Zanimljivosti

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 09 Jul 2017, 18:20

Neki drugi Rusi u Srbiji u Drugom svetskom ratu

Gubitnici u ogorčenom građanskom ratu, izbegli su poslednjim brodovima od terora komunista u kome je ubijeno više miliona ljudi, posle potpunog vojnog poraza u dugim i krvavim bitkama.

Bio je lep jesenji dan septembra 1941. godine kada je na jednom seoskom puteljku u brdima iznad Valjeva u zapadnoj Srbiji, pred grupu vojnika istupio čovek sa šubarom i puškom u ruci. Pomno je posmatrao njihove šlemove bivše jugoslovenske vojske na kojima je bio nacrtan beli krst, i neobične značke sa prikazom Svetog Đorđa na uniformama koje su takođe bile znak kraljevskih oružanih snaga. U Srbiji je već nekoliko nedelja buktao oružani ustanak protiv nemačke okupacije i u šumama, posebno u zapadnom delu okupirane i rasparčane zemlje, kretale su se brojne gerilske grupe.

Nemački okupacioni garnizoni u varošicama Krupanj i Loznica napale su i uništile prethodnih dana ustaničke grupe seljaka predvođenih oficirima poražene jugoslovenske vojske koji su izbegli zarobljavanje u kratkom ratu aprila 1941. kada je nacistički Treći rajh ekspresno napao i uništio Kraljevinu Jugoslaviju. Takođe, nakon agresije Trećeg rajha na Sovjetski savez 22. juna te godine, u Srbiji su se pojavili i naoružani odredi Komunističke partije, kao još jedan element ustanka. Slepa vera u vođu SSSR-a Josifa Staljina i nepobedivu, kako se verovalo, sovjetsku Crvenu armiju, kod komunista su stvorili uverenje da će rat između Hitlera i Staljina biti ubrzo okončan totalnim nemačkim porazom, i da će se u sklopu rata ubrzo u ovdašnje krajeve spustiti grupe sovjetskih padobranaca koji će predvoditi lokalne odrede u pobedi protiv okupatora. Bar su tako govorile svakodnevne glasine koje su kolale među partizanskim odredima kao deo partijske propagande.

Slika

Širok osmeh na licu čoveka sa šubarom i puškom kada je, slušajući jezik kojim su mu se vojnici obratili pitanjem ko je i odakle mu oružje, prepoznao da pred njim stoje naoružani i uniformisani Rusi došao je iz potvrde te vere u sovjetske padobrance. Odložio je pušku na zemlju i krenuo da se grli sa vojnicima koji su ga ćutke posmatrali. „Rusi, Rusi", ponavljao je na srpskom, neprestano se smejući. Jedan od vojnika mu je skinuo šubaru da vidi kakav se znak nalazi nevešto prišiven u gustom krznu i kada se ukazala crvena petokraka, ogorčeno je pljunuo na kapu i bacio je u prašinu. Gerilac se zapanjio reakcijom, da bi još veći šok nastupio kada su Rusi krenuli da ga udaraju kundacima pušaka. U neverici i sa grčem na licu bio je i dok su ga vezivali za obližnje drvo, kada su podigli puške i ubili ga plotunom.

Biće to prvi hici koje će u Drugom svetskom ratu ispaliti jedna od najčudnijih i danas najmanje poznatih formacija koja je delovala na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije – Ruski zaštitni korpus RZK. Ono što zlosrećni srpski partizan nije znao bilo je to da su Nemci krajem avgusta 1941. godine, suočeni sa razmerama srpskog ustanka i u nedostatku sopstvenih jedinica, formirali Russisches Schutzkorps Serbien, posebnu borbenu grupu za borbu protiv lokalnih ustanika, najpre partizana. Nacisti su se pouzdali u raspoloženje ljudi koji su se uglavnom dobrovoljno prijavili za službu u Korpusu. Reč je bila o „belim Rusima", poklonicima ruske monarhije uništene u ogromnoj boljševičkoj revoluciji koja je trajala u Carevini Rusiji od 1917. do 1923. godine.

Predvodio ih je general Petar Vrangel, poznati kao „Crni baron", poslednji vojni komandant monarhističkih snaga u građanskom ratu.

Ovi ljudi, gubitnici u ogorčenom građanskom ratu, izbegli su poslednjim brodovima iz crnomorske luke Odesa od terora komunista u kome je ubijeno više miliona ljudi, posle potpunog vojnog poraza u dugim i krvavim bitkama. Preko Konstatinopolja (današnji Istanbul) uspeli su da 1924. napokon nađu sigurno utočište u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca čiji kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ih je dočekao širom raširenih ruku, obezbedivši im bratsko utočište i konačan mir nakon duge patnje.

Bili su to uglavnom obrazovani ljudi, profesori, činovnici, arhitekte, lekari, nešto oficira i vojnika i sveštenika. Prema kasnijem popisu iz 1937. godine, bilo ih je blizu trideset hiljada. Predvodio ih je general Petar Vrangel, poznati kao „Crni baron", poslednji vojni komandant monarhističkih snaga u građanskom ratu. U Beogradu su ubrzo po dolasku osnovali svoju Rusku zagraničnu crkvu, koju su smatrali jedinom pravom ruskom crkvom i na prvom skupu u Topčideru izabrali i sopstvenog patrijarha. Kralj Aleksandar je deo ovih ljudi uključio u sastav vojske Kraljevine SHS, odnosno, kasnije Kraljevine Jugoslavije, i to kao posebne ruske formacije. Sve ih je prožimala duboka čežnja za ostavljenom domovinom, vera u skori pobednički povratak i fanatična mržnja prema ideji koja im je uništila živote – komunizmu.

„Zahvalјujući svestranoj podršci srpske vladajuće elite emigranti su do 1941. godine stekli u Jugoslaviji značajan nivo prava i sloboda. Život ruske emigracije u Kralјevini Jugoslaviji bio je zapažen kao i njen doprinos razvoju nauke, umetnosti i prosvete u Srbiji. U pretežno agrarnoj zemlјi koju je prethodno teško pogodio razoran Prvi svetski rat, relativno dobro školovani i obučeni ruski emigranti uspeli su da zauzmu određene društvene položaje. Prema podacima iz popisa ruskih emigranata sprovedenog u maju i junu 1941. u budućoj Nedićevoj Srbiji, a bez Rusa koji su se u međuvremenu odlučili da prihvate jugoslovensko ili neko drugo državlјanstvo, živelo je oko 20 hilјada ruskih emigranata", piše u delu „Crveni i beli" istoričar Aleksej Timofejev.

Ova knjiga je do sada jedina u kojoj je detaljno objašnjeno delovanje Ruskog zaštitnog korpusa u Srbiji. Timofejev je autor i obimne TV serije „Ruski korpus" u kojoj je uspeo da kroz višegodišnji rad snimi izjave i sećanja desetine još uvek živih pripadnika RZK rasutih po svim kontinentima, kao izuzetno vredno istorijsko svedočanstvo. Iako daje potpuno novo gledište na jedan deo rata koji je buktao u Srbiji od 1941. do 1944. godine, ovu seriju nije otkupila za prikazivanje nijedna domaća TV produkcija. Svih pet jednočasovnih epizoda su, ipak, emitovane u Rusiji na nekoliko tamošnjih TV stanica pre dve godine.

Prva borbena dejstva RZK započinje borbama protiv partizana u Zapadnoj Srbiji, posebno u okolini rudnika Stolice u okolini Loznice za čiji neometan rad u sklopu ratne privrede Trećeg rajha su bili zaduženi. U obračun sa jugoslovenskim i srpskim komunistima „beli Rusi" nisu krenuli isključivo zbog loših uspomena iz matične Rusije: već tokom leta 1941. izvršeno je nekoliko ubistava bivših ili aktivnih oficira Rusa u Srbiji, čak i njihovih porodica, od strane članova KPJ. Mržnja prema ovim ljudima koju su gajili boljševici u SSSR preneta je partijskim kanalima na „drugove" u Srbiji. Suočeni sa ubistvima ali i u nerealnoj veri da će služeći Nemcima biti u prilici da se vrate u Rusiju i tamo na bojnom polju namire stare račune sa boljševicima, „beli Rusi" iz Srbije rešili su da se organizuju i stave na raspolaganje nemačkim okupatorima zemlje koja im je prethodno pružila puno gostoprimstvo. Ovaj momenat će sve do danas ostati kao gorka uspomena u srpskim sećanjima na ruske emigrante.

Ipak, osnivanje naoružane ruske formacije nije išlo lako: iako je general-major nekadašnje carske ruske armije Skorodumov dobio saglasnost nemačke vojne komande u Srbiji za formiranje odvojenog ruskog korpusa, njegov govor na prvom postrojavanju ljudstva na stadionu na Banjici, danas na mestu stadiona FK Rad, i nemačka reakcija, pokazali su da se suštinski motivi jednih i drugih poprilično razlikuju. Dok su ih Nemci videli isključivo kao snagu koja će biti zadužena da održava okupacioni red samo u Srbiji, Rusi su naivno smatrali da je to samo početak njihove ultimativne misije - povratka kući. "Uz Božju pomoć, sa opštim jedinstvom, ispunićemo svoju dužnost prema porobljenoj otadžbini. Povešću vas u Rusiju", rekao je Skorodumov i već dva dana kasnije Nemci su ga zbog tih reči uhapsili. Formiranje korpusa nastavilo se pod komandom drugog ruskog emigranta, Štejfona.

Prema navodima iz knjige Timofejeva, RZK je bio uglavnom drugoklasan ratni „materijal". Korpus su sačinjavali stariji ljudi, veterani građanskog rata, ili slabo obučeni mladići, oni koji su u Srbiju došli kao deca. Najbolji ruski kadar je sluzio u nemačkoj HIPO (Pomoćna policija)i to u okviru dobrovoljačkog policijskog puka „Serbia" (kasnije nazvan „Varjag"). RZK je obezbeđivao rudnike, pruge, tunele i mostove, kao i neometanu plovidbu Đerdapom nemačkih teretnih barži. Glavna naredba koju su dobili od Vermahta glasila je da rad svih privrednih kapaciteta u okupiranoj Srbiji za potrebe Trećeg rajha i tamošnje ratne industrije mora da se odvija neometano. Kako iskopavanje rude tako i njen transport za Rajh. RZK takođe dobija i zadatak da delimicno čuva granicu Srbije prema ustaškoj državi NDH oko reke Drine u zapadnom delu zemlje, kao i istočnu granicu prema Bugarskoj i italijanskoj okupacionoj zoni na Kosovu. Bili su smešteni kod rudnika Stolice, Bor i Trepča, kao i uz sve pruge koje su povezivale jug i sever zemlje.

Jedini izuzetak kada je u toj fazi rata RZK učestvovao u većoj operaciji ticao se napada na monarhističke snage pod komandom predratnog oficira Keserovića na planini Kopaonik u jesen 1942. godine: Rusi su ovde držali zatvorenim jedan pravac odstupanja kao deo velikog obruča oko srpskih gerilaca. Iako nije zabeleženo da su učestvovali neposredno u masakrima seljaka i zarobljenih četnika, operacija „Kopaonik" ostala je zapamćena kao jedna od vojnih akcija sa velikim civilnim žrtvama koje su poubijali pripadnici 7. SS „Princ Eugen" divizije, domaći Nemci iz Banata.

Iako su od samog osnivanja svi pripadnici RZK priželjkivali Istočni front gde bi se borili protiv boljševika, rasplet njihove ratne drame od pre dvadeset godina im je na teritoriji Srbije pokazao u kakvoj su zabludi živeli po pitanju snage Crvene armije.

U knjizi Timofejeva navodi se da su, prema podacima posleratne Državne komisije za utvrđivanje zločina, uglavnom anonimni pripadnici RZK terećeni za predavanje Nemcima zarobljenih partizana ili za učešće u pretresima sela kao pomoćno vojno pojačanje. Timofejev takođe tvrdi da pripadnici Korpusa nisu učestvovali u poternim operacijama i da nisu vodili aktivnu obaveštajnu obradu okoline, kao i da nema naznaka da su počinili neke zločine. Iako se od novembra 1942. i zvanično nalaze u sastavu nemačke vojske Vermaht u Srbiji, njihova jedinica formalno nije bila svrstana u red ratnih zločinačkih grupa. Za razliku od pripadnika RZK, oni Rusi koji su bili u sastavu HIPO, mlađi i borbeniji ljudi jesu činili ratne zločine, s obzirom na to kakav je krvavi trag ostavila Pomoćna policija u Srbiji, posebno tokom suzbijanja ustanka, ali i kasnije. Nažalost, memoara Rusa koji su bili u HIPO nema dok su sačuvani dokumenti veoma šturi i ne ostavljaju mogućnost da se pojedinačno, po naciji, zaključi ko je tačno i šta radio kao Pomoćni nacistički policajac.

Godina 1944. donosi značajne promene u toku rata u Srbiji, pa tako i u angažmanu RZK. Tokom aprila te godine, sa početkom opšte mobilizacije monarhističkih snaga na koju je pozvao general Draža Mihailović, RZK dobija naredbu da svoju pasivnu ulogu obezbeđenja saobraćajnica i rudnika izmeni u korist aktivnije borbe u nekoliko operacija usmerenih protiv „četnika": kod Valjeva, Moštanice i Bariča, sela u okolini Beograda, kao i kod Obrenovca, preduzimaju akcije u kojima od neprijateljske vatre gine više članova RZK. Ipak, ulazak sovjetske Crvene armije na teritoriju Srbije doneće ne samo pravo borbeno iskušenje za Korpus već će simbolično označiti i konačan kraj ruskog građanskog rata.

Iako su od samog osnivanja svi pripadnici RZK priželjkivali da budu upućeni na Istočni front gde bi se borili protiv boljševika, rasplet njihove stare ratne drame od pre dvadeset godina na teritoriji Srbije pokazao im je u kakvoj su zabludi živeli po pitanju snage Crvene armije. Mada su u prvom borbenom susretu kod Prahova na Dunavu uspeli da na prepad poraze jednu pešadijsku sovjetsku jedinicu, već u narednim satima morali su da spas nađu u bezglavom begu pred nailaskom tenkova T34. Ruska tragedija i bratoubilački rat dobiće rasplet kod Čačka sredinom oktobra te godine.

Veče pred bitku, ušančeni jedni naspram drugih, „crveni" i „beli" Rusi su proveli dobacujući preko rovova: dok su ih crvenoarmejci pozivali na predaju, njihovi sunarodnici u uniformama na kojima je stajao nacistički orao na grudima tonuli su u tmurne misli, suočeni sa vrhunskom sovjetskom borbenom tehnikom za koju nisu prethodno verovali da ju je bilo moguće napraviti u boljševičkoj državi. Jutro je donelo konačnu potvrdu tih misli: čitava četa RZK bila je i bukvalno satrta vatrom čuvenih raketnih bacača „Kaćuša". U jurišu sovjetske pešadije koji je usledio nije bilo zarobljenika. Ideološka mržnja koju su sunarodnici osećali jedni prema drugima nije dopuštala pošteđene živote.

Tokom ratne aktivnosti RZK je na svom vrhuncu u proleće 1944. brojao 11.197 aktivnih boraca dok je ukupno kroz čitav rat imao 17.090 pripadnika. Od tog broja, jedna petina njih, 3.400, stradala je u borbama dok je čak 1.057 izvršilo samoubistvo u nekoj od faza rata.

Ratni put završavaju u Austriji predajom britanskim snagama. Do Austrije su prošli težak borbeni put kroz Bosnu u zimu 1944/45. gde su ih napadali ne samo jugoslovenski partizani i bosanski četnici već i dojučerašnji nominalni saveznici, hrvatske ustaše. Prema kasnijim tvrdnjama preživelih Rusa, u komplikovanom odnosu u čitavom jugoslovenskom ratu iako je NDH bila saveznik Trećeg rajha u čijoj su službi bili, RZK-ovci su prema ustašama osećali iskrenu mržnju zbog njihovog antipravoslavnog zločinačkog delovanja u kome su ubili stotine hiljada „braće po veri", Srba iz Hrvatske i Bosne. Gnev prema ustašama osetili su prvi put kada su kao granične snage Nedićeve Srbije posmatrali pokolj srpskih zbegova u Bosni od ruku ustaške „Crne Legije" preko reke Drine 1942. godine. Deo preživelih RZK je uspeo da spasi iz reke i prevede ih na bezbedno u Srbiju, ali su ostale zapamćene strašne scene ustaškog pokolja. Dodatnu frustriranost izazvalo je to što po nemačkoj naredbi nisu smeli da pucaju na ustaše iako su im bili laka meta.

Kao emigranti „nesovjetskog" porekla izbegli su izručivanje Crvenoj armiji koje bi značilo sigurnu smrt za najveći deo pripadnika Korpusa. Po okončanju internacije u britanskim logorima za ratne zarobljenike posle rata najveći deo njih je nastavio život u SAD, Venecueli i Nemačkoj mada su se raspršili po celom svetu. Jednom kada je rat prošao i život se nastavio, bili su dosledni u čuvanju međusobnih veza. Njihovo udruženje traje i danas mada originalnih članova ima sve manje. Ostali su vatreni antikomunisti: iako su tokom ratova 1990-ih javno zastupali srpsku stranu, ipak su bezrezervno kritikovali Slobodana Miloševića kao komunistu.

Doduše, sa velikom ogorčenošću su u svojim glasilima pratili i NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Po dolasku Putina na čelo Rusije počeli su da ga hvale i sa tim su nastavili do danas. Takođe, 2014. sa velikom radošću su podržali povratak Krima Rusiji. U ovom trenutku ih ima manje od deset živih.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 10 Jul 2017, 12:32

Stare laži i nove svrhe...

Gubitnici u ogorčenom građanskom ratu, izbegli su poslednjim brodovima od terora komunista u kome je ubijeno više miliona ljudi...


Slika

Izveštaj Ministarstva unutrašnjih dela Generalnom sekretaru CK KPSS Nikiti Sergejeviču Hruščovu o ukupnom broju represiranih osoba u SSSR u periodu 1921-1953.

Slika

Broj lica osuđenih na smrt u SSSR po svim stavkama Krivičnog zakona u periodu 1921-1953.

Slika

Ukupni broj lica osuđenih po svim stavkama Krivičnog zakonika SSSR u periodu 1921-1953.

Rekapitulirano: U periodu od 1918. do 1953. kaznenim merama različitog karaktera (smrtna kazna, zatvorske kazne u različitom vremenskom trajanju, internacija) po osnovu svih stavki Krivičnog zakonika SSSR bilo je podvrgnuto 4.308.487 osoba, dok je na smrtnu kaznu u pomenutom razdoblju ukupno bilo osuđeno 835.194 lica.

Naravoučenije: U laži su kratke noge, sve se kad-tad čuje. Ko jedared slaže – tom se ne veruje. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 10 Jul 2017, 16:19

Ja bih tebi onda prestao da verujem pre 35 godina. =))
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 10 Jul 2017, 17:02

A ja pak Tebi pre 37. No naša blagorodna personalna uzajamna nenavidnost nije od značaja za istoriju kao nauku. A u ovom tematskom nizu upravo o njojzi je reč. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 10 Jul 2017, 19:59

Ti citira "Izveštaj Ministarstva unutrašnjih dela Generalnom sekretaru CK KPSS Nikiti Sergejeviču Hruščovu o ukupnom broju represiranih osoba u SSSR u periodu 1921-1953." i ja sad tome treba da verujem. Baš si duhovit. To je kao ono kad si kupovao benzin na trafikama "Politike". =)) :)) =))
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 10 Jul 2017, 21:07

Ne, Ti uopšte ne treba da veruješ u bilo šta. Veri u Nauci apsolutno nema mesta! Jedino što treba da učiniš jeste da se kao diplomirani pravnik dosledno držiš Teorije formalnih dokaza (Media probandi) u krivičnom postupku. Na osnovu nje je apsolutno jasno da overeni i od strane vrhovnog tužioca SSSR R. Rudenka, ministra unutrašnjih poslova S. Kruglova, te ministra pravosuđa K. Goršenjina potpisani dokument dostavljen poglavaru države, N. S. Hruščovu, predstavlja nepobitni i potpuni dokaz čiju validnost nisu mogli da dovedu u pitanje čak ni pravnici Međunarodnog istorijsko-prosvetiteljskog udruženja za zaštitu prava građana „Memorijal” (Международное общество "Мемориал"). Koje inače komuniste ne može očima da vidi.

Napominjem da se saobrazno važećoj Teoriji formalnih dokaza u krivičnom postupku u iste ubrajaju: predmet uviđaja, isprave, svedoci, nalazi veštaka i okrivljeni. Indicije i zakletva se ne smatraju dokazom, premda se uistinu apsolutno ničim potkrepljeno ciljno utilitarističko brabonjanje o „milionima žrtava boljševizma” ne može smatrati čak ni indicijom.

Izvorni sovjetski dokumenti koji se odnose na represivne mere, opremljeni apsolutno svim verifikacionim instrumentima dokazne snage, toliko su pak detaljni, da je moguće do tančina rekonstruisati svaki pojedinačni slučaj represije:

Slika

Protokol Revizione komisije br. 17 o kažnjavanju počinilaca kapitalnih krivičnih dela – str. 1

Slika

Protokol Revizione komisije br. 17 o kažnjavanju počinilaca kapitalnih krivičnih dela – str. 2

Razlog za njihovo smišljeno prenebregavanje od strane politički korektnih i utilitaristički nastrojenih kvaziistoričara namenske provenijencije je potpuno jasan: oni do temelja ruše njihov čonjenično neutemeljeni narativ o krvavom terorističkom karakteru prokletih komunista koji su se kao emanacija Bezbožnog Zla iživljavali nad sirotim nevinim pravednicima, koji inače nisu nikoga čak ni popreko pogledali niti mrava zgazili. :roll:

Apropo: Pokušaj da kompariraš broj represiranih osoba pod komunistima i broj represiranih po svim osnovama u npr. Vaseljenskom Stubu Demokratije i Ruskoj Federaciji. Doći ćeš do veoma intrigantnih spoznaja. No najindikativnija će biti puna spoznaja o čudovišnoj laži o represivnom karakteru SSSR. Koja se iz utilitarističkih razloga neprestano ponavlja u najboljem Gebelsovskom maniru. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 10 Jul 2017, 23:03

overeni i od strane vrhovnog tužioca SSSR R. Rudenka, ministra unutrašnjih poslova S. Kruglova, te ministra pravosuđa K. Goršenjina
=)) =)) =))
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 11 Jul 2017, 09:37

Samo se Ti smej, Vajni Pravniče. Drugo Ti ni ne preostaje kad ne očevidno ne znaš šta se smatralo i smatra JAVNOM ISPRAVOM - koja predstavlja DOKAZNO SREDSTVO u krivičnom, upravnom i parničnom postupku. :ugeek:

P.S: I ni slučajno više da Ti nije palo na pamet da ikada koristiš ma koju javnu ispravu kao dokaz za terećenje g. Adolfa Ajhmana.

Slika

U tom slučaju počećemo da Ti se smejemo u lice. :!:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 11 Jul 2017, 14:48

Toliko već godina imam da znam da apsolutno mi ništa ne znači zvanični dokument koje su potpisale marionete u nekoj takvoj državi. A i ne samo takvoj, i u ovoj. No, pisanije nije moje, samo mi se učinilo zanimljivim. Samim tim što ga ti tako ogorčeno napadaš, a i mene, ne birajući po običaju sredstva, Vajni Prijatelju, verovatno ima dosta istine u tome. ;)
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 11 Jul 2017, 15:38

Ma šta kažeš? „Marionete u nekoj takvoj državi”! Imaš li neki dokaz za svoju tvrdnju, o Državna Marioneto koja u svakidašnjem radnom angažmanu stvara službene isprave, ili treba da verujemo na Tvoju puku meritornu reč? Jer, zaboga, Ti već imaš toliko godina, pa valjda na osnovu Tvojih pukih navršenih godina znaš da su pomenuti državni službenici i nosioci javnih ovlašćenja (koji su, za razliku od Sorabskih državnih činovnika, npr. imali po dva završena državna fakulteta) bile puke marionete. Bez znanja, bez savesti i bez odgovornosti. Aktivno lažljive i vazda falsifikatorski nastrojene, čak i pod pretnjom smrtne kazne koja je za takvo nepočinstvo u SSSR-u (a za razliku od XXI-vekovne Sorabije!) Krivičnim zakonikom SSSR bila predviđena.

I koje su pride tomu egzistirale i delovale u jednoj od ukupno 4 SUPERDRŽAVE koje su postojale tokom ljudske istorije. Inače to svojstvo SUPERDRŽAVE je SSSR-u bilo priznato ne od strane zagriženih, samoreklamerski nastrojenih maloumnih komunista, već od strane nekih osoba koje su svojU intelektualnu univerzitetsku karijeru stekle na prestižnim Zapadnim univerzitetima, poput npr. Sorbone:

Slika

Biće da te maloumne akademske osobe nisu, poput Tebe, bile navršile dovoljno godina, pa su im se, tako mladima & zelenima, potkrali previdi u njihovoj stručnoj analizi... :?

I ne - ja zapravo uopšte ne napadam Tebe lično. Napadam zapravo eristički manir u javnom diskursu koji preti da zarad sticanja pomodnog dekonstruktivističkog prestiža usere dva veka prosvetiteljskog pregalaštva, sve skupa sa Pravnom naukom kao takvom (kolateralna šteta, prim. prir.). I koji preti da sudbinu postojećih i budućih generacija svede na kvaziintelektualni EPP rijaliti, u kojem će augmentacija nelogičnosti, činjeničnih inkonzistencija, otvorene gluposti i ukidanja etičnosti dovesti do svođenja Čoveka na intelektualni nivo Rogate Marve, podložne, naravno, muži i jalovom pastoralnom mukanju pod Kantovskim zvezdanim nebom i polupraznim jaslama.

Stoga ne očekuj da ću u ovom svojevrsnom Elektronski Posredovanom Teatru Apsurda ja igrati ma koju drugu rolu osim Parsifalove. B-)

Apropo: priznaješ li inkriminatornu validnost Ajhmanovog potpisa na javnim ispravama, Vrli Pravniče u godinama? Ukoliko priznaješ, Tvoja (naravno, zarad pukog neetičnog kalambura preduzeta) defamatorska tirada protiv sovjetskih državnih činovnika postaje potpuno bespredmetna. :ymparty:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 11 Jul 2017, 15:59

"Tvoja (naravno, zarad pukog neetičnog kalambura preduzeta) defamatorska tirada protiv sovjetskih državnih činovnika"
Cccccccc!
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 11 Jul 2017, 16:07

Ne cokći, već predmetno odgovaraj: priznaješ li inkriminatornu validnost Ajhmanovog potpisa kao signature opunomoćenog državnog činovnika i nosioca javnog ovlašćenja na javnim ispravama, ili ne priznaješ? Ukoliko priznaješ, Tvoja pređašnja defamatorska tirada protiv sovjetskih državnih činovnika postaje potpuno bespredmetna. Ukoliko pak ne priznaješ, spremi se za posetu državnih službenika MOSAD-a. B-)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 11 Jul 2017, 18:42

U krivičnom postupku samo grafolog može da potvrdi ili ne nečiji potpis, i to samo onda ako ga onaj čiji se potpis veštači ne prizna kao svoj. Ali, ako je do toga došlo, da će MOSAD da mi dođe u posetu, ako ne priznam. Onda ne priznajem. Molim, da mi dođu u posetu agentkinje, da lakše izdržim torturu. :p
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 11 Jul 2017, 19:03

Grafolog Elijahu Ben-Tovim je potvrdio autentičnost Ajhmanove signature. Prc. :ymdevil:

Molim, da mi dođu u posetu agentkinje, da lakše izdržim torturu.


Dogovoreno. Agentkinja stiže:

Slika

=p~
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 11 Jul 2017, 20:22

A je li Ajhman opovrgao da je to njegov potpis? :-w

Agentkinja je iz 1967. godine, kad si ti zaustavljen u razvoju. :ymdevil:
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 11 Jul 2017, 21:50

Nije. Ali Izraelci su želeli da budu apsolutno sigurni u to da se upravo njegovi potpisi nalaze na svim dokumentima Odseka IV B4 RSHA. :)

Agentkinja je iz 1967. godine, kad si ti zaustavljen u razvoju.


Nije. Agentkinja je iz 1948. kada Minorni Ja još nisam bio ni u Petogodišnjem planu. Idealna za Tebe. Toržestveno dimi kroz nozdrve. Prava žena-zmaj! :lol:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 11 Jul 2017, 23:11

Ja sam mislio da si ti zaljubljen u Ajhmana...
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 12 Jul 2017, 09:50

Loše si mislio. Moja tajna ljubav je Manfred fon Ardene. :ymblushing:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 12 Jul 2017, 16:00

A tko je to?
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10333
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod Bibliotekar » 12 Jul 2017, 16:09

Guglaj, Dušo. Osnovne podatke o imenovanoj osobi saznaćeš za cca 0.08 sec. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3963
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

PrethodniSledeća

Povratak na ISTORIJA ~ MITOLOGIJA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron