(Ne)budi se istok i zapad?

[branko]

Za izazivanje jučerašnjeg incidenta na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je došlo do verbalnog, a umalo i fizičkog okršaja na panelu "Posao za Srbiju", čiji je učesnik bio ministar Saša Radulović, Libertarijanski klub "Libek" optužio je predstavnike sindikata "Nezavisnost" i "Sloga".

Na snimku koji je objavljen na Jutjubu vidi se kako je opšti metež zbog kog je ministar napustio panel, nastao nakon što je predsednik "Sloge", Željko Veselinović, počeo da duva u minijaturnu kopiju južnoafričkog instrumenta vuvuzela.

"Skup koji je bio zamišljen kao panel akademskog tipa na kojem bi se polemisalo o nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, od samog početka su opstruirali predstavnici sindikata "Nezavisnost" i "Sloga", podržani od strane pojedinih levičarskih grupacija. Jedina veza Libeka sa organizacijom skupa bio je Mihailo Gajić, šef Istraživačke jedinice Libeka, koji se odazvao pozivu Studenata za slobodu i pristao da, kao ekonomski stručnjak, moderira skup na kom su učestvovali ministar privrede Saša Radulović, novinarka lista "Danas" Ruža Ćirković i Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije", navode iz "Libeka" u saopštenju.

Oni su osudili ponašanje sindikata, kriveći ih za "rušenje akademske atmosfere na Beogradskom univerzitetu, kao i sprečavanje otvorene rasprave o najvažnijim reformskim zakonima".

"Ambijent u kom nasilje i pretnje odnose prevagu nad argumentima nije zdrav ni za koga, a posebno ne za preko milion i 200 hiljada nezaposlenih i neprijavljenih građana naše zemlje, koji najviše trpe zbog rigidnog radnog zakonodavstva", naveli su u saopštenju.

[branko]

Na ovo će uticati ukidanje plaćenog godišnjeg odmora, povećana odbijanja od plate za bolovanje i drugačiji način obračuna minulog rada, navodi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije

BEOGRAD - Zaposlenima koji imaju preko dve decenije radnog staža, a prosečna primanja od 43 hiljade dinara, plata će biti smanjena i više od 50 evra. Ovu računicu je izneo Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. On kaže da će na ovo smanjenje uticati nekoliko predloženih izmena Zakona o radu.

Kao prvi faktor Orbović navodi ukidanje plaćenog godišnjeg odmora, zbog čega će zaposleni koji mesečno prima 43.000 dinara dobiti zaradu za oko 38 odsto manju, tačnije za 16.275 dinara tanju.

"Predloženo je i da se za bolovanje ubuduće odbija više, 42,4 odsto od plate umesto trenutnih 35 odsto za mesec u kome zaposleni nije mogao da dolazi na posao, što je umanjenje od preko 10.000 dinara", objašnjava Orbović.

Treći faktor je, kako navodi Orbović, drugačiji način obračuna minulog rada prema kome će se nadoknada za minuli rad računati samo prema godinama provedenih kod poslednjeg poslodavca.

On kaže da će biti smanjene i nadoknada za smenski rad jer je do sada svako ko radi po smenama imao pravo na 26 odsto zarade uz platu. Zatim, plate će, kako on navodi, biti smanjivane i zbog odsustva sa posla zbog povrede na radu, koje se sada plaća u potpunosti.

"Sada ni toga više nema. Jednostavno, gde god je postojala mogućnost, oni su gledali da uzmu od radnika na račun poslodavca. Suština donošenja novog zakona je da se vrši preraspodela, uzima od radnika i rasterećuje se poslodavac", kaže ovaj sagovornik.

U ovom sindikatu ističu da poslodavac na primeru radnika koji prima prosečnu platu, a radi 20 godina kod dva poslodavca nije zaradio samo tih 50 evra svakog meseca, već i za iznos doprinosa koji bi bio obavezan da zaposlenom uplaćuje na taj iznos, a to je 35 evra.

"Po toj računici poslodavac će mesečno po jednom radniku uštedeti 85 evra, a na godišnjem nivou 1.020 evra", zaključuje Orbović.

[branko]

Predlog zakona o radu definitivno je po meri kapitala. Ako se usvoji, umanjiće se prava zaposlenih, a Srbiju će prepoznavati kao državu jeftine radne snage.



Stručnjaci čak veruju da bi usvajanje ovog zakona zaposlene u Srbiji moglo da vrati u doba borbe za osnovna prava. Dr Nada G. Novaković sa Instituta društvenih nauka, objašnjava da je predlog novog Zakona o radu daleko ispod standarda međunarodnog radnog i socijalnog prava i da sa njim nestaju osnovni elementi dostojanstvenog rada.
- Kao država, sa njim ćemo drastično zaostajati i za praksom najrazvijenijih zemalja sveta, posebno najstarijih članica EU - kaže dr Novaković.

Uporedna analiza predloga novog zakona i pojedinih evropskih rešenja pokazuje da će, ako se u Srbiji ovaj akt zaista usvoji, biti ozakonjene sve pravne akrobacije koje su poslodavci do sada koristili, kako bi na minimum sveli svoje obaveze, ali i prava svojih zaposlenih.

- Smanjena je zarada za vreme godišnjih odmora i bolovanja, za minuli rad uzimaju se samo godine provedene kod poslednjeg poslodavca. Umesto da podstičemo stalno zapošljavanje, produžavamo mogućnost rada na određeno na dve godine, pravimo “lizing“ radnika koje agencije mogu svakodnevno da seljakaju sa jednog radnog mesta na drugo - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

I dok u EU sindikati uspevaju da dobije veće pogodnosti za radnike koji u startu imaju bolji položaj od naših radnika, glas razjedinjenih srpskih sindikata ne čuje se daleko.

- Sindikati imaju pravo da se bune. Njihov strah je opravdan, ali im je snaga mala, jer su izgubili ugled, a međusobnim svađama umanjuju šanse da ih iko shvati ozbiljno - kaže sociolog Miloš Krstić.

Da rade bar malo

Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca, smatra da je predlog zakona dobar za razvoj privrede. - Doprineće da prvenstveno mladi budu primljeni na neko kraće radno vreme. Minuli rad je zaostavština socijalizma - kaže Rajić.

[branko]

Novi Zakon o radu omogućava poslodavcima da zaposlenima radno vreme produži i do 12 sati dnevno, bez obaveze isplaćivanja prekovremenog rada, izjavila je Željka Jorgić Đokić iz Saveta samostalnih sindikata Vojvodine.

Radni dan će moći da traje 12 sati

Ona je rekla Radiju 021 da se predloženom izmenom Zakona o radu "na mala vrata" derogira jedno od osnovnih prava zaposlenih, osmočasovno radno vreme i četrdesetočasovna radna nedelja.

- Novim zakonskim rešenjem, ukoliko se usvoji, uobičajeno puno ili nepuno radno vreme za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu moći će da se produži do 12 sati ukupno u toku radnog dana, odnosno do 48 sati u toku radne nedelje i to uvek kada je kod poslodavca rad organizovan u smenama ili kad to zahteva organizacija rada - rekla je ona.

Budući da je smenski rad u Nacrtu Zakona definisan veoma široko, kao i da poslodavac potpuno samostalno ocenjuje koje su potrebe organizacije rada, nije teško zaključiti da će se ''mini preraspodela radnog vremena'' primenjivati uvek kad poslodavac to želi.

- S druge strane, pravilo o uprosečavanju radnog vremena na mesečnom nivou ne pruža nikakve garancije, jer ne postoje odgovarajući kontrolni mehanizmi koji mogu sprečiti zloupotrebe - naglasila je Jorgić Đokić.

Ona dodaje da će u praksi sve ovo, u velikom broju slučajeva, značiti da zaposleni neće znati unapred kakvo je njegovo dnevno i nedeljno radno vreme, a najveći broj dana i nedelja će raditi 12 odnosno 48 sati, bez prava na naknadu za razliku vremena i bez mogućnosti da dokaže zloupotrebu.

- Ovakva preraspodela radnog vremena' nije ni raspored radnog vremena, ni prekovremeni rad, već je neka potpuno nova, neuređena kategorija koja će omogućiti različite zloupotrebe u vezi sa radnim vremenom radnika, koje su i dosad bile veoma česte", zaključila je ona.

[Upravnik]

Zašto tzv. ministar ekonomije Saša Radulović obrazlaže i zdušno se bori za Zakon o radu, kada je to nadležnost jednog drugog ministarstva?
Valjda je čovek navikao kao stečajni upravnik da se u sve meša.

[branko]

Širi se on i dalje...



Svi stariji od 65 godina u Srbiji imaće istu penziju i ona će biti reda veličine 20.000 dinara, ako prođe predlog sveobuhvatne poreske i penzione reforme koji priprema Ministarstvo privrede, saznaje Danas. Kako je za naš list potvrdio Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede Saše Radulovića, plan je da se problem sa penzionim sistemom reši tako što bi se primanja budućih penzionera izjednačila i spustila na minimalni nivo dovoljan za život. Ova promena ne bi uticala na primanja sadašnjih penzionera.Međutim, rešenje koje planira Ministarstvo privrede, prilično je radikalno.
Ideja je da ubuduće državna penzija bude garant samo minimalnog prihoda dovoljnog isključivo za najbazičnije potrebe, odnosno ishranu. Svi koji žele da u starosti imaju za bilo šta više od najjeftinijeg obroka morali bi da „štede tokom radnog veka ili da sami sebi uplaćuju privatno penzijsko osiguranje“, kaže Stevanović, dodajući da je prema trenutnim računicama oko 200 evra mesečno dovoljno da se preživi.
Ministarstvo ima pripremljen i „plan tranzicije“ kako ovakav nagli zaokret ne bi oštetio zaposlene koji su sada u srednjim godinama ili pred penzijom, jer oni do skoro nisu ni imali mogućnosti da izdvajaju novac u posebne penzione fondove, očekivali su penziju prema visini uplaćenih doprinosa i sada više ne bi imali ni dovoljno vremena da uštede za njeno uvećanje.
- Onima koji bi u momentu donošenja novih pravila već imali neki radni staž, penzija bi se obračunavala iz dva dela. Prvi deo bi se isplaćivao kao i do sada, prema visini plate i godinama radnog staža ostvarenim do momenta donošenja novih pravila. Drugi deo penzije bi se obračunavao po novim pravilima i zavisio bi od broja godina koje je lice provelo na radu od momenta donošenja novih pravila do trenutka penzionisanja - objašnjava Stevanović.
To bi na primeru zaposlenog koji sad ima 50 godina, ako bi se danas doneo novi zakon, značilo da bi on primao penziju koja bi se sastojala od penzije koju je do sada zaradio na osnovu uplaćivanih doprinosa i penzije obračunate po novim pravilima za period od 50. do 65. godine života. Dakle, ako bi po novim pravilima puna penzija bila 200 evra, on bi za tih 15 godina mogao da računa na 60, 70 evra penzije, plus ono što je zaradio do 50. godine života.
- Ovakav sistem u kojem svi imaju istu minimalno garantovanu penziju, već postoji u zemljama poput Švajcarske i Kanade, ali i na Kosovu - primećuje Stevanović.
Kada će i da li će Ministarstvo privrede ovaj predlog izneti pred Vladu, ostaje nejasno. Ministarstvo je pripremilo i Akcioni plan za ovu i narednu godinu, koji je deo Strategije za razvoj preduzetništva i konkurentnosti u kome se predlaže da svi građani imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira na status, odnosno da „zdravstveno osiguranje ne bi trebalo da zavisi od toga da li poslodavac uplaćuje doprinose“. Iz toga se jasno zaključuje da zdravstveno osiguranje treba da imaju i oni za koje poslodavci nisu uplatili doprinose.
Međutim, resorni ministar Saša Radulović je naknadno izjavio da je došlo do „konfuzije“, odnosno da se ideja o univerzalnom pravu na zdravstveno osiguranje i njegovom finansiranju iz budžeta odnosi na poresku reformu koju je on predložio prošle godine, a koju je Vlada Srbije odbila, a da nezavisno od toga on smatra da Poreska uprava treba da pronađe način da natera sve poslodavce da uplaćuju sve doprinose, uključujući i onaj za zdravstvo. Tako je ostalo nepoznato šta zapravo piše u Akcionom planu i Strategiji za 2014. i 2015, odnosno šta se u tim dokumentima navodi kao način na koji ministar planira da realizuje univerzalno zdravstveno osiguranje u situaciji u kojoj neki poslodavci ne plaćaju doprinose.
Zbog toga nije izvesno ni da se predlog o penzionoj reformi nalazi u Strategiji za razvoj preduzetništva, iako bi smanjenje doprinosa za penzije svakako pomoglo privredi. Kao deo šire poreske reforme, moguće je da je Ministarstvo predlog o izjednačavanju budućih penzija već iznelo pred Vladu Srbije krajem prošle godine, ali da je predlog odbijen. Očigledno je jedino da ministar ne odustaje od ovog predloga, ali je pitanje kada će se on i formalno naći pred njegovim kolegama u Nemanjinoj 11.

[Bibliotekar]

[branko]

Radnici i radnice Srbije, dragi narode naš, hteli bismo da vas obradujemo novim Zakonom o radu. Ukoliko rintate već godinama, niste primljeni za stalno, redovno ostajete prekovremeno neplaćeni – kažite dragička, novim zakonom o radu sve ćemo to legalizovati!

Vreme je da srpski narod konačno raskrsti sa ostacima mračne komunističke prošlošti. Novim zakonom o radu ćemo najzad likvidirati poslednje repove takozvanog „radničkog samoupravljanja“, besmislenog sistema koji su naši zavedeni preci u svom ideološkom fanatizmu i slepilu uveli.

Ponosno obznanjujemo da se naša tranzicija od socijalizma ka kapitalizmu uspešno privodi kraju. Otklonili smo najveći broj smetnji koje su decenijama kočile naš ekonomski razvoj. Nakon što smo ukinuli samoupravljanje, zbrisali radničke savete i prisvojili društvenu svojinu, sada otklanjamo i poslednje smetnje progresu Srbije, kao što su osmočasovno radno vreme i zaštita porodilja.



Radićete kad vam se kaže za iste pare

Sjajna vest je da ćemo novim zakonom ukinuti privilegovanu naknadu za rad u noćnoj smeni, kako bi svi radnici imali jednako niska primanja. Ne nasedajte na razornu boljševičku propagandu da noćni rad nosi umanjenu bezbednost radnika, poremećen bioritam, i utiče na zdravlje i udaljenost od porodice.

Lakše ćemo otpuštati trudnice

Novim zakonom želimo da omogućimo poslodavcima da otpuštaju zaposlene mnogo lakše nego što to dozvoljava važeći Zakon o radu. Poslodavci će moći da otpuštaju radnike pod raznim izgovorima i bez jasnih dokaza zbog kojih je uručen otkaz. Za razliku od važećeg zakona, čak će i trudnice moći da dobiju otkaz zbog navodne „povrede radne discipline“, kako ne bi predstavljale ubitačan balast zdravom kapitalu.

Gubitak posla će pružiti šansku mladim majkama da više vremena posvete svojoj deci i porodici. Takođe, to će rasteretiti naše bogataše teškog bremena besmislenih socijalnih davanja za zdravstvo, školstvo, vrtiće, staračke domove i druge socijalističke izmišljotine.

Prodaćemo narod stranim izrabljivačima

Naš strateški cilj je da privučemo bogate strane izrabljivače, omogućivši im kupovinu domaće radne snage za male pare. U tome su nas godinama kočile zaostale komunističke mere koje štite radnike kao „bele medvede“ i prisiljavaju bogataše da rasipaju svoj dragoceni kapital kako bi obezbedili propisane uslove na radu. Tek kada se ove besmislene mere ukinu, radnik će postati slobodan od svih oblika prinudne zaštite, slobodan da se takmiči sa radnicima iz drugih zemalja, i konačno slobodan da proda svoju radnu snagu po najnižoj mogućnoj ceni.

Svi ćete raditi privremeno

Još jedna fenomenalna vest je da ćemo produžiti period radi na određeno sa 12 na 36 meseci, kako ne bismo opterećivali kapitaliste i veleposednike besmislenom obavezom da moraju primati radnike za stalno. Čista ekonomska logika nalaže da se radnici iskoriste koliko mogu, bez dodatnih sentimentalnosti i obaveza prema njima.

Neki zlonamerni bednici nam prigovaraju da produženjem rada na određeno „povećavamo socijalno-ekonomsku nesigurnost zaposlenog i umanjujemo njegovu mogućnost planiranja života na duži period“. Ovo su blatantne laži usmerene protiv opšteg blagostanja i slobode preduzetništva! Mi nikome ne branimo da planira svoju porodicu, samo ne može računati da će penziju dobiti od nas.

Ukidamo osmočasovno radno vreme

Novim zakonom o radu konačno ukidamo najveću podmetačinu Kominterne – osmočasovno radno vreme! Kapital se mora vrteti, ali su radnici ti koji koče. Stoga, na molbu naših prijatelja tajkuna, rešili smo da uvedemo obavezu zaposlenog da bude na raspolaganju poslodavcu 24 časa. Time ukidamo štetnu i besmislenu tekovinu „tri osmice“ (8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati spavanja) za koju su se vaši zavedeni preci u trenutku naše slabosti izborili. Realnost je da vaša radna snaga mora biti stalno raspoloživa potrebama globalnog tržišta.

Na sveopštu radost, ova besmislena i štetna praksa, koja služi kao izgovor za lenčarenje i nerad, se ukida. U zakon uvodimo novu revolucionarnu sintagmu zvanu VREME PRIPRAVNOSTI, koja će omogućiti zaposlenima da budu na raspolaganju poslodavcu kad god se ukaže potreba, van regularnog radnog vremena. Dobra vest za našu ekonomiju je da radnice i radnici više neće moći da idu na razna plandovanja, letovanja, putovanja, jer u svakom momentu moraju biti dostupni svojim gazdama.

Još jedna sjajna vest je da u zakon ovodimo neplaćeni PREKOVREMENI RAD, samo to nećemo baš tako nazvati, jer bi neki nezadovoljnici gunđali. To smo zamaskirali raznim odredbama, npr. kliznim radnim vremenom, preraspodelom radnog vremena, i sl.

Budimo iskreni, ovim promenama sigurno nećemo otvoriti nova radna mesta. Zašto bi razumni poslodavci plaćali nove radnike, kada mogu dodatno rabiti one koje već plaćaju. Morate priznati, ovo je efikasniji i racionalniji način da kapitalisti ostvare profit.

Drastično vam smanjujemo otpremnine

Novim Zakonom o radu višestruko ćemo smanjiti otpremnine takozvanih „tehnoloških viškova“, starih radnika koji su potpuno iskorišteni. Poslodavcu će biti omogućeno da starog rashodovanog radnika elegantno prosledi novom poslodavcu na otpuštanje. „Tehnološkom višku“ će se računati samo deo staža ostvaren kod poslednjeg poslodavca koji ga otpušta.

Živela kapitalistička Srbija!

[Bibliotekar]

[branko]

Ministar privrede Saša Radulović napisao je na svom Tviter profilu da pretpostavlja da je u javnom sektoru višak oko 100.000 zaposlenih. Radulović je u nekoliko tvitova analizirao koliko je to opterećenje za budžet Srbije i kakve to posledice ima.

“U javnom sektoru, uključujući JP u Srbiji je zaposleno preko 700.000 ljudi. Pretpostavimo da je 15% višak. To je preko 100.000 ljudi”.

Radulović je zatim naveo da: “Taj višak od 100.000 ljudi u javnom sektoru ima platu veću od prosečne plate u Srbiji”.

“Godišnji trošak iznosi 10.000 evra po zaposlenom. Tih 10.000 evra godišnje po zaposlenom koji je višak u javnom sektoru predstavlja delux socijalnu pomoć za nerad”.

Prema Radulovićevoj računici to je godišnje opterećene za budžet od milijardu evra: “Na godišnjem nivou, ta delux socijalna pomoć nas košta više od 1 milijarde evra. Ukupna socijalna davanja iz budžeta za socijalno ugrožene iznose manje od 1 milijarde evra”.

Na kraju je ministar privrede napisao koje su posledice tolikog broja prekobrojno zaposlenih.

“Za sve socijalno ugrožene građane Srbije. Da li je možda malo jasnije zašto u Srbiji nemamo univerzalnu socijalnu zaštitu i zašto su minimalne penzije male?”

[branko]

Влада Србије повлачи Нацрт измена Закона о раду, одлучио Социјално-економски савет. Предлоге измена тог закона припремаће нова радна група.

Нацрт измена Закона о раду, о којем је завршена јавна расправа, биће повучен, а формираће се нова радна група која ће припремати предлоге измена тог закона, одлучено је данас на састанку колегијума Социјално-економског савета.

Како је саопштила Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима, на састанку Социјално-економског савета је закључено да се формира заједнички тим који ће разматрати нацрт закона о раду, након чега ће тај закон ући у владину и скупштинску процедуру.

Незадовољни предложеним Нацртом измена и допуна Закона о раду, синдикати су тражили његово повлачење из процедуре, уз претњу масовним штрајковима и протестима ако то не буде урађено.

На састанку су учествовали премијер Србије Ивица Дачић, који је на челу тог савета, први потпредседник Владе Александар Вучић, председник Уније Послодаваца Небојша Атанацковић и председници репрезентативних синдиката - Савеза самосталних синдиката Србије и УГС "Независност", Љубисав Орбовић и Бранислав Чанак.

Истиче се даје договорено да се сва спорна питања везна за законе о раду, приватизацији и стечају решавају путем социјалног дијалога између Владе Србије, синдиката и послодаваца.

Договорено је и да се на наредној седници Социјално-економског савета расправља о предложеним решењима закона о приватизација и закона о стечају, наводи се у саопстењу које је издато после састанка Социјално-економског савета Србије.

Председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић је агенцији Бета рекао да ће се Социјално-економски савет у пуном саставу састати у наредних десетак дана, када ће се детаљније раговарати о изменама Закона о раду и других закона важних за услове пословања и права запослених.

Два репрезентативна синдиката су на почетку израде измена Закон о раду напустила преговоре незадовољна односом социјалних партнера - Владе и послодаваца, и најавили да ће урадити све да спречее усвајање тог документа.

[Bibliotekar]

A ja pak PRETPOSTAVLJAM da je jedan relativno popularan dnevni list u Republici Srbiji pre tri godine u potpunosti grešio objavljujući intrigantan niz članaka posvećen g. Raduloviću:











Naravno, ja to ne mogu dokazati. Baš kao ni g. Radulović svoje neobično voluntaristički strukturirane tvitove. No ja i nadalje PRETPOSTAVLJAM da je nemoguće da bi Prstospojivi Budista na mestu Prvog Potpredsednika Vlade RS tolerisao neku ma i samo nominalno problematičnu ličnost na poziciji Ministra privrede RS.

I da naglasim još jednom - ja SAMO PRETPOSTAVLJAM...

[Upravnik]

Kažu da je u jednom momentu Radulović bio stečajni upravnik u 12 propalih preduzeća.

Inače, pročitah da je PPV povukao Zakon o radu iz procedure.

PPV= Pravi Predsednik Vlade (prim. aut.)

[aleksey]

 
Povukao je, povukao...

[Upravnik]

[branko]

PPV je banuo na sednicu i rekao svoje. Drago mi je da je predlog Zakona povučen, ali mi se čini da uskoro neću ni u WC bez dozvole PPV-a.

[branko]

BEOGRAD, 25. januara 2014. (Beta) - Ministar privrede Srbije Saša Radulović podnosi ostavku, potvrdili su agenciji Beta u Ministarstvu privrede.

Kao razlog za ostavku u Ministarstvu privrede naveli su zaustavljanje reformi za koje se Radulović zalagao.

Vlada Srbije povukla je ranije iz procedure izmene Zakona o radu, a za predloge zakona o privatizaciji i o stečaju, koje je već utvrdila najavljeno je da će ponovo biti stavljeni na raspravu pred Socijalno ekonomski savet.

To su propisi koje je Radulović predstavljao kao najvažnije za ekonomske reforme u Srbiji.

[Upravnik]

Svejedno mu je. Ionako PPV raspisuje izbore.

[branko]

Umanjena zarada za vreme godišnjeg odmora i bolovanja i manje para za odlazak u penziju neka su od novih pravila za radnike koja je predložilo Ministarstvo rada.



Konačna verzija izmena Zakona o radu biće poznata za dve nedelje, a nova pravila za zaposlene trebalo bi da stupe na snagu sredinom godine. Sudeći, međutim, po radnoj verziji zakona u koju je “Blic” imao uvid, Vlada će ovoga puta ruku u džep zavući i zaposlenima u javnom sektoru, ali i svima ostalima, jer bi se zakon odnosio na sve radnike u Srbiji.

Radnoj grupi za izradu zakona Ministarstvo za rad je u petak dostavilo verziju u kojoj jasno stoji da će plata za vreme godišnjeg odmora zavisiti samo od osnovne zarade u tom mesecu uvećane za minuli rad. U novi obračun ne bi ulazio regres, markica za prevoz, 13. plata, topli obrok, te svi bonusi i naknade, i to u poslednja tri meseca, što je bio slučaj do sada.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije su izračunali da bi ovakav predlog smanjio plate za vreme godišnjeg odmora za 6.000 do 7.000 dinara, odnosno za 10 odsto u proseku. Kako napominju, ista formula bi važila i za bolovanja, te za naknade u slučaju smrti članova porodice, rođenje deteta ili prinudnog odmora zbog nedostatka posla. U tim slučajevima zaposleni bi dobijali oko 60 odsto zarade uvećane isključivo za minuli rad, što bi na kraju bilo 2.000 do 2.500 dinara manje nego do sada.

Zoran Mihajlović, potpredsednik SSSS, kaže da predlog Ministarstva za rad sindikati „nikako neće prihvatiti i da im nije jasno zašto se Vlada vraća na predloge bivšeg ministra Saše Radulovića“.

- Tri meseca samo pregovarali o zakonu i niko nam iz Vlade nije rekao da se bavimo ovim naknadama. Rečeno nam je da razmatramo samo otpremnine, otkaze, rad na određeno vreme, kolektivne ugovore i minimalne zarade. Radna grupa će danas započeti nove pregovore, a o smanjenju plata na ovakve načine nećemo ni da razgovaramo - kaže Mihajlović za “Blic”.

Ministarstvo rada je predvidelo i manju naknadu za zaposlene prilikom odlaska u penziju. Do sada je radnik dobijao tri prosečne plate, a sada je plan da to budu dve prosečne zarade u Srbiji. Novim zakonom na gubitku će biti i radnici koji dobiju otkaz, odnosno postanu tehnološki višak. Do sada im je poslodavac morao isplaćivati otpremninu za sve godine staža, a sada je plan da to budu samo godine rada provedene kod poslednjeg poslodavca. Predviđeno je da otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku godinu staža. U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da osnovica za otpremninu treba da bude osnovna zarada i da se otpremnina ne isplaćuje za prve dve godine staža kod poslednjeg poslodavca.

Ministarstvo za rad je predvidelo i da ugovori na određeno vreme ne mogu biti duži od dve godine, te da se poslodavac i radnik mogu dogovoriti da se deo posla obavlja od kuće.

Radna verzija zakona predviđa i da se godišnji odmor ne mora koristiti kao do sada u delovima. U slučaju da zaposleni godišnji odmor koriste u delovima, prvi deo bi morao da traje dve umesto tri nedelje.

[branko]