Nevena Rakočević Pavlović - Bajkograd

[ivanbajcic]

НЕВЕНА РАКОЧЕВИЋ ПАВЛОВИЋ
БАЈКОГРАД


контакт: nevenadja@gmail.com

БАЈКОГРАД

Слика 1.
Креће музика, Бајкоград се буди...Грдана се буди из веома лошег сна.

Грдана: Ух, још један досадан дан у овом безвезном Бајкограду, са још безвезнијим бићима из прича...Пих, ако ускоро не покренем неко ЗЛО, улењићу се тотално...(враћа се на јастук, размишља)

Долазе маћехе...
Пепељугина маћеха: Ох, Боже! Где је ова Пепељуга? Шта она мисли? Да ћу сама све да радим? Не пада ми на памет!!! Платиће ми за ово...
Снежанина маћеха: Огледало, огледалце моје...реци на свету најлепши ко је?...СНЕЖАНА?! Немогуће...Убићу је!

За то време, Вук је полако дошао до Грдане.

Вук: О, Царице! О, Господарице моја пресветла! Имам за вас предивне вести....мислим, ако желите да ме чујете...о, зашто ме тако гледате...немојте да ме претворите у нешто неприродно.
Грдана: Говори, сподобо моја верна. Зашто ме узнемираваш?!
Вук: Па рекли сте...мислим...ако је нешто важно...А ја сам хтео да вам кажем да је капетан Кука заробио Петра Пана и одвео га на ОСТРВО КОСТИЈУ.
Грдана: Кука! Ех, добри мој Кука! Коначно га је ухватио...Морам да му помогнем...Одлази на своје место (говори на публику) Ех, Кука...младост-лудост. Позваћу своје верне куме, да заједно направимо план, ХАХАХАХАХАХА (говори док баца чини)...

МАЧЈЕГ МИ РЕПА И ПУМИНЕ ШАПЕ, НЕК' ПУТ ВАМ ЈЕ ОТВОРЕН – НАЈБОЉИ ЗА КОЈИ ЗНАТЕ !!!!

Пепељугина маћеха: Морам на пут! Морам на пут!
Снежанина маћеха: Морам на пут! Морам на пут!

Почињу да се врте као чигре, док креће шум јаког ветра. Шум нагло стаје кад стигну.

Грдана: Брзе сте, као и увек, добре моје злице!
Пепељугина маћеха: Слутимо да неко зло се спрема!
Снежанина маћеха: А то се не пропушта!
Грдана: Седите, седите...објаснићу вам план....

Таман крене да прича, Вук је прекине својом гласном мантром „ОМ“ док медитира. Она настави...он поново! Она га упозори...он поново.

Грдана: Прекини! Претворићу те у жабу!
Вук: ОМ!
Грдана: Претвори се у жабу!
Вук: КрееееееОМ!
Грдана: Ох, ово је безнадежно! Буди опет Вук...дођи овамо...овај план и ти треба да чујеш. Да би они који траже Петра дошли до острва, морају да прођу кроз Раков океан.
Снежанина маћеха: Јаоооо, Рак! Какав је то цар био!
Грдана: Да...дугује ми услугу из времена када смо студирали у Злограду...Мада...Никада му нисам опростила што је прешао на страну ДОБРИХ! Пих, слабић...
Пепељугина маћеха: Па шта намераваш?
Грдана: Послаћемо му поруку да их када буду на сред океана...ПРЕТВОРИ У РИБЕ !!! АХАХАХАХАХ
Пепељугина маћеха: Који си ти геније!
Снежанина маћеха: Па да, ниси џаба била најпопуларнија вештица у школи!
Грдана: А, Кука? Можда ће му сада бити жао...
Пепељугина маћеха: Ма пусти...мушкарци...само мисле на своје бродове и на то како да отплове...

Све три се смеју злослутно, а Вук их посматра и трља браду.

Вук: Ма биће овде невоље....Сва срећа да имају неког паметног да пази на њих (саплете се и падне).

