Malo pravopisa

Malo pravopisa

Postod Upravnik » 13 Dec 2010, 20:06

За оне који још увек нису сигурни како се шта пише:

ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА

Великим почетним словима се пишу властита имена, и то:

а) лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић, Јовановић;

б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики;

в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;

г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у Пизи;

д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;

ђ) имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Југословен, Европљанин, Аустралијанац;

е) имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Кумова слама, Марс, Венера;

ж) имена континената, држава, насељених крајева и места (све речи у њима осим везника и прилога): Европа, Србија, Црна Гора, Норвешка, Мачва, Далмација, Лика, Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор на Уни;

з) имена мора, река, језера, планина и друга географска имена: Дунав, Палић, Копаоник, Морава, Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско полуострво; ако се састоје из више речи, пишу се великим почетним словом само прве речи, а друге само ако су властите именице: Јужна Морава, Бели Дрим.

и) имена улица и тргова: Студентски трг, Железничка улица, Београдска улица; ако се састоје из више речи само се прва реч пише великим словом а остале малим словом изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша;

имена празника: Божић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај;

к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост", Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво, Спортско друштво "Партизан", Медицински факултет у Београду, Организација уједињених нација;

л) називи књига, часописа, новина, књижевних дела: Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера;

љ) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов.

Великим почетним словом се пише:

а) прва реч у реченици:
Спушта се ноћ. Ледена киша добује у прозоре. Где су људи? Нема живе душе! Улице су пусте.;

б) прва реч после две тачке када је управни говор међу наводницима:
Ал' говори Муса Арбанаса:
"Приђи, Марко, не замећи кавге,
ил' одјаши да пијемо вино...";

в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник:
Драга мама,
Твоје писмо сам примила тек јуче иако...
или
Драга Љиљо!
Молим те, немој се љутити што се ретко јављам...

Великим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш из поштовања према особи којој се пише:
Драги наставниче, jављамо Вам се одмах по доласку у летовалиште. На путу смо се држали Ваших препорука...

Малим словом се пише:

а) наставак управног говора ако је био прекинут уметнутом реченицом ради неког објашњења; на пример:
"Хоће ли сви", питао је директор на збору ученика, "помоћи у уређењу околине школе?";

б) наставак реченице после управног говора, на пример:
"Хоћемо!" - одговорили су сви присутни ученици.
"Кренимо на посао, онда, одмах после састанка" - повикаше неки ученици.;

в) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки, нпр.: новосадски, београдски, европски, чешки, нишки, суботички, амерички, крагујевачки;

г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.:
Основној школи "Ј.Ј. Змај",
Обавештавамо вас да је...



САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ

Састављено се пишу:

а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;

б) називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);

в) присвојни продеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка);

г) речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример:
- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;
- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;

д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;

ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;

е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.

С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:

а) вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град;

б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана, ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник;

Растављено се пишу:

а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;

б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;

в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр. Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?



ИНТЕРПУНКЦИЈА

У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.

Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграде и црта.

Тачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно.

Зарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.

Зарезом се одвајају:

а) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.;

б) независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;

в) паралелни делови реченице кад су у супротности: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.

г) реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније а ипак сте закаснили.;

д) реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;

ђ) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;

е) вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом, на пример: Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;

ж) узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;

з) уметнуте реченице на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;

и) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.


Тачка и зарез се употребљавају:

а) између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама, на пример: Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.;

б) између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.

Две тачке се се стављају:

а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;

б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр. Рекао нам је дословно: "Новац за екскурзију је обезбеђен".

Наводницима се обележавају:

а) туђе речи кад се дословно наводе. На пример: Улазећи сви заграјаше "Срећан ти рођендан!";

б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење. Знам, ти си "вредница". Донео је твој "велики пројатељ".

На крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник, на пример: Како си? Шта радиш? Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Он положио?! Не даш?!

Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.

Црта се пише:

а) Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штамшаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору; на пример:
- Ко је то био? - Упита мајка.
- Мој друг.
- Зашто га ниси позвао унутра?
- Журио је - промрмља Милош.;

б) кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност; на пример: Пођем ја, кад - нигде никог. Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.



ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ

Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.

У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знаци порекла, акцентски знаци и генитивни знак.

а) Тачка се као правописни знак употребљава:
- иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.;
- иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године.

Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр.:
О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.
На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.
На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.

б) Две тачке се као правописни знак пишу:
- између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се "према". На пример:
Резултат утакмице је 2:1 у корист "Црвене Звезде".
Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.

в) неколико тачака (најчешће три) стављају се:
- уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример:
Предлози су: код, поред, у, са...
Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: "Дивно је вратити се кући".

г) црта се као правописни знак употребљава:
- између бројева уместо предлога до, нпр.:
Купи 10 - 15 килограма кромпира.
Иво Андрић (1892 - 1975) је добио Нобелову награду за књижевност.
Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године.
- између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример:
Пут Београд - Ниш има велики привредни значај.
- између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица "Црвена Звезда" - "Партизан" је увек најзначајнија утакмица која се игра.

д) цртица се као правописни знак пише:
- између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг;
- при растављању речи на слогове на крају ретка;
- у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима:
150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак;
- између скраћеница и наставка за облик, на пример:
Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.

ђ) заграда као правописни знак:
- служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.:
Предлог с(а) ус инструментал средства се не употребљава.
- ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1), 2), 3) итд. - а), б), в) итд.

е) апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л' то тачно?

ж) знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример:
химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)

з) знаци порекла су > и <. Употребљавају се у стручним текстовима.
- знак > се чита "дало је" или "развило се у", нпр.:
твојега > твоега > твоога > твога;
- знак < се чита "постало је од", нпр.:
црњи < црн -ји; јуначе - јунак -е

и) акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.:
Сâм сам то увидео.
Дошао је да дâ оглас.

ј) генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других облика, најчешће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерã можете закључити о тој појави. Значи, генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.



СКРАЋЕНИЦЕ

У српском језику постоје две врсте скраћеница:

I Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће:
а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком:
бр. (број) тзв. (тако звани) ж.р. (женски род)
уч. (ученик) и сл. (и слично) в.д. (вршилац дужности)
стр. (страна) тј. (то јест) о.г. (ове године)

б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке:
m (метар) g (грам) USD (амерички долар)
cm (центиметар) t (тона) EUR (евро)
km (километар) l (литар) JPY (јапански јен)
kg (килограм) dcl (децилитар) GBP (британска фунта)
mg (милиграм) hl (хектолитар) SIT (словеначки толар)
Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.

в) Без тачке се пишу и следече скраћенице: др (доктор), гђа (госпођа), гђица (госпођица).

II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:

а) неке се читају потпуно као да су сви деливи речи написани, а пишу се без тачке, нпр.:
ВПШ - Виша пословна школа
УН - Уједињене нације
ПТТ - Пошта, телефон, телеграф

б) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају по падежима, нпр.:
Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.

в) скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се по падежима, нпр.:
Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.
Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.


ПИСАЊЕ ТУЂИХ РЕЧИ

У српском језику, као и у другим језицима, има много речи које су преузете из језика других народа и прилагођене нашем језику. Такве речи данас и не осећамо као позајмљенице, на пример: пушка, чарапа, кошуља, сат, сапун, краљ и др.

У другу врсту позајмљеница или туђица спадају речи које осећамо као речи страног порекла. Такве речи треба употребљавати с мером: кад за њих нема замене, у научним текстовима, у областима технике и сл.

За писање позајмљеница постоје утврђена правила:

I Речи из класичних језика (грчког и латинског) су се одомаћиле у нашем језику и у научној терминологији и прилагодиле духу нашег језика, па се пишу онако како се изговарају: астрономија, инструмент, субјекат, хемија, гимназија, хирургија; Цицерон, Олимп, Хомер, Аристотел, Вавилон, Цезар итд.

II У писању речи из живих језика има мало разлика.

а) Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас, бифе, шофер, компјутер и многе друге.

б) Туђа властита имена пишу се различито:

* изворно, онако како се пишу у језику из којег потичу, ако се на српском пишу латиницом, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих); у том случају се у загради пише како се име изговара, и то само кад се помиње први пут;
* онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом; у том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно;
* фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.

в) Имена многих страних градовa, земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска, Рим, Солун итд.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2371
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Malo pravopisa

Postod Bibliotekar » 14 Dec 2010, 21:14

Suglasnik J

Iza i a ispred a,e,u, redovno se piše j u svim prostim i izvedenim rečima. U navedenim pozicijama obavezno se uspostavlja j i u pozajmicama, kao i u prilagođeno pisanim stranim imenima. Grafije ia, ie, iu u našem jeziku mogu postojati samo na šavovima složenih reči, npr. iako, niukoliko, priučiti, triatlon, triangulacija, poliedar, polietilen.

Izuzetno se i na sastavu složenih reči piše j u bijenale, trijenale (jer se ne uzimaju kao dvočlana obrazovanja). U svim drugim slučajevima j je obavezno: avijacija, socijalizacija, pijedestal, rivijera, premijer, trijumf, radijus, radijum, Elijar, Garsija, Molijer, Lijež, Sijuksi.

Sa ovim je saglasna i ijekavska zamena dugog jata (ije), kao i mnogi oblici u kojima j pripada njihovoj suglasničkoj strukturi: starija, starije, radije, pijem, biješ, liju, biju, ijekavski umijem, umiju, smiju, itd.

Kod imenica na -i i -io poziciono j javlja se u promeni, samo sa razlikom u instrumentalu i prisvojnom pridevu, tako da ukrštanjem ovog i prethodnog pravila dobijamo:

Nominativ: taksi, radio, Verdi, Silvio, Silvije, Silvija

Genitiv: taksija, radija, Verdija, Silvija, Silvija, Silvije

Dativ: taksiju, radiju, Verdiju, Silviju, Silviju, Silviji

Instrumental: taksijem, radiom, Verdijem, Silviom, Silvijem, Silvijom

prisv. Verdijev, Silviov, Silvijev, Silvijin
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4178
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Malo pravopisa

Postod branko » 27 Feb 2011, 00:30

S CRTICOM ILI BEZ NJE

Egon Fekete

Problem odvojenog ili spojenog pisanja dvoclanih sprega ima nekoliko aspekata.

U osnovi, dva su formalna lika: jedan – u kojem determinativnu (pridevsku) funkciju vrsi strana rec (imenica ili pridev), tipa: mini (moda), radio (stanica), grand (hotel) i sl. (sto odgovara i nasim pridevima kratak, mali, radijski, veliki i sl.), te: video (zapis), ziro (racun), dzez (muzika), singl (ploca) i sl. (za koje nemamo valjane domace zamene) i drugi – u kojem determinativnu funkciju vrsi nasa (ili odomacena) imenica, tipa: krompir (corba), poklon (paket), spomen (obelezje) i dr.

Pitanje je – kako takve sprege valja pisati.

Pravopis predvidja: odvojeno pisanje (kao dve reci), poluslozenicko (s crticom), odnosno, spojeno (kao jednu rec).

U tom pogledu mogu se razlikovati sledeci modeli:

Jedan model – predstavlja ustaljene, uhodane sprege tipa: mini suknja, ziro racun, dzez muzika, grand kafa, kolor televizor, klima uradjaj, kontakt grupa, pres konferencija, tj. one koje obelezavaju jedan leksicki pojam dvema leksemama (recima), pri cemu prva leksema (imenica) ima vrednost prideva (npr. u sprezi klima uredjaj, klima znaci klimatski). U takvim slucajevima – kad je determinativni odnos imenice jasan, crtica je zapravo suvisna; moze se, medjutim, pisati, ako se zeli istaci pridevska funkcija imenicke reci.

Nasuprot ovome, drugi model cine sprege koje se ne doimaju kao leksicke (uhodane) celine, vec kao sporadicni spojevi, tipa: akt-tasna, aero-snimak, far-majstor, auto-kuca, foto-dokaz i dr. U takvim slucajevima opravdano je upotrebiti crticu (poluslozenicu), cime se oznacava pridevska funkcija upotrebljene (prve) imenice. U praksi se, medjutim, ovakvi spojevi cesto pisu odvojeno, sto se ne protivi pravilima ortografije, mada prednost u ovakvim slucajevima treba dati pisanju s crticom.

Na isti nacin se mogu tretirati i sprege sa domacim recima, tipa: kupus salata, krompir pire, poklon paket, paradajz corba, Sava Centar/Centar Sava – bez crtice ili s crticom: spomen-ploca, Beograd-Centar, Bojler-servis, Tepih-servis (naziv firmi), mada je moguce ovo pisati i bez crtice (ako je determinativni odnos jasan).

Treci model cine spojevi u kojih je znacenje prvog clana kao separatne odredbe izbledelo, pa je znacenjski, a i ortografksi, spojeno u jednu, slozenu rec, poput: automehanicar, avioprevoznik, aeroinzenjering, aeromiting, fotoaparat, videoklub, videoteka, interfejs, autsajder, ultrazvuk, vesmasina (javlja se ponekad i neprikladna analogna tvorevina sudomasina), fiksideja (manje je uobicajeno ves-masina i fiks-ideja), Eurosalon i sl. (i sasvim je neopravdano zajedno: Zepterbanka, Zepterosiguranje, kako se ponegde pise).

Ovime, medjutim, nismo iscrpli sve tipove dvoclanih kombinacija, takvih kao sto su – zenska prezimena, slozeni brojevi, predloski i priloski spojevi, ali smo ukazali na opstije principe dvoclanih veza po kojima je odvojeno pisanje cesto prihvatljivije od poluslozenickog, ne uvek i od spojenog, te da opredeljenje za jedan od mogucih nacina ne zavisi toliko od norme, koliko od razumevanja funkcije reci u medjusobnom znacenjskom odnosu i sklopu.

Uopsteno uzev, moze se jos reci da dvoclane sprege ove vrste nastaju (osobito u novije vreme) i usled tzv. jezicke ekonomije: jednostavniji je, naime, sklop tipa bojler-servis, nego opisni iskaz servis za popravku bolera, sto, medjutim, ne znaci da su sprege ove vrste uvek i u najboljem skladu s dobrim jezickim osecanjem, pa i jezickim sistemom.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Malo pravopisa

Postod branko » 12 Mar 2011, 20:05

ОДБОР ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања
Ком. бр. 7, 17. фебруар 2003. г.

Одбор за стандардизацију српског језика на својој шестој седници, одржаној 24. јануара 2003. године, размотрио је предлог Одлуке бр. 30, који је претходно био размотрен на седници Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (16. децембар 2002. године). Како је на седници Одбора било неких примедаба на поједине делове предлога те одлуке, на првој овогодишњој седници Комисије бр. 7, одржаној 16. фебруара 2003. године, утврђен је коначни текст Одлуке бр. 30.

О ДЕКЛИНАЦИЈИ ПРЕЗИМЕНА ЖЕНСКИХ ОСОБА

А. ПРЕЗИМЕНА ДОМАЋЕГ ПОРЕКЛА

1) Српска презимена женских особа са завршетком на сугласник или на самогласникe -е, -и, -о и -у, типа Јовановић, Павловић и сл., затим Додик, Шкеро и сл., начелно су (за разлику од презимена мушких лица) непроменљива, тј. не могу се мењати по падежима.
Одговарајући падежни однос ваља, отуда, исказати навођењем личног имена испред презимена или навођењем презимена у спрези с именицом типа: госпођа, госпођица, наставница и сл. + ПМО (= презиме мушке особе у номинативу), дакле увођењем граматички деклинабилне властите или опште именице женског рода са завршетком на -а, као нпр.:
– (од) Милке Јовановић, Невенки Шкеро, (за) Љиљану Додик, (с) Невенком Шкеро (властито име + ПМО);
– Госпођа Ј., (од) госпође П., (о) госпођи Д., (с) госпођом Ш. итд. (титула + ПМО);
– Наставница Ј., (од) наставнице П., наставници Д., (с) наставницом Ш. (занимање + ПМО).
2) Уколико се ПЖО (= презиме женске особе) са завршетком на сугласник употреби самостално (без додатних елемената наведених под 1), падежни однос исказује се обликом присвојног придева изведеног од ПМО + наставак -ева/-ова или наставак -ка, типа:
– Јовановић+ева/Јовановић+ка, Пажин+ова/Пажин+ка, чиме се добија граматичка форма са крајњим -а, типична за промену именица и придева женског рода.
Овакав поступак омогућава природну промену ПЖО по падежима, као: Јовановић-ева/Јовановић-ка, (од) Јовановићев-е/Јовановић-ке, Јовановић-евој/Јовано-вић-ки итд., (после) Пажин-ове/Пажин-ке, (с) Пажин-овом/Пажин-ком итд.
Промена се врши по падежном систему придевске деклинације (у облицима са -ева/-ова), односно именичке деклинације (код облика на на -ка).
Апсолутно је недопустива и противна стандарднојезичком систему пракса накарадно уведене “непроменљивости” ПЖО (тип: `То је изјавила Пешић`). Апсурдност је такве појаве и у томе што се тако употребљено ПМО не може никако пренети у друге, зависне падеже (не може се никако рећи: *То смо чули од Јовановић; *То се односи на Павловић; *Реч је о нечему што је у вези с Пажин и сл.).
3) Посебно треба нагласити да се у савременом стандардном језику двојством облика типа Јовановић-ева : Јовановић-ка (тј. опозицијом наставака -ова/-ева насупрот -ка) не маркира ПЖО по критеријуму – припадности било оцу било мужу, јер та семантичка разлика данас није актуелна.Такво разликовање није само у нескладу са социолошким статусом савремене жене (коју не треба означавати као особу што припада некоме). Осим тога, у говорној комуникацији није увек ни знано (а ни важно) да ли је женска особа удата или није. Уосталом, правила доброг укуса препоручују да се свака (по)старија женска особа ословљава са госпођа, дакле тако као да је удата.
Међутим, у савременом српском стандардном језику од две могуће форме ПЖО (на -ева/-ова, односно на -ка) уобичајенији су облици на -ева/-ова. Облици презимена с наставком -ка махом се одржавају у колоквијално-фамилијарном говору и то углавном у двосложних именица, оних у којима је други слог сегмент -ић, попут: Ив-ић+ка, Кат-ић+ка, Срд-ић+ка и сл., мада и у овим случајевима предност имају облицима на -ева (Ивићева, Катићева, Срдићева). У неким приликама (или срединама) презимена на -ка (Ивићка, Јовановићка и сл.) доживљавају се понекад и као облици с негативном конотацијом.
Презимена која немају већу типску распрострањеност, попут Чанак, Фундук, Бубањ, Шешељ, Ного, Зовко и сл. (која нису на -ић) боље је не мењати по падежима. Могуће форме попут Чанк-ов-ица Фундук-ов-ица, Бубањка, Шешељка/Шешељева и сл. боље је не успостављати (и мењати по падежима), већ их треба употребљавати у облику ПМО непромењено, по систему наведеном у тачки 1.
ПЖО која се завршавају на -а, типа Коштуница, Бјелица, Кудрна, Буха, Карлеуша, Морина и сл., могуће је мењати у складу с деклинацијом именица на -а. Међутим, пошто у том случају нема разлике између ПЖО и ПМО, упутно је сходно тачки 1 уз ПЖО употребити један од именских детерминатива.
4) Презимена која се завршавају придевским наставцима -ов/-ев или -ин, типа Веселинов, Возарев, Малетин, Суботин и сл., боље је употребљавати сходно тачки 1. Могући ликови типа Веселинов+љева, Малетинов+љева, Возарев+љева, Суботинов+љева или типа Малетин+ка, Суботин+ка, Веселинов+ић+ка и сл. доживљавају се као разговорно-фамилијарни модели, непрепоручљиви изван колоквијалног стила изражавања.
Разуме се, и изведени женски ликови презимена Јовановићева, Павловићева, Катићева и сл. имају функционалностилску вредност друкчију него синтагматски спојеви с детерминативом. Наставница у школи радо ће ословити ученицу Јовановићева, Павловићева, Катићева, али обрнуто не иде. Обрнуто ће бити: наставнице Јовановић, професорко Павловић, госпођо Катић и сл.

Б. ИМЕНИЦЕ СТРАНОГ ПОРЕКЛА

1. Уколико имају гласовно-граматичке одлике наших презимена (са сугласником на крају), презимена страног порекла мењају се као и наша, тј. ако се уз презиме употреби и (деклинабилно) име, титула и сл., ПЖО се не мења: нпр. од Мартине Хингис и сл., а ако се презиме употреби самостално (без личног имена и сл.), оно се може обликовати наставком -ова/-ева и мењати по узору на наша презимена на -а, као: Дел Понте+ов-а, Артман+ов-а , (о) Хингис+ов-ој, (с) Мануел+ов-ом, (од) Селеш+ов-е, итд.
2. Ако су пак презимена за наш језик “неподобна”, необична, недовољно распрострањена и сл., такође је боље употребљавати их заједно с личним именом или с каквим детерминативом, него самостално.
3. Презиме или и име које није блиско нашем језичком осећању, или није у нас “системски” уходано, попут Ингрид Бергман, Ким Новак и сл., начелно је боље не мењати по падежима, како се падежним облицима не би довео у питање облик номинатива (наша би форма била Ингрида, Кима, па се облицима а-деклинације *Ингриди, *Кими и сл. не имплицира изворни облик Ингрид, Ким, али то је могуће само ако се употреби какав детерминатив, нпр. глумица, певачица, госпођица и сл. Кад је пак реч о женским именима која у нас имају уходани лик на -а, она би се могла деклинирати као да им номинатив гласи на пример Едита, Елизабета, Сузана, Катарина, Дагмара и сл., без обзира на то што се у неким страним језицима та имена употребљавају без -а. Не би се погрешило, дакле, ни кад би се номинативни ликови "понашили", тј. кад би им се у изворнику додало "недостајуће" -а. Уосталом, веће изговорне промене настају ако се енглески лик Elizabeth транскрибује у Елизабет него кад се енглески spеlling Elizabeth преобликује у српски испис – Елизабета.
4. Руска и друга словенска (“придевска”) презимена (или имена по оцу) као: Плисецка (у оригиналу Плисецкая/Плисецкаја), Киршова, Васиљева, Остапова итд. мењају се у нас по систему придевске деклинације (осећају се као адјективне форме женског рода), док се од ПМО на -ски, -чки, -шки и сл. типа: Квашњевски, Ковалевски лако изводе “женске” форме Квашњевска, Ковалевска и сл. и мењају као придеви женског рода.
5. Недоумице могу настати код неких страних презимена која се завршавају на -е, -о, -у као: Рене, Версаче, Челентано, Модуњо, Илијеску, Папандреу и сл. с обзиром на то да у српском граматичком систему нема или нису уобичајена презимена на поменуте крајње вокале. Међутим, неки се облици изведени од ових презимена наставком -ова, као: Ренеова, Илијескуова и сл. мање противе језичком осећању од евентуалних облика Челентанова, Модуњова и сл.
Флексибилнија су страна презимена на -и, типа: Берлускони, Медичи, Верди и сл. пошто се (као и имена типа Мики, Џони и сл.) осећају као именице са сугласничким завршетком, па се "женски" ликови презимена извођени наставком -јева (Берлусконијева и сл.) лако могу градити и деклинирати.
6. Уопштено речено, најједноставније је држати се начела по којем “необична”, или у нас неуобичајена и нераспрострањена "мушка" презименима не треба преобликовати у "женске" форме, већ их ваља употребљавати сходно начелу наведеном у тачки 1. У оним случајевима у којима се презимена женских особа у самосталној употреби изводе од "мушких" форми упутно је чинити то наставцима -ова/-ева, а не наставком -ка.
* *
*
Предлог за ову одлуку Одбора припремио је Егон Фекете, члан Одбора за стандардизацију српског језика и његових двеју комисија. Предлог је размотрен на годишњој седници Одбора а усвојила га је Комисија бр. 7 на својој првој седници одржаној у 2003. години.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Malo pravopisa

Postod branko » 04 Nov 2014, 16:28

Prezimena žena

AUTOR: MARJANA STEVANOVIĆ

Kad se u novinskim tekstovima prezime ženske osobe navodi samostalno, ono ide s nastavkom -eva/-ova ili bez njega (Milićeva je rekla, Milić je rekla). Uz prezime se takođe pojavljuje nastavak -ka, ali samo kao deo razgovornog jezika, dok je u standardnom jeziku prevladao oblik sa -eva, bez obzira na bračni status žene (Milićeva je bila neudata, a Milićka udata). Danas je dilema da li je nastavak uopšte potreban.

Problem je što se prezimena žena ne menjaju po padežima (Jelene Milić, Jeleni Milić, Angelom Merkel, Angeli Merkel). Sa stanovišta gramatike nisu prihvatljive konstrukcije tipa Milić je rekla, Ognjenović dodala loptu Nikolić. Ako se žena identifikuje samo prezimenom, jedini način, ili bar najjednostavniji i najekonomičniji, da rečenica bude gramatički ispravna jeste dodavanje nastavka -ova/-eva. Međutim, s obzirom na prisvojno značenje ovog oblika, mnogi, a pogotovo žene, smatraju ga nedopustivim.

Prema preporukama za upotrebu rodno osetljivog jezika trebalo bi pisati puno ime i prezime osobe gde god je moguće (Izjavila je Jelena Milić), ili uz prezime dodati zanimanje ili titulu u ženskom rodu (Rekla je ministarka Mihajlović). Ovo „gde god je moguće“ nije održiv princip, naročito zbog ekonomičnosti o kojoj se u medijima vodi računa. S druge strane, pitanje je da li nastavci -ova/-eva čuvaju prvobitno značenje. Dakle, problem sa prezimenima žena, pri čijem samostalnom navođenju treba zadovoljiti načela gramatike, vidljivosti žene i ekonomičnost teksta, a uz to izbeći obeležje pripadnosti, ostaje otvoren do daljeg.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Malo pravopisa

Postod branko » 29 Sep 2018, 13:02

Језикоманија: Веровали или не!

Неупоредиво или неупоредљиво? Верујем да већина људи мисли да је правилан облик неупоредиво... Али, не! Оба облика ове речи су правилна! Као што су правилне и именице неупоредивост и неупоредљивост.

Таквих примера има још, веровали и не! Навешћемо још неке примере дублета који се употребљавају у српском језику.

Равноправно се користе следеће речи: Коришћен и кориштен. Мајкин и мајчин. Сретан и срећан. Овлашћење и овлаштење. Поделак и подељак (с тим што је реч подеок погрешна).

Једнако се користе и дублети жњела и жела, мајци и мајки, равнодневница и равнодневица, дечји или дечији (с тим што правописи препоручују дечји као правилнији).

Правилно је банци, ако користимо датив једнине (Све сам отплатио банци.) Као генитив множине може да се користи банки и банака (Тамо је било много банки или банака). Такође, користе се и облици банкин и банчин која су оба правилни.

Звучао или звучио?

Ово су радни глаголски придеви од глагола звучати и звучити који се равноправно користе и оба су исправна.

И још мало чаробних дублета... правилни су облици братово и братовљево, затим ћерци и ћерки, искориштен и искоришћен, искрснуло и искрсло...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14


Povratak na GRAMATIKA I PRAVOPIS

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron