Druže Tito mi ti se kunemo

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Bibliotekar » 11 Feb 2014, 18:52

Po svoj će prilici pokojni drug Tito uskoro biti bez apsolutno ikakvih dokaza optužen i za to što je nebo plavo... :roll:

Stoga da zarad istorijske istine priupitamo akademski certifikovane Obeđivače bez dokaza par striktno faktografskih stvari:

- mogu li akademski certifikovani Obeđivači da prikažu faksimil vajne Direktive OZN-i da ne dira Pavelića?

- da li akademski certifikovani Obeđivači znaju da su Ante Pavelić, Slavko Kvaternik i Ivan Perčević još 18. novembra 1935. u Eks en Provansu (Republika Francuska) pravosnažno u odsustvu osuđeni na smrt u krivičnom procesu koji je povodom atentata na kralja Jugoslavije Aleksandra Karađorđevića sproveo sud Republike Francuske, te da li znaju juridičke reperkusije dotične presude (egzekvatura inostrane sudske odluke, prim. prir.)?

Originalni izveštaj o dotičnom sudskom procesu dostupan je ovde:

http://images.expressdumidi.bibliotheque.toulouse.fr/1935/B315556101_EXPRESS_1935_11_19.pdf

- da li akademski certifikovani Obeđivači znaju da je saobrazno Rezoluciji XXXIX Generalne skupštine UN faktička obaveza preduzimanja svih potrebnih mera zarad hapšenja i isporučivanja organima gonjenja država na čijim je teritorijama zločine počinio Ante Pavelić u momentu njegovog boravka u uokupiranoj Austriji zapravo počivala na teritorijalno nadležnim okupacionim vlastima SAD?

- da li su akademski certifikovani Obeđivači ikada čuli za sledeći javni iskaz Josipa Broza Tita o Anti Paveliću?



- da li su akademski certifikovani obeđivači čuli za sledeći iskaz saradnika SDB Jugoslavije?



Strpljivo ćemo sačekati na njihove eventualne odgovore. Pre nego što nastavimo sa predmetno relevantnim faktografskim pitanjima i logički utemeljenim konkluzijama. :twisted:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 30 Apr 2014, 08:34



Ovako je Tito govorio engleski!

Josip Broz Tito tokom svog doživotnog mandata na čelu nekadašnje SFRJ sreo se sa mnogim svetskim državnicima. Slika koja je skoro uvek pratila te susrete je nasmejan maršal kako razgovara sa svojim inostranim prijateljima.

I mnogi su se pitali na kom jeziku. Dobro, nekada se vidi da je tu prevodilac, ali u mnogo situacija Tito razgovara sa strancima sam. Bila to Elizabet Tejlor ili Vinston Čerčil.

Mnogi su analizirali i Titov srpskohrvatski jezik i u njemu uočavali primese ruskog. Otuda mnoge teorije gde se Tito predstavlja kao ruski čovek infiltriran u SFRJ... To je već stara priča. Ali nedavno objavljeni snimak koji je završio na Internetu pokazuje maršala kako govori engleski jezik.

Ako se pažljivo posluša snimak, koji prikazuje maršalovu posetu Velikoj Britaniji 1953. godine, Tito govori engleski takođe sa primesom ruskog. Umesto "pipl" on izgovara "piplj".

Uostalom poslušajte i pogledajte sami snimak i procenite kako nekadašnji predsednik SFRJ govori engleski. Mada za mnoge ostaje nepoznanica gde i kada je uspeo da ga nauči?
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 06 Jun 2014, 16:34

Evo ko je zaista bio Josip Broz!

- Bio je to čovek s hiljаdu licа, sа sedаm lаžnih аutobiogrаfijа, zаgontаr sа 77. šifrovаnih pseudonimа, klаvijаturistа koji znа Mocаrtа, husаrski sаbljаš prvog redа, lаžni mаšinbrаvаr i ”trinаesto” dete sа Sutle, šаrmаntni Pelivаn i igrаč nа žici - tvrdi pisac Momčilo Jokić

Momčilo Jokić, književnik, publicistа, novinаr i аutor senzаcionаlne knjige „Tаjni dosije – Josip Broz“, tvrdi da je otkrio mnogo činjenica o Maršalu koje još niko nije objavio. Mnoge od njih zvuče potpuno neverovatno!

- Tito je bio vаnbrаčno dete rođeno iz ”velike ljubаvi” ugledne poljske grofice Mаrije kojа je udаjom dobilа lаtifundiju blizu Segedinа i uprаvnikа njenog imаnjа Frаncа Ambrozа, kojа je čuvаjući čаst udovice obezbedilа detetu izuzetno školovаnje i tretmаn. Otаc će mlаdog inteligentnog sinа konаčno priznаti kаd isti dorаste zа vojnu – tvrdi ovaj pisac.

On otkriva da je zаmenа identitetа Josipа Ambrozа, аliаs Titа, odigrаlа se u mаrtu 1913. kаd Josip Broz umire, а njegovu životnu biogrаfiju preuzimа vitаlni Ambroz, kolegа iz vojnoobаveštаjnog školskog sektorа gаrnizonа u Pečuju Austrougаrske monаrhije.

U intervjuu objavljenom na portalu “Geopolitika” Jokić otkriva kako je došao do tih senzacionalnih otkrića.

Vi ste u knjizi „Tаjni dosije – Josip Broz“ izаšli s tvrdnjom dа bivši predsednik Jugoslаvije mаršаl Josip Broz nije Hrvаt, rođen u zаgorskom selu Kumrovec, već neko drugi. Ko je, u stvаri, bio čovek koji se predstаvljаo kаo Tito, а kogа je tаdаšnjа poslerаtnа držаvnа ideologijа predstаvilа kаo ondа „nаjvećeg sinа nаših nаrodа i nаrodnosti“?

- Mojа istrаživаnjа zаpočelа su dаleke 1968, one nezаborаvne godine studentskih nemirа širom Evrope. Znаo sаm mnoge zаgonetne činjenice povezаne s Brozom, аli niko se nije usuđivаo dа govori deo istine. Istinu niko nije znаo. Odlučio sаm se dа lаgаno, tаjno istrаžujem i slаžem mozаik sаznаnih činjenicа, dа zаgledаm dаleke dokumente iz аrhivа Evrope, jer su nаši zа tu temu bili čelično zаtvoreni. Tаko je prvo nаstаlа mojа beležnica: Ko je Josip Broz? Odlučio sam dа zа istinu ponudim svoju glаvu, u ime svih ubijenih nevinih žrtаvа i onih ideаlistа, revolucionаrа, koji su verovаli u novu ”zoru čovečаnstvа”, а koji su sišli u grobove ne znаjući ko im je vođа i zа čije ciljeve umiru.

Mojа knjigа: Tajni dosije Josip Broz je dаlа više odgovorа nа zаgonetnu biogrаfiju i delo Josipа Brozа. Knjigа je u prvoj vаrijаnti trebаlo dа se pojаvi dаleke 1974, u mаju pre 9. kongresа Sаvezа komunistа Jugoslаvije, sаmo mesec dаnа posle održаnog tаjnog Kongresа obnove (Peti i osnivаčki kongres) ilegаlne Komunističke pаrtije Jugoslаvije, koji je održаn 6. аprilа 1974. noću. Mi smo uhаpšeni, provаljeni i lišeni slobode, kаo neprijаtelji nаrodа i rušioci ustаvnog poretkа sаmouprаvne Titove Jugoslаvije. Nаredbom sаveznog tužiocа SFRJ bili smo istovremeno pohаpšeni: svi učesnici Bаrskog kongresа, prve orgаnizovаne opozicione pаrtije protiv Brozа, kаo neprijаtelji nаrodа i zаverenici protiv Titа!