МРАК, музика
Слика 2.
Светло, музика у офф
На сцени су Нинџа корњаче, једу пицу.
Леонардо: Другари ! Заборавио сам да вам кажем !!!
Микеланђело: Шта си заборавио?
Рафаело: Па заборавио је да нам каже!
Донатело: О чему ви причате?!
Леонардо: Заборавио сам да вам кажем....
Микеланђело: А то си заборавио....Па кажи....
Донатело: Шта се догодило?
Леонардо: Капетан Кука је заробио Петра Пана на страшном ОСТРВУ КОСТИЈУ !
Сви: Шта кажеш !!!!
Рафаело: Морамо да му помогнемо.
Донатело: Да! Бацајте пице, крећемо!
Микеланђело: Не претеруј, не жури нам се толико ( сви се смеју)

Леонардо: Морамо да прођемо кроз прашуму, па кроз Раков океан, да бисмо некако стигли до острва.
Сви: Знамо !
Микеланђело: Потребна нам је чаролија да бисмо прошли кроз океан.
Сви: Знамо!
Донатело: Морамо да пронађемо златну рибицу која је закопана на плажи...
Сви: Знамо !
Рафаело: А онда да је поједемо.

Сви крену да кажу „Знамо“, али у пола речи застану...

Леонардо: Како да поједемо златну рибицу?
Микеланђело: Јој, мени жао....
Донатело: Ма, зашто морамо?
Рафаело: Зато што ће нам дати моћ да дишемо под водом и да разумемо језик биљака и животиња. То свако зна !
Леонардо: Да...То је начин да прођемо кроз океан, и да некако насамаримо моћног Рака.
Микеланђело: У реду, хајде да се спремимо за мисију.

Сва тројица устају, креће музика...

МРАК, музика



Слика 3.
Светло, музика у офф

(Брод Капетана Куке Куке, усидрен на острву костију. На палуби су гусари: Смотани, Брбљиви и Замишљени)

Брбљиви: Ето, ја само чистим, по цео дан. Не знам какав сам ја то гусар, ја сам више као...палубна помоћница!
Смотани: Ево ја ћу да ти помогнем...( потрчи, запне о ведро пуно воде и проспе га).
Брбљиви: Ахххх, немој молим те, да ми помажеш!
Замишљени: Чекајте, ускоро ће се појавити неки брод, сигуран сам. Онда ће бити мало акције.
Брбљиви: Дај Боже ! Заробили смо овог блентавог Петра Пана, а нико не покушава да га спасе данима. Умрећемо од досаде. Од муке ми дође да ћутим. Немам више шта да чистим.
Смотани: Ћути, не вичи, газда спава.
Капетан Кука: Агх! Чему толика бука ! Шта се дешава?!
Брбљиви: Па ево, газда, неке нинџе су дошле, па смо их поцепали! Смотани је средио тројицу, ја седморицу, а овај Замишљени је телепатијом уништио њиховог вођу.
Кука: Стварно ?!
Сви: Нееее !
Кука: На посао брбљивци једни, да вас не бих бацио ајкулама.
Замишљени: Газда, овде нема ајкула. По мојој процени...
Кука (прекида га): Тишина ! На посао ! Где је Петар?
Брбљиви: У кабини, везан за кревет, хахахахах, не може ни да мрдне.
Кука: Добро, идем да га обиђем ( одлази у десни џеп).
Смотани: Хе хе, дај ја мало да чистим...
Брбљиви: Не може ! То само ја знам да радим.
Смотани: А, молим те !
Брбљиви: Не може! Бежи тамо!
Смотани: А, даааај малооо !
Замишљени: Ћутите ! Нешто видим. Неко се приближава.

Сви долазе до Замишљеног покушавају да му отму дурбин, и загледани се заледе.

МРАК, музика

Слика 4.
Светло, музика у офф
(Звончица је сама на сцени, плаче. Долази Вила.)

Вила: Немој Звончице, немој да плачеш...
Звончица: Ма како да не плачем, немаш појма шта се десило !
Вила: Знам, заробили су Петра.
Звончица: Да! И шта, сад треба да будем срећна, је л' ?
Вила: Пааа....
Звончица ( агресивно): Ма све ћу да их средим, запамтиће они мене...Ако је Петар добар и нежан, ЈА НИСАМ ! Гусаре ћу да побацам ајкулама, а оног Куку, њега ћу, њега ћу....(Вила је прекида)
Вила: Полако, мила моја, хајде заједно ћемо покушати да га ослободимо. Али, знаш...Он је на острву костију, морамо да прођемо кроз прашуму и кроз Раков океан.
Звончица: Ма, знам...А зар не можемо да одлетимо тамо?
Вила: Предалеко је, уморићемо се па нећемо моћи да се боримо.
Звончица: У праву си. Идемо полако пешке, снаћи ћемо се.

Одлазе у леви џеп.

МРАК, музика

Слика 5.
Светло, музика у офф

(Нинџа корњаче се спремају да крену. Вежбају, пакују оружје, смеју се.)

Рафаело: Е, тако....Ја сам сад спреман.
Донатело: Ја сам гладан.
Леонардо: Кад мало размислим....и ја сам гладан!
Микеланђело: Ја умирем ! Али...Мисија је на првом месту. Јешћемо касније.
Леонардо: Где, у прашуми?
Микеланђело: Па да, има тамо свашта....
Рафаело: На пример ?
Донатело: Не смем ни да замишљам !
Леонардо: У прашуми нећемо МИ да једемо, него ће да једу нас !
Донатело и Рафаело: Аааааа!
Микеланђело: Ми смо ратници, ничега се не бојимо. Хајдемо сада, да не губимо време. Пред нама је прашума.
(Одлазе у десни џеп, светло се мења у плаво, чују се шумови прашуме, улазе на сцену из левог џепа)

Донатело: Уххх, ала је загушљиво!
Рафаело: Комарци убијају!
Леонардо (прескаче дебло): Пазите !

Микеланђело, Донатело и Рафаело се саплићу и падају један преко другога.

Леонардо (на публику): Упс!
Микеланђело: Ма све је добро док не зариче тигар.
Рафаело: Хахахахах, па нема овде тигрова.
Донатело: Наравно да нема.
Леонардо: Ја сам мислио да је опасна ова змија коју сам малопре видео, али сад кад помињете тигра....
Микеланђело: Каква змија?!
Леонардо: Па оно....ВЕЛИКА !

(Звук сиктања змије. Сви почињу да се нагињу уназад као да према њима иде и поред њих пролази огромна змија. Потпуна је тишина, заустављају и дисање.)

Рафаело: Ух...Добро је, отишла.
Микеланђело: Вадите оружје, буде на опрезу.

Креће музика
( Шуњају се, убијају комарце, провлаче се, пузе, зачује се страааашан урлик тигра)

Микеланђело: Сви, брзо у пећину !

(Музика у офф. Светло се спушта на 50 %, шумови пећине)

Леонардо: Полако, клизаво је.
Рафаело: Сад ми кажеш!
Донатело: Ја ништа не видим.
Микеланђело: Пратите ме! Станите! Нешто чујем, неко пева!
Леонардо: Брате, немој да лупаш!
Микеланђело: Не лупам, слушај!

( Чује се песма из даљине, појачава се, њих тројица се заледе од страха, гледају ка левом џепу. Нагло се из њега појављују Вила и Звончица. Рафаело падне у несвест)

Леонардо: Ма иди, молим те!
Донатело: То је Вила!
Микеланђело: И Звончица! Ало, Рафаело, буди се, то су само жене.
Рафаело: Жене ! Ах, па да, зашто бих се плашио жена побогу, ( тресе га) Мики, шта треба да радим сад ?!
Микеланђело: Ма само опуштено, гледај...Здраво мала, шта радиш овде?
Звончица: Нисам ти ја мала, знаш !
Микеланђело: Добро, добро...
Вила: Пошле смо да помогнемо Петру Пану, њега је...(прекида је Леонардо)
Леонардо: Знамо, и ми смо!
Донатело: Хајдемо заједно кроз пећину, мора да постоји излаз на другој страни.
Сви: Хајдемо!

(Шуњају се даље, улазе у одају где на њих налеће јато слепих мишева, трче, бране се, успевају да им узмакну)

Вила: Добро, хајдемо сада сви заједно преко језера, са друге стране је излаз, сигурна сам.
Леонардо: Тамо је чамац, један по један, улазите, тихо.
Микеланђело: Тихо...
Донатело: Тихо...
Рафаело: Тихо....
(Спотакне се и падне уз страшну галаму. Из даљине се зачује рика змаја. Сви улазе брзо у чамац и панично веслају. Чамац се љуља, само што се не преврну. Некако долазе на другу страну.)

Звончица: Ено је светлост!
Вила: Идемо сви!
Микеланђело: Браћо трчимо!

Сви трче и журно излазе из пећине на песак плаже која као да их очекује. Одлазе у десни џеп.

МРАК, музика

Слика 6.
( Грдана, Вук и маћехе су на плажи, спремају се да уђу у океан. Вук енергичним покретима хлади Грдану лепезом, маћехе мало даље разговарају)

Грдана: Хајде, потруди се мало! Мислиш да је лако стајати на овом песку по оволикој врућини.
Вук: Извините Господарице, још увек ме боле руке од тога што сам вас носио кроз целу прашуму. А тек оно кад сте у пећини пали преко мене....мислим, неее, нисте се саплели, него сам ја легао да ви прођете да не бисте упљали ципеле....Да, то сам хтео да кажем, овај, да.....
Грдана: Ух, како си досадан !
Снежанина маћеха: Јао, како га мучи, хихихи...
Пепељугина маћеха: Ма да, то у је за казну јер му је Црвенкапа „исклизнула из руку“, хахахахха....
Грдана ( загледана у океан): Станите сви ! Да нико није писнуо!
Вук: Јаоооо, шта је то ?!
Снежанина маћеха: Нешто нам прилази из воде, нешто велико, округло....
Пепељугина маћеха: Нешто длакаво и шкљоцаво !
Вук: Јаааоооо, мајко моја !

Грдана почиње да се смеје, сви остали се тресу од страха.

Грдана: Па то је мој стари пријатељ Рак. Ух, како је остарио и угојио се...
Маћехе: Ух! ( одахну )
Вук: Тттттто је ооооон....

Рак се из публике пење на сцену. Стаје између Грдане и Вука.

Рак: О, кога то моје очи виде?! Па где си ти мала ?! Уопте се ниси променила.
Грдана: Управо сам то рекла за тебе, старо момче. Потпуно си исти као некад. Хе хе, је л' се сећаш оних журки по Злограду? Знали смо да ђускамо целу ноћ, хахахаххаха.
Рак ( смеје се ): Да, то су били дани...Него, шта тражите овде? Далеко сте од Бајкограда.
Грдана: Да, ево Вук ће ти објаснити. Мени је превише вруће.
Вук: Пппппаааа ммммииии сссмоооо....( Рак га прекида)
Рак: Ааааа, ти си у проблему! Чек, имам нешто овде баш за тебе ( шапне му), идеално за некога ко служи Грдану. ( извади бочицу и прући Вуку). Попиј ово.
(Вук погледа у Грдану, она преврне очима и климне главом. Маћехе се нагну ка њима. Вук попије садржај бочице и почне да се тресе, да се врти у круг, да штуца и говори неке неразумљиве речи. Одједном се окрене на публику и почне да бљује ватру као змај. Смири се, окрене ка Грдани и Раку и почне да говори као јако храбар и невероватно јак момак)

Вук: Слушај деда, пошли смо да спречимо спасавање Петра Пана. Чуо си да га је заробио онај мали....Капетан Кука. Петрови пријатељи покушавају да га ослободе, али немају појма шта их чека, хахахахахахах....

( Снежанина маћеха падне у несвест, Пепељугина покушава да је пробуди)

Рак: Е сад можемо да причамо, хахахахах...И шта бисте хтели од мене?
Грдана: Ускоро ће стићи до тебе. Хоћу, хоћу да их претвориш у рибе ! Да не могу да говоре, да мумлају и пливају и да, и да....Ух, како сам се изнервирала!
Рак: Добро, добро....Све ми је јасно. А хоћете вероватно и сигуран пролаз кроз океан?
Грдана: Подразумева се.
Рак: Ок, поједите златне рибице да вам буде лакше ( даје им рибице)

Вук и Грдана их одмах прогутају, а маћехе полако, гадљиво.

Рак: Идите оном страном, туда је бољи пут ( покаже на десно )
Грдана: Вуче, крени први. Немам намеру да се пробијам кроз ону траву, нарочито сад кад могу да чујем како се буни док је померамо.
Вук: Хе хе, него шта него ћу први. Нећу ваљда тебе да пустим да водиш. Долази овамо, малена злоћо ! ( хвата је око струка, ставља себи на раме и одлазе у десни џеп)

Пепељугина маћеха: Ау, каква мушкарчина! Ко би рекао.
Снежанина: Не знам до кад траје тај Раков напитак, али биће му весело кад прође дејство, хахахахах ( одлазе за њима)
Рак ( руга се Грдани): Подразумева се, није него....Она ће мени, жгољавица једна, видеће они већ (враћа се у публику).

Из левог џепа се појављују Нинџа корњаче, Звончица и Вила.

Звончица: Каква врућина ! Песак је баш топао.

( Нинџа корњаче улазе на сцену скакућући)

Микеланђело: Дај да се смиримо, проћи ће.
Леонардо: Коначно океан. И шта сад?
Донатело: Сад копамо.
Рафаело: Даааа! Може, ја правим најбоље дворце!
Вила: Јао Боже! Тражимо златне рибице.
Рафаело: Заборавио сам. Гладан сам.
Сви: И ја !
Звончица: Тише мало, ако будемо имали среће Рак нас неће чути. Можда, само можда ћемо моћи да прођемо неопажено. Копај !

(Креће музика, сви крећу да копају и свако проналази по једну рибицу. Стаје музика)

Вила: Е, сад сви заједно, три, четири, сад !
Рафаело: Стани !
Микеланђело: Шта је сад?
Рафаело: Ја сам моју већ појео.
Леонардо: Е баш си...мустра. Зашто?
Рафаело: Па рекао сам да сам гладан.
Донатело: Нема везе, прогутајте их па да улазимо у океан, већ смо доста времена изгубили.

( Сви поједу рибице и крећу лагано низ степениште у публику, пролазе уз саму сцену и враћају се другим степеништем назад. Све време коментаришу оно што чују и виде. Морску траву која се невира што је газе, песам који је клизав, Леонардо има напад панике јер мисли да ће да се угуши под водом.)

Микеланђело: Ево нас на средини океана, све је мирно.
Вила: Ове рибице су преслатке.
Донатело: Јесу, ове мале, боље будите тихи да се не појави ЗНАТЕ-ВЕЋ-КО.
Леонардо: Рак?
Рафаело: Ма не, мисли на њу ! На велику белу АЈКУЛУ.
Микеланђело: Ма само нека дође, ја сам спреман.
Леонардо: И ја.
Рафаело: Ја нисам, али оно...нека дође ( прави карате потезе, скупља храброст)
Звончица: Друштво, нешто се чудно догађа. Осећам се некакоооо....
Леонардо: Ма немој. Осим што ходамо по дну океана и што ми се мало пре шкољка издрала у уво јер сам згазио јежа који је почео да вришти, НИШТА НИЈЕ ЧУДНО !!!!
Вила: Ма није то, не могу да померим руке.
Микеланђело: Ни ја. Као да ми расту ....пераја!

( Музика.Сви почињу панично да ходају по сцени, руке су им поред тела, отварају уста, вичу једни на друге, али се ништа не чује.)

Музика стаје, из публике се појављује Рак.

Рак: Хахахахахаха, опустите се, све је ...ок. Хахахахахах
Микеланђело: Шта се догађа?
Рак: Градана је тражила да вас претворим у рибе. А ја баш нећу.
Леонардо: Како нећеш? Па управо си то урадио!
Звончица: Зашто?
Рак: Па било је бескрајно забавно, хахахахахаха. Урадио сам шта је хтела, али нисам рекао да ћете рибе и да останете, ето.
Микеланђело: Пустићеш нас да одемо? Мислио сам да си зао.
Донатело: Да си страшан!
Рафаело: Да си опасан !
Леонардо: Да ћеш да нас прождереш!
Рак: Наравно да сам све то. Хоћете да вам покажем ?!
Сви: Не, не, не, нееека.
Рак: Не изазивајте судбину, и пожурите, они су испред вас. Брзо, одлазите, срећан пут! И поздравите Петра !

( Сви одлазе у десни џеп, журно, али још увек несигурно померајући руке)

Музика, МРАК










Слика 7.

( Гусари су на броду, гледају сви у даљину)

Замишљени: Хеј, нешто се помера у води.
Смотани: Да, иде ка нама...
Брбљиви: Обилази брод, иде уз мердевине....Па то је Грдана !

(Појављује се Капетан Кука, потпуно је у шоку)

Кука: Катастрофа ! Катастрофа се десила ! (седа на под)
Брбљиви: Шта је било, газда? ( гусари га окружују)
Кука: Петар Пан је побегао!
Сви: Штаааа ?!
Кука: Побегао је...Не разумем, како је успео да се одвеже, али успео је.
Брбљиви: Ау, па шта ћемо сад?
Замишљени: Ма нема везе...
Смотани: Али везао сам га својим најбољим чвором!
Кука: Е па ипак је побегао! (почиње да плаче) Шта ћу сад? Сви ће ми се смејати заувек!
Брбљиви: Ма хајде газда, неће нико да зна...
Смотани: Нико осим наших посетилаца...
Кука: Каквих посетилаца?
Замишљени: Ма то су само Грдана, Вук и две зле маћехе....Нико битан !
Кука: Јаоооо, пропао сам!

(Из десног џепа улазе Грдана, Вук и маћехе.)

Грдана: Коначно! Здраво, драги мој Кука. Јесам ли те изненадила?
Кука (устаје журно): Откуд ти овде?
Вук: Дошли смо да ти помогнемо. Ускоро стиже екипа да спасе Петра, па смо мислили да не можеш сам, хахахаххаха...
Кука: Каквог Петра? Петра Пана?

(Сви гусари гледају у небо и звижде)

Грдана: Наравно, знамо да си га херојски заробио...(смешка се)
Кука: Хе хе...Па где си то чула....Ма чекај да ти објасним.....

( из левог џепа улазе Нинџа корњаче, Вила и Звончица, гусари почињу да вриште)

Кука: Не вриштите, кукавице једне...Идемо у битку ! Напред !

(Музика, креће битка кроз „спори покрет“, вуку једни друге, боре се мачевима, каратеом, падају једни преко других. Музика у офф, уморе се и сви поседају по сцени)

Вук: Ух, шта се десило? Као да ме је ударила муња!
Микеланђело: Не, то је моја десница, хахахахах
Грдана: Вуче, среди га !
Вук: Мммммооолим господарице? Не моооогуууу ја то!
Пепељугина маћеха: Раков напитак је изгубио дејство!
Снежанина маћеха: Ех, рекла сам ти да неће дуго трајати.

(Грдана почиње да туче Вука, сви се смеју, Леонардо устаје)

Леонардо: И где је Петар Пан?
Звончица: Сад кад смо вас испрашили, време је да га ослободите.
Брбљиви: Хахахахахах закаснили сте?
Сви: Молим?!
Замишљени: Петар није ни био код нас!
Кука: Није, тако је!
Гусари (у глас): Није, није !
Рафаело: Све је било узалуд !!!!
Микеланђело: Ја више нећу да једем златне рибице !
Леонардо: Хахахахах, ма нема везе било је забавно.
Грдана: Доста ми је!
Вила: За казну мораш све нас да пренесеш чаролијом назад!
Микеланђело: Али пре тога морамо да одиграмо РАКОВ ПЛЕС ! СВИ, ХАЈДЕМО!

Музика креће, сви стају у врсту и крећу да играју....Музика у офф

МРАК