Quo Vadis, Srbijo?

[Bibliotekar]

Hungarian Prime Minister in Niš



P.S: Miért ez nem volt benne a Szerbiai híradóban, vagy az újságban?

P.P.S: Premijeru RS je na dotične Orbanove reči earphone počeo da ispada iz uha.

[Bibliotekar]

Jens Stoltenberg: Svrha i cilj vazdušnih akcija NATO 1999. je bila zaštita civila, u čemu se i uspelo; Aleksandar Vučić: Uslov za napredak Srbije je da gradimo dobre odnose sa NATO

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas, posle sastanka sa premijerom Aleksandrom Vučićem, da je Srbija izvoznik stabilnosti u regionu.



Stoltenerg je rekao da Severnoatlantska alijansa poštuje vojnu neutralnost naše zemlje i izrazio žaljenje zbog nevinih žrtava NATO kampanje, odnosno svojevremenog bombardovanja SRJ.

On je ocenio da je imao odličan sastanak sa premijerom Vučićem.

Poručio je da NATO poštuje suverenu odluku naše zemlje o vojnoj neutralnosti.Takođe je podsetio da je „svrha i cilj vazdušnih akcija NATO 1999. godine bila zaštita civila, u čemu se uspelo.”

„Gubitak života nevinih ljudi je bila tragedija i zbog toga duboko žalim”, rekao je šef NATO.

Poručivši Vučiću da je dobrodošao u sedište NATO, on je dodao je srpski premijer imao odličan sastanak sa predstavnicima Atlantskog saveta i to je prvi susret premijera sa tim telom. „Imali smo odličan sastanak sa Savetom, i to pokazuje da radimo na jačanju saradnje izmđu NATO i Srbije. Ponosan sam na prijateljstvo sa vama, zahavalan što ste ovde. Razgovarali smo o različitim pitanjima uključujući i naše zajedničke bezbednosne izazove. Srbija je u srcu Balkana, što je u srcu Evrope, i doprinosi na različite načine regionalnoj stabilnosti i nacionalnoj stabilnosti”, ocenio je Stoltenberg.

„Srbija je izvoznik stabilnosti”, poručio je on.

Naveo je takođe i da je impresioniran reformama koje Srbija sprovodi „kod kuće”, te da NATO, a i on lično, pozdravlja angažovanje Srbije u situaciji sa izbeglicama.

Srbija je, kako je naveo, integralni deo evropske porodice, „delimo iste vrednosti i zadovoljan sam što smo imali priliku da ragzovaramo. Jako verujem u potencijal saradnje NATO i Srbije, ne možemo da zaboravimo prošlost, ali gledajmo u budućnost”, poručio je Stoltenberg.

On je dodao da NATO poštuje neutralnost Srbije, te da je to suverena odluka jedne suverene države, ali da isto tako pozdravlja dalje jačanje saradnje.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija vojno neutralna, ali da želi da nastavi saradnju sa NATO, jer bez te saradnje nema mira i stabilnosti u regionu, a mir i stabilnost u regionu je preduslov za dalji ekonomski rast i napredak Srbije.

Vučić je, posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u sedištu Alijanse u Briselu, zahvalio Stoltenbergu na tome što poštuje odluke Srbije i Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti naše zemlje.

Takođe je zahvalio generalnom sekretaru NATO na izjavi da žali zbog nevinih žrtava bombardovanja 1999, jer je to, istakao je, velika stvar za „Srbe, narod i zemlju” da čuju.

On je rekao da javnost u Srbiji mora da zna da smo okruženi NATO zemljama i zemljama koje bi želele da budu u NATO, te da, ukoliko želimo mir i stabilnost, veći ekonomski rast i napredak privrede, kao i bolji životni standard, moraju da se grade dobri odnosi sa ljudima iz NATO.



„Srbija je vojno neutralna, poštuje oduke Skupštine, ali zbog racionalnih razloga i pogleda u budućnost, a ne vraćanja u prošlost, želi da razvije odnose sa NATO”, rekao je Vučić.

On je rekao da je sa Stoltenbergom razgovao o svim ključnim pitanjima, o borbi protiv terorizima, migrantskoj krizi, učešću Srbije u mirovnim operacijama, te da je zamolio Stoltenberga da NATO pomogne na uklanjanju mina i čišćenju, posebno na Kopaoniku. Vučić je rekao da je, posle relaksacije važdušne zone u Zoni kopnene bezbednosti, bilo reči i o donjem sloju vazdušnog prostora iznad KiM i da će se eksperti uskoro sastati, te da veruje da će biti pozitivnih rešenja u narednom periodu.

Srna/Tanjug

P.S: Prilikom obeležavanja godišnjice početka agresije NATO-pakta na SRJ 23. III 2016. predsednik vlade RS A. Vučić je izjavio sledeće:

„To je bila besmislena agresija na malu zemlju, pohod koji ništa nije rešio.To je bio težak zločin, kao i svaki rat, kako je Hemingvej rekao. Postoji samo opomena - njima da će za Sanju, Milicu, Jovanu, Bojana, Aleksinac, Surdulicu, morati da kažu za krv da je krv. Bog će im možda oprostiti, mi jesmo, ali nismo zaboravili. Zapamtićemo licemerje kojim je ubijanje opravdano. Šta je milosrdno bilo u Varvarinu? Šta je humano u Grdelici? Ko će da odgovara?”

Izvor:

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/godisn ... -u/vt3qfln

PPS: U ovoj prilici valja se podsetiti i sledećeg:



Imate li možda nešto da primetite o moralu u politici, poštovane dame i gospodo? Ja nemam. Naprasno mi nije dobro. Možda i zbog toga što se veoma dobro sećam zavetne poruke Uzoritog Filozofa-Piljara koji nam je onomad poručio da u slučaju da nam je do morala u politici stalo odemo do crkve.

[branko]

U Skupštini počinje izbor sudija Ustavnog suda

Prvo Tomina lista

Na dnevnom redu Skupštine sutra će se naći izbor sudija Ustavnog suda, a poslanici će prvo razmatrati predlog predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je na tu funkciju imenuje pet kandidata, a predložio je širu listu od osam.

Na prvom mestu tog spiska je njegova zemljakinja, Snežana Marković. Za razliku od većine drugih kandidatata, univerzitetskih profesora koji su u biografiji naveli na više gusto kucanih strana spiskove objavljenih naučnih radova i tekstova, Markovićeva je ispisala oko 15-ak funkcija na kojima se našla u poslednjih nekoliko godina, od članstva u raznim komisijama i radnim grupama, do konkursnih komisija, upravnih odbora i nekoliko vladinih delegacija.

Po tom osnovu, platu koju, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, prima kao sadašnja zamenica Republičkog javnog tužioca, od 219.000 dinara, uvećavaju i prihodi od 160.000 dinara iz kase Ministartsva pravde, a kao član ispitnih komisija za pravosudni i za javnobeležnički ispit, dobija još i na godišnjem nivou 1,06 i 1,02 miliona dinara, pa joj mesečna zarada samo po ovom osnovu premašuje 550.000 dinara.

Markovićeva, osim što se tvrdi da je dalja rođaka predsednika Nikolića, ali i supruga jednog od profesora optuženih u aferi “indeks”, javnosti postala nešto poznatija nakon “intervencije” u predmetu ATP Vojvodina. Naime ona je, kao zamenik RJT potpisala zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu, povodom pravosnažne izvršne sudske presude kojom je Novi Sad trebalo tom preduzeću da isplati 17 miliona evra odštete zbog nepoštovanja ugovora. Zahtev je odbačen jer i nije bilo osnova za njegovo podnošenje, ali je dobro poslužio da “kupi” vreme u kome je kroz reviziju postupka i bez novog veštačenja, VKS smanjio iznos odštete na oko četiri miliona evra. Zbog ovakvog spleta u postupanju sudova i tužilaštva, u dva navrata je reagovala i Agencija za borbu protiv korupcije, ali nije dobila odgovore. Umesto toga, Markovićeva je naglo uvećala zaduženja i zaradu.

Osim Markovićeve, na listi koju je dostavio predsednik Srbije, nalazi se i profesor dr Milan Škuljić, Miroslava Nikolić, dr Jovan Ćirić, Dušanka Đorđević, dr Mijodrag D. Radojević, dr Vladimir Đurić i mr Milan Burić. Osim pet kandidata koje će sa ovog spiska imenovati predsednik Nikolić, još pet predlaže Visoki savet sudstva a isto toliko bira se i po predlogu Skupštine.

- See more at: http://www.danas.rs/drustvo.55.html?new ... w911D.dpuf

[Bibliotekar]

„Pada vlada” u holu Parlamenta RS

Beograd, 28. XII 2016.

Šef poslaničke grupe Dosta je bilo Saša Radulović zapevao je sa pripadnicima pokreta posle glasanja u Skupštini Srbije u holu parlamenta pesmu „Pada vlada”.

Radulović je svirao gitaru i zajedno sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba otpevao pesmu Bajage i instruktora koja je komponovana za film „Profesionalac”.



Radulović je nakon kratkog nastupa poželeo građanima uspešnu i dobru 2017. godinu kao i pad vlade da bismo, kako je naveo, konačno dobili demokratsku vlast.
(Tanjug)

[Bibliotekar]

Potpisan je ugovor za nabavku helikoptera sa kompanijom „Airbus Helicopters”

U skladu sa identifikovanim oblastima saradnje iz Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i kompanije „Airbus Group”, potpisanog u oktobru ove godine, zaključen je ugovor za nabavku devet helikoptera H145M, pripadajućih usluga i industrijske saradnje između kompanije „Airbus Helicopters” i Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.



Kroz ovu nabavku Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije i helikopterska jedinica MUP Republike Srbije, opremaju se poslednjom generacijom helikoptera za izvršavanje najzahtevnijih misija (transport, traganje i spasavanje, borbene misije, medicinska evakuacija, nadzor i osmatranje, itd.).

Potpisani ugovor obuhvata:

- Nabavku devet helikoptera H145M sa pripadajućim paketom logističke podrške (rezervni delovi, alati i dokumentacija);

- Transfer tehnologije za održavanje i opravku nabavljenih helikoptera;

- Opremanje, obuku i sertifikaciju Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović” kao centra za održavanje helikoptera „Gazela”, kao i uključivanje Zavoda u remontnu mrežu kompanije „Airbus Helicopters”;

- Podršku srpskim kompanijama i naučno-istraživačkim institucijama u cilju pribavljanja relevantnih kvalifikacija i sertifikacija, uz jednovremeno traženje mogućnosti za angažovanje srpskih industrijskih kapaciteta i nabavku njihovih dobara i usluga.

Pored predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavnika kompanija „Airbus Helicopters” i „Airbus Group”, ceremoniji potpisivanja ugovora prisustvovali su ministar odbrane Zoran Đorđević, ambasadorka Republike Francuske u Srbiji Kristin Moro i ambasador SR Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.

П. С: На вертолеты у Эрбаса у Сербии деньги находятся, а как самолеты в России, так извольте за „спасибо” самый легкий перехватчик лучший...

[branko]

[Bibliotekar]

Preživljavamo sa 232 dinara dnevno!

Nedvosmisleno, siromašni smo! Prosečan građanin Republike Srbije dnevno na raspolaganju ima samo 232 dinara za hranu i piće, odnosno svega 1,9 evra dnevno!

Život većine naših građana sve se više svodi na kupovinu hrane i plaćanje računa. Naime, prosečno domaćinstvo u Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) broji tri člana, koji su na raspolaganju na kraju trećeg kvartala 2016. godine imali ukupno 60.011 dinara. Kako čak 34,8 odsto tog novca odlazi na hranu i bezalkoholna pića, prosta računica pokazuje da svi oni dnevno potroše ukupno 696 dinara na hranu, vodu i sokove. Odnosno jedan čovek dnevno ima tek 232 dinara za hranu i piće.

Da ova sumorna statistika potvrđuje da smo siromašna nacija, smatra i Vojislav Stanković, agrarni analitičar.

„Mi najveći procenat prihoda izdvajamo za hranu, jedino su Bosna i Albanija po tom pitanju gori od nas u Evropi. To se ogleda i u realno niskoj potrošnji najznačajnijih proizvoda, kao što su meso, mleko, voće i povrće. Primera radi, prosečna potrošnja mleka po čoveku u svetu godišnje iznosi oko 100 litara, dok se kod nas popije tek oko 30 litara po čoveku godišnje - više nego tri puta manje. Isto je i sa potrošnjom mesa. Sve u svemu, životni standard je izuzetno nizak, što dovodi i do oscilacija u poljoprivrednoj proizvodnji jer je tražnja veoma mala, te proizvođačima ostaje da svoju robu, zbog male kupovne moći u Srbiji, izvoze - napominje Stanković.



Za mesečno preživljavanje potrebno je 64.150 dinara

Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), navodi da nam se smanjuje i proizvodnja jer manje kupujemo.

„Vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2016. iznosila je oko pet milijardi dolara, a prethodne godine oko 4,7 milijardi. Iako smo imali rast od oko osam odsto, to je jako malo. Primera radi, pre 20 godina naša poljoprivredna proizvodnja je iznosila oko 6,6 milijardi dolara. Naravno, poenta je da manje proizvodimo jer manje i trošimo pošto manje zarađujemo. Nije ni čudno tako što smo među osam najsiromašnijih zemalja”- ističe Gulan i dodaje: „Mi smo 1990. trošili oko 65 kilograma mesa godišnje po stanovniku, a sada je to oko 35 kilograma. Isto je i sa skoro svim ostalim proizvodima, pa nam je opala čak i potrošnja hleba, i za deset godina sa 101 kilograma godišnje po čoveku na 83 kilograma. Jednostavno, manje zarađujemo i manje trošimo. Mi smo pothranjena nacija” - zaključuje Gulan.

Da bi povećana poljoprivredna proizvodnja u 2016. trebalo da znači i manji rast cena ili stagnaciju, pa i pad, smatra ekonomista Mlađen Kovačević.

„To bi trebalo da se odrazi povoljno na količinu namirnica koje domaćinstvo može da kupi”- napominje Kovačević.

Ivana Žigić: „Alo”, 30. I 2016.

P.S:

„Ne psujte mi Tita ni njegovo vrijeme,
ne krivite njega za današnje probleme.
Za težak život ovaj on najmanje je kriv -
Drugačije sve bi bilo da je ,Stari’ živ.”

[Bibliotekar]

Predsednik opštine Apatin tokom noći lepi stranačke plakate

Predsednik opštine Apatin Milan Škrbić (57) fotografisan je kako u noći lepi stranačke plakate SNS za predsedničke izbore.



Predsednik opštine Apatin Milan Škrbić noću lepi izborne plakate preko plaćene reklame za herbicid

Fotografija kruži društvenim mrežama, a nastala je pretprošle noći. Pored toga što je najviši funkcioner apatinske opštine spao na to da sam lepi izborne plakate, činjenica je i to da ih je on lepio preko već postojeće, plaćene reklame, na jednom od lokalnih bilborda.

Škrbić je od 13. januara novi predsednik opštine Apatin, a inače je tu funkciju već obavljao ranije. Bio je i republički poslanik u periodu od 2003. do 2012. godine.

021.rs

P.S: Proizvođač herbicida „Terbis 500”, kompanija „Agromarket” iz Kragujevca, mogla bi sasvim legitimno da utuži g. predsednika za naknadu materijalne štete, usled evidentnog devastiranja legalno plaćene oglasne površine. Čini se, naime, da će jedino na taj način dohodovno poslovno žito u Srbiji biti zaštićeno od kontinuirano bujajućeg političkog kukolja.

[Bibliotekar]

Pronađena baza podataka o 400.000 ljudi

Podaci više od 400.000 građana iz cele Srbije, precizno upisani u tabele u kojima je naveden JMBG, broj lične karte, adresa, kućni i mobilni telefon tih ljudi našli su se na jednom javnom serveru. Uz podatke na pojedinim mestima stoje i napomene koje ukazuju na to da su podaci korišćeni u stranačke svrhe.



Precizno sortirani podaci, podeljeni su 222 tabele iz gradova i sela širom Srbije. U dokumentima su ispisane kolone koje se odnose na lične podatke, ali i napomene, koje ukazuju na to da su podaci korišćeni u stranačke svrhe. Evo nekih navoda iz njih:

6209: Do sada glasao za DS. Neće više. Invalid. Deca 20 i 22 godine. Nezaposlena, žena radi u kafani za 11.000. On invalid iz Bosne.

7382: Žena od Ramiza. Kaže da se pre glasanja da malo ulje, brašno itd. pa će glasati svi Šiptari iz Adica za nas. Puno zna.

34142: Veliki protivnik ove vlasti. Ne kontaktirati.

Svi ovi podaci okačeni su na javni server, koji ne koristi puno ljudi, ali njemu, teoretski, svako može da pristupi. Nakon što je dobio informaciju da je server na kojem su pohranjeni navedeni podaci neočekivano zagušen, jedan od korisnika - sticajem okolnosti IT stručnjak - pogledao je o čemu se radi.

„To nama originalno, bar meni, nije bilo ni zanimljivo u početku. Međutim, par dana kasnije, kad smo mi krenuli da kopamo po tome, da vidim šta se tu zapravo dešava i da probamo da dođemo do toga čije je to - pošto očito naše nije bilo – tu smo zaključili analizom da se tu nalaze kompletni podaci preko 400.000 građana”, navodi on za N1.

Pored podataka građana koji su okačeni na server našla se i fascikla sa jednim imenom – s.micanovic, kao i zaštićena rezervna kopija e-mailova te osobe. Ovaj čovek je, kaže, putem tog traga uspeo da hakuje pojedine mejlove. Neki su se, tvrdi, odnosili na kapilarne glasove, a jedan - upravo na korišćenje ove baze podataka.

E-mail pripada Aleksandru Dujanoviću, pomoćniku predsednika beogradske opštine Savski venac. Dujanović nam je u pismenom odgovoru demantovao da ima veze s ovim dokumentom.

„Stvarno ne znam o čemu govorite. Ne bavim se tim stvarima. A pogotovo info baze, jer ne znam ni šta je to”, rekao nam je Dujanović.

U opštini Savski venac većinu čini Srpska napredna stranka, ali najveći broj napomena u tabelama ukazuje na to da ih je prikupljala još Demokratska stranka, što našem sagovorniku ukazuje na to da su ti podaci u nekom trenutku prešli u ruke drugog političkog tabora.

„Po nekoj našoj verziji, i informacijama koje su dostupne nama – davnih dana je neka politička stranka krenula to da radi, međutim, to je preletelo u drugu političku stranku, verovatno u periodu kada se smenjivala vlast, gde je, opet po nekim našim zaključcima i analizama, dopunjeno sa JMBG-om i određenim napomenama”, naveo je izvor N1.

Ovi podaci, kaže, mogu da budu zloupotrebljeni na različite načine, uglavnom finansijske - zbog čega je sam način njihove distribucije bio dodatno iznenađenje.

„Ja imam određenu karijeru u IT-ju, neko vreme traje. Ja ovako nešto nisam video svojim očima. Viđao sam ljude koji ne znaju da rade svoj posao, i to je OK, ali da neko na ovakav način tretira podatke… U procesu gledanja svega toga, jedan komentar je bio – živi ljudi na izvol'te”, dodaje.

U cilju zaštite podataka koji su na ovaj način ugledali svetlost dana, N1 neće objaviti adresu servera na kom se podaci nalaze.

(N1)

P.S: Gospodine Šabiću, koliko je ono godina robije zakonom zaprećeno u ovakvim slučajevima?

[Bibliotekar]

Koordinator radnog tela RIK u Lazarevcu uhapšen „zbog nasilničkog ponašanja i uništavanja izbornog materijala”

Koordinator radnog tela RIK i načelnik opštinske uprave Lazarevac Mihailo Gajić uhapšen je zbog nasilničkog ponašanja i uništavanja izbornog materijala.



Na dnevnom redu sednice RIK je donošenje izmena odluke o obrazovanju radnog tela RIK u opštini Lazarevac, a predsednik RIK je rekao da je Komisija dobila zvanično obaveštenje od Gajića, koji predlaže da bude razrešen i da se njegov zamenik Dragiša Živić imenuje za novog koordinatora radnog tela.

Jedan od koordinatora RIK za Beograd Darija Šajin rekla je da je Gajić uhapšen pre dva dana, da ga je policija dva puta to veče privodila, jer se, kaže, nasilno ponošao i uništio dva glasačka listića.

Predsednik RIK Vladimir Dimitrijević, govoreći o tom incidentu, rekao je da je telefonom obavešten da je prilikom predaje izbornog materijala Gajić uhapšen, da su uzete izjave prisutnih, te da je o tome obavešteno tužilaštvo.

„Dobićemo zapisnike o tome šta se desilo sa biračkim materijalom”, rekao je Dimitrijević i naveo da su slučaj hapšenja preuzeli tužilaštvo i MUP, te da se pretpostavlja da će državni organi podneti krivičnu prijavu protiv njega.

Predstavnici opozicije u RIK tražili su da se dnevni red današnje sednice dopuni i odlučivanjem o tome da RIK podnese krivičnu prijavu protiv Gajića, ali da taj predlog nije usvojen.

Zamenica predsednika RIK Željka Radeta iz SRS rekla je da je zatečena, jer je tek na sednici čula za taj incident u Lazarevcu, te upitala zašto joj nije ranije javljeno budući da je i ona jedan od koordinatora RIK za Beograd.

Na sednici se čulo i da je, takođe u Lazarevcu, predsednik jednog biračkog odbora izvršio samoubistvo, a u njegovoj kući se nalazi izborni materijal.

Nikakvi drugi detalji nisu saopšteni.

(Tanjug)

[Bibliotekar]

Beba Popović privatno isleđivao Kertesa i Crnčevića radi dokaza protiv Miloševića

Ekskluzivni video do kog je došao portal IN4S se odnosi na pokušaj Bebe Popovića da uvuče jedan broj ljudi iz najbližeg okruženja Slobodana Miloševića kao potencijalne svjedoke u sudskom procesu protiv njega. Među njima su Brana Crnčević i Mihalj Kertes. Istovremeno, Popović pravi pravno-policijsku konstrukciju po kojoj bi se šverc cigareta, obavljan na prostoru Crne Gore i dijelom Srbije, pripisao „Miloševićevom režimu”, te time skinula stvarna odgovornost sa Mila Đukanovića i Stanka Subotića.

Sastanci su održani posle petooktobarskih dešavanja, u prostorijama agencije „Spektra”, a koja je prema saznanjima IN4S, bila u suvlasništvu Popovića i poznatog biznismena Miša Beka.

Popović, kako se vidi na snimku, pokazuje tipičnu psihopatsku narav ne birajući sredstva – od pritiska, ucjena, izmišljanja „dokaza”, do nuđenja nekih olakšica, samo da ostvari zadate ciljeve. Branu Crnčevića i Mihalja Kertesa zove na „dobronamjerni razgovor”, gdje od prvog traži da posreduje, a od drugog da potkazuje Miloševića nudeći olakšice u vidu izbegavanje krivičnog progona ili ublažavanja kazne ukoliko dobije traženo. Jasno je, traži se Milošević i njegova porodicu. Interesantno je da sve vrijeme Popović pokazuje da su svi organi vlasti zapravo beznačajni, odnosno samo legalistička maska za sprovođenje njegovih namjera. Među tim „beznačajnim” se nalaze i ministra pravde, policije, kao i kompletno sudstvo.



Vladimir Beba Popović privatno isleđuje Branu Crnčevića

Popović se, nakon petooktobarskog prevrata, koristi sredstvima i snagom zvaničnih institucija, u pokušaju da preuzme ostatke neformalnih, pa i kriminalnih struktura prethodnog režima. Dati snimak pokazuje potpunu zloupotrebu sudstva, tužilaštva, javne bezbjednosti, Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala kao i Resora državne bezbjednosti. Na primjer, po Popovićevim instrukcijama, Miloševićeve saradnike obrađuju dva profesionalca. Jedan je zamjenik načelnika javne bezbjednosti a drugi zamjenik Resora državne bezbjednosti (RDB).

Cilj je dvostruk – da se pribave podaci koji bi optužili Miloševića i sproveli ga u zatvor, a posle u Hag sjedne strane, dok je sa druge strane potrebno da se pribave podaci o švercu cigara koji su radili ljudi iz bivšeg režima, kako bi se skinula odgovornost sa Đukanovića i Subotića. Takođe, Popović pokušava da uđe u trag tokovima novca kako bi se dokopao istog.
Pored Popovića, dva operativca na snimku su Miodrag Vuković, nekadašnji zamjenik načelnika UBPO, i Zoran Mijatović, koji je 1998. penzionisan kao načelnik beogradskog centra državne bezbjednosti, dok u Đinđićevoj vlasti postaje zamjenik načelnika RDB.

Uloga Miodraga Vukovića je posebno značajna i u period nakon ubistva Đinđića, jer je upravo on bio normativni kreator operacije ”Sablja” u kojoj je protivpravno i protivustavno proglašeno vanredno stanje, te pohapšeno i 11 000 ljudi. Naravno, idejni tvorac ”Sablje” je bio upravo Beba Popović.

Međutim, Vuković ima još jedan važan zadatak, a toje skrivanje činjenica vezane za šverc cigara koji su sprovodili Đukanović i Subotić na teritoriji Srbije i Crne Gore. Rukovodio je akcijom „Mreža”, a koja je započeta pod pritiscima iz inostranstva. Međutim, sve procesne radnje je vodio tako kako bi se izbjegla odgovornost glavnih aktera – Mila Đukanovića i Stanka Subotića. Vuković je napustio MUP po padu Živkovićeve vlade.

Drugi akter, Zoran Mijatović, pored brojnih kontroverzi, ostaće poznat i po tome, prema pisanju medija, što je navodno omogućio svojoj ćerki koja je radila u listu „Telegraf” da snima Miloševića sa prozora Državne bezbjednosti na Banjici. Za taj, „ekskluzivni snimak” neke agencije su ponudile i isplatile 50,000 dolara.

Beba Popović, kao akter brojnih afera, figurira i kao najvjerovatniji scenarista farse „državni udar” u Crnoj Gori, kao pokušaj da se spasi režim Mila Đukanovića. Uočava se da je upravo ta veza, između Mila Đukanovića i Bebe Popovića, veoma snažna i opredeljujuća za mnoge ključne događaje, čija će se stvarna suština tek otkrivati.

(In4S)

[branko]

PREVARANTI SE BACAJU POD KOLA: Lažne žrtve UCENJUJU I OTIMAJU pare!

Zbog siromaštva sve više ljudi na parkinzima i u ulicama s usporenim saobraćajem simulira da su ih udarila kola, pa uz viku i pretnju policijom uzimaju novac

Ljudi u Srbiji na sve načine se dovijaju kako da dobiju neki dinar, pa u tome idu toliko daleko da su počeli da se bacaju pod automobile ne bi li od uplašenih vozača, uz viku i kuknjavu na licu mesta, uzeli pare da ih ne bi tužili.

Taj bizarni trend je nakon, recimo, Rusije i Kine stigao, nažalost, i kod nas. Sagovornici Kurira kažu da su za ovakve nameštaljke najpogodniji parkinzi i ulice gde je saobraćaj usporeniji.

Lupe rukom u gepek

- Oni gledaju kad se neko uparkirava ili isparkirava, pošto je tad mala brzina, jer onaj ko simulira ne želi da bude zaista povređen. Obično idu na dizanje tenzije, dižu buku kako bi privukli pažnju i izazvali strah kod vozača. Onda ponude mogućnost vozaču da im da pare kako ne bi zvali policiju - objašnjava Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

On kaže da počinioci biraju vozače luksuznijih automobila jer se vode logikom da ti ljudi imaju novca:
- Vozač u tom trenutku ne razmišlja da li je kriv ili ne, već pristane da da određenu sumu iz straha. Prevaranti često podmeću i decu. Dok se neko isparkirava, jako udare rukom u gepek, padnu i zakukaju. Zbog toga su, između ostalog, u pojedinim zemljama obavezne kamere u vozilima.

Bivši načelnik beogradske policije Marko Nicović kaže da je ta praksa stigla iz Amerike i Afrike, a da ljudi to rade najčešće zbog siromaštva.

Naivni nasednu

- Siromaštvo natera čoveka na svakakve stvari. Ukoliko im ne pođe za rukom da odmah od vozača iznude novac, onda to pokušavaju sudskim putem. Vozači, da se ne bi vukli po sudovima, pristanu na ucenu - kaže Nicović.

Iz MUP navode da, ukoliko se dva učesnika u nezgodi dogovore da o događaju ne obaveste policiju, ili ukoliko ne bude pozvana Služba hitne pomoći, ne postoji način da se za njega sazna.

[Bibliotekar]

Plate u Srbiji su manje nego u dve trećine afričkih država

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a u 12 država su bile niže, rekao je danas agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto pata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.

„Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji -332,68 dolara, Gani -313,82 dolara, Keniji - 279,03 dolara, Ruandi - 270,22 dolara, Tunisu - 269,34 dolara i Togu - 249,93 dolara”, rekao je Rajić.

Prosečna plata u Srbiji 2016. godini, prema njegovim rečima, bila je veća i od plate zaposenih u Nigeriji - 230,31 dolara, Somaliji - 202,86 dolara, Ugandi - 164,94 dolara, Egiptu - 157,69 dolara, Senegalu - 140,09 dolara i državi Mali - 114,20 dolara.

Dodao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su one iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.



„Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, DŽibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna Gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara”, rekao je Rajić.

Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.

„Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji”, rekao je Rajić.

Dodao je da je 2008. godine započela svetska kriza ali da je značajan broj afričkih zemalja i u tom periodu imao stalan razvoj i rast u odnosu na Srbiju.

„Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja ekonomije u Srbiji treba pod hitno preispitati jer je Srbija po stanju u ekonomiji na nivou srednjerazvijenih afričkih zemalja u kojima vlada bezakonje i korupcija”, ocenio je Rajić.

Privrednici u Srbiji, prema njegovim rečima, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima.

On je takođe napomenuo da se parafiskalni nameti moraju ukinuti i smanjiti birokratija da bi se olakšalo poslovanje.

(Beta)

P.S:

[branko]

Da li Srbi veruju Aleksandru Vučiću da se nikad bolje nije živelo?

Aleksandar Vučić premijer predsednik i koordinator svih alužbi bezbednostiAleksandar Vučić premijer predsednik i koordinator svih alužbi bezbednosti

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome šta je istina, a šta prazno hvalisanje u Vučićevim tvrdnjama o velikim privrednim uspesima Srbije. Sagovornici su bili Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, i Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Beograda.
Bilo je reči o tome kako Vučić može da tvrdi da Srbija ima najveći privredni rast u Evropi kada je po prosečnoj stopi rasta pretposlednja u regionu, kakve su plate u Srbiji u poređenju sa susednim zemljama, zašto Vučić otvara fabrike umesto da to rade privrednici, da li je Vučić otvorio 130.000 novih radnih mesta kao što tvrde njegovi najbliži saradnici, da li će Nemci otvoriti istraživački centar u Novom Sadu u kome će se zaposliti 500 inženjera, koliko su realna očekivanja koja širi vlast da će Kina uložiti stotine miliona dolara u Srbiju, kako je vraćanje onoga što je uzeto od penzija i plata proglašeno njihovim povećanjem, kao i o tome zašto ljudi više veruju Vučiću nego vlastitom novčaniku.
Omer Karabeg: Koliki je stvarni ekonomski rast Srbije u periodu od 2012. godine kada je Vučić došao na vlast do danas? Vučić će jednom reći da Srbija ima najveći rast u Evropi, drugi put da ima veći rast od Nemačke, treći put da ima najveći potencijal rasta u regionu. Ja sam nedavno video jednu tabelu po kojoj Srbija od 2012. do danas ima prosečnu stopu rasta 0.7 posto. Iza nje je jedino Hrvatska, a ispred su i Bosna i Hercegovina, i Crna Gora, i Makedonija.
Vladimir Gligorov: To je tačno. Srbija je od 2012. godine imala relativno nisku stopu rasta. Ona je bila niska i pre toga, tako da je od 2008. godine do danas prosečni rast bio jedva nešto iznad nule. I u prvom kvartalu ove godine biće oko jedan posto - tako da ni ova godine neće biti naročito uspešna.
Aleksandar Stevanović: Statistika je neumoljiva. Od 2008. godine, otkada su presušili prilično izdašni prihodi od privatizacije, stope rasta su veoma niske. Vlada se najviše hvali rezultatima 2015. i 2016. godine, kada je rast konačno bio iznad nule, ali tada su i u celom regionu zabeležene relativno više stope rasta.

Dno Evrope
Omer Karabeg: Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za Evropske studije nedavno je rekao da je Srbija, kada se po platama meri sa evropskim zemljama, na petom mestu od dna. Iza nje su samo Ukrajina, Moldavija, Albanija i Makedonija.
Vladimir Gligorov: Nema nikakve sumnje da su plate u Srbiji relativno niske, ne znam da li su više od plata u Makedoniji. Delimični razlog zbog čega su plate niske je u tome što je Srbija u poslednjih deset godina imala veliki spoljnotrgovinski deficit i veoma nekonkurentnu privredu. Da pojednostavim: izvozila je malo, a uvozila mnogo. Deficit se može smanjiti tako da se poveća nezaposlenost i smanje plate. Time bi se smanjila potrošnja, samim tim i uvoz, a podstakao izvoz. Vučićeva vlada je krenula tim putem i zato sada imamo nisku cenu rada u Srbiji.
Aleksandar Stevanović: Plate u Srbiji su na pretposlednjem ili poslednjem mestu u regionu. Borimo se sa Makedoncima za to mesto. Čak i u Evropi imamo malo konkurenata u borbi za najniža mesta. To su Moldavija i Ukrajina, ili Gruzija i Jermenija, ako ih uopšte smatramo evropskim zemljama. Poslednja vlada Demokratske stranke nije se previše bavila uzrocima niskih plata, a vlada Aleksandra Vučića je fascinirana uravnoteženjem budžeta i privlačenjem stranih investitora potpuno nerazumnim subvencijama.Obe vlade su zaboravile da nova radna mesta mogu prevashodno doneti domaće firme i nisu ih ni na koji način stimulisale. Država je skupa i neefikasna, pravni sistem veoma loš, a poslovi se ne mogu dobiti bez političkih veza. Sve u svemu, Srbija je očajno mesto za biznis i to je razlog zašto domaće firme nisu ni ulagale u proizvodnju, niti su zapošljavale. Zbog toga imamo masovni egzodus iz Srbije - i da nema tog nakaradnog ventila plate bi verovatno bile još niže.
Ko treba da otvara fabrike?
Omer Karabeg: Tvrdite da je nezaposlenost u Srbiji velika, međutim vlada Srbije kaže da je smanjila nezaposlenost na 13 posto i to ubraja u svoje najveće uspehe, a Milenko Jovanov, potpredsednik Srpske napredne stranke, kaže da je Vučić otvorio 55 novih fabrika i zaposlio 130.000 ljudi.
Aleksandar Stevanović: Ako kažete da onaj ko radi jedan sat mesečno ne spada u nezaposlene, kao što to računa vlada, onda je vrlo lako govoriti o poplavi zapošljavanja. Promenom definicije šta je nezaposlenost možete dobiti ovakav ili onakav rezultat. U ovom slučaju imamo rezultat koji govori o procvatu zaposlenosti u Srbiji. A što se tiče fabrika - fabrike ni u jednoj zemlji ne treba da otvara ni Aleksandar Vučić, ni Angela Merkel, ni Tereza Mej, treba da ih otvaraju poslovni ljudi. Ako stranim firmama date zemljište džabe, ako ih oslobodite plaćanja manje-više svih doprinosa i poreza, ako im date subvencije od 10.000 evra pa naviše po svakom radnom mestu, a radnici koje te firme zaposle imaju plate od 200 do 300 evra, onda niste uradili ništa.
Vladimir Gligorov: Zaposlenost je uistinu povećana - delom u neformalnom sektoru, a delom u sektorima sa jeftinom radnom snagom. Vidim da se među ekonomistima vode sporovi oko porasta zapošljavanja. Jedni tvrde da je to pogrešan podatak, drugi da nije, ali problem je u tome što i ako je povećana zaposlenost nije povećan bruto proizvod koji je manje-više na nivou onoga od pre godinu ili dve. To praktično znači da je smanjena produktivnost u Srbiji.Ključni problem Srbije u poslednjoj deceniji, to jest od početka finansijske krize, je što je u tom periodu dramatično smanjen udeo investicija u bruto domaćem proizvodu. U poslednje dve godine zabeležen je izvestan rast investicija, ali je njihov udeo u bruto domaćem proizvodu još uvek izuzetno nizak. On je oko 18 posto, a trebalo bi da bude bar 22 ili 23 posto. To je u suštini najveći problem ekonomske politike koja je vođena u poslednjih šest-sedam godina.
Svetla budućnost iza ćoška
Omer Karabeg: Kada je reč o otvaranju novih radnih mesta, zaista ima mnogo bombastičnih izjava. Recimo, Vučić je početkom maja izjavio da će jedna od najmoćnijih i najvažnijih nemačkih kompanija - nije rekao koja - otvoriti u Novom Sadu centar za istraživanje i razvoj u kome će se odmah zaposliti 500 inženjera iz Srbije.
Aleksandar Stevanović: Meni je mnogo interesantija jedna druga Vučićeva skorašnja izjava - da će predsednik Republike Turske poslati u Srbiju dva aviona investitora. To je taj prenaglašeni optimizam koji praksa vrlo često demantuje. Od velikih reči ponekad bude nekih rezultata, ali najčešće ne bude ništa. Setimo se najava o dolasku Mercedesa u Srbiju i fabrika koje će navodno izgraditi kompanija Mubadala iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Čak je i Beograd na vodi daleko od onoga što je obećavano.
Vladimir Gligorov: Što se tiče pozivanja nemačke privrede da ulaže u Srbiju - to nije bez osnova. Nemačka je trenutno jedan od najvećih investitora. Njene investicije su dosta uticale na privredni oporavak i Češke, i Slovačke, i Poljske, i Mađarske. Nemačka je zainteresovana i za Balkan, ali do sada je u Srbiji bilo malo nemačkih investicija zbog toga što vlada ima pogrešan pristup. Naime, vlada se, u ovom slučaju konkretno Vučić, pogađa sa nemačkim preduzećima moleći ih da reše neke od problema srpske privrede što, kad je reč o obnavljanju propalih preduzeća, do sada nije dalo rezultate.
Omer Karabeg: Da li je moguće da Nemačka otvori istraživački centar u Novom Sadu u kome će biti zaposleno 500 inženjera? To je ogroman broj.
Vladimir Gligorov: Srbija proizvodi inženjere za inostranstvo, prema tome - to bi bilo izvodljivo. Pitanje je da li je ta vest tačna, o čemu se radi, pošto nikada ne znate u kojoj meri su takve izjave istinite. Drugo je pitanje kakve veze s tim ima Vučić i kakve uopšte veze s tim ima srpska politika. Slutim da se to govori više u propagandne svrhe, ali - ako bi neka nemačka firma zaista imala interes da izgradi takav centar u Novom Sadu - ne znam šta bi država imala tu da radi.
Kina - spasilac?
Omer Karabeg: Vlada Srbije izgleda polaže mnogo veće nade u Kinu nego u Nemačku ili neke druge evropske zemlje. Kina je predstavljena kao spasilac Srbije. Ona jeste kupila Smederevsku železaru, a sada joj Vučić nudi još jednog velikog gubitaša - Rudarsko topioničarski bazen Bor. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali ovih dana je izjavio da će Kina u Srbiji izgraditi industrijski park u kome će na hiljade ljudi naći posao.
Aleksandar Stevanović: Niko na svetu neće doći da spasava Srbiju. Sve zemlje gledaju da spasu sebe. U biznisu se niko ne rukovodi altruizmom, pa ni Kinezi. Kinezi do sada uglavnom nisu investirali u Srbiju. Stalno se kao velika investicija ističe Pupinov most u Beogradu, a istina je da smo mi taj most praktično uvezli iz Kine. Kinezi su nam dali kredit da taj most uvezemo. Ista je stvar i sa kineskim ponudama da grade autoputeve u Srbiji.
Kinezi će nam dati kredit, ali kineske firme će doći da grade te autoputeve i one će dovesti svoje radnike. Nešto malo će dati i srpskim firmama. I te autoputeve ćemo uvesti kao i Pupinov most. Niti će oni biti koncesionari, niti će snositi bilo kakav rizik, sve će to do poslednjeg evra ili juana da plate građani Srbije. Kada je reč o Smederevskoj železari, Kinezi nisu kupili preduzeće, nego imovinu, tako da tek treba da vidimo da li su oni stvarno spasili tu železaru.
Vladimir Gligorov: Ne verujem da Kina želi da spasava bilo kog, ali ona, kao i Nemačka, ima veliki suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, pa višak para ulaže u inostranstvu. Tačno je da Kina uglavnom kreditira. To, dakle, nisu ulaganja u smislu posedovanja i snošenja rizika, to je kreditiranje sa relativno konkurentnom kamatnom stopom. Takođe je tačno da Kina, s obzirom da ima veliku građevinsku industriju, traži posao za svoje firme. Bilo da je reč o Srbiji ili o Sjedinjenim Američkim Državama. Srbija nije toliko značajna za Kinu, ali u onolikoj meri u kojoj jeste, kao tranzitna zemlja za Evropu, Kina će ulagati u Srbiju. Srbija, kao i ceo Balkan, ima velike mogućnosti da bude veoma prosperitetan deo sveta. Problem Balkana su političari i sve ono što oni rade da bi ostali na vlasti.
Nije povećanje nego vraćanje oduzetog
Omer Karabeg: Nedavno je Vučić obećao da će do kraja godine biti povećane plate i penzije. Biće to, kako je rekao, najveće povećanje do sada. Verujete li da će on ispuniti to obećanje?
Aleksandar Stevanović: Mene iskustvo uči da sa rezervom primam svako obećanje koje dolazi od srpske vlade, pa i ovo. Ali tu se namerno stvara jedna zabuna. Vučić govori o povećanju, a u stvari je reč o smanjenju smanjenja plata i penzija koje je urađeno 2014. godine. O povećanju možemo govoriti tek kada se plate i penzije vrate na nivo na kome su bile. Za sada je reč samo o anuliranju smanjenja. Koliko će to biti, zavisi od toga koliki će biti budžet za narednu godinu. Možda za to i postoji neki prostor, ali ne baš naročito veliki. U svakom slučaju, ako se sadašnje umanjene plate i penzije budu povećavale, procenat će biti jednocifren.
Vučićeva obećanja se ne ostvaruju
Omer Karabeg: Videli smo da su mnoge Vučićeve priče o ekonomskim uspesima nerealne i da se njegova obećanja ne ostvaruju. Ali građani mu ipak veruju. To su pokazali i nedavni predsednički izbori. Zašto ljudi više veruju njemu nego svom novčaniku?
Vladimir Gligorov: Zašto se glasa za Srpsku naprednu stranku i za Vučića, a ne za alternativu - to je pitanje za opoziciju. Činjenica je da se posle 2012. raspalo ono što je bilo okupljeno oko Demokratske opozicije Srbije (DEPOS), koja je oborila Miloševića, i oko Demokratske stranke. Opozicija nije mogla da nađe ni ličnosti, ni programe kako bi se suprodstavila Srpskoj naprednoj stanci koja je preuzela sve nivoe vlasti. S te strane - sadašnja vladajuća garnitura je sigurna.Problem za ovu vlast je što popularnost i Vučića, a pogotovo drugih ljudi iz stranke, nije tako velika i nije naročito perspektivna. Veoma je veliko pitanje kakva će ona biti za šest meseci ili za godinu dana, jer privredni rast od tri posto u sledeće tri godine, kakav se predskazuje u najoptimističnijim predviđanjima, nije nešto što naročito zadovoljava, a odgovornost za to ne može da se deli ni sa kim - ni sa opozicijom, ni sa domaćim, ni sa stranim "izdajnicima". Tako da će se situacija verovatno menjati, posebno zbog toga što uopšte nije izvesno ni da će ta stopa od tri posto biti ostvarena.Aleksandar Stevanović: Zašto se više veruje Vučiću nego vlastitom novčaniku? Ljudi gledaju i slušaju na televiziji da se dešavaju neke velike stvari i verovatno očekuju da će jednog momenta taj talas televizijskog prosperiteta da stigne i u njihove domove. Oni donose odluke na osnovu informacija kojima raspolažu. Ako su te informacije pristrasne, onda će oni podržavati onu politiku koja ima gotovo sav prostor u srpskim medijima.
Kad tome dodate da u Srbiji, s jedne strane, imamo staru opoziciju koja izumire, a s druge narastanje novih političkih opcija pred kojima je trnovit put - ne treba zaboraviti ni prilično neukusnu podršku Zapada Vučićevoj vladi - onda je jasno zašto je ovakva situacija u Srbiji. Naravno, ništa nije večno. Stvari će se menjati. Kakve će biti te promene ponajviše zavisi od toga koliko će biti jaka nova opozicija u Srbiji i kakav će biti uticaj zemalja koje oblikuju politiku u Srbiji.
Ne treba zaboraviti da Boris Tadić nije otišao s vlasti zato što je izgubio izbore - naprotiv, koalicija koja je do tada vodila zemlju imala je nakon izbora još izrazitiju većinu - već zbog nespremnosti da uradi ono što se od njega tražilo, kad je reč o Kosovu. Dakle, ima mnogo jednačina i zato je upitno kada će se promene desiti i kakve će biti.

[Bibliotekar]

[Bibliotekar]

Vesna Pešić: ANA JE TU

Možda se neko seća priče koja je nekada kolala u narodu da je Tito voleo da se neslano šali sa svojim gostima tako što bi ih poslužio plastičnim kobasicama koje skaču po tanjiru kad pokušaju da ih preseku, a uz to bi ih počastio pivom sa rupom na čaši. Od straha za svoj položaj, morali su da se pretvaraju da jedu kobasicu i ničim nisu pokazivali da nešto nije u redu. Tito je navodno uživao u poniženju potčinjenih koji nisu imali hrabrosti da kažu da je kobasica plastična. Ne zna se kraj te priče i da li se iko ikada ohrabrio da ne prihvati ovakvu šalu.

Da li je ova priča istinita nije važno. Ona se inkarnirala u Vučićevom predlogu da Ana Brnabić bude predsednica vlade Srbije. Ona je ta „plastična kobasica” koju poslanici Skupštine treba da progutaju, a da ni glasa ne puste. Problem je u tome što građani Srbije nisu izabrali Anu Brnabić i nikada je ne bi izabrali za predsednicu vlade da je bila kandidatkinja. Sve njene karakteristike su takve da nema nijednog poslanika SNS-a, SPS-a i svih ostalih koji čine Vučićevu većinu u Skupštini koji ovakav izbor nisu doživeli kao najveće poniženje i gutanje „plastične kobasice“. Ne smeta njima to što je ona neafirmisana za bilo koju državnu funkciju, nito što jedva uspeva da sastavi poneku rečenicu. Ne smeta im to što je lažno svedočila da Vučićev kum Nikola Petrović nije tražio mito od njene nekadašnje firme Continental Wind. Baš nimalo im ne smeta to što ona poltroniše Vučiću, unapred govoreći da očekuje da joj on bude mentor. Ne smeta im ni to što će buduća premijerka Srbije biti njegova sekretarica. Utisak je da je ona ipak bila pomenuta kao osoba koju će Vučić rasporediti na mesto predsednika vlade. Znajući šta im se sprema, verovatno nije slučajno što su predstavnici njegove stranke na konsultacijama o sastavu vlade tražili da predsednik vlade bude iz SNS-a.



Pretpostavljam da je Vučić predložio („izabrao”) Anu Brnabić zato što se njegova vladavina zasniva na totalnom poniženju ljudi. Biraćete onog/onu koga nikada ne biste izabrali – zato što ja tako kažem. Sada je onaj test „plastične kobasice” postavio pred svoje ljude, mahom preobučene radikale. Zar nismo u Skupštini slušali Martinovića kako drži tirade protiv gej-populacije, pa je Maja Gojković morala da mu dobaci tako da svi čuju: „Ana je tu”. E vala sada ćeš da glasaš za gej Anu i Hrvaticu, ili ćeš da letiš bez traga i glasa. Da je ona stvarno kapacitet i nezaobilazna za tu funkciju, ni onda bivši radikali za nju ne bi glasali. Sem najvernijeg Nebojše Stefanovića, jedinog iz SNS-a koji je odmah podržao vođu i rekao da podržava Vučićeve odluke zato što je siguran da je to u najboljem interesu Srbije. Rekao je da mu je „žao što i neki iz Srpske napredne stranke vide samo svoje interese, ali apsolutna većina članova naše stranke zna da je Vučić taj koji nam je doneo rezultate i bez koga ne bi ostvarili ni blizu ovoga što smo postigli danas”. Drugim rečima, rekao im je da su oni niko i ništa bez Vučića i da će onaj koji neće da se pokori i digne ruku za Anu Brnabić pod hitno postati NIKO.

Problem s Anom Brnabić je u tome što ne postoji nijedan dobar razlog zašto bi ona bila predložena za najvišu državnu funkciju. Ona je navodno „zapadni kandidat”, kao da takav glas ne bije i Zoranu Mihajlović. Predlog da ona bude premijerka nije ništa drugo do test Vučićeve apsolutne moći i patološke potrebe da ponižava ljude. Problem s njom je u tome što ona prihvata to poniženje. Ona mirno prihvata to što joj Vučić kao budućoj premijerki nameće da se bavi ekonomijom, dok će za politiku biti zadužen Dačić. Gde u Ustavu piše da se funkcija predsednika vlade deli na ekonomsku i političku? Ona nema nikakav problem da izgovori i to kako je obavestila Vučića da ima većinu u Skupštini. Ona zna da nema većinu i da za nju niko ne bi digao ruku i zna da Vučić mora da svojim poslanicima do krvi izvuče uši da bi ona „imala većinu”. Isto važi i za koalicione partnere.

Zanima me da li će neko reći da je kobasica plastična i neće dići ruku za Anu Brnabić. Kam’ te lepe sreće da ima više takvih i da Vučićev „izbor” krahira. To se neće dogoditi, a ako se neko i usudi da ne glasa, to neće biti zbog odbrane ličnog dostojanstva, već najverovatnije iz pogrešnih, siledžijskih razloga.

(Peščanik)

[Bibliotekar]

Slobodan Antonić: PERVERTIRANI SIMULAKRUM – ZAR NAS UISTINU TOLIKO POTCENJUJE?

Naš politički poredak je, imenovanjem Ane Brnabić za premijera, ušao u fazu pervertiranog simulakruma. Ne samo da su ključne ustanove sistema postale kulise (fasade, makete). One se sada popunjavaju pervertiranim sadržajem – onim što je ne samo lažno već i očigledno naopako, izvrnuto i izopačeno.

Problem, naravno, nije u tome što je Brnabićeva, koja treba da upravlja srpskom egzekutivom, Hrvatica, državljanka Hrvatske i deklarisana lezbijka. Problem je u tome što ona nema ništa što bi je kvalifikovalo za srpskog premijera. A ipak je, odlukom ovdašnjeg Lord of Heaven and Earth, imenovana za našeg kancelara.

Zapravo, ona je izletela iz glave Zevsa, a da nema ma kakvu uporišnu tačku u svetu demokratske politike. Na kojim izborima je učestvovala? Na kojima je pobedila? Kakvu podršku ima u vladajućoj stranci? A kakvu kod koalicionih partnera? Koliko je popularna kod birača? Može li bilo šta da naredi svojim ministrima – Dačiću, Zorani, Vulinu…?

Ne, svi znamo da je Brnabićeva tek cezarov willkürlich... Taj čovek isto tako mogao je za premijera da imenuje i mačku.

I sve bi bilo isto. Našla bi se NVO koja bi izrazila zadovoljstvo što je „prvi put u istoriji Srbije jedna mačka postala premijer”. Naši zapadni „prijatelji” pozdravili bi „emancipaciju Srbije od tipičnih antropocentričnih predrasuda”. Vladajuća stranka na svom Predsedništvu odlučila bi da „vrlo jasno, jednoglasno, daje veliko poverenje Vučiću, pošto je on taj koji u ovom momentu može da predloži najboljeg kandidata, u najboljem interesu države i građana” – pa makar to bila i njegova maca Mara.

Ali kad mačku imenujete za kancelara, a to vam bez većih problema prođe u „eliti“ i u mejnstrim javnosti, sasvim lepo se pokazuje da nešto ozbiljno nije u redu s političkim sistemom. Cinično je kada predsednik objavi „da ga je Ana Brnabić obavestila da može da obezbedi većinu poslanika za izbor Vlade”. Ona je obezbedila većinu? Kakvim to hokus-pokusom? I ko u to može stvarno da poveruje?

Zapravo, većinu joj, svi to znamo, daje on – nosilac i posednik svekolike političke moći u Srbiji. Brnabićkino je samo da glumi premijera. Jer, ona je tu privremeno, da posluži kao žrtveni jarac na koga će se svaliti krivica. On je obećao 500 evra prosečnu platu i ostavio suficit u budžetu, a Ona je, eto, sve upropastila, otpuštajući nastavnike i druge državne službenike; On je, gigantskim naporom, izborio Zajednicu srpskih opština, a Ona je potpisala sporazum s Kosovom u skladu sa Ulbrihtovom doktrinom, priznavši „RK”. Zato „neka visi Pedro”.

Ali sada, pre no što se ispostavi da je „Ana izneverila očekivanja”, uslediće mnogo aplauza atlantista. Jer Brnabićeva je, po njihovim aršinima, idealan premijer(ka). Ona je:

- lezbijka;
- manjinka;
- žena;
- po obrazovanju, stečenom u SAD i Britaniji, „menadžer”;
- dugogodišnja kompradorska službenica američkih firmi;
- pripadnica gornje-gornje klase (stan na Dedinju od 328 m2, stan na Vračaru od 85 m2, kuća na Krku od 167 m2, itd.;
- ceo život radila u privatnom sektoru;
- zalaže se za zatvaranje škola s nedovoljnim brojem učenika i za smanjenje broja nastavnika, kao i za otpuštanje 5000 zaposlenih u državnoj upravi, prvenstveno u zdravstvu i prosveti;
- „MMF, Svetska banka i druge finansijske institucije vrlo cene njen rad”, itd.

Da je neko u Vašingtonu ili Briselu radio „fotorobot” atlantistički idealnog premijera Srbije, nacrtao bi upravo Anu Brnabić. I baš nju je Vučić izabrao za premijera. Lepo.

No, najzabavnija su, trenutno, opravdanja ovog Vučićevog poteza koja dolaze od strane „patriotskog” dela prorežimskih propagandista.

„Ona ima veliko iskustvo u radu s međunarodnim fondovima i institucijama, važi za tolerantnu osobu koja ume da sarađuje s ljudima”, kažu Anđelković, Radun i Vuk Stanković. To je „akt zadovoljavanja zahteva američke strane da bi, na drugoj strani, Srbija uspela da sačuva ruski humanitarni centar u Nišu i naoruža se u Rusiji”, kaže Cvijanović.



Odlično! Šta još „humanitarni centar u Nišu i šest migova iz Rusije” mogu i moraju da opravdaju? Predaju Severa Kosova Prištini? Davanje međunarodnog broja i izgradnju carinskih prelaza s „Kosovom”? Potpisivanje SOFA sporazuma s NATO-om? Dodelu 1,4 miliona dinara radi „kupovine i adaptacije seoskog domaćinstva” svakom migrantu koji je odlučio da ostane u Srbiji? Prodaju PKB-a, Galenike, Komercijalne banke, Dunav osiguranja, Aerodroma Beograd, EPS-a, Srbija-šuma našim „zapadnim prijateljima”? Uvođenje „seksualnih paketa” u srpske škole i obdaništa…?

Šta nam još ponižavajuće i strašno naš samozvani „Miloš Obrenović” sprema u ime „humanitarnog centra i šest migova”? I ukoliko je, po našem Obrenoviću, „budućnost važnija od prošlosti”, kakvu budućnost Srbima donosi bogata LGBT kompradorska službenica američkih kompanija? Srbiju s više dece? Srbiju s jačim porodicama? Srbiju s većim platama? Hm…
Bojim se da je ova gospođa/gospođica tek savremeni Milan Aćimović. Preživeli smo njega, preživećemo i nju. No, ono što je pervertirano u svemu tome jeste pozivanje na Rusiju. Na humanitarni centar. I na onih šest migova.

Ne radite to. Zar zaista mislite da ćemo poverovati predstavi o kroato-američkoj LGBT bogatašici koja je, ne zna se na koji način, uspela da u srpskoj skupštini izbori poslaničku većinu, a kako bi nam Predsednik konačno mogao „obezbediti“ onih šest ruskih migova?

Zar nas uistinu toliko potcenjujete?

(Fond strateške kulture)

[branko]

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ma ... je-svijeta

[Bibliotekar]

[Upravnik]

'Ta nije jasno bebici, 'ta?

Možda ovo..
http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=350446

... ili ovo...
http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?ne ... za+radnike