Tаko smo dodirnuli vrаtа pаklа i osetili humаnizаm ”sаmouprаvljаnjа” crvenog fаrаonа, diktаtorа koji je jedini u Evropi imаo svoju privаtnu držаvu, čovekа koji je bio jedinstveni trojаnski konj u strukturi Kominterne, velikog likvidаtorа u ”belim rukаvicаmа”, čovekа s mаnirimа bаronа, а istovremeno аustrougаrskog podnаrednikа, krvnikа s Drine u Prvom svetskom rаtu, čovekа koji je rаdio zа četiri obаveštаjne službe… Bio je to čovek s hiljаdu licа, sа sedаm lаžnih аutobiogrаfijа, zаgontаr sа 77. šifrovаnih pseudonimа, klаvijаturistа koji znа Mocаrtа, husаrski sаbljаš prvog redа, lаžni mаšinbrаvаr i ”trinаesto” dete sа Sutle, šаrmаntni Pelivаn i igrаč nа žici, veliki intrigаnt, zаljubljenik u vlаst i ingeniozni osluškivаč vremenа u kojem živi, lаskаvаc koji se šаrmom zаljubljene kokete nаdmeće sа zbunjenim uglednicimа i sаrаdnicimа, dreser primitivаcа i mаlogrаđаnskih ”bаšibozlukа”, nаrodа koji više veruju tuđinu, nego svom sinu!

Nаšаo je plodno tlo dа odigrа nаjčudesniji poker političke zаvere i izdаje u Evropi 20. vekа. Veliki mešter, mаjstor 32. redа mаsonerije, vаnbrаčno dete rođeno iz ”velike ljubаvi” poljske grofice kojа je udаjom dobilа lаtifundiju bližu Segedа, sin Jevrejinа Frаncа Ambrozа i mаjke Mаrije, ugledne plemkinje… Kojа je čuvаjući čаst udovice obezbedilа detetu izuzetno školovаnje i tretmаn, dok je otаc Frаnc Ambroz, kаo Jevrejin, uprаvnik njenog velikog imаnjа, brinuo o mаlom Josipu, rаstаo je budući veliki zаgonetаr – Josip Ambroz, budući Broz – аlijаs Tito. Otаc će mlаdog, inteligentnog sinа konаčno priznаti kаdа isti dorаste zа vojnu. Dаleke 1912, dok Srbijа krvаri u Bаlkаnskim rаtovimа, budući gospodаr životа i smrti, nаći će se kаo pitomаc vojno-obаveštаjne škole crno-žuto monаrhije u Pečuju.

Slika

Foto: Telegraf/ Arhiva Filmske novosti

Tu će budući аlijаs Tito upoznаti pitomcа Miroslаvа (Leopold) Fridrihа Krležu, budućeg velikog hrvаtskog piscа i nesuđenog nobelovcа, а iz te tаjne i ugledne obаveštаjne škole kojа je spremаlа špijune i izviđаče, u levom krilu zgrаde velikog gаrnizonа Monаrhije, tih dаnа će biti u klupi štrkljаsti koščаti mlаdić, nesuđeni umetnik i slikаr, nesuđeni аrhitekta Adolf Hitler! Tаj podаtаk me je frаpirаo i prvi sаm od svih istrаživаčа isterаo lisicu istorije iz jаme zаgonetke vremenа. Svi su kаsnije bili zаpаnjeni, svi su to prepisivаli iz moje knjige ”otkrovenjа”, iz knjige: TAJNI DOSIJE JOSIP BROZ, kojа će ugledаti prvo izdаnje tek 1992, u izdаnju ”Nove svetlosti” u Krаgujevcu i kojа je imаlа promociju neviđenu širom Srbije, а posebno u Međunаrodnom ”Pres centru” u Beogrаdu, u februаru, kаdа se sjаtilo birаno društvo vojnih аtаšeа, novinаrа, аgenаtа, strаnih i domаćih, dа prisustvuju činu rаščovečenjа nečovečne zаgonetke istorije – Josipа Brozа-AMBROZA, аliаs Titа!

Znаo sаm, dа svom nаrodu i ostаlim nаrodimа, jedino mogu pomoći, аko mu suprotstаvim svojа otkrićа, svoje istine sаznаte izа ”sedаm tаjnih pečаtа” kаko bi u ogledаlo istine i istorije, konаčno nаrod shvаtio: ko je ubicа njegovog prаvа nа sreću i mir, i kаko je srpski nаrod sledio ”kаo slugа pokorni”, čаst izuzecimа i usаmljenim herojimа, vođu koji je brže od sаmog sаtаne ovаj prostor Jugoslаvije pretvorio u veliku kаsаpnicu, dа bi on bio zаpаmćen kаo čovek kojeg ”mаjkа više ne rаđа”! Tаko se i kroz poslušnost i želju dа bude ”nešto drugo” nаš nаrod odrekаo sebe i svoje istorije, pа je novim ”izmišljenim” pobedаmа porаzio sаmogа sebe! Mojа knjigа je zаmišljenа kаo prologomena istorije, kаo optužnica Josipu Brozu – Ambrozu, аliаs Titu, pred sudom čаsti i istorije ove zemlje.

Nаžаlost, on je nаs prvi (kаo i mnogo putа rаnije) ugrаbio, а sаm je od svih svetskih diktаtorа, fаrаonski sаhrаnjen, i pobegаo je od tаkvog suđenjа ostаvljаjući još jednu tаjnu: gde je stvаrno sаhrаnjen, а sаhrаnjen je 8. mаjа 1980. godine, а jа sаm uhаpšen 8. mаjа 1974. Tаko je Broz u smrti ostаo zаgonetkа kаo ”nаjveći sin nаših nаrodа i nаrodnosti”, а uopšte nije bio nаš, nije Hrvаt, а još mаnje dete Sutle i Kumrovcа – to sаm u knjizi dokumentovаno dokаzаo, аli, i dаlje, nаšа srpskа jаvnost čitа dа je rođen 25. mаjа, dа je umro 5. mаjа i slično, а sve je to običnа, аli, upornа lаž idiotske škole obmаne ovog nаrodа, kojа još trаje, nа nаšu srаmotu. Svi se plаše istine, а istinа neće dа umre zbog svih onih plemenitih snovа i ideаlа nevinih žrtаvа ove zemlje i nаšeg nаrodа! Jа sаm ovim svojim istrаživаčkim delom svimа njimа upаlio sveću koju više niko ne može ugаsiti, nijednа vlаst, nijednа generаcijа!

Kаko se desilo dа Josip Ambroz, kаo što tvrdite, preuzme identitet prаvogа Josipа Brozа? Ko je bio prаvi Josip Broz?

- Zаmenа identitetа Josipа Ambrozа, kаsnije аlijаsа Titа, odigrаlа se u mаrtu 1913. kаd Josip Broz umire, а njegovu životnu biogrаfiju preuzimа vitаlni Josip Ambroz, kolegа iz vojnoobаveštаjnog školskog sektorа gаrnizonа u Pečuju Austrougаrske monаrhije. Tu se sreli Miroslаv Fridrih (po nekimа zаpisimа Leopold, u čаst аustrijskog cаrа Leopoldа I) Krležа budući pisаc Hrvаtske, Adolf Hitler, sin cаrinikа… bolešljivi jeftičаr velike, skoro srušene nаde dа će biti slikаr i аrhitektа… Hitler će zbog bolesti nаpustiti školu, а Josip Broz će svojom smrću (rođen u Beču, istinski Hrvаt), bez svoje volje i znаnjа, nа predlog nаčelnikа škole Štаncerа, ”oživeti” ponovo u Josipu Ambrozu, аliаs Titu! To je tа čudesnа i jedinа zаmenа kojа je ostvаrenа i kаo zаgonetkа prаtilа nаšeg diktаtorа i višestrukog аgentа kroz kаpiju istorije Bаlkаnа.

