozan, velik,
po imenu baš Baš Čelik!
Reći ću ti skoro prozno
osećam se sasvim grozno!
Za nedela raznorazna
stigla me je strašna kazna!
Kraj izvora hladne vodeeee,
uspeli su da me vežu,
korak jedan od slobodeeee,
okovi mi telo stežu,
NEBOJŠA: Nek' te sindžir češe
ako zao beše!
BAŠ ČELIK: Nekad bejah grozna zlica,
opak i naprasit,
negativni lik iz vica,
ceo svet me beše sit!
Ali nisam više, znaj,
zato vode meni daj,
da mukama dođe kraj,
avaj, pomagaj!
(Kraj songa.)
NEBOJŠA: Ne smem, zlo ćeš da širiš!
BAŠ ČELIK: Promenio sam se! Promenio sam se! Zašto mi ne veruješ? Zar nisam dovoljno kažnjen? Ja želim da pomažem ljudima, da im bude lepo što je meni ružno, da im bude veselo što je meni tužno!
NEBOJŠA: Ako zao nisi, a šta će ti onda kandže tolike?
BAŠ ČELIK: Njive da orem, žito da sejem! O, Nebojša, voliš li da živiš?
NEBOJŠA: Obožavam!
BAŠ ČELIK: Baš Čelik će onda
dobro da ti plati,
daj mi malo vode,
život ću ti dati!
NEBOJŠA: Život? More, sumnjiva mi je ta tvoja darežljivost nenadana, da ti tu nešto...
BAŠ ČELIK: Čobanine, poklonu se u zube ne gleda! Daj mi gutljaj jedan, dobro delo učini!
(Nebojša zahvati vrč vode sa izvora. Peva song.)
NEBOJŠA: Onaj samo
što život ne ceni,
sad bi mog'o
zameriti meni!
Dajuć' vode tebi,
život dajem sebi!
Deder ljuta zveri,
dobro se nažderi!
(Baš Čelik srčući i hlapćući naiskap ispije vrč vode. Uz varnice i prasak popuca mu i druga trećina lanaca. Istovremeno, Nebojšu obasja neka čudna, beličasta svetlost. Potom svetlost nestane. Baš Čelik zadovoljno kandžom obriše bradu niz koju mu curi voda. Peva.)
BAŠ ČELIK: Hanga, hanga,
haranga!
Još, još, još!
Sve što više pijem
žeđ se veća budi,
za još jednim vrčem
želudac mi žudi!
NEBOJŠA: Malo mačku glava goveđa! Osećam da zlo u tebi ko' bujica raste! Prosto trepti uzduž i popreko!
BAŠ ČELIK: O čobanine, ne greši dušu, još malo mi na volju učini, još kap jednu!
Poslušaj me, shvati,
Baš Čelik će
dobro da ti plati,
daj mi vode,
život ću ti dati!
NEBOJŠA: Još jedan život?
BAŠ ČELIK: S tri života sve činiti možeš! S tri života i carske kćeri će te hteti.
NEBOJŠA: I Jefimija princeza?
BAŠ ČELIK: S tri života tri pameti imaš. S tri pameti lakše ćeš joj prići! Daj mi vodeeee, ne oklevaj više!
NEBOJŠA: O, smiluj mi se gospode, ako sam ti grešan, rad ljubavi to činim.
(Nebojša zahvati vrč vode sa izvora. Peva song.)
NEBOJŠA: Samo onaj
što žudi da strada,
kao i ja ne bi
postupio sada!
Dajuć' vode tebi,
život dajem sebi!
Deder ljuta zveri,
dobro se nažderi!
(Baš Čelik srčući i hlapćući naiskap ispije vrč vode. Uz varnice i prasak popuca mu ostatak lanaca. Nebojšu ponovo obasja snop beličaste svetlosti. Baš Čelik zadovoljno kandžom obriše bradu niz koju mu curi voda. Grozno arlaukne i zapeva.)
BAŠ ČELIK: Hanga, hanga,
haranga!
Nek' sad čuju moji znanci,
ne stežu me više lanci!
Zlo je opet na slobodi,
zverski život će da vodi!
Slušaj ‘vamo,
slušaj dobro,
zelen bostan
sad si obr'o!
Daje se na znanje,
daje se na znanje!
Nisam zao više,
al' nisam ni manje!
Iz budžaka, ćorsokaka,
sa tavana, iz podruma,
ne smetnite nikad s uma,
i iz zemlje i sa neba,
Baš Čelik će da vas vreba!
NEBOJŠA: Da nas vreba?
BAŠ ČELIK: Uh, što volim da ne volim,
uh, što mrzim da ne mrzim,
uh, što hoću da te neću,
da ti kvarim mir i sreću!
Ja sam tiran grozan velik
po imenu baš Baš Čelik!
NEBOJŠA: Ja se zovem Nebojša,
i pastir sam mlad,
što ti vode dadoh,
već se kajem sad!
(Kraj songa.)
BAŠ ČELIK: Nema kajanja
posle napajanja!
Slušaj me sad dobro, lakoverni čobanine! Odoh ja da po svetu tražim vojsku svoju divovsku! Sazna li neko da si me oslobodio, strašna kazna će te stići!
NEBOJŠA: Obećao si da zlo činiti nećeš!
BAŠ ČELIK: Što je za tebe zlo za mene je dobro! Ha, ha, lakoverni čobanine!
(Baš Čelik peva song.)
BAŠ ČELIK: Znaj da posla imaš
s preispoljnim skotom,
oprosti se smesta
sa jednim životom.
U rečima ovim mojim
istina je sva,
s tri života možeš mnogo,
dosta su ti dva!
NEBOJŠA: Ali zašto?
BAŠ ČELIK: Tako treba!
NEBOJŠA: Ali čemu?
BAŠ ČELIK: Menjaj temu!
Opomene radi,
čobanine mladi!
(Baš Čelik digne kandže prema nebu. Zagrmi i bljesne munja. Zemlja zadrhti. Nebojša padne i ostane da leži. Baš Čelik opet zamahne prema nebu. Grmljavina utihne. Baš Čelik peva song.)
BAŠ ČELIK: Uskoro će cela zemlja
biti zgažen cvet,
jer odlazim po divove
da uništim svet!
Hanga, hanga,
haranga!
(Kraj songa. Baš Čelik digne ruke prema nebu. Zagrmi i zemlja se zatrese. Uz grozomoran smeh, Baš Čelik odlazi u nepoznatom pravcu. Grmljavina utihne. Zacvrkuću ptice. Iz šume se začuje glas Ilije starca. Traži Nebojšu dozivajući ga.)
ILIJA STARAC: O, Nebojšaaaaa! O, junačino dedinaaa! Gde si mi se mlađan zaturio! O, Nebojšaaaa!
(Ilija starac izađe na proplanak. Slepo pipa okolo. Spotakne se o Nebojšu koji leži.)
ILIJA STARAC: Nebojša! Uzdanice dedina, zanovetku cvete, što si mi se mlađan prevrnuo nauznak i popreko. Da mi te kakva munja sa nebesa opržila nije! Nebojša!
(Drmusa Nebojšu. Nebojša ne reaguje.)
ILIJA STARAC: A lepo sam te setovao da kad grmi pod drvećem skloništa ne tražiš! Malo vode možda će pomoći!
(Pljusne Nebojšu vodom sa izvora. Nebojša se promeškolji.)
ILIJA STARAC: Bogu hvala što mi mudrost podari pa se u trenu setih kako da mu život vratim.
(Pljusne Nebojšu još jednom. Nebojša se još više promeškolji.)
ILIJA STARAC: Treća sreća.
(Pljusne Nebojšu po treći put. Nebojša skoči na noge lagane.)
NEBOJŠA: Poplava! Poplava! Gde sam ja to! Šta mi se to zbiva?
ILIJA STARAC: Primiri se večiti nemire! U šumi si mračnoj i dalekoj.
NEBOJŠA: Ah, sad se svega sećam.
ILIJA STARAC: Ne beše te dugo, pa se zaputih da te potražim. Pričaj hitro, šta se dogodilo.
NEBOJŠA: Ovaj... ništa malo bejah umoran od traganja za runom zlatnim pa prilegoh da odmorim i...
ILIJA STARAC: Nisi ga pronašao?
NEBOJŠA: Nisam.
ILIJA STARAC: Gde ćeš sada na nogama bosim?
NEBOJŠA: Jefimiju da prosim.
ILIJA STARAC: Avaj, avaj,
reč utehe nemam,
par stihova bar,
jer to runo beše
za princezu dar.
Sad se nećeš oženiti
propala je stvar!
NEBOJŠA: Zar ljubav se krije
u ovaca stadu?
Da to tako nije
ja ne gubim nadu!
(Ilija starac počinje da peva song.)
ILIJA STARAC: Sačuvaj me bože,
čobanina luda,
umislio da će
za nj'ga da se uda
princeza što sjajni
biseri je krase!
O, žene vole zlato,
zlato vole, zna se!
NEBOJŠA: Lepa je ko sunce kada sviće,
ka njoj hitam na nogama bosim,
verujuć' da, ipak, moja biće,
ja joj srca iskre u grudima nosim.
ILIJA STARAC: Čobanine, stani, kud si kren'o,
sa nevoljom duša ti se bori,
zar ti ne znaš da ljubav je ko seno,
začas plane i začas izgori!
(Kraj songa.)
ILIJA STARAC: Ostar'o sam silno,
i tek korak jedan
deli me od groba,
al' se sećam dobro
da u moje doba...
(Pojavi se Ognjilo s vrećom prepunom blaga.)
OGNJILO: Dosta! Neka proba!
ILIJA STARAC: Gle Ognjila, bogatoga brata!
OGNJILO: Gle Nebojše, siromašnog svata!
NEBOJŠA: Zar ti nisi pomak načinio niz staze i bogaze?
OGNJILO: Krenuh, al' se vratih, da te priupitam za zdravlje junačko.
NEBOJŠA: E pa, pokazaću ti kakvo mi je zdravlje junačko, a zaključak sam izvuci!
(Nebojša jurne na Ognjila. Ilija ih razvađa.)
OGNJILO: Pusti me, ne tuci! Grubijane jedan od brda odvaljeni!
ILIJA STARAC: Smirite se, deco! Nemojte se tući.
(Razvadi ih. Ognjilo kroz suze izaziva.)
OGNJILO: Nikada ti Jefimija
neće biti data,
jer joj, evo, nosim,
celu oku zlata!
Čim u dvore njene
ovom čizmom stupim
zasuću je odmah
poklonima skupim!
Prijatelji moji,
manite se šale,
pored mene kod nje
šanse su vam male!
NEBOJŠA: To ćemo još videti!
OGNJILO: Nagvaždanja ovog
sada mi je dosta,
levi put je za vas,
desni meni osta!
ILIJA STARAC: Zbogom Ognjilo.
OGNJILO: Ne za dugo, već do dvora!
NEBOJŠA: Dobar stojim, biti mora!
(Ognjilo ode. Nebojša se, polazeći, pozdravlja sa starcem Ilijom.)
NEBOJŠA: Bolje je da ne znaš
šta se ovde zbija,
zato zbogom ostaj,
moj deda Ilija!
ILIJA STARAC: Nebojša!
NEBOJŠA: Zbogom ostaj, sad ka dvoru hitam!
(Nebojša ode. Ilija starac gleda za njim. Potom se obrati publici.)
ILIJA STARAC: Život bi bio dosadan,
i ne bi imao moć,
kada bi unapred znali
šta nose dan i noć!
Pa nek' se onda zbude
što se zbiti mora,
hajd'mo sada i mi,
do carskoga dvora!
(Ilija starac krene prema dvoru.)
Protok 3.
LEPE REČI PRED VRATIMA OD GVOŽĐA
(Dvori Cara presvetloga. Jefimija princeza ćilim veze. Ćilim veze -- pesmu otpojava.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Završila sam igricu,
sad konac stiže iglicu,
vezem ćilim za miraza,
jer tako mi mati kaza.
Igla veze sasvim sitno,
udaću se ja pod hitno!
Svome mužu biću žena
kada budem isprošena.
(Ulazi Car presvetli. Princeza ga, zanesena pesmom i poslom, ne primećuje. Car je, s čuđenjem, gleda.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Ja ću naći dobrog muža
da sigurnost meni pruža.
Prosiće me sa svih strana
jer sam lepo vaspitana!
(Car se nakašlje. Princeza ga tek onda primeti.)
CAR PRESVETLI: Dan vedrinom
još od zore poče!
JEFIMIJA PRINCEZA: Vaše visočanstvo, oče!
CAR PRESVETLI: Kad ti, kćeri, zapevaš, slavuji utihnu.
JEFIMIJA PRINCEZA: (Stidljivo.) Ja to tako samo prosce mamim.
CAR PRESVETLI: Pesmom mamiš, pitanjima umnim kući rasteruješ! More, to je maslo starca Ilije! Kad ga ščepam, pa ga se dočepam... Ah, puste želje, pusti snovi. Ništa mu ne mogu! On je mudar, a ja nejak!
(Pevaju song.)
CAR PRESVETLI: Bol me muči, silno slama,
a glava mi seda...
JEFIMIJA PRINCEZA: Jad i beda, jad i beda!
CAR PRESVETLI: Loše čujem, uši rastu,
oko moje jedva gleda...
JEFIMIJA PRINCEZA: Neizmerni,
jad i beda, jad i beda!
CAR PRESVETLI: Na oči mi pala tama,
a telo bi da se preda...
JEFIMIJA PRINCEZA: Nepojmljivi,
jad i beda, jad i beda!
(Dok song traje Jefimija ne prestaje da veze ćilim. Gotovo da i ne sluša oca.)
CAR PRESVETLI: Uskoro ću krenuti
prema onom svetu,
al' ću krunu svoju
ostaviti zetu.
(Kraj songa. Jefimija se prene iznenađena.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Zetu?
CAR PRESVETLI: Moja odluka je, na žalost, neopoziva. Najavljujem ti, kćeri, današnje prosce...
JEFIMIJA PRINCEZA: Prosce?
CAR PRESVETLI: Može biti oni odgovore prave na pitanja tvoja uputiti znadu. Pastir Nebojša i vojvoda Ognjilo!
(Uz zvuke fanfara ulaze Nebojša i Ognjilo. Ognjilo gurne Nebojšu u stranu da bi prvi stigao do princeze. Pred kolena klekne njena. Vadi darove iz vreće.)
OGNJILO: Ja sam doš'o da te prosim,
pa ti zlato silno nosim!
(Nabraja koje poklone je doneo.)
JEFIMIJA PRINCEZA: A ti, čobanine, kojim dobrom?
NEBOJŠA: Ja vas, gospo, jako cenim,
pa bih hteo da vas ženim!
JEFIMIJA PRINCEZA: A jesi li mi kakvog dara pripremio?
(Nebojša, krišom, iz pehara sa stola, izvadi buket cveća.)
NEBOJŠA: Cvetak svaki
iz buketa toga...
(Pruža princezi buket. Ona ga prezrivo pogleda.)
NEBOJŠA: ...jeste deo mene,
pozdrav srca moga!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ne hajem za zlato,
za srce još manje,
već kod mene prolaze
samo um i znanje!
(Ognjilo prekorno pogleda Cara presvetloga. Car ustane sa prestola i duboko se nakloni.)
CAR PRESVETLI: Premda reč kad dadem
da održim cenim,
nemoćan sam sada
pred rečima njenim.
(Car presvetli slegne ramenima, pokloni se, i ponovo sedne. Ognjilo tresne kapu o zemlju. Potom je brzo podigne i usiljeno se smeška, suzdržavajući bes. Nakloni se princezi.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Takmičenje jedno
nek' odluči sada
kome ću na svadbi
ja da budem mlada.
OGNJILO: U šta ćemo ciljati,
gde su naše mete?
JEFIMIJA PRINCEZA: Mesto strela neka
sad reči polete!
(Utrči Ilija starac. Zadihan je.)
ILIJA STARAC: Čekajte! To bez mene ne sme da počne!
JEFIMIJA PRINCEZA: Čika Ilija!
CAR PRESVETLI: Samo si nam ti još falio!
(Ilija starac sedne tik do cara. Car se, negodujući meškolji.)
ILIJA STARAC: De, nastavite, deco!
JEFIMIJA PRINCEZA: Da li ti, Ognjilo,
odgovorit' znadeš:
"Šta je najlepše
na svetu?"
OGNJILO: Ti, presvetla princezo,
što biseri te krase
na odelu čistom.
(Ilija starac se zadovoljno smeje. Car ga mune laktom u rebra. Ilija ućuti.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Ako ja sam
najlepša na svetu,
šta je najjače
na istom?
OGNJILO: Moć i snaga, Jefimijo, draga!
JEFIMIJA PRINCEZA: A šta bi moglo najoštrije biti?
OGNJILO: Britka sablja oca tvoga,
sablja britka sa ušima,
sablja koja oči ima,
sablja koja ne plaši se
ni vatre ni dima!
(Na svaki Ognjilov odgovor Ilija starac reaguje podsmehom. Princeza odmahne rukom Ognjilu.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Odgovori vaši,
premda višeznačni,
smatrajte da nisu
ni dobri ni tačni!
CAR PRESVETLI: Ali, kćeri...
ILIJA STARAC: (Ognjilu.) Tornjaj se, laskavče!
CAR PRESVETLI: Toliki dukati propadoše.
OGNJILO: Platićete mi za ovo!
(Uvređen sedne.)
JEFIMIJA PRINCEZA: I ta beda prođe!
A sad redak na vas,
čobanine dođe!
Šta je najoštrije na svetu?
NEBOJŠA: Istina, gospo!
(Samuilo poskoči od radosti.)
ILIJA STARAC: Bravo! Bravo!
(Car ga mune u rebra. Ilija sedne.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Oho, a šta je najlepše?
NEBOJŠA: Sloboda, jer zbog nje
život vredi dati!
ILIJA STARAC: Bravo! Moj unuk! Moja krv!
CAR PRESVETLI: Još sve nije gotovo, Ilija! Ne raduj se pre vremena!
JEFIMIJA PRINCEZA: E odgovor sledeći
znam da nećeš znati:
"Šta je najjače na svetu?"
(Nebojša se zamisli. Car počne da likuje.)
CAR PRESVETLI: Eto ne zna! Ne zna! Još nade ima za Ognjilove dukate!
(Ognjilo se zadovoljno nasmeši.)
NEBOJŠA: O tako mi i vatre i dima,
od ljubavi, gospo,
ničeg jačeg
na svetu ne ima!
ILIJA STARAC: Gotovo je gotovo! Samo moj je unuk junak ove priče!
JEFIMIJA PRINCEZA: Objavite oče,
kraljevstvu da znade
moja ruka ima
pastiru da se dade.
Ko u snu me srela
Amorova strela,
sad me vodi Nebojša,
dajem ti se cela!
CAR PRESVETLI: Tako mi poštenja
ovog carskog dvora,
reč smo dali, kćeri,
to se štovat' mora.
Daje se na znanje,
daje se na znanje!
Poziva se narod
na carsko venčanje!
OGNJILO: Zbogom care presvetli! Zbogom! Platićete mi za ovo, ne zvao se ja Ognjilo vojvoda!
(Ljutito digne nos. Vrckajući krene prema izlazu. U tom trenu sve se zatrese. Bljesne munja. Spolja se začuje Baš Čelikov glas.)
BAŠ ČELIK: Stojteee! Malo ste požurili! Venčanja neće biti!
Dolazi vam nezvan gost,
spuštajte mu smesta most!
NEBOJŠA: Ne otvarajte! To je Baš Čelik!
CAR PRESVETLI: Baš Čelik?
NEBOJŠA: Na prevaru me naveo da ga oslobodim. Tri života mi je podario. Jedan mi je odmah oduzeo!
CAR PRESVETLI: Bogme ću ti ja oduzeti druga dva, ako nas smesta bede ne ratosiljaš!
OGNJILO: Udaješ se za pogrešnog čoveka, o Jefimijo!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ko radi taj i greši, o Ognjilo!
NEBOJŠA: Reč vam dajem opet ću ga okovati!
OGNJILO: Platićete mi, sve ćete mi platiti!
(Ognjilo pritrči čekrku i spusti most. Preko mosta upadnu Baš Čelik i divovi Nosonja i Trbonja.)
BAŠ ČELIK: Nek' se sruše vaši snovi
mladoženja stiže novi!
JEFIMIJA PRINCEZA: Žalim, kasno! Već sam isprošena!
BAŠ ČELIK: Ho, ho, ho,
nisam doš'o da te prosim,
već sam doš'o da te nosim
feudalnom dvoru svome!
NEBOJŠA: E sad si ga prekardašio!
(Nebojša jurne na Baš Čelika. Divovi zgrabe Nebojšu.)
BAŠ ČELIK: Drž'te ga, glupi moji divovi. Bravo Nosonjo, bravo Trbonjo! Hanga, hanga!
(Divovi pevaju song.)
DIVOVI: Haranga!
Mi smo glupi divovi,
silna vojska velika
ljutoga Baš Čelika.
Omiljena naša meta
sva su dobra ovog sveta,
jer smo glupi kao peta,
jer smo glupi kao peta!
(Kraj songa. Odvuku Nebojšu u ćošak. Baš Čelik zabode mač čudotvorni u pod.)
BAŠ ČELIK: Ovom maču od sad, da se molite ko bogu! Ko uzmogne da ga odavde izvuče, imaće snagu mojoj ravnu. Onaj, pak, ko pokuša, a ne imadne moći da to i učini, taj će smesta život izgubiti!
NEBOJŠA: Što si više surov,
poraz biće veći,
doći ću ti glave,
nećeš mi uteći!
(Nebojša se otme divovima i pritrči maču. Pokuša da ga izvuče. Kako dohvati dršku tako bljesnu munje. Nebojša padne. Baš Čelik peva song.)
BAŠ ČELIK: Ho, ho, tako treba, tako treba!
Spremite se da palite sveće,
Baš Čelik se saginjati neće!
Slušaj dobro, slušaj vamo!
Nema treće niti druge,
budite mi verne sluge!
Sve što nije moje roblje
odavno je prah i groblje!
Vatru bljujem, sav se pušim,
nemoj da vam dvore srušim!
(Kraj songa.)
BAŠ ČELIK: Ko hoće da se priključi snagama haosa i bezumlja?
OGNJILO: Ja! I to iz revolta!
BAŠ ČELIK: Potpiši pergament požuteli!
OGNJILO: Potpisujem!
(Ognjilo stavi znak palcem.)
BAŠ ČELIK: A sad ti, ljubo moja, buduća, padni mi na grudi!
JEFIMIJA PRINCEZA: Nikad milom!
BAŠ ČELIK: Onda silom!
(Baš Čelik zgrabi Jefimiju. Ona se otima.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Pusti me! Upomoooć! Upomoooć!
DIV TRBONJA: Ostavi i nama malo, gazdo!
DIV NOSONJA: I mi bi se rado sa njom poigrali!
BAŠ ČELIK: Vodite je onda!
(Gurne je među divove. Jefimija vrišti otimajući se.)
BAŠ ČELIK: A vi, starkelje izlapele i smoždene, pripazite se besa Baš Čelikovog! A sad zbogom, to jest s đavolom! Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Divovi, odvlačeći princezu, pevaju song.)
DIVOVI: Ide, nastupa,
vojska ova priglupa,
vojska ova velika,
ljutoga Baš Čelika!
BAŠ ČELIK: Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Odu. Car i Ilija drmusaju Nebojšu.)
CAR: Nebojša! Nebojša!
ILIJA STARAC: Brzo vode!
(Poliju ga vodom. Nebojša ustane. Krene ponovo prema maču.)
NEBOJŠA: Da probam ja još jednom!
(Ilija ga zadrži.)
ILIJA STARAC: Stani! Još jedan život ti je preostao, ne gubi ga uludo!
NEBOJŠA: Šta mi tada učiniti valja?
ILIJA STARAC: Samo vile sa jezera vilinskoga tebi snagu mogu dati!
NEBOJŠA: Tad iz ovih stopa, k njima hitam!
ILIJA STARAC: Stani, o Nebojša. Kada bejah kao i ti mlad, one meni vid očinji uzeše. Ne gledaj ih, o Nebojša, jer,
te su vile zanosne i lepe,
pa se stoga pazi da te ne oslepe!
NEBOJŠA: Ne brini se, starče Ilija. Ja ću njih izmoriti svojom čarobnom sviralom. Ostajte mi zbogom, čestite starine!
CAR PRESVETLI: Zbogom Nebojša! Nek' ti sve od ruke krene! Spasi nas bede!
NEBOJŠA: Moja lakovernost bedu je i dovela. Srediću ga, il' me biti neće!
ILIJA STARAC: Zbogom, umna glavo dedina, zbogom i zdravo nam se vrati!
(Nebojša pođe. Ilija dovikne za njim.)
ILIJA STARAC: O, Nebojša, od vila mi vid povrati! (Za sebe.) Šteta ne ču.
CAR PRESVETLI: I ovako ti daleko vidiš, prijatelju, starče Ilija.
(Car, prijateljski, stavi Iliji ruku na rame.)

[branko]

Protok 4.
NA JEZERU VILINSKOME
(Vilinsko jezero, šumom okruženo. Po jezeru gusta magla pala. Čuje se huk vetra i sablasni krici ptica. Nebojša zagazi u vodu do kolena.)
NEBOJŠA: Gusta magla pala po jezeru,
magla gusta, nožem bi je seko',
u pobedu imam tvrdu veru,
pa sad činim što je starac reko'.
Sini sunce, potrebno si tami,
sviraj frulo, pa vile namami!
(Nebojša zanosno zasvira. Ptice i vetar utihnu. Nekoliko trenutaka čuju se samo divni zvuci pastirske svirale. Potom vetar počne još jače da huči. Jak snop beličaste svetlosti obasja jezero. Iz magle izrone vile. Predvodi ih Raviojla vila riđa. S njene leve strane je Nagorkinja vila crnka, a s desne Primorkinja vila plava. Za njima idu i ostale posestrime vile. Počnu zanosno da igraju vrteći se oko Nebojše. Nebojša spusti pogled prema vodi. Nebojša peva song. Song podseća na opersku ariju.)
NEBOJŠA: Vi silni vali
što nagrizate hrid,
da ih ne gledam
obuzdajte mi vid!
Odjekni frulo,
na jezeru u gori,
pa zanosnom igrom
sve vile izmori!
(Kraj songa. Nebojša zanosno zasvira. Vile igraju oko njega. Najviše mu se u lice unosi najmlađa Primorkinja vila plava. Nebojša ne diže pogleda, samo svira, svira, svira. Vile dugo igraju poletno i zavodljivo. Nebojša sve brže svira. Vile počinje da hvata zamor. Sele bi da odmore, ali noge ih ne slušaju. Smenjuje se melodija za melodijom. Taman vile pomisle da je igranju kraj, kad Nebojša ponovo zasvira još brže i snažnije. Nagorkinja vila, iznemogla od umora iz nedara jabuku izvadi i Nebojši je doda. Primorkinja i Nagorkinja vila ga raznim travama zasipaju. Kad trave na Nebojšu padnu jezero opet obasja snop svetlosti beličaste. Nebojša prestane da svira. Primorkinja vila ispruži ruke prema njemu, ali je ostale posestrime povuku. Beže natrag u jezero. Nebojša ponovo kratko zasvira. Vile zaigraju. Nebojša prestane. Vile pobegnu u jezero. Nebojša se osloni na veliku stenu kraj jezera. Stena se pokrene. Nebojša ustukne. Potom priđe i sa lakoćom, iznenađen svojom snagom, podigne ogromnu hridinu. Zahuči vetar.)
Protok 5.
DOĐE SNAGA U RUKE PRAVEDNE
(Dvori Cara presvetloga. Car se, s brojanicama u rukama, moli ispred mača čudotvornog. Ilija starac stoji gordo, sa strane. Ruke je prekrstio na grudima. Da nije slep, pogled bi u daljine upro.)
CAR PRESVETLI: Molim ti se, maču čudotvorni! O, božanstvo naše, najnovije! Nemoj nama glave seći! I spasi moju Jefimiju princezu!
ILIJA STARAC: Sram te bilo, care presvetli! Sili se moliš, mesto Bogu uzvišenom! Uplašio si se ko' zec u gori što zadrhti!
CAR PRESVETLI: A šta mi drugo preostaje do da silu umoljavam Jefimiji za zdravlje. U beznađe sam zap'o pregolemo, no se tebi divim, prijatelju, Ilija starče, kako snage imaš da se s mislima mračnim ophrvavaš.
ILIJA STARAC: U Nebojšu nade polažem!
CAR PRESVETLI: Lakoveran je, oslepeće ga vile. Avaj, avaj, sve je propalo! Moji snovi su se raspršili poput kule od karata, kada u nju silni vetar dune. Strašno, strašno!
(U dvore Cara presvetloga, iznenada, bane Nebojša.)
NEBOJŠA: More, užas jedan! Dosta ste nad sudbom suze prolivale, čestite starine! Sad je vreme da se boj bojuje!
ILIJA STARAC: Nebojša!
CAR PRESVETLI: Uspeo si?
NEBOJŠA: Što sam naumio, to sam učinio! Vile su mi silnu snagu dale. Vid ti vraćam, starče Ilija! De, zagrizi rumenu jabuku.
(Ilija zagrize jabuku. Kratko bljesne svetlost beličasta sa jezera vilinskoga. Ilija se, u čudu, osvrće oko sebe.)
ILIJA STARAC: Nisam više slep, nisam više slep! Jao, Nebojša, al' si lep!
CAR PRESVETLI: A ja, a ja?
ILIJA STARAC: Ružniji si no što sam i sanjat' mog'o!
CAR PRESVETLI: Je l'! Pamti, care, pamti pa vrati!
(Ilija se zagleda u publiku.)
ILIJA STARAC: Jao, kol'ko lepog sveta, kol'ko lepih teta! Šta sam je sve u životu ko' slepac propustio!
CAR PRESVETLI: De Nebojša, ne časi časa! Ovaj će se zaljubiti dok ti mač izvadiš!
(Nebojša priđe maču i s lakoćom ga izvuče. Podigne ga visoko iznad glave. Snažno bljesne svetlost čudnovata. Nebojša zapeva song.)
NEBOJŠA: Da ne bude više suza,
da ne bude više plača,
na zlu stranu uputiću
snagu ovog silnog mača.
Svečano vam reč sad daje
pastir jedan svetlog lika,
snaga mača čudotvornog
okovaće Baš Čelika!
(Kraj songa.)
NEBOJŠA: A sad zbogom čestite starine. Odoh zlu za vrat stati!
ILIJA STARAC: I mi bi s tobom, o Nebojša!
NEBOJŠA: Opasno je tamo za vas. A i u putu bi me zadržavali. Zbogom, bez pobede vam doći neću!
(Nebojša ode.)
ILIJA STARAC: Ode.
CAR PRESVETLI: Ode.
ILIJA STARAC: Gle, zaboravi sviralu!
CAR PRESVETLI: A i šta će mu. Neće on tamo kolo igrati.
ILIJA STARAC: Ama, neki mi đavo mira ne dopušta. Ne mogu ja ovde skrštenih ruku sedeti dok mi unuk boj izbojava!
ILIJA STARAC: Ja sam silno s varvarima ratovao! I meni je uzavrela krvca!
CAR PRESVETLI: Aj'mo za njim!
ILIJA STARAC: Aj'mo!
CAR PRESVETLI: Naljutiće se što ga poslušali nismo.
ILIJA STARAC: Reći ćemo da smo pošli da mu sviralu ponesemo.
CAR PRESVETLI: Tako je! Na Baš Čelika!
ILIJA STARAC: Na Baš Čelika!
(Krenu. Odjednom car zastane.)
CAR PRESVETLI: Stoj!
ILIJA STARAC: Stao sam.
CAR PRESVETLI: A šta ako nas straže divovske prepoznaju pa nas pohvataju.
ILIJA STARAC: Imam ideju! Prerušićemo se!
CAR PRESVETLI: U koga?
ILIJA STARAC: U vračare babe! Ne časimo časa! Aj'mo juriš načiniti!
CAR PRESVETLI: Tako je! Na Baš Čelika!
ILIJA STARAC: Na Baš Čelika!
(Krenu stazom i bogazom pravo k dvoru Baš Čelikovu.)
Protok 6.
KO SE MAČA LAĆA
ili
MEGDAN ODLUKE
(Baš Čelikov dvor. Kula visoka. Div Trbonja i Div Nosonja kroz prozore pecaju ribu iz jarka kojim je opasan dvor.)
DIV TRBONJA: Od kad je Baš Čelik ubacio ribe u jarak oko dvora zabave nam ne nedostaje.
DIV NOSONJA: Pazi trza! Povuci! Polako da se ne otkači.
DIV TRBONJA: Nemoj ti mene učiti šta da radim! Uh, al' je teška. Mora da je som kapitalac!
DIV NOSONJA: Jest'! Ko' prošli put!
(Div Trbonja izvuče cipelu.)
DIV TRBONJA: Cipelčina izanđala.
DIV NOSONJA: Ho, ho, ho, som kapitalac, ho, ho, ho!
DIV TRBONJA: Kome se ti kliberiš, buzdovanu jedan! Sad ću da te...
DIV NOSONJA: Pazi, ide gazda!
DIV TRBONJA: Pravimo se da vežbamo!
(Pojavi se Baš Čelik. Divovi demonstriraju snagu paklenu. Ogromne stene podižu kao od šale i igraju odbojke. Baš Čelik grozomorno zazviždi. Divovi bace stenu i ukipe se pred njim.)
BAŠ ČELIK: Mirno!
DIVOVI: Mirno!
(Divovi se okrenu iza sebe. Kad vide da se naredba na njih odnosi stanu mirno.)
BAŠ ČELIK: Na mestu voljno!
(Divovi stanu na mestu voljno.)
BAŠ ČELIK: Glupi moji i nadasve verni divovi, da li ste spremni da krenemo u grandiozni pohod, u izvršenje naše velike destruktivne ideje o uništenju sveta?
DIVOVI: Spremni smo, gospodaru!
BAŠ ČELIK: Zakunite se da ćete mi biti verni.
DIVOVI: Tako nam svog zla ovog sveta, okivanog i raskivanog, kunemo se, gospodaru, da ćemo s tobom i u vatru i u vodu!
BAŠ ČELIK: U vatru pogotovo!
DIVOVI: U vatru sa zadovoljstvom!
BAŠ ČELIK: Hanga, hanga!
SVI: Haranga!
(Začuju se ratni bubnjevi.)
BAŠ ČELIK: Izvešćemo poslednje pripreme za konačno uništenje svega postojećeg. Pripremite se za jednu militantnu vežbu. Mirno!
DIVOVI: Mirno!
(Opet se okrenu iza sebe. Kad vide da se naredba na njih odnosi stanu mirno. Ponovo se čuju ratni bubnjevi.)
BAŠ ČELIK: Na parove razbrojs!
DIV TRBONJA:Prvi!
DIV NOSONJA: Prvi!
DIV TRBONJA: Ja sam prvi, a ti si drugi!
DIV NOSONJA: Nije tačno! Ja sam prvi a ti si drugi! Ja sam pet puta ponavljao prvi razred, i zato sam ja uvek prvi!
DIV TRBONJA: A ja čak ne znam ni da brojim dalje od jedan! Zato sam samo ja i isključivo ja odsad pa nadalje i ubuduće prvi, prvi, prvi i samo prvi!
DIV NOSONJA: Drugi!
DIV NOSONJA: Prvi!
BAŠ ČELIK: Dostaaaa! Pitanje broj jedan glasi: "Šta nam valja činiti sa kuglom zemaljskom?"
DIV TRBONJA: Uništiti je vatrometom!
DIV NOSONJA: Zgaziti je petom!
(Baš Čelik se grohotom smeje.)
DIV TRBONJA: Izrezati je iz atlasa i zalepiti na đon cipele!
DIV NOSONJA: Potom hodati, hodati i hodati, po bespuću i blatnjavim drumovima sve dok se cipele ne poderu a noge naše mirišljave napolje provire!
(Sve se trese od Baš Čelikovog smeha grohotnoga.)
BAŠ ČELIK: A šta nam valja pre toga činiti?
DIV NOSONJA: Najpre ćemo oženiti, a potom oterati sve princeze...
DIV TRBONJA: ... I tek onako, bez veze, pojesti sve pite koturače što domaćice danima razvijaše i savijaše u znoju lica svog!
DIV NOSONJA: Gostićemo se od jutra do sutra baklavama i gurabijama, princezinim princes krofnama i tortama raznih vrsta i ništa nećemo platiti!.
DIV TRBONJA: A kad nam trbusi zabreknu i postanu ko planina neprohodna veliki polomićemo sve tanjire, (Skače po stolu i lomi tanjire.), izgaziti sve šešire, isflekati pelerine, šutirati balerine...
DIV NOSONJA: ...Šminkaćemo ih šlag-tortama, mazuckaćemo ih filovima boja raznih...
DIV TRBONJA: Zlo još veće činićemo -- mislićemo glava praznih!
(Zapevaju song.)
DIVOVI: Jer,
Mi smo glupi divovi,
grozna vojska velika
ljutoga Baš Čelika!
Omiljena naša meta
sva su dobra ovog sveta,
sve što vredi nama smeta,
jer smo glupi kao peta,
jer smo glupi kao peta!
BAŠ ČELIK: Ja sam tiran grozan, velik,
po imenu baš Baš Čelik!
(Publici.)
Tako mi zla ovog veka
od mene vam nema leka!
DIVOVI: Ide, nastupa,
vojska ova priglupa,
vojska ova velika,
ljutoga Baš Čelika!
BAŠ ČELIK: Ja sam tiran grozan velik
po imenu baš Baš Čelik!
(Publici.)
Tako mi zla ovog veka,
od mene vam nema leka!
Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Kraj songa.)
BAŠ ČELIK: Mirnoooo!
(Divovi se okreću oko sebe, a potom stanu mirno.)
BAŠ ČELIK: Na desno ravnajs!
(Div Nosonja se okrene na levu stranu, a div Trbonja na desnu.)
BAŠ ČELIK: Nosonjo, koje ti je strana desna, a koje leva?
DIV NOSONJA: Gospodaru, to se uči u drugom razredu, a ja još nisam završio ni prvi i...
BAŠ ČELIK: Dosta, Nosonjo! Najpre ćemo da sredimo onog grozno pravednog pastira Nebojšu i da poharamo dvore njegovoga cara poštenoga.
(Na reč "poštenoga" Baš Čelik napravi kiselu grimasu.)
BAŠ ČELIK: Zato ne časimo časa, već oružje u ruke! Podignite topuzine teške...
(Divovi podignu teške topuzine.)
DIV TRBONJA: A da pojašemo nekoga...
DIV NOSONJA: ...Da ne idemo peške?
BAŠ ČELIK: Od pešačenja mišići ko kamen granitni očvrsnu! Zato, napred marš! Leva, leva, leva, ko to tamo desnom korača...
DIV TRBONJA: Divovi su vojska najjača!
BAŠ ČELIK: I opet! Leva, leva, leva! Obrni, okreni, vrati se meni! Leva, leva, leva! Napred marš! Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Pred divove bane Ognjilo.)
OGNJILO: Stojte, glupi divovi!
DIV TRBONJA: Štaaaa? Ova fleka od čoveka usuđuje se da nam na put staje!
DIV NOSONJA: More, sad ću na njemu snagu da eksponiram!
DIV TRBONJA: Kad ga zakucam ovom topuzinom, ima da probije Zemljicu kuglu odavde, pa sve do prijateljske Kine, s druge strane!
(Div Trbonja hvata zalet podižući tešku topuzinu.)
OGNJILO: Ali, ja sa vama imam na požutelom pergamentu, perom guščijim, pakt potpisan i...
DIV NOSONJA: Dosta! Ni reči, žrtvo naša, nenadana! Sad ću da ga zveknem, s leva na desno, onako upravce po dijagonali!
DIV TRBONJA: Moj buzdovan sad će,
po njemu da plete,
brežuljkasto nako,
od glave do pete!
Tri, četr, dva, jedan, deset, devet, osam, sedam, hanga, hanga!
DIV NOSONJA: Haranga!
(Zamahnu topuzinama i zalete se na Ognjila. Pre nego mu naude Baš Čelik prasne bičem ispred njih.)
BAŠ ČELIK: Dostaaa, budaline jedne! Zar ne vidite da je to Ognjilo, naš verni uhoda?
(Divovi spuste buzdovane i tupavo zagledaju Ognjila.)
DIV NOSONJA: Ognjilo! Pa jesi li to ti, vaško prelepa?
DIV TRBONJA: Tolko se dobro maskiro u samog sebe da ga prepoznali nismo.
DIV NOSONJA: Gospodaru, izvin'te...
DIV TRBONJA: Bili smo bez kinte...
DIV NOSONJA: Pa smo hteli da ga maličak...
DIV TRBONJA: Zveknemo i opljačkamo!
BAŠ ČELIK: Dosta! Ni reči više! Mirno!
(Divovi stanu mirno. Ukipe se. noge im drhte, a zubi cvokoću od straha. Baš Čelik se obrati Ognjilu.)
BAŠ ČELIK: O, Ognjilo, uhodo moja verna!
OGNJILO: O, gospodaru, svog zla ovog sveta, okivanog i raskivanog, stopala ti ljubim!
(Ognjilo padne na kolena pred Baš Čelika. Ljubi mu stopala. Baš Čelik ga šutne nogom.)
BAŠ ČELIK: Dosta, ulizice preispoljna! Ne golicaj mi tabane, već na stvar pređi! Kakve zle vesti mi donosiš?
OGNJILO: Hrabrosti nemam. Ne znam odakle da počnem.
BAŠ ČELIK: Od početka, Ognjilo! S neba pa u rebra!
OGNJILO: Ne mož' biti zlehudnije, gospodaru! Tvoj i moj smrtni neprijatelj, onaj pošteni (Napravi kiselu grimasu.) pastir Nebojša, savladao je vile sa Jezera čarolija i silnu su mu snagu dale. Gotovi smo, izvadiće mač čudotvorni! Avaj, avaj, gospodaru, zlo nam se piše, zlo i naopako!
BAŠ ČELIK: Tako dakle! Biće ljutog boja, biće okršaja! Glupi moji divovi, ne časimo časa, već mu doček dostojan ranga njegovoga hitro pripremimo! Dovedite Jefimiju princezu!
(Divovi odu po Jefimiju princezu. Baš Čelik zadovoljno trlja ruke.)
BAŠ ČELIK: Vrlo dobro, tužibabo moja špijunkasta, za ovakve vesti bićeš bogato nagrađen!
OGNJILO: Sluga sam pokoran.
BAŠ ČELIK: Samo tako nastavi, a sve ostalo je moja briga. Sakrićemo se i kad Nebojša dođe po Jefimiju, zgrabićemo ga i...
(Pokaže rukama šta će mu uraditi.)
OGNJILO: Ali on će s mačem čudotvornim doći!
BAŠ ČELIK: Sa tim mačem on je ravan meni, ali jači nije! Uz to ja i divove imam! Jedva čekam da mi u kandže dopadne!
(U tom trenutku divovi dovlače princezu. Ona se otima.)
DIV TRBONJA: Ajde, ajde, zvao gazda!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ne dodirujte me svojim prljavim šapama! Ja sam poštena princeza!
BAŠ ČELIK: O, Jefimijooo! Ljubo moja draga, prići ću ti straga, da ti nešto na uvce došapnem.
JEFIMIJA PRINCEZA: Volela bih, i ne samo radi reda, da ne prilaziš mi ni straga ni spreda! Ali, ako već insistiraš...
BAŠ ČELIK: Slušaj dobro, slušaj 'vamo! Odosmo mi sad, a ti sedi ovde, ćilim vezi i budi dobra do oktobra!
JEFIMIJA PRINCEZA: Do oktobra?
BAŠ ČELIK: Jest'! Odosmo mi sada na daleke pute i nećemo se vraćati do jeseni žute!
DIV TRBONJA: Odosmo da postavimo zamku onom pastiru...
(Div Nosonja mu začepi usta.)
BAŠ ČELIK: Budalino!
DIV NOSONJA: To jest, odosmo mi da lovimo...
DIV TRBONJA: ...tice prepelice i srne i jelene i zečeve zelene!
BAŠ ČELIK: Dosta priče, kreteni! Požurite da se rasporedimo oko dvora. Svi na svoja mesta, i ne čini ništa dok ja ne dam znak! Forsiranim korakom, napred marš! Leva, leva, leva, obrni okreni, dodaj ga meni, i opet!
(Odlaze maršem forsiranim pevajući song.)
DIVOVI: Ide, nastupa,
vojska ova priglupa,
vojska ova velika,
ljutoga Baš Čelika!
BAŠ ČELIK: Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Nestanu sa scene. Ognjilo se, u strahu golemome, osvrće oko sebe.)
OGNJILO: Čekajte i mene! Do guše sam zagazio, povratka mi nema! Avaj, avaj, jadan ti sam ako Baš Čelik ne pobedi! A lepo mi je govorila mati da u politici ničiju stranu ne držim, a ja... Avaj, avaj, čekajte meeeee!
(Potrči za Baš Čelikom i divovima. Jefimija princeza ostane sama na sceni. Veze ćilim i peva.)
JEFIMIJA PRINCEZA: U sred mrkle tamne noći
Nebojša će meni doći,
Igla veze sasvim sitno
doći će mi on pod hitno!
(Ulazi Nebojša. Mokar je do gole kože. Voda se u potocima niz njega sliva i razliva. Cedi odeću.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Nebojša!
(Jefimija princeza potrči Nebojši u zagrljaj. Kako ga dodirne tako odskoči držeći se za nos. Nebojši iz džepova poispadaju žive ribe. Praćakaju se po sceni. Nebojša sedne na Baš Čelikov krevet i nastavi da cedi odeću.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Crni Nebojša, spasioče moj, junačino nad junačinama, oličenje hrabrosti i pozitivnih ljudskih osobina, a što tako silno zaudaraš? Kakav li te potop sustigao?
NEBOJŠA: Dvorac ovaj feudalni opasan je jarkom, a taj jarak vodom je napunjen. Mutnu vodu preplivati morah, a sve da k tebi dođem. Mutna voda razne izazove krije. Ja u vodi -- oko mene ribe. Pastrmku uhvatih za peraje levo, ukljevu za desno, krapa za škrge, soma za rep, a jegulje mi se u džepove uvukoše. Tad dođoše krokodili i...
JEFIMIJA PRINCEZA: Skrati Nebojša, skrati!
NEBOJŠA: ...Jednog pregazih, ali drugi strašno zinu, celog me proguta. Ja tad' isukah mač čudotvorni i isekoh mu utrobu klizavu. Tada se pojaviše...
JEFIMIJA PRINCEZA: Pričaćeš mi usput. Hajmo sada put pod noge, da bežimo odavde, jer ako se Baš Čelik vrati...
NEBOJŠA; U pravu si neizmerno! Ako je već tako, ne časimo časa!
(Krenu prema izlazu. Nebojša odjednom zastane.)
NEBOJŠA: A još se ni ocedio nisam...
JEFIMIJA PRINCEZA: Cedićeš se usput.
(Povuče ga prema izlazu. U tom trenutku ispred vrata se začuje Baš Čelikova vika.)
BAŠ ČELIK: O Jefimijoooo! Ljubo moja verna, zaboravio sam strele!
JEFIMIJA PRINCEZA: Jao, Baš Čelik.
(Jefimija vikne Baš Čeliku.)
JEFIMIJA PRINCEZA: O moj gospodaru, ne ide se na njivu bez motike! (Nebojši.) Brzo, na ovu stranu.
(Krenu na levu stranu. Pojavi se Div Trbonja. Krenu na desnu stranu, pojavi se Div Nosonja.)
DIVOVI: Eto i nas, hitamo ti mladoj, da se malo skupa poigramo!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ne žurite, jer vas željna nisam!
DIVOVI: Ho, ho, ho, brzo ćeš ti nas zavoleti, milom ili silom!
JEFIMIJA PRINCEZA: Ne ulazite, presvlačim se! I nemojte da virite!
(Divovi pokriju lice dlanovima sa raširenim prstima i povuku se.)
DIV TRBONJA: Dobro, dobro, nećemo da virimo.
DIV NOSONJA: Svaka cura odreda
voli da se ogleda.
DIV TRBONJA: Po cenu i da propadne
htela bi da se dopadne!
JEFIMIJA PRINCEZA: (Nebojši.) Brzo, sakrij se negde.
(Gledaju gde da se sakrije. Nebojša se zavuče pod sto.)
NEBOJŠA: Ovde?
JEFIMIJA PRINCEZA: Kad posedaju da ručaju kolenima će te potkačiti. Ne valja!
NEBOJŠA: A ovde?
(Zavuče se u ormar.)
BAŠ ČELIK: O Jefimijooo, sto mu razbijenih krčaga, hoćeš li brzo!
JEFIMIJA PRINCEZA: Evo odmah, još samo mider da vežem!
(Jefimija izvuče Nebojšu iz ormara.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Tu mu stoje maramice s čipkom i cvetićima. Odmah će te pronaći!
BAŠ ČELIK: Jefimijo, s kim to razgovaraš!
JEFIMIJA PRINCEZA: To ja sama sa sobom! Preispitujem se pred ogledalom!
BAŠ ČELIK: More, ulazim, bila spremna ili ne!
JEFIMIJA PRINCEZA: Brzo, ovamo!
(Sakrije Nebojšu pod svoju veliku suknju. Baš Čelik upadne sa svojim groznim divovima.)
BAŠ ČELIK: S kim si to razgovarala? Nemam ja nikakve maramice s čipkama i cvetićima! Ja sam grozan i zao, i okrutan i...
(Jefimija izvadi iz ormara jednu veliku čipkastu maramicu na kojoj je izvezena ruža.)
JEFIMIJA PRINCEZA: A čije je onda ovo? (Obrati se publici.) Jel' ima neko veći nos od njega?
(Publika reaguje. Baš Čelik joj otme maramicu i brzo je sakrije iza leđa. Postidi se.)
BAŠ ČELIK: Juh! (Potom pobesni.) Ko je tebi dozvolio da diraš moje stvari! Ostaviš je na pet trenutaka i odmah ti kuću ispretura!
(Baš Čelik njuši vazduh.)
BAŠ ČELIK: Ma šta to ovde tako silno zaudara na poštenje?
JEFIMIJA PRINCEZA: Na poštenje?
BAŠ ČELIK: Na dobrotu preispoljnu?
JEFIMIJA PRINCEZA: Biće da taj miris kroz prozor dolazi...
BAŠ ČELIK: Prevaru njušim u ovom ustajalom vazduhu.
(Počne da peva song.)
BAŠ ČELIK: Pitaću te Jefimija,
nešto iz daleka,
šta to ovde tako silno
vonja na čoveka?
JEFIMIJA PRINCEZA: Negde si na tvora
nagazio bos,
pa si ružnim mirisima
pokvario nos!
BAŠ ČELIK: Ajd neka je i tako,
al' sad mi reci pravo,
glupa ženska glavo,
ko je to u mojem
krevetiću spav'o?
(Podigne čaršav sa kojeg se cedi voda.)
BAŠ ČELIK: Sad mi smesta reci
da ne bih više rež'o
ko je to u mojem
krevetiću lež'o?
(Princeza ćuti.)
BAŠ ČELIK: Nos si digla, ćutiš,
razjaruješ me, ljutiš!
JEFIMIJA PRINCEZA: To se tvojoj veličini
možda samo tako čini.
BAŠ ČELIK: Čini se čini
na mesečini!
Nasmeja me silno
ovom tvojom šalom,
dokle misliš, ženo,
pravit me budalom?
JEFIMIJA PRINCEZA: Da si još toliki,
ili možda veći
baš ništa Baš Čeliče,
ja ti neću reći!
(Kraj songa.)
BAŠ ČELIK: Tako dakle?
JEFIMIJA PRINCEZA: Baš tako!
BAŠ ČELIK: E ako je tako, sve ti verujem!
(Divovi ga s čuđenjem pogledaju.)
DIV TRBONJA: Ali, gazdo...
DIV NOSONJA: Gospodaru, ne budi lud, pa ona...
BAŠ ČELIK: Ućutite, buzdovani tupavi!
(Da im kažiprstom znak da ćute.)
DIV TRBONJA: A tako znači.
DIV NOSONJA: Tako, dakle.
BAŠ ČELIK: Tako.
(Divovi se s čuđenjem zgledaju i počnu da se domunđavaju.)
DIV TRBONJA: Gazda je potpuno zastranio. Otkad je doveo tu Jefimiju ponaša se ko' da je jedina na svetu.
DIV NOSONJA: Mora da mu srce rđa jede čim je ovako karakterno oslabio i snishodljiv postao. Šta li samo na njoj nalazi. Gledaj samo kakva je...
DIV TRBONJA: ...Čista i okupana, miriše na kilometar...
DIV NOSONJA: ...Grozno, grozno!
DIV TRBONJA: Princeza mi strašno
ide na živce,
Nosonja, brate,
ajmo na pivce!
DIV NOSONJA: Ko da srndaća
sada čujem zov,
zato bolje, brate,
ajmo u lov!
(Baš Čelik ih svo vreme sluša smeškajući se.)
BAŠ ČELIK: Tako je! Jefimijo princezo, pošto ti i moji zli i divno prljavi i zanosno smrdljivi divovi, sve veruju, dodaj mi one moje strele gvozdene, pa da idemo divljač goniti!
JEFIMIJA PRINCEZA: Sreću ti u lovu želim, gospodaru!
(Jefimija krene da dohvati strele gvozdene sa drugog kraja prostorije. Nebojša baulja ispod njene suknje. Izgleda kao da princeza ima četiri noge. Divovi pokazuju Baš Čeliku na princezine noge -- jedan sa leve, drugi sa desne strane. Baš Čelik dohvati sa prozora štap za pecanje i udicom zakači Jefimijinu suknju. Polako je podiže. Otkriva se Nebojša koji baulja, držeći princezu za noge.)
DIV TRBONJA: Ho, ho, ho, uhvatismo zeca u kupusu!
(Div Nosonja kucne Nebojšu po ramenu. Nebojša kao oparen skoči.)
DIV NOSONJA: Izvin'te, gospodine, kada ide poslednja kočija za Donje Gornjište?
NEBOJŠA: Videćete vi svoga boga Savaota!
(Princeza se od straha prenerazi.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Juh!
(Princeza se onesvesti.)
BAŠ ČELIK: Tako sam i mislio! Ipak me varaš!
Stoprocentno sam ubeđen
da osećam se uvređen!
NEBOJŠA: Tad ljutnju svoju na mene usmeri! Ja sam tvoja zla sudba što je došla da te za vrat ščepa, da te u okove baci!
BAŠ ČELIK: Nek' ti bude! O divovi! Vodite princezu u odaje njene. Nek' ne gleda prizor ovaj surovi!
(Divovi odvuku onesvešćenu princezu.)
BAŠ ČELIK: O, Nebojša! Mlad si ti i zelen ko salata što se baštom oplevljenom širi! Malena je snaga tvoja s Baš Čelikom da se nosi!
NEBOJŠA: Ovaj mač,
što ga nosim, da znaš,
ne poznaje plač,
suzu ni vapaj vaš!
BAŠ ČELIK: Ne budali, o Nebojša! Nemoj ludo izgubiti glavu. Daj mi mač, pa nam se pridruži da zajedno zlo sejemo. Sve princeze ovog sveta tvoje biće!
NEBOJŠA: Nikad! Jednom si me prevario, drugom nećeš! Zlu sam došo za vrat stati!
BAŠ ČELIK: Tako dakle!
NEBOJŠA: Tako il' nikako!
BAŠ ČELIK: Tad oseti munje besa moga!
(Baš Čelik zamahne buzdovanom. Nebojša mačem. Sevaju varnice. Grmi i zemlja se trese. Baš Čelik promaši i udari Diva Nosonju po nozi.)
DIV NOSONJA: Avaj, avaj, moja noga! Jao, jao, al boli! Sad se neću moći oženiti, avaj, ni jedna me hteti neće!
BAŠ ČELIK: Ni trenutka neće proći
a glave ću tvoje doći!
(Baš Čelik se zaleti na Nebojšu i promaši. Tresne Diva Trbonju po glavi. Trbonja se zavrti u krug. Počne da zvižduće.)
DIV TRBONJA: Alaj' lep ovaj svet,
ovde potok onde cvet,
alaj' lep ovaj svet...
(Div Trbonja se onesvesti. Div Nosonja ga, ćopajući, polije vodom. Div Trbonja se osvesti.)
NEBOJŠA: Ovog mača silna snaga
teraće te sve do vraga!
BAŠ ČELIK: Buzdovan je ovaj
potukao mnoge,
i tebe će Nebojša,
baciti pod noge!
NEBOJŠA: Što si više surov,
poraz biće veći!
BAŠ ČELIK: Doći ću ti glave,
nećeš mi uteći!
(Baš Čelik zamahne na Nebojšu. Promaši. Nebojša mu izbije buzdovan iz ruke i satera ga uza zid. Upadne Ognjilo.)
OGNJILO: Jeste li ga sredili. Uuups! Odo' ja odavde!
(Kad ugleda Baš Čelika u nevolji, Ognjilo zbriše glavom bez obzira.)
BAŠ ČELIK: E sad mi je svega dosta. Sa tim mačem sila tvoja mojoj je ravna! Al' ja pride i divove imam. Hvatajte ga i s leva i s desna nek mu soba bude tesna!
(Poskakujući na zdravoj nozi Div Nosonja potrči. Okrećući se u krug krene i Div Trbonja.)
DIV NOSONJA: Premda zaslugom tvojom ćopajući, u pomoć ti hitam, gospodaru!
DIV TRBONJA: I mada, zbog lake rotacije, putem obilaznim, u pomoć ti letim, gazdo!
(Divovi pevaju song.)
DIV NOSONJA: Daj Nebojša glavu,
glavu nama daj!
DIV TRBONJA: Da predstavi ovde
sada bude kraj!
(Kraj songa. Nebojša odskoči u stranu.)
NEBOJŠA: Zajedno ste možda i jači, ali moraćete najpre da me uhvatite!
DIV NOSONJA: Drž' ga, Trbonjo, pobeže udesno!
(Div Trbonja se okrene ulevo. Nebojša pobegne u publiku.)
DIV TRBONJA: Nema ga desno!
BAŠ ČELIK: Trbonjo jedan, glupi i neobrazovani, nauči već jednom koje ti je leva, a koje desna strana!
(Nebojša se javi iz publike.)
NEBOJŠA: Eheeej! Evo me ovde!
(Divovi jurnu prema Nebojši. Nebojša se pojavi na drugom kraju.)
NEBOJŠA: Eheeeej! Nisam nego ovde!
(Divovi jurnu za njim. On se opet pojavi na suprotnoj strani.)
DIV NOSONJA: Gazdo, ovako više ne ide. Zamorio sam se skroz i naskroz.
DIV TRBONJA: Tako je, gospodaru, čas ga vidiš, čas ga ne vidiš. Prvo kaže ovde sam, mi dođemo, onda nije ovde nego tamo, onda mi odemo tamo, kad mi tamo, a ono međutim...
BAŠ ČELIK: Dosta, budaline! Znam ja kako ćemo ga srediti! Dovedite Jefimiju princezu!
NEBOJŠA: Jefimiju?
DIV TRBONJA: Odmah, gazdo!
DIV NOSONJA: Ha, ha, Nebojša, mislio si silnog Baš Čelika da nadmudriš! Stići će te kazna strahovita!
(Divovi odu po Jefimiju princezu.)
NEBOJŠA: Princezi ne smeš nauditi. Ona ti ništa skrivila nije.
BAŠ ČELIK: Ha, ha, obožavam da kinjim nezaštićene i nedužne princeze! De, spreči me, ako možeš!
(Divovi dovode princezu. Ona se otima.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Pustite me, grubijani jedni zatupasti! Upomoooć!
DIV TRBONJA: Ajde, ajde, zvao gazda!
JEFIMIJA PRINCEZA: Nebojša, upomoooć!
BAŠ ČELIK: Nebojša se o svom jadu zabavio. Pomoć ti ne može.
NEBOJŠA: Avaj, avaj, šta da radim?
BAŠ ČELIK: O, Nebojšaaaa! Slušaj dobro, slušaj vamo! Ako se smesta ne predaš mojim divovskim snagama i mač čudotvorni ne položiš, bacićemo Jefimiju kroz prozor!
NEBOJŠA: Kroz prozor ove kule što oblake golica?
BAŠ ČELIK: Jest'! Pravo u kanal s pregladnelim krokodilima!
(Princeza se otima pokušavajući da pobegne. Divovi je vuku prema prozoru.)
JEFIMIJA PRINCEZA: Pustite me, kreteni jedni!
DIV NOSONJA: Ne može, rek'o gazda!
BAŠ ČELIK: Dakle, ako se ne predaš dok izbrojimo do deset, Jefimija će naučiti da leti! S odbrojavanjem počni!
DIV TRBONJA: Dvanaest, trinaest, osam, sedam. petnaest...
DIV NOSONJA: Budalo, ne broji se tako! Stopet, stošest, dvehiljadečetrnaest...
BAŠ ČELIK: ...Osam, devet, deset! Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Krenu da bacaju princezu. Ona se otima i vrišti, ali uzalud.)
NEBOJŠA: Stanite! Predajem se! Ali da obećate da joj nećete nauditi ni po domalome prstu!
BAŠ ČELIK: Obećavamo! Položi mač čudotvorni.
(Nebojša zabode mač u pod. Baš Čelik brzo skoči i uzme mač. Kako ga dohvati tako munje sevnu. Divovi zgrabe Nebojšu i vežu ga.)
BAŠ ČELIK: Sad ste gotovi, o Nebojša, lakoverniče nijedan. Oboje ćete s ovog prozora nebu pod oblake!
NEBOJŠA: Ali obećao si...
BAŠ ČELIK: Obećanje ludom radovanje! Opet si naseo lažima mojim i zato ćeš ispaštati!
JEFIMIJA PRINCEZA: O. presvetli gospodaru, kazni mene, a Nebojšu poštedi!
NEBOJŠA: Baš Čeliče, tako ti svog zla ovog sveta, poštedi princezu. Ona ti ništa skrivila nije.
BAŠ ČELIK: Mislio sam samo
o meni da se stara,
kada ono ispade
sa mužem da me vara!
Sa lica mi zato
blagog smeška nesta,
sa prozora ovog,
bacite ih smesta!
Hanga, hanga!
DIVOVI: Haranga!
(Divovi krenu da ih bacaju. Odjednom banu Car i Ilija starac prerušeni u vračare.)
ILIJA STARAC: Stojte, glupi divovi!
DIV TRBONJA: Ko su sad ove mustre?
CAR PRESVETLI: Šta! Ne znate ko sam ja! Pa ja sam car...
(Ilija mu dlanom zatvori usta.)
ILIJA STARAC: Mi smo babe vračare.
CAR PRESVETLI: Jest', tako je! Mi smo babe vračare. Mi smo došle...
ILIJA STARAC: ...Da vam ponudimo svoje okultne usluge!
BAŠ ČELIK: Je l'? Pa to je vrlo zanimljivo. Malo ćemo se poigrati. Pretvorite ove naše žrtve u miševe!
ILIJA STARAC: A vas da pretvorimo u mačke?
DIV TRBONJA: Ne! Neću da budem mačka! Ja sam div!
BAŠ ČELIK: Nas nemojte ni u šta pretvarati. I ovako smo lepi.
ILIJA STARAC: Stojimo vam na usluzi.
(Ilija starac počne da obilazi oko princeze i da kobajagi baje.)
ILIJA STARAC: Hu! Aber, zaber, baber, hu! Pasulj tetovac, Biber, fiber, zaber, viber, hu, hu, hu! U miša se pretvori, bu!
CAR PRESVETLI: More šta ti tu oblećeš oko moje Jefimijice? Hoćeš da je u miša pretvoriš!
ILIJA STARAC: Ćuti, care budalasti, hoću da ih oslobodim!
CAR PRESVETLI: More, pretvori ti tvojeg Nebojšu u miša! Ne primiči se Jefimiji, starče!
ILIJA STARAC: E baš hoću!
CAR PRESVETLI: E nećeš!
ILIJA STARAC: E hoću!
CAR PRESVETLI: E sad ću ti pokazati! (Potuku se. Caru sa glave padne marama.)
DIV NOSONJA: Gazdo, ova baba ima krunu!
BAŠ ČELIK: Budalo divovska, nije to nikakva baba, to je Car!
ILIJA STARAC: Otkriveni smo! Ali ako! Hrabro ćemo se boriti!
CAR PRESVETLI: Pričuvajte se divovi! Mi smo stari ratnici!
(Car i Ilija izvuku mačeve. Jedva ih podignu. Divovi se zasmeju! Potom samo dunu. Car i Ilija popadaju. Potom ih divovi vežu zajedno sa Nebojšom i Jefimijom.)
BAŠ ČELIK: Ho, ho, ho!
NEBOJŠA: Šta sad da radimo? Gotovi smo skroz i naskroz.
CAR PRESVETLI: A da odigramo s divovima jednu partiju karata, pa ako...
ILIJA STARAC: Ućuti, care budalasti, pusti me da mislim...
NEBOJŠA: A lepo sam vam rekao da ne dolazite, da uludo glave ne gubite!
ILIJA STARAC: Sviralu si izgubio, pa smo je za tobom poneli i...
NEBOJŠA: Sviralu? Dedice moj, najmudriji! U svirali nam i spasenje leži!
BAŠ ČELIK: O žrtve moje, spremite se da kroz prozor poletite nebu pod oblake!
NEBOJŠA: Imam poslednju želju.
BAŠ ČELIK: Ho, ho! Da čujemo.
NEBOJŠA: Da još jednom na fruli zasviram.
BAŠ ČELIK: Ho, ho, de razveseli nas.
NEBOJŠA: Tri, četiri! (Nebojša zasvira neko kolo. Svi počnu da igraju.)
DIV TRBONJA: Gazdo, šta je ovo, ne mogu da stanem!
DIV NOSONJA: Noge ne slušaju već same igraju!
(Baš Čelik izvadi veliku maramicu s čipkama i cvetićima. Vitla maramicom, ciči i podvriskuje vodeći kolo divovsko. Nebojša iznenada počne da svira najlepšu muziku sa Jezera vilinskoga. Zanosno igrajući pojave se vile. Divovi se preneraze od straha.)
DIV TRBONJA: Upomoć, gazdo, idu vile!
DIV NOSONJA: Upomooooć!
BAŠ ČELIK: Šta se krijete iza mene! Borite se, buzdovani jedni divovski!
(Vile savladaju divove i oslobode Nebojšu i ostale. Nebojši dodaju mač čudotvorni.)
NEBOJŠA: Sad ćemo se obračunati, o Baš Čeliče!
BAŠ ČELIK: E pa, to ćemo još videti! (Mačuju se. Posle kraće borbe Nebojša savlada Baš Čelika.)
ILIJA STARAC: Brzo u okove s njima! (Okuju Baš Čelika i divove. Oni cvile i preklinju za milost. Utrči Ognjilo.)
OGNJILO: Baš Čeliče! Baš Čeliče, jesi li ih sredio... (Ugleda okovanog Baš Čelika. Krene da beži.)
OGNJILO: Jao majko moja, brišem ja odavde! (Ilija mu prepreči put.)
ILIJA STARAC: Stoj, vaško jedna izdajnička!
OGNJILO: Predajem se!
ILIJA STARAC: Šta ćemo s njim?
OGNJILO: Molim vas, poštedite me, neću više nikad!
NEBOJŠA: Prognajmo ga!
CAR PRESVETLI: Tako je! O vojvodo Ognjilo! Put pod noge! Na kraj sveta beži! Kročiš li još koji put na zemlju Carstva svekolikog, u okove ćemo te baciti!
OGNJILO: U tom slučaju zbogom i još jednom izvin'te na smetnji!
ILIJA STARAC: Tornjaj se, dok se nismo predomislili!
(Ognjilo, ide unatraške neprestano se izvinjavajući. Potom se okrene i zbriše koliko ga noge nose.)
CAR PRESVETLI: A sad, Nebojša, na kolena!
SVI: (Začuđeno.) Na kolena?
NEBOJŠA: Ako ti to zapovedaš, care...
(Nebojša klekne na kolena. Car zamahne mačem čudotvornim. Svi se slede od straha.)
CAR PRESVETLI: Zaslužio si...
SVI: Zaslužio je? (Car spusti Nebojši mač čudotvorni na rame.)
CAR PRESVETLI: ...Da te proglasim za najviteškijeg viteza. Krunu svoju, od koje se ni u snu razdvajao nisam, sad vilama predajem da ti je na glavu stave. Od danas, leta gospodnjeg hiljadu i davne, Nebojša pastir se više neće pastirom zvati. Od danas on je Car presvetli, Carstva svekolikog.
ILIJA STARAC: Živeo! (Vile igraju oko Nebojše. Stavljaju mu krunu na glavu. )
Protok 7.
VELIKO VENČANJE NA CARSKOME DVORU
(Dvori Cara presvetloga. Veliko venčanje Nebojše pastira i Jefimije princeze. Iz dubine scene prema rampi dolaze mladenci. Za njima idu vile. Pridržavaju mladoj dugačku venčanicu. Nebojša je obučen u najlepše carsko odelo. Na glavi mu se sija kruna Carstva svekolikog. Prati ih zanosna muzika. Dođu do Cara presvetloga i Iliju starca.)
CAR PRESVETLI: Blagosloveni budite! Živite u slozi i ljubavi!
ILIJA STARAC: I lepu i pametnu decu izrodite.
CAR PRESVETLI: Za kućom vam bio stog...
ILIJA STARAC: Na stogu Gospod bog...
CAR PRESVETLI: ...Pa delio svakom...
ILIJA STARAC: ...Nekome šakom...
CAR PRESVETLI: ...Nekome kapom...
ILIJA STARAC: ...A vama i šakom i kapom...
CAR PRESVETLI: ...I vrećom!
ILIJA STARAC: I svakom dobrom srećom!
CAR PRESVETLI: Dobro vas kroz život vodilo... (Car i Ilija starac pevaju song.)
CAR PRESVETLI I ILIJA ZAJEDNO: Jer,
okovano zlo sad ćuti,
ćuti, stenje i uzdiše,
shvati dobro što ćeš čuti,
zlu se uvek loše piše,
zlu se uvek loše piše!
Pevaj glasno nek se čuje,
ljubav uvek pobeđuje,
ljubav uvek pobeđuje!
(Kraj songa. Nebojša skida Jefimiji veo sa lica i ljubi je. Car i Ilija se, iza njihovih leđa opet posvađaju.)
CAR PRESVETLI: Pik il karo?
ILIJA STARAC: Herc il tref?
CAR PRESVETLI: Ma kome ti to? Sad ću ti ja pokazati...
ILIJA STARAC: Videćemo, videćemo! (Besomučno se potuku. Svi zajedno pevaju song.)
SVI ZAJEDNO: Okovano zlo sad ćuti,
ćuti, stenje i uzdiše,
shvati dobro što ćeš čuti,
zlu se uvek loše piše,
zlu se uvek loše piše!
Pevaj glasno nek se čuje,
ljubav uvek pobeđuje,
ljubav uvek pobeđuje!
(Iza njihovih leđa Car i Ilija se žestoko tuku. Primorkinja vila sa strane gleda Nebojšu i Jefimiju. Duboko uzdahne. Polako pada zavesa.)

KRAJ