Teodor Žeriko

[branko]

Теодор Жерико

Теодор Жерико (фр. Théodore Géricault; 26. септембар 1791 — 26. јануар 1824) је био значајан француски сликар и литограф, познат по слици Сплав Медуза. Та слика је означила почетак романтизма у ликовној уметности. Један је од оснивача романтизма.

Образовање
Рођен је у Руану у Француској и образован је у традицији енглеске уметности Карла Вернеа и класичне композиције Пјера Нарсиса Жерена, који је био ригорозни класициста. Жерико је брзо напустио школовање и одлучио је да проучава дела у Лувру, где је копирао дела Петер Паул Рубенса, Тицијана, Дијега Веласкеза и Рембранта. То је радио од 1810. до 1815.

Успех
Први велики рад Коњаник царске гарде излагао је у паришком салону 1812. и приметио се утицај Рубенса и интерес за текуће теме. Са тим успехом и са амбицијом променио је смер. Следећих неколико година Жерико је израдио мале серије коња и коњаника. Излагао је Рањеног коњаника у паришком салону 1814. на томе раду је много више радио, али слабије је био примљен. Две године након тога проучавао је конструкцију и композицију ликова, а то је произлазило из његове предодређености за драму и експресију.
Одлазио је у Фиренцу и Рим (1816-1817), где је био фасциниран Микеланђелом. Сам Рим инспирисао га је за велико платно Трка берберских коња, рад епске композиције и апстрахтне теме. Жерко то платно никад није завршио и вратио се у Француску.

Сплав Медуза
Жерико се стално враћао војним темама, па је направио и серију литографија са војним темама. Његов најзначајнији рад је Сплав Медуза (1819). Осликао га је према стварном догађају, када је капетан оставио посаду и путнике да умру. Тај инцидент је постао национални скандал, а Жерико је драматичком интерпретацијом представио трагедију на монументалну скалу. Слика са једне стране оптужује корумпираност, а са друге стране драматизира вечну тему човекове борбе са природом. Млади Ежен Делакроа је позирао за један од ликова, који су умирали. Та слика је код нас позната и под називом Бродоломци фрегате Медуза.
Класична осликавање ликова и структура композиције су у контрасту са турбулентношћу теме и слика представља један мост између неокласицизма и романтизма. На слику су утицале многе слике које је Жерико изучавао. Слика је јако поделила уметнике на паришком салону 1819, када је први пут била приказана. У Енглеској је слика 1820. била јако добро примљена. Једно време је Жерико сликао у Лондону.

Каснији рад
Након повратка у Француску насликао је серију слика психијатарских пацијената. На тим сликама је успевао да документује психолошкипојединце. Последње што је радио било је проучавање епских композиција укључујући Отварање врата шпанске инквизиције и Афричка трговина робовима. Жериково здравље је било нарушено и због пада са коња и због туберколозе. Умро је 1824. у Паризу.

[branko]

[branko]