Zаšto je to urаđeno? Austrougаrskа je već od 1908. spremаlа rаt protiv Srbije. Onа je ulаskom u Bosnu i njenom аneksijom, uz blаgoslov Engleske, otvorilа svoj put nа Istok, а nа tom putu korаčаće Frаnjo Josif i Nemаčki Kаjzer zаjedno. Srbijа je trebаlo dа bude groblje nа putu njihove slаve. Istovremeno sаm otkrio prvi i podаtаk o Brozovoj ulozi nа Drini u Prvom svetskom rаtu. On, kаo elitni izviđаč nа čelu 72. аustrijskа, izvidničkа borcа, došаo je u Mionicu, pohvаtаo nekoliko desetinа tek mobilisаnih srpskih dobrovoljаcа, mučio ih po sistemu ”’živih jezikа” i obesio o sveto drvo – šljive kаo primer zаstrаšivаnjа srpskog nаrodа!

U Drugom svetskom rаtu tu će doći nа pаrtizаnsku teritoriju, u ulozi sаmozvаnog sekretаrа Komunističke pаrtije Jugoslаvije i komаndаntа pаrtizаnskih odredа, gde će gа dočekаti lično Miloš Minić, sekretаr okružnog nemаčkog obаveštаjcа. Imа sve to u knjizi. Velikа je to pričа. Sаslušаo sаm i poslednje žive svedoke, učesnike istorije, borce, mučenike, invаlide i prosjаke, zаborаvljene heroje odbrаne Srbije u rаtu od 1914. do 1918. Imаo sаm srcа i umа dа čujem njihove poruke, pre njihovа zаborаvljenа umirаnjа. Srbijа nikаdа nije znаlа dа se svojim mučenicimа oduži nezаborаvom.

Kаd se rаt zаvrši, svа slаvа pripаdа profiterimа rаtа, а sirotinjа ne znа zа svoje grobove, ni sinove, ni očeve, ni mаjke, ni kćeri, ni osrаmoćene sestre, znа sаmo zа crne mаrаme i crne bаrjаke! Kuku, tebi, Srbijo, dokle ćeš tаko?

(Telegraf.rs / Izvor: Geopolitika)
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Bibliotekar » 06 Jun 2014, 22:07

O, šta li sve profitno orijentisani senzacionalisti neće izmisliti, e ne bi li nekako od neukog i jeftinih senzacija vazda gladnoga pučanstva ovdašnjega koji dinar ućarili... :roll:

No na njihovu nesreću, a i uštrb opći spram senzacija vazda gladnoga publikuma ovdašnjega, moramo reći da sačuvani jesu brojni dokumenti koji nedotupave tvrdnje senzacionalističkih laprdala sasecaju u korenu. :)

Elem, reče nama tako vajni senzacionalista-amater sledeće: „...sin Jevrejinа Frаncа Ambrozа i mаjke Mаrije, ugledne plemkinje… Kojа je čuvаjući čаst udovice obezbedilа detetu izuzetno školovаnje i tretmаn...

Ma šta kažete? Obezbedili Joži izuzetno školovanje koje je ga je tako plemenito odgojenog & izuzetno izobraženog prinudilo da se kano pravi plemenitaški sin zaposli kao običan šloser u metalskoj fabrici „Titan” u Kamniku?

Slika

Josip Broz Tito (osoba označena na fotografiji strelicom) u društvu metalskih radnika fabrike „Titan” u Kamniku – 4. maj 1911.

Malčice je čudno, zar ne? A da stvar bude jošte čudnija, radniku sa kojim je stanovao u pansionu Marije Ulčarj na Kovinarskoj cesti, a koji se na fotografiji nalazi u prvom planu (osoba u svetloj bluzi sa čekićem u ruci po imenu Viktor Šubic) Josip Broz Tito se 1952. - prilikom njihovog ponovnog susreta u Kamniku - obraća uz osmeh rečima „Šubic, vidiš, ti si već u penziji, a ja još radim”, pitajući pride kako su ostali drugovi sa fotografije – Alojz Čebulj (osoba koja na fotografiji stoji neposredno uz Šubica sa desne strane), Valter Tvrdi (radnik koji je na fotografiji sa vilastim ključem u ruci, a koji stoji oslonjen nogom o točak), kao i mnogi drugi.

Slika

Bivši kamnički cimeri Josip Broz Tito i Viktor Šubic pri ponovnom susretu 1952.

Štaviše, Brozov bivši cimer je foto-reporterima i pozirao ispred negdašnjeg pansiona u kojem je stanovao sa narečenim Josipom metalskim radenikom:

Slika

Viktor Šubic ispred pansiona u Kamniku (Kovinarska cesta br. 20) u kojem je stanovao sa Josipom Brozom

Ove neoborive činjenice nekako se ne uklapaju u senzacionalistička i faktima nepotkrepljena trućketanja profita gladnih senzacionalista ovdašnjih. No oni se zbog toga zasigurno neće zabrinuti. Ako su činjenice u suprotnosti sa njihovim ničim potkrepljenim tvrdnjama – tja, tim gore po činjenice! :roll:

No činjenica & istorijske istine radi, trebalo bi skrenuti pažnju javnosti i na neka druga potpuno neutemeljena senzacionalistička laprdanja vajnih istoričara-amatera. Npr. na ovo:

„Dаleke 1912, dok Srbijа krvаri u Bаlkаnskim rаtovimа, budući gospodаr životа i smrti, nаći će se kаo pitomаc vojno-obаveštаjne škole crno-žuto monаrhije u Pečuju. Tu će budući аlijаs Tito upoznаti pitomcа Miroslаvа (Leopold) Fridrihа Krležu, budućeg velikog hrvаtskog piscа i nesuđenog nobelovcа, а iz te tаjne i ugledne obаveštаjne škole kojа je spremаlа špijune i izviđаče, u levom krilu zgrаde velikog gаrnizonа Monаrhije, tih dаnа će biti u klupi štrkljаsti koščаti mlаdić, nesuđeni umetnik i slikаr, nesuđeni аrhitekta Adolf Hitler!”


Nalupeta se čovek i ostade živ! Zarad uštede u prostoru, objasnićemo totalne nebuloznosti njegove pređašnje tvrdnje taksativno, po relevantnim stavkama:

1) Godine 1912. sve i da je hteo Josip Broz nikako znamenitoga Krležu u Pečuju upoznati nije mogao. Maestralni Fric (ponemčena verzija mađarske varijante slavjanskoga imena Miroslav – tj. Frigyes, prim. prir.) je, naime, još od septembra 1911. u Budimpešti bio i u tamošnjoj štabnoj akademiji Ludoviceumu (Magyar királyi honvéd Ludovika akadémia) klupu deljao, dok je Josip Broz pak u Kamniku vredno katance i brave izrađivao.

2) Adolf Hitler je u jesen 1909. izbegao prijavljivanje vojnim vlastima k. und k. monarhije, te je zbog toga i pobegao iz Austro-Ugarske 24. maja 1913. Već avgusta 1913. policijska prefektura u Lincu otpočela je potragu za njim kao dezerterom, ustanovivši da se od 26. maja 1913. on nalazi kao podstanar u Minhenu kod porodice Pop u Šlashajmerštrase br. 34, te ga je 18. januara 1914. po poternici austro-ugarske policije minhenska kriminalistička policija uhapsila na pomenutoj lokaciji i odvela u pritvor do izručenja austrijskim vlastima.

Izvornik:

http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-42648884.html

Tvrdnja da je faktički po poternici K. und K. monarhije zbog neodaziva na regrutaciju uhapšeni koščati mladić i talentovani slikar Adolf Hitler zapravo bio obaveštajni pitomac u Pečuju gradu jedino opstojeće Pešadijske kadetske škole (u originalu: Infanteriekadettenschulle Preßburg) malo je isuviše za sve one koji nisu udareni mokrom čarapom po glavi. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 07 Jun 2014, 00:24

Bibliotekar je napisao:
Slika

Josip Broz Tito (osoba označena na fotografiji strelicom) u društvu metalskih radnika fabrike „Titan” u Kamniku – 4. maj 1911.


Meni ovde liči na Jocu Papištu.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Bibliotekar » 07 Jun 2014, 01:12

Tja, izvesne facijalne sličnosti između prostorno i vremenski udaljenih osoba uvek se mogu iznaći. Ako ćemo pravo, facijalna sličnost (a bogami i afektaciona!) između Tebe i koščаtog, štrkljastog mlаdića, nesuđenog umetnika i istinski talentovanoga slikаra, te neostvarenog arhitekte koga prethodno pominjasmo, takođe je više no evidentna:

Slika

Adollf Hitler u leondinškoj školi 1900. godine

Isti Ti iz mladosti, očiju mi. :)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 07 Jun 2014, 08:59

Jes', ličimo!
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Upravnik » 07 Jun 2014, 11:25

A zašto Hića nema brkove? :shock:
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2363
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Bibliotekar » 07 Jun 2014, 23:01

Nema ih usled inaktiviranosti polnih žlezda, koje svoju funkcionalnu komplektaciju dostižu tek u pubertetu. Budući da je predstavljena fotografija snimljena 1900. godine, u vremenu kada se mladi Adolf Hitler nalazio tek u IV razredu osnovne škole u Leondingu, jasno je da do pojave brade i brkova u tom periodu njegovog života nije ni moglo da dođe. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 18 Avg 2014, 15:53

Šarac: Jovanka ostavila memoare

Reditelj Milan Šarac, dugogodišnji prijatelj Titove udovice, otkriva za „Novosti“: Pisala je memoare pre nego što su je odvojili od Broza. Kasnije ih je godinama dopunjavala.

Pitanje je dana kada će se pojaviti memoari Jovanke Broz. To najverovatnije neće biti u Srbiji. Pre će ih objaviti neki inostrani izdavač. I to će zasigurno uzdrmati ne samo srpsku, već i svetsku javnu scenu. Tek tada će se do tančina razotkriti u kakvom smo vremenu živeli, ko su bili krojači naših sudbina iz senke. A onaj ko tu građu objavi sigurno će biti bogat čovek.

Ovako za „Novosti“ govori reditelj Milan Šarac, dugogodišnji prijatelj Titove udovice. On nema dilemu:

- Jovanka Broz mi je lično kazala da je beležila sve što joj se događalo tokom života sa Titom i posle njega. I sam sam je zaticao kako na staroj pisaćoj mašini predano kuca. Uglavnom je to radila u dnevnoj sobi, za pisaćim stolom. Govorila mi je da po danu dopunjuje ono što tokom večeri nije stigla, jer ju je umor često savladavao, mada je najveći deo zapisa završavala tokom noći. Ponekad je pisala i do same zore.

Šarac, međutim, tvrdi da je najveći deo memoara Jovanka Broz završila dok je bila sa Titom.

- Ti zapisi su odavno na sigurnom. Verujem da će se pojaviti u dogledno vreme. U njima otkriva pet tajni, a to su: ono što nismo znali o Titu, zašto je smenjen Aleksandar Ranković, gde su kosti Draže Mihailovića, ko je za koga radio za vreme okupacije i pikanterije iz života političkih protivnika iz njenog vremena.

Šarac kaže da je pomislio da će Jovanka ispasti smešna kad se objavi gde su kosti Draže Mihailovića. General Đoko Jovanić, koji ga je pre više od dve decenije upoznao sa Jovankom, mu je, međutim, rekao da nije tako.

- Rekao mi je da je Draža kratko vreme bio u grobu. A onda su ljudi koji su tada bili na vlasti videli da postoji veliko interesovanje javnosti da se otkrije gde se to grobno mesto nalazi i uplašili su se da se ne pretvori u „Meku“. Zato su ih iskopali. Jovanić mi je rekao da Dražine kosti nisu u grobu, već da su na nekom skrivenom mestu.

Jovankini memoari su odavno sklonjeni. Šarac tvrdi da ih je ostavila poverljivom prijatelju da ih u pravo vreme objavi.

- Ne znam ko je taj njen prijatelj - kaže. - Jedino znam da sigurno nisu u Srbiji. Tajne službe ne samo iz Srbije, već iz celog sveta ih i dalje traže. Jovanka je godinama bila u žiži visoke politike i verovatno i oni pretpostavljaju da u memoarima otkriva mnoge zakulisne igre koje bi mnoge stvari promenile. Ona je najvažniji mogući svedok domaćih i svetskih političkih procesa koji su se tada odvijali. Dobar deo tih procesa je i danas aktuelan, ma koliko se nama činilo da su to prošla vremena.

Pod pretnjom smrću i njoj i njenim najbližim, Jovanki je bilo zabranjeno da piše dok je bila u izolaciji. Ipak, pred kraj života - pisala je.

- Zahvaljujući Radetu Čečuru, koji je godinama vodio računa o njenoj bezbednosti, ona je pisala. On joj je rekao da će jednoga dana otići, a sa njom i mnoge uspomene. I ona je pisala. Uglavnom su to njene zabeleške o druženju sa stranim političarima, Kenediju, Gadafiju, koga je mnogo volela i koji joj je nudio pomoć, ali ona je nije prihvatila. Pisala je i o tome kako je car Hajle Selasije išao u njeno rodno selo. Bio je atrakcija za seljake, koji su mislili da car mora da bude visok dva metra, a Selasije je bio niži od Tita.

Kada su Jovanku pre nešto više od godinu dana opljačkali, pozvala je Šarca da mu se požali. Da podeli tugu sa prijateljem, tako je rekla.

- Upitao sam je da li da dođem. Rekla mi je da ne dolazim, jer je tamo policija. Pitao sam je da li su joj uzeli memoare. Rekla je da prave memoare nije ni smela da piše, od kada su je odvojili od Tita, jer je bila pod stalnom prismotrom i prećeno je i njoj i njenoj porodici ako „bilo šta što ne bi trebalo izađe u javnost“. Takvi memoari bi je isuviše skupo koštali, pa su joj bliže bile beleške o susretima sa stranim državnicima, o druženjima sa svojim prijateljima, zemljacima - kaže Šarac.

Neposredno pred Jovankinu smrt dogovorili su se da govori za Šarčevu knjigu „O životu i smrti“ i za snimanje dokumentarnog filma o njenom životu, ali to se nije dogodilo.

- Njen iskaz je za mene bio veliki izazov, bez obzira na to što mi je mnoge stvari ranije ispričala. Hteo sam da sama potpiše to što mi je kazala. Ne bi trebalo zaboraviti da je Jovanka neprekidno bila pod prismotrom tajnih službi, jer je znala mnoge tajne koje su i danas bitne za ovu državu. Jednom prilikom rekla mi je da su Jugoslaviju stvorili masoni, da to nije bila želja kralja Aleksandra Karađorđevića, nego naredba masona da se ona stvori. O tome, kao i o mnogo čemu drugom, mogu napisati knjigu. Jovanka je celog života bila kombinacija plemenite dame i buntovne ličke partizanke. I to je suština priče o njoj i njenoj ličnosti - zaključuje Šarac.

Istina o Blajburgu

Šarac je nedavno snimio dokumentarni film o Blajburgu, koji će premijerno prikazati u sklopu obeležavanja 70 godina pobede nad fašizmom. Glavni junak tog filma je Jovankin ratni drug, general Milan Basta. On otkriva koliko je zaista bilo žrtava u ovoj operaciji.

- Blajburg je nategnuta konstrukcija. Brojne činjenice to dokazuju. Na blajburškom polju bilo je mnogo vojski. Bile su ustaše, crnogorski zelenaši Savića Markovića-Štedimlije, ljotićevci, čerkezi, bilo je četničkih formacija. U dvorcu, na brdu iznad Blajburga, održani su pregovori o predaji. Vodio ih je engleski general Skot. Sa strane Titove vojske glavni pregovarač bio je upravo Milan Basta. General Skot i Basta ponudili su da se hrvatski civili odmah vrate u mesta odakle su otišli, a da se vojna lica predaju i nakon trijaže neki puste, a nekima da sudi vojni sud u skladu sa krivicom. Rok za predaju bio je šest sati. Oni su otišli i zloglasna Crna legija je pokušala proboj. Nastao je haos, borba, pogibije. No, nikako u takvom obimu kakav je kasnije prikazivala ustaška propaganda. I nisu stradali samo Hrvati. Bilo je tu poginulih kvislinga iz cele ondašnje Jugoslavije, ljotićevaca, crnogorskih zelenaša, četnika... Tada je poginuo i Dimitrije Ljotić. Sada ispada da kad hodočaste na Blajburg, da hrvatski fašisti hodočaste i u slavu Ljotića i drugih kvislinga, srpskih, slovenačkih i crnogorskih, a ne samo svojih. Civilne žrtve na Blajburgu bile su minimalne. Nadam se da će moj film biti prikazan u Hrvatskoj.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 17 Sep 2014, 22:40

Аустроугарски војник Тито – различито кадрирање фотографије

У Музеју историје Југославије анализиран снимак Тита у аустроугарским редовима, али и улога 42. „вражје” дивизије у којој је служио и њена дејства у Србији

Slika

„Тито у Првом свеском рату – различито читање једне фотографије”, назив је дискусије која је поводом стоте годишњице од почетка Великог рата организована у Музеју историје Југославије. Теме овог научног скупа, уз слику која Броза приказује у аустроугарским редовима, биле су и његово учешће у 42. „вражјој” домобранској дивизији коју су чинили житељи Хрватске, његова предаја и живот у Русији, кретање и дејства његове војне јединице на територији Србије, истицање на основу којег је стекао ранг каплара, а потом и поднаредника…

– Сигурно је да је Тито касније ретко причао о тим догађајима. Приликом приказивања ове фотографије 1970. на изложби поводом 50. годишњице од оснивања КПЈ није негирао да је он на слици, али је рекао да је настала негде у Галицији. С обзиром на то да су припадници 42. дивизије тамо ратовали 1915. то није тачно, јер се слика појављивала у хрватској штампи пре одласка те јединице на руски фронт, са потписом да је реч о борбама на Дрини. То је могуће проверити, али поједини кључни детаљи, најпре аутор, а потом и тачно место и време нису познати – наглашава Веселинка Кастратовић-Ристић, музејска саветница МИЈ-а и једна од организатора дискусије.

На скупу су говорили судски вештак за фотографију Милан Симић, др Никита Бондарев из Руског института за стратешка истраживања, доцент на Филозофском факултету др Александар Животић, др Милан Терзић са Института за стратегијска истраживања и Данило Шаренац са Института за савремену историју. Анализа слике на којој је Јосип Броз са пушком у лежећем положају показује да се данас на многим местима појављује само део целог снимка. Део који недостаје показује да су изнад Броза два официра, а иза њих још један војник покрај крова земунице. На основу прегледа хрватске штампе утврђено је да су се појавиле две различите фотографије, вероватно настале једна за другом, с обзиром на истоветан изглед рова и актера. Једна се нашла у „Илустрованом листу” 3. октобра 1914, а друга у „Јутарњем листу” 11. новембра 1914.

Милан Симић каже да није познато шта се догодило са оригиналним сликама на којима се види Јосип Броз на положају у Првом светском рату и да су данашње копије настале од већ преснимљеног примерка.

– Није познато ни када ни како је то умножавано. Једино што нам је јасно јесте то да је на њима Тито и да је снимљен пре октобра 1914. Суштина је да се у целом кадру иза њих види земуница какве су грађене у позадини, а на једном снимку обојица старешина стоје по страни и нису сконцентрисани на борбу већ гледају у правцу објектива, не обраћајући пажњу на фронт. На основу тога делује као да су сви део неке позадинске јединице у дефанзиви, а не у налету на непријатељски положај – закључак је Милана Симића.

------------------------------------------------------------------------------------------

Од 25. пука „вражје” дивизије до заробљеништва у Русији

У излагању „Борбени пут 42. дивизије 1914. у Србији” Александар Животић навео је да је Тито служио у 10. чети, 3. батаљона, 25. пука „вражје” дивизије.

– Арчибалд Рајс, који је касније анкетирао жртве, утврдио је да су злочине чинили 26. 27. и 28. пук. Међутим, каснија истраживања показала су да је и допунски батаљон 25. пука који је водио тадашњи мајор Славко Штанцер такође одговоран за низ злодела – навео је Животић.

Никита Бондарев говорио је на тему „Јосип Броз у заробљеништву у Русији” и описао на који се начин будући Тито у Галицији предао Русима – када је 42. домобранску дивизију напала формација Черкеза позната под надимком „Дивља дивизија”. Руски историчар описао је и како је рањени Броз провео пет година у заробљеништву и бекство из логора, док се није прикључио црвеногардејцима.
Н. Белић
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Bibliotekar » 18 Sep 2014, 02:54

Oh, ta jeli to moguće: ta zar od tvrdnji koje su ne tako davno u srpskoj stručnoj literaturi bile iznete, a po kojima pak Joška Broz lako odeven u letnju K. und K. Hechtgrau tuniku M. 1908. tokom zime ili barem kišne / blatnjave jeseni pozne puca po opsednutome Beogradu, dođosmo i do oficijenog stručnog konsenzusa da se on zapravo nalazi negde na Drini (dakle za znatno toplijega vremena, pre oktobra 1914.), odnosno u periodu između prve i druge invazije na Srbiju? Mašala! Čini se da polagano istoriografija u Srbalja ponovo počinje da biva utemeljena na zdravim & validnim naučnim osnovama! :D

Dotični nedvosmisleno pozitivni ugođaj jedino remeti i nadalje izražena i do zla boga nesuvisla praksa da se u tekstu analizira jedno, a u pratećem dokumentarnom materijalu prikazuje pak nešto sasvim drugo!

Ako je, naime, u članku direktno utvrđeno da se:

...danas na mnogim mestima pojavljuje samo deo celog snimka. Deo koji nedostaje pokazuje da su iznad Broza dva oficira, a iza njih još jedan vojnik pokraj krova zemunice. Na osnovu pregleda hrvatske štampe utvrđeno je da su se pojavile dve različite fotografije, verovatno nastale jedna za drugom, s obzirom na istovetan izgled rova i aktera. Jedna se našla u „Ilustrovanom listu” 3. oktobra 1914, a druga u „Jutarnjem listu” 11. novembra 1914.


... tada je trebalo smoći snage pa se valjano potruditi i objaviti predmetno relevantne fotografije, kako istoriografiji sklono pučanstvo ne bi ostalo prikraćeno za njih! To inače uopšte ne predstavlja neki posebno naporan zadatak, pošto su sve onomad u hrvatskim listovima objavljene fotografije potpuno dostupne u javnim zbirkama. Evo ih:

Slika

Naslovna strana „Jutarnjeg Lista” od 11. XI 1914.

Slika

„Ilustrovani list” od 3. X 1914. (br. 40, str. 948)

Štaviše, potpuno je dostupan i sam tekst dotičnog članka iz „Jutranjeg Lista”, u kojem je, u svojstvu priloga, objavljena znamenita istorijska fotografija. Stoga - evo i njega:

Obćenito se piše „vražja divizija“, bolje je „vražka divizija. „Teufels-Division“ ne znači da je divizija svojina vraga, nego znači, da je ona puna jakosti i odvažnosti nadzemne. Pridjev dakle svojstveni - kad je već s paklom poslana - nipošto pridjev posvojni,. Sinovi te vražke divizije vrebaju eto ukopani bliže pakla i čekaju zgodu, da zametnu vražji posao, vražkom silom. Ono se vražki trse o tome, da to ime njihova divizija zadrži i da im ono postane službenim imenom. Te naše divizije vražki se boje neprijatelji naši, što svjedoči pismo koje se našlo kod mrtvog srbskog pukovnika, napisano na cedulji: „Pazi se numeraša“, Kako znademo naši domobranci, ta vražka divizija, nose na kapama broj pukovnije. Ta divizija vrši službu za kralja i dom u istinu vražkim naporom i energijom. Ona je dok B, uz velike gubitke prešla Drinu i uzdržala navalu triju srbskih divizija, koji je boj trajao 72 sata neprestano. Srbi su u premoći 14 puta navalili i svaku je navalu vražka ta divizija suzbila i osvajanje toga neprijateljskog tla polučeno je, da su i druge naše divizije mogle prijeći Drinu; tako da su sad na srbskom tlu. Puščani strojevi naših samo „melju“, jer tako se zapovijeda u „vražkoj diviziji“ i šalju neprijatelja, „kuda za vazda gre se“, toli brojno da ne imaju vremena niti ukopati svoje jer i taj posao obavila je „vražka divizija“ na 700 mrtvih Srba. I mi podvikujemo sinovima svojim zapovjedku „melji“, a neprijateljima: “Pazite se numeraša!“ Na našoj slici vidimo dva momka u položaju pucanja, te kapetana Schleuchera, koji stoji drugi po redu. Slika je snimljena u šančevima na Drini. Sliku nam je priposlao jedan prijatelj sa bojišta uz gornji opis.“


Poslednja problematična stavka koju bi ovde trebalo pomenuti tiče se pak jedne pogrešne konstatacije vezane za fortifikacijsko – tehnička pitanja, a koja pak sa svoje strane može imati dalje reperkusije na validnu istoriografsku analizu dokumentarnih artefakata.

Poimenično, radi se o sledećem, vojno-inžinjerijski potpuno neutemeljenom stanovištu:

Suština je da se u celom kadru iza njih vidi zemunica kakve su građene u pozadini, a na jednom snimku obojica starešina stoje po strani i nisu skoncentrisani na borbu već gledaju u pravcu objektiva, ne obraćajući pažnju na front.


Zemunica (nem. Bretterhüte) je saobrazno austro-ugarskom Inženjerijskom priručniku Feld-Taschenbuch für offiziere des Geniestabes und der Pionier-Truppe iz 1902. isključivo objekat za stanovanje trupa izvan naselja, kapaciteta 8 – 10 vojnika, sa iskopom dubine 0,9 – 1 i visinom strane od 2,2 m od nivoa iskopa, pri čemu je visina druge stranice objekta niža kako bi se dobila kosina za odvod vode, tj. krov na jednu stranu.

Iz predočene novinske fotografije pak nedvosmisleno je vidljivo da je u pitanju objekat poljske fortifikacije poznat kao Zaklonište ili Schutzraum - objekat za zaštitu žive sile, naoružanja i opreme od dejstva oružja i nevremena koji je podignut u samoj tranšeji, a koji se prepoznaje po tipiziranoj horizontalnoj prekrivki koju čine red oblica prečnika 20 cm, međusloj načinjen od 2 reda oblica ili fašina (granje) nasutih zemljom debljine 20 cm, te zaustavnog prekrivnog sloja zemlje debljine 60 cm.

Slika

Uvećani prikaz enigmatičnog objekta koji predstavlja integralni deo rovovske tranšeje

Nepostojanje kosine, tj. jednostranog krova ukazuje na to da se Josip Broz ne nalazi u pozadini već u borbenom rovu (frontovskoj tranšeji).

Imajući u vidu ovu činjenicu, a na osnovu svega napred iznetog (kao i usled same pozicije fotografa, koji snima licem okrenut ka streljačkom zaklonu, tj. leđima okrenut ka neprijatelju!), čini se da je Josip Broz Tito davne 1914. po svoj prilici bio fotografisan na nekoj od borbeno neangažovanih austro-ugarskih defanzivnih fortifikacijskih pozicija lociranih uz reku Drinu, no koje se i pored toga ne mogu smatrati pozadinskim, tj. neborbenim objektima.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 13 Okt 2014, 18:46

POSLEDNJA TITOVA PREVARA: Narod plakao nad kovčegom punim peska!

U kovčegu koji je bio izložen u Saveznoj Skupštini nalazio se pesak, a ne Brozovo telo

BEOGRAD - Ni sahrana Josipa Broza Tita 8. maja 1980. godine nije mogla da prođe bez podvale Službe državne bezbednosti, a prema tvrdnji dr Obrena Đorđevića, nekadašnjeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije u kovčegu, prekrivenom zastavom SFRJ nije bilo Titovo telo - nego pesak!

Dr Đorđević je četiri decenije proveo kao profesionalac u organima bezbednosti i načelnik Službe državne bezbednosti Srbije.

- Kada je Josip Broz Tito umro, pojedini članovi Predsedništva SFRJ, pre svega Stevan Dronjski i Stane Dolanc, želeli su da ga balsamuju i stave u mauzolej, kakav ima Lenjin na Crvenom trgu. Titovo telo, međutim bilo je puno raznih lekova, pa je počelo prerano da se raspada i širi oko sebe neugodan miris. Iz medicinskih i higijenskih razloga, pre svega Dolanc, Mikulić i Dronjski odlučili su da se sahrana izvrši bez njegovog tela. U kovčegu koji je bio izložen u Saveznoj Skupštini, nalazio se pesak - otkriva Đorđević.
On objašnjava da ima ljudi koji tvrde da je sahrana tako izvedena jer je tadšnji šef savezne državne bezbednosti Mitja Krajger strepeo od moguće diverzije emigracije. Međutim, tvrdi se da je iza svega u stvari stajao Stane Dolanc, tadašnji ministar policije, koji se spremao da nasledi Tita.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 18 Jul 2016, 09:55

ŠOKANTAN INTERVJU JOŠKE BROZA: Reći ću ko je Tito, kad budem progovorio trešće se Srbija!

Povodom nagađanja ko je ustvari Tito i da je pravi Tito zamenjen drugim čovekom, Joška odgovara da poseduje fotografije iz njegove rane mladosti koje opovrgavaju te tvrdnje.

Te priče lansiraju oni koji nisu u stanju da obezbede narodu bolji život kakav je nekad bio pa traže krivca u Titu koga nema. Svi ti napadi ustvari vode do rehabilitacije Hitlera. Mi rehabilitujemo Dražu pa Nedića, Hrvati Stepinca.

Najveći poslušnici stranih službi su u Srbiji. Nedavno je objavljen podatak, koliko je novca uložila CIA u političare da bi razbili Jugoslaviju.
Što se mi čudimo kada ustaše šetaju Zagrebom kada smo se mi prvi šetali u četničkim uniformama. Zlo proizvodi zlo, a to i jeste ovde cilj, zavadi pa vladaj.

Narod je doveden do dna siromaštva i zato lopovima ne odgovara da se narod ujedini. Da ne bi pitao šta ćeš da jedeš, ti se svađaš oko istorijskih činjenica.
Svi obećavaju pred izbore brda i doline a posle toga od obećanja ništa. Zašto sada nemamo kao nekad besplatno zdravstvo i besplatno školstvo.

Mi nemamo kao što smo imali ni bezbednost zemlje kada je svako mogao da spava u parku, a sada ne možeš da bezbedno spavaš ni u svojoj kući ako nisi zaključan i sa rešetkama na prozorima.
Narod je namerno opljačkan da bi mogli da ga kupuju pred izbore za bocu pića ili koji kilogram brašna, ili za 20-30 evra koje potroši za par dana, eto dokle smo došli.
Svu ovu pustoš u Srbiji izvele su strane obaveštajne službe jer je žalosna činjenica da su ljudi u Srbiji najpotkupljiviji. To je moguće jer naši političari nemaju mozak nego samo uši, da bolje čuju naredbe iz inostranstva.

Kakav smo mi to narod kada u svim državnim organima od policije do pravosuđa svuda sede stranci.
Mi ne smemo da ulažemo u poljoprivredu kao što smo nekad radili, nego moramo da uvozimo hranu i to škart kao naprimer meso staro po 25 godina.

Naši građani se razboljevaju od hrane koja je obično đubre iz inostranstva a nemaju lečenje. Cilj je da se unište penzineri i zato su smanjili penzije, truju ih sa hranom a ne mogu da se leče.
Obećavaju da ćemo dobiti veće penzije za 3 godina a tada pola penzionera neće biti živo. Ostali koji su blizu te granice neće tako bolesni ni doći do penzije jer je starosna granica podignuta. To je cilj stranaca koji upravljaju Srbijom. Takvu sudbinu nećemo izbeći zahvaljujući našem rukovodstvu.

Svuda su takozvani tajkuni koji se u sve petljaju. Oni su u zavisnosti od toga ko je na vlasti dobri ili loši, odnosno koga finansiraju a koga ne. Jedni su neprijatelji a drugi su prijatelji i zato nema razlike između jednih i drugih.
U ovoj zemlji znam samo 5 ljudi koji su zaradili novac svojim radom, svi ostali su lopovi zahvaljujući u najvećoj meri strancima koji sve kontrolišu i komanduju. To se krije od naroda koji ništa od toga ne zna.

Šta mi da pričamo kada nam u Generalštabu sedi stranac i komanduje koji avion i zašto sme da poleti. To je isto u policiju i pravosuđu. Stranci zataškavaju sve afere a prave one koje im odgovaraju. Tri meseca sve novine, radi i televizijske stanice pišu o jednoj pevačici a tako ubijenih u ovoj zemlji ima dosta pa se o njima ne piše.

Ušli smo u Parlament i obećavam da ću mnogo toga reći jer ja ne umem da ćutim, a šta ću reći videćete i sami.
Od 3.500 vrednih umetničkih slika, nije pokradeno samo 750. Da li je i šta Tito ostavio naslednicima, i ko je i koliko opljačkao od zaostavštine pogledajte u videu.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Bibliotekar » 04 Maj 2017, 23:32

Ništa što je stvoreno ne smije nam biti toliko sveto da ne bi moglo biti prevaziđeno i da ne bi ustupilo mjesto onome što je još naprednije, još slobodnije, još ljudskije.

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 05 Maj 2017, 09:45

"Nemojmo se držati zakona kao pijan plota."
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Bibliotekar » 05 Maj 2017, 14:10

Nije prvi put da se ova izmišljotina o Josipu Brozu negde objavljuje, što ne služi na čast ni urednicima, ni novinarima, ni diseminatorima, ni javnim glasilima koja istu neumorno objavljuju. No istorijske istine radi treba jasno i glasno reći da navedena, Josipu Brozu Titu podmetnuta rečenica (a koja u nekim drugim interpretacijama glasi da „sudije ne treba da se drže zakona kao pijan plota”) zapravo pripada Milentiju Popoviću, predsedniku Savezne skupštine, što je i za vreme njegovoga predsednikovanja - u „Titovoj diktaturi” - izazvalo konsternaciju tadašnjeg javnog mnenja, o čemu je pisao i časopis „Naša stvarnost” u brojevima 11. i 12. iz 1953. godine.

Slika

Istinski autor legendarne rečenice, Milentije Popović

Istinski kompletni istoriografsko-dokumentarni esej o tome da dotičnu rečenicu Josip Broz Tito zapravo nikada nije izrekao, objavila je sutkinja Snežana Janić - Lukinović. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 05 Maj 2017, 16:06

TITO TRAŽIO DA ENGLESKI BOMBARDERI RAZORE PODGORICU: Broz stoji iza UNIŠTENJA prestonice Crne Gore!

U finišu Drugog svetskog rata, 19. aprila 1944, Tito se obraća Peku Dapčeviću i Mitru Bakiću: „Javite nam koja mesta treba bombardovati.“ Dapčević i Bakić radio vezom odgovaraju: „Neka bombarduju Sjenicu, Bijelo Polje i Podgoricu.“

U ranu zoru 5. maja 1944. godine, na Podgoricu je krenulo 120 teških četvoromotornih bombardera. Nastao je pravi pakao. Gotovo čitava Podgorica razorena je do temelja.

Besomučno anglo-američko razaranje gradova u Srbiji i Crnoj Gori, započeto 20. oktobra 1943. godine, a okončano 18. septembra 1944. godine, jedna je od najvećih misterija naše novije istorije. O ovoj velikoj vazdušnoj operaciji koja je progutala živote više hiljada nevinih ljudi, niko se nije usuđivao da kaže nijednu reč za Titovog života.

Prva žrtva Titovih zapadnih saveznika bio je Niš, najveći srpski grad posle Beograda. Bila je srijeda, 20. oktobar 1943. godine. U ruševinama život je izgubilo više od 250 muškaraca, žena i djece. Samo jedna bomba od 500 kilograma, pretvorila je u prah i pepeo četiri porodične kuće u centru grada. Pogođena je i Saborna crkva. Pored Niša, kojeg su razarali 15 puta, i Beograda na koji su se obrušili 11 puta, Englezi i Amerikanci su masakrirali sve veće gradove Srbije i Crne Gore.

Tito je 5. februara 1944. godine svojim izaslanicima u Srbiji uputio depešu koja će više od 50 godina skrivati jednu od najvećih tajni Drugog svetskog rata na našim prostorima. U ovoj depeši, Tito svoje poverenike u Srbiji obavestio da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im kaže: „Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva, on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak odlučivati da li će predloženi cilj da se bombarduje.“

Kao na dlanu je jasno da je sve te zločinačke akcije tražio i odobravao sam Tito, da je njegova reč bila prva i poslednja. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su, po Titovom nalogu, svoje želje, koje je on usaglašavao sa svojim željama i odlučivao kad će one biti realizovane.
JEZIVE KNJIGE SVEDOČE O SUDU OZNE IZNAD SUDA PRAVDE: Tito planski streljao 35.000 ljudi u Srbiji!

Da je ovaj zaključak tačan, potvrđuje činjenica da su se Englezi i Amerikanci, ubrzo posle slanja ove Titove depeše, ponovo obrušili na Niš. U međuvremenu, 30. marta 1944. godine, šifrovanom porukom javio se Peko Dapčević. On je prijavio svoju želju: „Treba tražiti da saveznici što pre bombarduju Nikšić.“ Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom.

Šest dana kasnije, 15. aprila, ponovo je bombardovan Niš. A sutradan, na Vaskrs, Beograd je u ranim jutarnjim časovima zavijen u crno. Da su bombe bile namenjene civilnom stanovništvu, a ne Nemcima najbolje svedoče natpisi pronađeni na bombama koje nisu eksplodirale: „SREĆAN VASKRS!“

Istog dana kad i na Beograd, na Vaskrs 1944. godine, „saveznički“ bombarderi su se ustremili na crnogorsku prestonicu. Cetinje je bilo svo u ruševinama. Istog dana su stradali i Žabljak, Šavnik, Kolašin, Andrijevica, Gacko, Bileća. Podgorica je bombardovana još u sedam navrata, zaključno sa 3. decembrom 1944. godine.

Prvi izveštaj o minimalnim nemačkim gubicima u bombardovanju Srbije i Crne Gore šalje američki ambasador iz Grčke, 15. maja 1944. godine:

„Našim bombardovanjem jugoslovenskih civila, a kako je to Radio London objavio – bombardovanje je izvršeno na Titovo traženje, mi idemo na ruku neprijatelju, a ne samo što to ogorčava jednog vrlo zaslužnog saveznika, nego otuđuje od nas narod koji bi želeo da se na našoj strani bori kada dođe veliki dan. Neameričko delo činimo mešanjem u jedan besni građanski rat i time odbijamo od sebe naše prijatelje“.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod Bibliotekar » 05 Maj 2017, 20:38

Prethodni je tekst tendenciozno napisan u cilju blaćenja narodnooslobodilačke borbe i njenih istaknutih protagonista, a sa posebnom nenavidnošću spram Josipa Broza Tita, pošto je vajni autor u potpunosti propustio da navede da su bombardovanje važnih vojnih ciljeva na području bivše Jugoslavije isto tako tražili i Jugoslovenska vlada u izbeglištvu i Jugoslovenska kraljevska vojska u otadžbini Draže Mihailovića, i to još tokom 1942. i 1943. godine. Evo i par direktnih faktografskih dokaza.

Britanski ambasador kod Jugoslovenske kraljevske vlade RENDEL šalje Slobodanu Jovanoviću 4. novembra 1942. telegrame među kojima je i telegram br. 857 Jugoslovenske vojske u otadžbini od 25. oktobra 1942. U akta ga je zaveo šef Vojnog kabineta Vlade major Živan Knežević (D. V. K. br. 179) lično i to 5. novembra 1942. godine.

Sadržaj telegrama:

857 of October 25 th. To the Yugoslav Prime Minister.
I have been informed from Belgrade that it is wish of large number of Belgradians that English should carry out mass attackes with bombers on Topcider for their (Grps Mut) and Savski (Grp Mut). Eventual sacrifices (victims) will be forgiven generously by citizens. In Rakovica Germans are producing at great speed aeroplane motors. Press gangs take citizens and put them to forced and put them to forced labour. General Mihajlovic.


(Arhiv Jugoslavije - Fond: Emigrantska vlada, kutija 174, fascikla 3, reg. br. 16)

Prevod:
Telegram br. 857, 25. oktobar (1942) - Jugoslovenskom primijeru
Informisan sam iz Beograda da je želja velikog broja Beograđana da Englezi izvedu masovne napade bombarderima na Topčider jer njihove vojne snage nalaze se na prostoru oko Save. Eventualne žrtve biće velikodušno oproštene od strane građana. Nemci u Rakovici proizvode velikom brzinom avionske motore. Kaznene snage odvode građane i primoravaju ih na prinudni rad. General Mihailović.


Slika

Aerofoto snimak bombardovanja Beograda 17. IV 1944. od strane 301. bombarderske grupe Američkog ratnog vazduhoplovstva

Telegram JUVUO br. 163 od 9. V 1943:
Pretsedniku jugoslovenske Vlade. — Lako bismo s Nemcima da nemamo ogromne smetnje Ljotića, Nedića i Pećanca. Narod ih sve prezire. Novac se štampa nemilice. Nemci uzimaju koliko hoće a Nedić, Ljotić i Pećanac dobijaju ogromne sume. Nemci nas se mnogo plaše, više nego komunista. Imam izveštaj iz Slovenačke da Gestapo preko Bečke komunističke centrale potstiče komuniste u borbi protiv nas. Potrebno hitno bombardovati vojne ciljeve ovamo. U prvom redu Savski most kod Beograda, Borski rudnik, Trepču sem električne centrale, pristanište Metković i električnu centralu Omiš. U mnogome bi diglo moral naših ljudi u narodu. Narod očekuje to. Treba izvršiti narodnu želju. Đeneral Mihailović


Telegram JUVUO br. 126 od 3. XI 1943.
Izgleda Nemci napuštaju celu Crnu Goru i Hercegovinu. Ako je ovo tačno naši saveznici će se brzo iskrcati. Stalno bombarduju naši avijoni Podgoricu i okolinu. 29 U Podgorici bilo je naših žrtava oko 200. Ja se nalazim na Vjetarniku. Biću opkoljen potpuno od strane komunista. Jake snage grupišu da me napadaju. Izgleda da im je glavni cilj zauzeće obale i moje uništenje. Evo tri dana nisam imao borbu. Ponovo predočavam da bi vi trebali uputiti ovamo izvesnu snagu. Ako ovo ne može, molim grupišite snage da se komunisti tuku i da se oslobodi ovaj kraj, ako ne radi drugih razloga, bar radi toga da mi sačekamo naše saveznike. Molim da se ovo ozbiljno shvati. Lašić


Izvor: ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA O NARODNOOSLOBODILAČKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE : Tom XIV ; Knj.2 - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETADRAŽE MIHAILOVIĆA

On-line dostupna baza podataka nalazi se na sledećoj web-adresi:

http://www.znaci.net/00001/4_14_3_47.htm

A što se pak tiče gromopucatelnog i na istorijskim činjenicama potpuno neutemeljenog kvaziistorijskog narativa koji glasi „Besomučno anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, …" tiče, vajnome autoru možemo ponuditi na neupitnim dokumentima zasnovanu „rang listu" bombardovanih gradova na području bivše Jugoslavije, koja je pak načinjena na osnovu ukupne količine bačenih na pomenute naseobine od strane saveznička strategijske avijacije. Ona izgleda ovako:

1. Maribor
2. Beograd
3. Brod (zajedno Slavonski i Bosanski)
4. Niš
5. Pula
6. Rijeka/Fiume
7. Zagreb
8. Podgorica
9. Sarajevo
10. Smederevo


Prevedeno i uprošćeno - na celokupnu teritoriju Podgorice angloamerička strategijska avijacija bacila je 1.130 tona bombi. Na Maribor pak 2.780 tona.

Slika

Aerofoto snimak bombardovanja Maribora od strane 301. bombarderske grupe Američkog ratnog vazduhoplovstva

Sledeći na osnovu ovih podataka prezentovanu narativnu logiku autora, ispostavlja se da su Krvoločni Titovi Partizani & Angloamerički Plutokrati najviše imali pik na Slovence, a ne na Srbe i Crnogorce.

Plitkoumkne defamatorne skaske o tome kako je „zločinačke akcije tražio i odobravao sam Tito, da je njegova reč bila prva i poslednja” jasno pak demantuje sledeći pasaž iz knjige uspomena britanskog brigadnog generala ser Ficroja Maklina – šefa britanske vojne misije pri štabu NOVJ:

Slika

Slika

Stoga da rezimiramo: Ako laže koza – ne laže rog! :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3962
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Druže Tito mi ti se kunemo

Postod branko » 05 Maj 2017, 21:19

... isto tako tražili i ...
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

PrethodniSledeća

Povratak na ISTORIJA ~ MITOLOGIJA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost