Peter Frojhen (1886-1957) važi za jednog od najzanimljivijih ljudi koji su ikada živeli.
Bio je danski pisac, pustolov, novinar, antropolog, glumac i još ponešto, a svakako čovek koga je smrt nekoliko puta zaobišla na spektakularne načine.
Studiranje medicine u Kopenhagenu, bilo mu je dosadno, napustio je faks i otisnuo se brodom na Grenland 1906.
Društvo mu je pravio prijatelj, kad su stigli do odredišta, na sankama su nastavili put dug preko 1.000 km.
Na putovanju je susretao Inuite, sa kojim je zajedno trgovao, lovio i učio njihov jezik. Kasnije je postao i njihov zaštitnik, kritikovao je katoličke misionare jer su pokazali nerazumevanje prema toj kulturi.
On i njegov prijatelj su 1910. na Grenlandu napravili trgovačku kućicu, koja je služila i kao baza za druge ekspedicije. Oženio je Inuitkinju Naravanu Mekupaluk (koja je kasnije preminula od gripa) i sa njom je imao dvoje dece. Sve do 1924. istraživao je Arktik i upoznavao istraživače s kulturom Inuita.
Na jednoj ekspediciji, dugoj nekoliko hiljada kilometara, zatrpao ga je sneg, ali nije imao nikakvu opremu koju bi mogao da iskoristi da se izbavi.
Izbavio se tako što je napravio bodež od svog zaleđenog izmeta i njime prokopao sebi put. Kada se vratio u kamp, shvatio je da su mu nožni prsti zaleđeni i da je započela gangrena, pa ih je sam sebi amputirao i stavio klinove umesto njih.
S vremena na vreme, vraćao se u Dansku, pisao je za jedne ugledne novine, a postao je i urednik časopisa u vlasništvu porodice njegove druge žene.
Zatim se ubacio u filmski svet, otvorio je svoju kompaniju a bio je i saradnik Metro-Goldwyn-Mayer, koji mu je i finansirao novu ekspediciju na Grenland 1932. godine.
Bio je i scenarista, a za film “Eskimo” dobio je Oskara. U tom filmu je glumio jednu od glavnih uloga.
Tokom Drugog svetskog rata često je upadao u probleme. Naime, mrzeo je svaki oblik diskriminacije, pa bi u svakom susretu s anti-semitima ponosno isticao svoje jevrejsko poreklo. Međutim niko nije imao hrabrosti da se suoči sa čovekom visokim dva metra, za koga se znalo da je savladao medveda. Bio je deo danskog pokreta otpora, i toliko se hrabro borio da je Hitler lično dao naređenje nacistima da ga uhapse i pogube. Uhvaćen je u Francuskoj, ali je uspeo da pobegne iz zatočeništva u Švedsku. Tamo je upoznao svoju treću ženu, s kojom se preselio u Njujork, jer je ona radila za časopis “Vogue”. Na ovoj slici stoji pored svoje treće žene, nosi bundu od polarnog medveda koga je sam ulovio.
U jednom trenutku je pobedio i u kvizu “The $64,000 Question”, osvojiviši tih $64.000.
Poslednju deceniju života proveo je relativno tiho pišući knjige (napisao je desetak knjiga o Arktiku i Eskimima), a svetu je ostavio i Klub avanturista, koji i danas postoji.
Grenland, oko 1920.
"Već danima sam zaglavljen u snežnom skloništu. Napolju besni mećava. Temperatura je toliko niska da mi se dah ledi na zidovima rupe u snegu u kojoj se nalazim. Ako za određeno vreme ne uspem da se izvučem, postaće pretesno da bi se disalo. Hladnoća, promrzline, zalihe hrane na izmaku i ja, odlučan da preživim."
(Iz njegovog dnevnika)
Peter Frojhen
Peter Frojhen
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5595
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Peter Frojhen
Mitovi, laži i bapske priče prisutni su u popularnoj kulturi odvajkada, no širenje informatičkih tehnologija u enormnoj je meri doprinelo njihovoj diseminaciji sledstvenom uplivu na moć racionalnog rasuđivanja brojnih diljem svetski razapete mreže opstoječih jedinki.
Smatrajući vazda svojom kulturološkom misijom razlučivanje naučnih činjenica od trogatelne žurnalističke kenjaže, red je da se pozabavimo sa par kapitalnih bedastoća anonsiranih u pređašnjem bildungs-sočinjeniju.
Etnografska narativna svedočenja o Inuitima koji usled ekonomske nemaštine & autohtone ekološke samosvesti prave noževe za utilitarističko kasapljenje tuljana od vlastitog fecesa poznato je još od 1883. zahvaljujući etnografskim beleškama Franca Urija Boasa načinjenim prilikom njegove istraživačke ophodnje po Bafinovoj zemlji. Stoga uopšte ne izaziva čuđenje realna verovatnoća da je Peter Frojhen, danski globtroter, novinar, pisac i antropolog čija je prva supruga bila Inuitkinja mogao da bude upoznat sa dotičnom folklornom tradicijom njegove tazbine. No zaista čudi njegova hrabrost da u XX veku zarad pribavljanja popularnosti vlastitim autobiografskim delima pomenutu narativnu zaostavštinu nekritički i neodgovorno koristi zarad puke knjižne utržbe.
Po njegovom popularnom autobiografskom iskazu, naime, on je 1926. sred žestoke arktičke oluje bio prinuđen da se zavuče ispod vlastitih sanki, ostavši pod njima tokom 30 časova, pri čemu je olujom naneti sneg oformio svojevrsni ledeni kovčeg oko istih. Pokušavši da nakon prestanka oluje izađe iz tog svojevrsnog „ledenog oklopa”, uvideo je – prema vlastitom kazivanju – da rukama ne može da probije zaleđeni sneg, te se u trenutku lucidne ingenioznosti iskakio i produkt čreva svojego iskoristio da uobliči DLETO OD JUTROKLEKA, očvrsne ga na polarnoj studeni do nivoa tvrdoće Krup-vidije (Widia = wie Diamant), proseče ledeni oklop, oslobodi se i nakon tri sata stigne u svoj arktički bivak.
Zvuči fenomenalno i u isti mah izvanredno optimistički edukativno. Eto šta sve može i u naizgled nerešivim situacijama da učini prisustvo duha, odvažnost i visokoproteinska ishrana sa obiljem kardioprotektivnih nezasićenih masnih kiselina! Jedini je problem što navedena skaska sa stvarnim činjenicama zapravo nema blage veze.
Na Frojhenovu sramotu & opštu kvazihumanističku žalost, naučna studija istraživačkog tima Državnog univerziteta Kent (Kent State University) iz Ohaja definitivno je utvrdila da noževi od smrznutih fekalija zapravo uopšte ne funkcionišu.
Istraživački tim dotičnog univerziteta je preduzeo sve moguće mere zarad pospešenja durabilnosti hovnjivih alatki, uključujući brušenje oštrice, kompaktiranje alatne mase posredstvom presurizacionih kalupa (uz paralelno korišćenje običnih, rukom uobličenih fekalnih artefakata), te temperirano očvršćavanje alatnih izradaka do temperature od – 50 C. Ništa nije vredelo – uprkos najvećim naporima, alatke su se lomile prilikom prve aplikacije, topeći se na kontaktnim površinama usled mehaničkog pritiska na radne površine, te ostavljajući u najboljem slučaju braonkaste, krejonu slične tragove, na radnim površinama koje su bile podvrgnute obradi putem fekalnih alatki.
Rezimirano: alatke od zamrznutih ljudskih govana izrazito su krhke – lomljive bez prethodne plastične deformacije, te stoga neupotrebljive za mehaničku obradu drugih materijala.
Link do prethodno pomenutog naučnog rada koji opovrgava Frojhenovu tvrdnju dostupan je ovde:
https://www.sciencedirect.com/science/a ... vr0LkVpOho
O nekim drugim referentnim tvrdnjama iz članka – primerice o Frojhenovom autohtonom Jevrejstvu i navodnom izrazitom antinacizmu - neki drugi put. Pribavljanje fotografskih dokaza o ličnom prijateljstvu i saradnji g. Frojhena sa znamenitom filmskom rediteljkom Bertom Helenom Amalijom fon Rifenštal još je u toku.
Smatrajući vazda svojom kulturološkom misijom razlučivanje naučnih činjenica od trogatelne žurnalističke kenjaže, red je da se pozabavimo sa par kapitalnih bedastoća anonsiranih u pređašnjem bildungs-sočinjeniju.
Etnografska narativna svedočenja o Inuitima koji usled ekonomske nemaštine & autohtone ekološke samosvesti prave noževe za utilitarističko kasapljenje tuljana od vlastitog fecesa poznato je još od 1883. zahvaljujući etnografskim beleškama Franca Urija Boasa načinjenim prilikom njegove istraživačke ophodnje po Bafinovoj zemlji. Stoga uopšte ne izaziva čuđenje realna verovatnoća da je Peter Frojhen, danski globtroter, novinar, pisac i antropolog čija je prva supruga bila Inuitkinja mogao da bude upoznat sa dotičnom folklornom tradicijom njegove tazbine. No zaista čudi njegova hrabrost da u XX veku zarad pribavljanja popularnosti vlastitim autobiografskim delima pomenutu narativnu zaostavštinu nekritički i neodgovorno koristi zarad puke knjižne utržbe.
Po njegovom popularnom autobiografskom iskazu, naime, on je 1926. sred žestoke arktičke oluje bio prinuđen da se zavuče ispod vlastitih sanki, ostavši pod njima tokom 30 časova, pri čemu je olujom naneti sneg oformio svojevrsni ledeni kovčeg oko istih. Pokušavši da nakon prestanka oluje izađe iz tog svojevrsnog „ledenog oklopa”, uvideo je – prema vlastitom kazivanju – da rukama ne može da probije zaleđeni sneg, te se u trenutku lucidne ingenioznosti iskakio i produkt čreva svojego iskoristio da uobliči DLETO OD JUTROKLEKA, očvrsne ga na polarnoj studeni do nivoa tvrdoće Krup-vidije (Widia = wie Diamant), proseče ledeni oklop, oslobodi se i nakon tri sata stigne u svoj arktički bivak.
Zvuči fenomenalno i u isti mah izvanredno optimistički edukativno. Eto šta sve može i u naizgled nerešivim situacijama da učini prisustvo duha, odvažnost i visokoproteinska ishrana sa obiljem kardioprotektivnih nezasićenih masnih kiselina! Jedini je problem što navedena skaska sa stvarnim činjenicama zapravo nema blage veze.
Na Frojhenovu sramotu & opštu kvazihumanističku žalost, naučna studija istraživačkog tima Državnog univerziteta Kent (Kent State University) iz Ohaja definitivno je utvrdila da noževi od smrznutih fekalija zapravo uopšte ne funkcionišu.
Istraživački tim dotičnog univerziteta je preduzeo sve moguće mere zarad pospešenja durabilnosti hovnjivih alatki, uključujući brušenje oštrice, kompaktiranje alatne mase posredstvom presurizacionih kalupa (uz paralelno korišćenje običnih, rukom uobličenih fekalnih artefakata), te temperirano očvršćavanje alatnih izradaka do temperature od – 50 C. Ništa nije vredelo – uprkos najvećim naporima, alatke su se lomile prilikom prve aplikacije, topeći se na kontaktnim površinama usled mehaničkog pritiska na radne površine, te ostavljajući u najboljem slučaju braonkaste, krejonu slične tragove, na radnim površinama koje su bile podvrgnute obradi putem fekalnih alatki.
Rezimirano: alatke od zamrznutih ljudskih govana izrazito su krhke – lomljive bez prethodne plastične deformacije, te stoga neupotrebljive za mehaničku obradu drugih materijala.
Link do prethodno pomenutog naučnog rada koji opovrgava Frojhenovu tvrdnju dostupan je ovde:
https://www.sciencedirect.com/science/a ... vr0LkVpOho
O nekim drugim referentnim tvrdnjama iz članka – primerice o Frojhenovom autohtonom Jevrejstvu i navodnom izrazitom antinacizmu - neki drugi put. Pribavljanje fotografskih dokaza o ličnom prijateljstvu i saradnji g. Frojhena sa znamenitom filmskom rediteljkom Bertom Helenom Amalijom fon Rifenštal još je u toku.
Acriter et Fideliter!
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju