Sasvim je sigurno da su podaci o navedenim honorarima tačni i to ne treba proveravati. Na prvi pogled izgledaju stvarno astronomski. Međutim, voleo bih da vidim uporedne podatke o honorarima koji se isplaćuju, na primer, u Narodnom pozorištu u Beogradu, koje slovi za nacionalni teatar i ima isti (ili sličan) tretman kao SNP. Kada bih to video, možda mi honorari isplaćeni u SNP-u ne bi izgledali tako enormni.
Problem, i to veliki, SNP-a su viškovi zaposlenih. Naprimalo se tamo i kusih i repatih, koji šetaju onim hodnicima SNP-a ubijajući se od dosade. Pokušaj prethodnog upravnika Milivoja Mlađenovića da reši taj problem završio se neslavno za njega jer su se i tada ''pobunili'', u gornjem tekstu navedeni sindikati, i odbranili zaposlene, tako da je Mlađenović morao da ode.
A i to moramo znati da se iza pomenutih sindikata kriju upravo oni koji su godinama na platnom spisku SNP-a (mislim na glumce, za ostale ne znam), a deset ili dvadeset godina nisu kročili na pozornicu. Ne zato što ih niko nije hteo, nego što njima samima tako odgovara. Čak smo i mi, na našim festivalima, imali prilike da se, sa nekima od njih, susretnemo kao sa članovima žirija.
Vesti
Re: Vesti
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Vesti
Oporuka Pavla Vuisića
Oporuka Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miše, koji dana prvog novembra 1982. godišta, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavljam ovu oporuku.
Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim, da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima me sahraniti sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojijem telom vide i čuju.
Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute.
Neka u sebi pevaju. Pošto mi nije mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakva ni govora niti jedne reči ne progovori, jerbo u grobu ću se prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, * E B E M mater.
Oporuka Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miše, koji dana prvog novembra 1982. godišta, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavljam ovu oporuku.
Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim, da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima me sahraniti sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojijem telom vide i čuju.
Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute.
Neka u sebi pevaju. Pošto mi nije mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakva ni govora niti jedne reči ne progovori, jerbo u grobu ću se prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, * E B E M mater.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Vesti
Kokan Mladenović podneo ostavku
I Miru Trailović su glumci izbacivali iz kabineta
Upravnik pozorišta Atelje 212, Kokan Mladenović, podneo je danas ostavku, kao što je "Blic" najavio u današnjem štampanom izdanju. Mladenović je o svojoj odluci obavestio Skupštinu grada Beograda i gradonačelnika.
Na konferenciji za novinare, Mladenović je kazao da "samoukidanjem posla i plate želi da pokaže da odlazak na tržište rada nije ništa strašno i da treba dati šansu mladim glumcima".
- Svojom voljom idem na tržište kako bih pokazao da nije strašno učestvovati u realnim okolnostima egzistencije kulture u budućem vremenu u našoj zemlji. Moram da napomenem da su u i Miru Trailović glumci izbacivali iz kabineta. Iza sebe ostavljam pozorište u kojem je u prošloj sezoni igrana najnagrađivanija predstava u njegovoj istoriji “Otac na službenom putu” - izjavio je Mladenović.
Već nekoliko meseci glumački deo ansambla Ateljea 212 traži ostavku Mladenovića, a kao uzrok navode njegovu samovolju, kao i to što su pojedine projekte u pozorištu umesto njih bili uključeni glumci van pozorišta.
I Miru Trailović su glumci izbacivali iz kabineta
Upravnik pozorišta Atelje 212, Kokan Mladenović, podneo je danas ostavku, kao što je "Blic" najavio u današnjem štampanom izdanju. Mladenović je o svojoj odluci obavestio Skupštinu grada Beograda i gradonačelnika.
Na konferenciji za novinare, Mladenović je kazao da "samoukidanjem posla i plate želi da pokaže da odlazak na tržište rada nije ništa strašno i da treba dati šansu mladim glumcima".
- Svojom voljom idem na tržište kako bih pokazao da nije strašno učestvovati u realnim okolnostima egzistencije kulture u budućem vremenu u našoj zemlji. Moram da napomenem da su u i Miru Trailović glumci izbacivali iz kabineta. Iza sebe ostavljam pozorište u kojem je u prošloj sezoni igrana najnagrađivanija predstava u njegovoj istoriji “Otac na službenom putu” - izjavio je Mladenović.
Već nekoliko meseci glumački deo ansambla Ateljea 212 traži ostavku Mladenovića, a kao uzrok navode njegovu samovolju, kao i to što su pojedine projekte u pozorištu umesto njih bili uključeni glumci van pozorišta.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Najbolja predstava u Užicu - Budjenje proleća
UŽICE, 15. novembra 2012. (Beta) - "Budjenje proleća" užičkog Narodnog pozorišta najbolja je predstava 17. Jugoslovenskog pozorišnog festivala koji se danas završava u Užicu.
Nagradu za najbolju režiju stručni žiri je u sredu uveče dodelio Martinu Kočovskom za režiju užičke predstave po tekstu Franka Vedekinda.
Nagrada JPF Ardalion za najbolju žensku ulogu dodeljena je Jasni Djuričić za ulogu Ranjevske Ljubov Andrejevne u Čehovljevom "Višnjiku" Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda.
Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Krešimiru Mikiću za ulogu u predstavi "S druge strane", autorski projekat Bodo Jelčić i Nataša Rajković u produkciji Zagrebačkog kazališta mladih.
Nagradu Ardalion za najbolju scenografiju osvojila je Marijana Zorzić Petrović za scenografiju u predstavi "Budjenje proleća" užičkog teatra.
Nagrada JPF Ardalion za najbolju kostimografiju dodeljena je Sanji Džeba za kostimografiju u predstavi "Sumnja" u produkcija Kamernog teatra 55 Sarajevo, a za epizodnu ulogu Maji Izetbegović za ulogu Sestre James u istoj predstavi.
Nagrada Ardalion za najboljeg mladog glumca i nagrada "Politike" "Avdo Mujčinović" pripala je Tijani Karaičić za uloge Vendle i gospodje Bergman i Branislavu Ljubičić za uloge Morica/Ernsta i Gospodina Atifela u predstavi "Budjenje proleća" Narodnog pozorišta Užice.
Stručni žiri 17. JPF u Užicu činili su Svetozar Rapajić - predsednik, Nebojša Romčević, Radivoje Dinulović (Srbija), Agata Juniku (Hrvatska) i Hazim Begagić (BiH).
UŽICE, 15. novembra 2012. (Beta) - "Budjenje proleća" užičkog Narodnog pozorišta najbolja je predstava 17. Jugoslovenskog pozorišnog festivala koji se danas završava u Užicu.
Nagradu za najbolju režiju stručni žiri je u sredu uveče dodelio Martinu Kočovskom za režiju užičke predstave po tekstu Franka Vedekinda.
Nagrada JPF Ardalion za najbolju žensku ulogu dodeljena je Jasni Djuričić za ulogu Ranjevske Ljubov Andrejevne u Čehovljevom "Višnjiku" Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda.
Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Krešimiru Mikiću za ulogu u predstavi "S druge strane", autorski projekat Bodo Jelčić i Nataša Rajković u produkciji Zagrebačkog kazališta mladih.
Nagradu Ardalion za najbolju scenografiju osvojila je Marijana Zorzić Petrović za scenografiju u predstavi "Budjenje proleća" užičkog teatra.
Nagrada JPF Ardalion za najbolju kostimografiju dodeljena je Sanji Džeba za kostimografiju u predstavi "Sumnja" u produkcija Kamernog teatra 55 Sarajevo, a za epizodnu ulogu Maji Izetbegović za ulogu Sestre James u istoj predstavi.
Nagrada Ardalion za najboljeg mladog glumca i nagrada "Politike" "Avdo Mujčinović" pripala je Tijani Karaičić za uloge Vendle i gospodje Bergman i Branislavu Ljubičić za uloge Morica/Ernsta i Gospodina Atifela u predstavi "Budjenje proleća" Narodnog pozorišta Užice.
Stručni žiri 17. JPF u Užicu činili su Svetozar Rapajić - predsednik, Nebojša Romčević, Radivoje Dinulović (Srbija), Agata Juniku (Hrvatska) i Hazim Begagić (BiH).
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
„Zlatni ćuran” Jelisaveti Seki Sablić
Kada su na prvom festivalu 1972. objavili da sam dobila „Ćurana” pomislila sam da je u pitanju živ ćuran i zabrinula se kako ću ga poneti za Beograd, kaže glumica
„Drago mi je što me nagrada „Zlatni ćuran” za životno delo nije mimoišla. Jako cenim festival „Dani komedije” u Jagodini koji sam pratila svih prethodnih godina, kao i to što je u pitanju komedija. Mislim da je taj festival oduvek bio pravedan jer je na njemu presudna reč, stav publike. Osluškuje se reakcija gledalaca tokom izvođenja predstava, tako da ne mogu da se prave veće greške kao što se, inače, veoma često dešava na skupovima tog karaktera. Čak sam u jednom trenutku, kada je za to bila prilika, predložila da nagrade određuje publika. Međutim to nije zaživelo. Možda je to dobro, možda nije, ali ipak je njen glas jako uvažavan i cenjen”, izjavila je za „Politiku” dramska umetnica Jelisaveta Seka Sablić, ovogodišnja dobitnica „Zlatnog ćurana” za životno delo, najvišeg priznanja 42. Pozorišnog festivala „Dani komedije” u Jagodini.
Ovu odluku juče je doneo Upravni odbor festivala, a nagrada će joj biti uručena na „Danima komedije”, koji će po tradiciji biti održani od 20. do 27. marta naredne godine.
„Seka Sablić decenijama pripada glumačkoj eliti naše zemlje. Reč je o umetnici osobenog, komičarskog izraza, jednostavnoj, omiljenoj kod pozorišne, televizijske i filmske publike”, rekao je Dobrica Milićević, predsednik Upravnog odbora festivala, obrazlažući nagradu. Milićević je podsetio da je Sablićeva dobitnik čak četiri „Ćurana” za glumu na jagodinskim „Danima komedije”, a prvi je dobila baš na novoustanovljenom, prvom festivalu davne 1972. godine za ulogu Goce u komadu „Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića, u izvođenju Atelje 212 iz Beograd. Statuete je dobila i za ulogu Gine u „Ožalošćenoj porodici” Branislava Nušića, zatim za rolu Divne u predstavi „Dr Šuster” Dušana Kovačevića, kao i za tumačenje Majke Dare u „Svinjskom ocu” Aleksandra Popovića.
– Sećam se kako je bio nevin taj prvi festival, davne 1972. godine na kojem sam učestvovala sa „Šnajderom”. Nisam ni znala da je to festival, igrali smo punim plućima. To se u sali osetilo. Imala sam izuzetne reakcije publike koja je gotovo svaku scenu pozdravljala aplauzom. Na pauzi mi je kolega rekao: „Al, si nagazila za nagradu”. Međutim, ja zaista nisam ni znala da je to festival, već sam mislila da je u pitanju rutinsko gostovanje. Sledeća stvar je bila jako smešna. Kada su objavili da sam dobila „Ćurana” pomislila sam da je u pitanju živ ćuran i razmišljala sam, zabrinula se kako ću ga poneti za Beograd, jer je u to vreme bilo prirodno da kupujemo živu živinu na Kalenić pijaci, u čijoj blizini sam u to vreme stanovala. Sve u svemu, drago mi je da sam dobila „Zlatnog ćurana” koji je, opet bih rekla, glas, razum publike. Uz to srećna sam, posebno mi je drago što sam još uvek u poslu, što sam aktivna, i što se niko neće zapitati ko je ta osoba. Živa sam, zdrava, radim, u poslu sam, i srećna sam”, kaže Seka Sablić.
Nagrada „Zlatni ćuran” se sastoji od statuete ćurana, plakete i novčanog iznosa. Ovo visoko priznanje je ustanovljeno 2001. godine i do sada su ga dobili glumci: Miodrag Petrović Čkalja, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Ljubomir Ubavkić Pendula, Nikola Simić, Olivera Marković, Bora Todorović, Vlastimir Đuza Stojiljković, Petar Kralj, Milena Dravić. Među dobitnicima su i reditelj Dejan Mijač, koji je odbio da je primi ovu nagradu. Nagradu su dobili i pisci i pozorišni kritičari Muharem Pervić i Milosav Buca Mirković.
Kada su na prvom festivalu 1972. objavili da sam dobila „Ćurana” pomislila sam da je u pitanju živ ćuran i zabrinula se kako ću ga poneti za Beograd, kaže glumica
„Drago mi je što me nagrada „Zlatni ćuran” za životno delo nije mimoišla. Jako cenim festival „Dani komedije” u Jagodini koji sam pratila svih prethodnih godina, kao i to što je u pitanju komedija. Mislim da je taj festival oduvek bio pravedan jer je na njemu presudna reč, stav publike. Osluškuje se reakcija gledalaca tokom izvođenja predstava, tako da ne mogu da se prave veće greške kao što se, inače, veoma često dešava na skupovima tog karaktera. Čak sam u jednom trenutku, kada je za to bila prilika, predložila da nagrade određuje publika. Međutim to nije zaživelo. Možda je to dobro, možda nije, ali ipak je njen glas jako uvažavan i cenjen”, izjavila je za „Politiku” dramska umetnica Jelisaveta Seka Sablić, ovogodišnja dobitnica „Zlatnog ćurana” za životno delo, najvišeg priznanja 42. Pozorišnog festivala „Dani komedije” u Jagodini.
Ovu odluku juče je doneo Upravni odbor festivala, a nagrada će joj biti uručena na „Danima komedije”, koji će po tradiciji biti održani od 20. do 27. marta naredne godine.
„Seka Sablić decenijama pripada glumačkoj eliti naše zemlje. Reč je o umetnici osobenog, komičarskog izraza, jednostavnoj, omiljenoj kod pozorišne, televizijske i filmske publike”, rekao je Dobrica Milićević, predsednik Upravnog odbora festivala, obrazlažući nagradu. Milićević je podsetio da je Sablićeva dobitnik čak četiri „Ćurana” za glumu na jagodinskim „Danima komedije”, a prvi je dobila baš na novoustanovljenom, prvom festivalu davne 1972. godine za ulogu Goce u komadu „Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića, u izvođenju Atelje 212 iz Beograd. Statuete je dobila i za ulogu Gine u „Ožalošćenoj porodici” Branislava Nušića, zatim za rolu Divne u predstavi „Dr Šuster” Dušana Kovačevića, kao i za tumačenje Majke Dare u „Svinjskom ocu” Aleksandra Popovića.
– Sećam se kako je bio nevin taj prvi festival, davne 1972. godine na kojem sam učestvovala sa „Šnajderom”. Nisam ni znala da je to festival, igrali smo punim plućima. To se u sali osetilo. Imala sam izuzetne reakcije publike koja je gotovo svaku scenu pozdravljala aplauzom. Na pauzi mi je kolega rekao: „Al, si nagazila za nagradu”. Međutim, ja zaista nisam ni znala da je to festival, već sam mislila da je u pitanju rutinsko gostovanje. Sledeća stvar je bila jako smešna. Kada su objavili da sam dobila „Ćurana” pomislila sam da je u pitanju živ ćuran i razmišljala sam, zabrinula se kako ću ga poneti za Beograd, jer je u to vreme bilo prirodno da kupujemo živu živinu na Kalenić pijaci, u čijoj blizini sam u to vreme stanovala. Sve u svemu, drago mi je da sam dobila „Zlatnog ćurana” koji je, opet bih rekla, glas, razum publike. Uz to srećna sam, posebno mi je drago što sam još uvek u poslu, što sam aktivna, i što se niko neće zapitati ko je ta osoba. Živa sam, zdrava, radim, u poslu sam, i srećna sam”, kaže Seka Sablić.
Nagrada „Zlatni ćuran” se sastoji od statuete ćurana, plakete i novčanog iznosa. Ovo visoko priznanje je ustanovljeno 2001. godine i do sada su ga dobili glumci: Miodrag Petrović Čkalja, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Ljubomir Ubavkić Pendula, Nikola Simić, Olivera Marković, Bora Todorović, Vlastimir Đuza Stojiljković, Petar Kralj, Milena Dravić. Među dobitnicima su i reditelj Dejan Mijač, koji je odbio da je primi ovu nagradu. Nagradu su dobili i pisci i pozorišni kritičari Muharem Pervić i Milosav Buca Mirković.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Gorica Popović dobitnica Nušićeve nagrade
Nagrada za životno delo biće glumici uručena na "Nušićevim danima" u aprilu.
Dramska umetnica Gorica Popović ovogodišnja je dobitnica Nušićeve nagrade za životno delo glumcu-komičaru koja se dodeljuje na pozorišnom festivalu "Nušićevi dani" u Smederevu.
Popovićeva je 24. laureat ovog priznanja. Jednoglasnu odluku doneo je žiri u sastavu dramska umetnica Svetlana Bojković (predsednik), književni i pozorišni kritičar Milosav Buca Mirković i profesor književnosti mr Tatjana Lazarević Milošević.
U jakoj konkurenciji kandidata, Gorica Popović se izdvojila svojim širokim spektrom pozorišnih uloga koje je karakterišu kao stopostotnu Nušićevsku glumicu, saopštila je danas pres služba "Nušićevih dana".
Nagrada će biti uručena na jubilarnim 30. Nušićevim danima u Smederevu, u aprilu ove godine, a sastoji se od statuete Branislava Nušića, rad magistra vajarstva Vlaste Filipovića iz Smedereva i novčanog iznosa.
Festival "Nušićevi dani" pokrenut je 1984. godine u Smederevu, s ciljem popularizacije velikog komediografskog dela Branislava Nušića, koji je važan deo života (detinjstvo i mladost) proveo u Smederevu.
Aktuelizovanje Nušića u našem vremenu ostvareno je, pre svega, pozorišnim predstavama, naučnim skupovima, tribinama, izložbama, izdavačkom delatnošću, specijalizovanim dečijim programima i uvođenjem nagrade za životno delo glumcu - komičaru, koja se dodeljuje od 1990. godine. (Tanjug)
Nagrada za životno delo biće glumici uručena na "Nušićevim danima" u aprilu.
Dramska umetnica Gorica Popović ovogodišnja je dobitnica Nušićeve nagrade za životno delo glumcu-komičaru koja se dodeljuje na pozorišnom festivalu "Nušićevi dani" u Smederevu.
Popovićeva je 24. laureat ovog priznanja. Jednoglasnu odluku doneo je žiri u sastavu dramska umetnica Svetlana Bojković (predsednik), književni i pozorišni kritičar Milosav Buca Mirković i profesor književnosti mr Tatjana Lazarević Milošević.
U jakoj konkurenciji kandidata, Gorica Popović se izdvojila svojim širokim spektrom pozorišnih uloga koje je karakterišu kao stopostotnu Nušićevsku glumicu, saopštila je danas pres služba "Nušićevih dana".
Nagrada će biti uručena na jubilarnim 30. Nušićevim danima u Smederevu, u aprilu ove godine, a sastoji se od statuete Branislava Nušića, rad magistra vajarstva Vlaste Filipovića iz Smedereva i novčanog iznosa.
Festival "Nušićevi dani" pokrenut je 1984. godine u Smederevu, s ciljem popularizacije velikog komediografskog dela Branislava Nušića, koji je važan deo života (detinjstvo i mladost) proveo u Smederevu.
Aktuelizovanje Nušića u našem vremenu ostvareno je, pre svega, pozorišnim predstavama, naučnim skupovima, tribinama, izložbama, izdavačkom delatnošću, specijalizovanim dečijim programima i uvođenjem nagrade za životno delo glumcu - komičaru, koja se dodeljuje od 1990. godine. (Tanjug)
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Vesti
Gavella povlači plakat za 'Fine mrtve djevojke!'
Ravnatelj Gradskog dramskog kazališta Gavella Darko Stazić odlučio je popustiti pred organiziranom kampanjom katoličke udruge Vigilare i vjerskih portala te povući plakat za predstavu 'Fine mrtve djevojka' u režiji Dalibora Matanića, a koji je dizajnirao Vanja Cuculić
Kako je u priopćenju za javnost objavio ravnatelj Darko Stazić, ovo kazalište odlučilo se na cenzuru vlastitog plakata, za predstavu 'Fine mrtve djevojke'. 'Neviđeni pritisak, potaknut od jedne udruge, koja preko svojih internetskih stranica poziva na masovni protest zbog kazališnog plakata za predstavu 'Fine mrtve djevojke', po tekstu Mate Matišića, u režiji Dalibora Matanića, a koji se ne vrši samo na Gradsko dramsko kazalište Gavella, već i na institucije povezane s kazalištem, kao i na naše suradnike i sponzore, doveo je do toga da je uprava Gradskog dramskog kazališta Gavella donijela odluku da sporni plakat povuče iz upotrebe', napisao je Stazić priznavši da je popustio pod pritiskom.
Svoju odluku ovako je objasnio: 'Skretanje pozornosti s kazališne predstave, koja je svojom kvalitetom već osigurala interes ogromnog broja kazališnih poklonika, kao i naišla na odlične kritike najvećeg dijela stručne javnosti, na sredstvo oglašavanja predstave nije dobrodošlo nikome, a najmanje kazalištu. Još jednom ponavljam kako namjera kazališta nije bila povrijediti ikoga te se svima onima koji su se osjetili uvrijeđenima javno ispričavam u ime kazališta Gavella i u svoje osobno ime. Iskreno se nadam da će svi oni koji su poslali svoju poruku nezadovoljstva plakatom, pogledati predstavu i osobno se uvjeriti u plemenitost poruka koje prenosi, kao i u njenu kazališnu kvalitetu.
Zahvaljujemo se svima onima koji su nam u raspravama na portalima i društvenim mrežama pružili podršku tijekom kampanje koja se vodila, i za koju se nadam da će ovime završiti.'
Kada je pak riječ o tome tko je vršio pritisak na GDK Gavella, u pitanju je vjerska udruga Vigilare, koja je na svojim internetskim stranicama objavila i detaljna uputstva za online napad na Gavellu te vjerski portal bitno.net, koji je plakat proglasio 'kršćanofobijom'. Redatelj predstave 'Fine mrtve djevojke' Dalibor Matanić je pak isticao da ne vidi ništa sporno na plakatu, jer i 'Isus voli lezbijke'.
Kako javlja Večernji list, gradonačelnik Milan Bandić danas je naložio uklanjanje spornih plakata sa svih javnih površina. Došla i službena isprika od Ivice Lovrića, koji je u Bandićevu timu zadužen za kulturu. 'Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport izražava žaljenje što je ovim nepromišljenim činom Gradsko dramsko kazalište Gavella povrijedilo osjećaje vjernika', piše u priopćenju koje potpisuje pročelnik navedenog ureda Ivica Lovrić, a prenosi Večernji list.
Ravnatelj Gradskog dramskog kazališta Gavella Darko Stazić odlučio je popustiti pred organiziranom kampanjom katoličke udruge Vigilare i vjerskih portala te povući plakat za predstavu 'Fine mrtve djevojka' u režiji Dalibora Matanića, a koji je dizajnirao Vanja Cuculić
Kako je u priopćenju za javnost objavio ravnatelj Darko Stazić, ovo kazalište odlučilo se na cenzuru vlastitog plakata, za predstavu 'Fine mrtve djevojke'. 'Neviđeni pritisak, potaknut od jedne udruge, koja preko svojih internetskih stranica poziva na masovni protest zbog kazališnog plakata za predstavu 'Fine mrtve djevojke', po tekstu Mate Matišića, u režiji Dalibora Matanića, a koji se ne vrši samo na Gradsko dramsko kazalište Gavella, već i na institucije povezane s kazalištem, kao i na naše suradnike i sponzore, doveo je do toga da je uprava Gradskog dramskog kazališta Gavella donijela odluku da sporni plakat povuče iz upotrebe', napisao je Stazić priznavši da je popustio pod pritiskom.
Svoju odluku ovako je objasnio: 'Skretanje pozornosti s kazališne predstave, koja je svojom kvalitetom već osigurala interes ogromnog broja kazališnih poklonika, kao i naišla na odlične kritike najvećeg dijela stručne javnosti, na sredstvo oglašavanja predstave nije dobrodošlo nikome, a najmanje kazalištu. Još jednom ponavljam kako namjera kazališta nije bila povrijediti ikoga te se svima onima koji su se osjetili uvrijeđenima javno ispričavam u ime kazališta Gavella i u svoje osobno ime. Iskreno se nadam da će svi oni koji su poslali svoju poruku nezadovoljstva plakatom, pogledati predstavu i osobno se uvjeriti u plemenitost poruka koje prenosi, kao i u njenu kazališnu kvalitetu.
Zahvaljujemo se svima onima koji su nam u raspravama na portalima i društvenim mrežama pružili podršku tijekom kampanje koja se vodila, i za koju se nadam da će ovime završiti.'
Kada je pak riječ o tome tko je vršio pritisak na GDK Gavella, u pitanju je vjerska udruga Vigilare, koja je na svojim internetskim stranicama objavila i detaljna uputstva za online napad na Gavellu te vjerski portal bitno.net, koji je plakat proglasio 'kršćanofobijom'. Redatelj predstave 'Fine mrtve djevojke' Dalibor Matanić je pak isticao da ne vidi ništa sporno na plakatu, jer i 'Isus voli lezbijke'.
Kako javlja Večernji list, gradonačelnik Milan Bandić danas je naložio uklanjanje spornih plakata sa svih javnih površina. Došla i službena isprika od Ivice Lovrića, koji je u Bandićevu timu zadužen za kulturu. 'Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport izražava žaljenje što je ovim nepromišljenim činom Gradsko dramsko kazalište Gavella povrijedilo osjećaje vjernika', piše u priopćenju koje potpisuje pročelnik navedenog ureda Ivica Lovrić, a prenosi Večernji list.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
FRLJIĆ ODGOVARA RUŽIĆU:
'Sramim se što dijelimo istu profesiju'
Režiser Oliver Frljić, potaknut reakcijom glumca Gavelle Siniše Ružića na njegov intervju dan Novostima, odgovorio je otvorenim pismom koje prenosimo u cijelosti
Povodom intervjua koji sam dao tjedniku Novosti s puno zakašnjelog i kvazipravedničkog bijesa oglasio se Gavellin glumac Siniša Ružić. Ovaj odgovor pišem spomenutom, ali i svima onima koje stavovi izneseni u ovom pismu predstavljaju. Ružićeva vehementna reakcija nije se dogodila kada je njegov ravnatelj proveo čin cenzure nad plakatom za predstavu 'Fine mrtve djevojke'. Ružić nije našao za shodno reagirati ni na muk svoje strukovne udruge - Hrvatskog društva dramskih umjetnika - koja se do danas po pitanju cenzure u kazalištu Gavella nije oglasila i istu i onoga koji ju je proveo osudila. Pitanje je zašto Ružić nije bio tako glasan i ostrašćen kad je trebalo osuditi potez svog nadređenog.
Zato jer je njegova reakcija tipična reakcija ove sredine koja svojom etičkom mlohavošću maše na sve strane, ali nikada u pravcu centara političke moći i njihovih eksponenata. Zbog čina cenzure napasti svog nadređenog značilo bi reagirati principijelno i doista se izložiti. Međutim ovaj se glumac odlučio udariti tamo gdje sigurno neće biti posljedica: na samostalni srpski tjednik Novosti i moju malenkost.
U uvodu svog Pisma on piše: 'Eto, časni kolega Oliver Frljić kaže da 'GLUMCI GAVELLE LEGITIMIRAJU CENZURU'. Podlo je na naslovnicu časopisa Novosti, koji ima ciljanu publiku srpske nacionalnosti od barem 50.000 čitatelja (naklada 1000-5000 primjeraka, pod. s interneta), od svih drugih tema važnih i za RH i za Srbe u RH, staviti ovakvu LAŽ.'
Ovdje je savršeno reproducirana dominantna nacionalistička matrica u Hrvatskoj koja bi se mogla sažeti u: 'Srbi, kuš, ili pišite o temama o kojima vam mi dopustimo da pišete.'
Tom svojom reakcijom glumac Ružić se stavio uz bok aktualnom hrvatskom predsjedniku Ivi Josipoviću, koji se također ne tako davno našao u situaciji da određuje što bi i kako tjednik Novosti trebao pisati.
Pod egidom borbe za 'pluralizaciju manjinske scene', Josipović je mjesecima medijski cipelario Milorada Pupovca zbog kritičkih tekstova o njegovoj umiješanosti u aferu ZAMP koji su izlazili u Novostima. I Josipovićeve i Ružićeve uređivačke ambicije u pogledu tjednika Novosti, potreba da se objasni što bi za ovaj tjednik bile relevantne teme i na koji način bi trebao pisati, ne mogu se drugačije interpretirati nego kao prijetnje slobodi govora. Zanimljivo je i to da Ružić bez imalo razmišljanja kao vjerodostojnu uzima izjavu uprave svog kazališta koja je provela čin cenzure.
'Sramim se što dijelimo istu profesiju'
Režiser Oliver Frljić, potaknut reakcijom glumca Gavelle Siniše Ružića na njegov intervju dan Novostima, odgovorio je otvorenim pismom koje prenosimo u cijelosti
Povodom intervjua koji sam dao tjedniku Novosti s puno zakašnjelog i kvazipravedničkog bijesa oglasio se Gavellin glumac Siniša Ružić. Ovaj odgovor pišem spomenutom, ali i svima onima koje stavovi izneseni u ovom pismu predstavljaju. Ružićeva vehementna reakcija nije se dogodila kada je njegov ravnatelj proveo čin cenzure nad plakatom za predstavu 'Fine mrtve djevojke'. Ružić nije našao za shodno reagirati ni na muk svoje strukovne udruge - Hrvatskog društva dramskih umjetnika - koja se do danas po pitanju cenzure u kazalištu Gavella nije oglasila i istu i onoga koji ju je proveo osudila. Pitanje je zašto Ružić nije bio tako glasan i ostrašćen kad je trebalo osuditi potez svog nadređenog.
Zato jer je njegova reakcija tipična reakcija ove sredine koja svojom etičkom mlohavošću maše na sve strane, ali nikada u pravcu centara političke moći i njihovih eksponenata. Zbog čina cenzure napasti svog nadređenog značilo bi reagirati principijelno i doista se izložiti. Međutim ovaj se glumac odlučio udariti tamo gdje sigurno neće biti posljedica: na samostalni srpski tjednik Novosti i moju malenkost.
U uvodu svog Pisma on piše: 'Eto, časni kolega Oliver Frljić kaže da 'GLUMCI GAVELLE LEGITIMIRAJU CENZURU'. Podlo je na naslovnicu časopisa Novosti, koji ima ciljanu publiku srpske nacionalnosti od barem 50.000 čitatelja (naklada 1000-5000 primjeraka, pod. s interneta), od svih drugih tema važnih i za RH i za Srbe u RH, staviti ovakvu LAŽ.'
Ovdje je savršeno reproducirana dominantna nacionalistička matrica u Hrvatskoj koja bi se mogla sažeti u: 'Srbi, kuš, ili pišite o temama o kojima vam mi dopustimo da pišete.'
Tom svojom reakcijom glumac Ružić se stavio uz bok aktualnom hrvatskom predsjedniku Ivi Josipoviću, koji se također ne tako davno našao u situaciji da određuje što bi i kako tjednik Novosti trebao pisati.
Pod egidom borbe za 'pluralizaciju manjinske scene', Josipović je mjesecima medijski cipelario Milorada Pupovca zbog kritičkih tekstova o njegovoj umiješanosti u aferu ZAMP koji su izlazili u Novostima. I Josipovićeve i Ružićeve uređivačke ambicije u pogledu tjednika Novosti, potreba da se objasni što bi za ovaj tjednik bile relevantne teme i na koji način bi trebao pisati, ne mogu se drugačije interpretirati nego kao prijetnje slobodi govora. Zanimljivo je i to da Ružić bez imalo razmišljanja kao vjerodostojnu uzima izjavu uprave svog kazališta koja je provela čin cenzure.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
NAJNOVIJA VEST! Studio B gasi svetlo?!
Kultna emisija "Još uvek budni sa Ivon" bez najave, skinuta sa programa
Posle četiri i po sezone emitovanja iznenada, potpuno nečujno, kultna emisija Studija B "Još uvek budni sa Ivon" skinuta je s programa gradske televizije, ekskluzivno saznaje Pulsonline.rs!
Posle četiri i po godine svakonoćnog emitovanja, sa pauzama za vikend, kako bio autorka i njen tim, stigli da
se provedu i da nas obaveste šta se dešava u svetu i regionu i šta mi njima možemo da pružimo, ovu autorsku emisiju Ivon Jafali više nećemo gledati. Svi oni koji su se nemestili da prate program za misleće, dobro raspoložene, za one željne "boljeg života", za one koji vole pravu muziku, za nas koji ne stižemo da obiđemo sva dobra mesta, svirke, izložbe, pa čekamo da budemo Budni sa Ivon, mogu da zaborave na ovaj TV provod.
- To je tačno i šokantno. Naročito je šokantno što se stvari dešavaju na pola, kao što je emisija skinuta na pola sezone, sad u sredu. Dobila sam informaciju od čelnih ljudi kuće da nema novca za emitovanje noćnog programa. Volela sam tu emisiju i uložila mnogo jer nije bilo lako navići ljude na taj termin, trebalo je isprogramirati da se život osima dana, dešava i noću. Živela sam tu emisiju, sve ostalo je bilo sporedno. Ali eto, finasijska kriza je učinila svoje. Mislim, tako se to kaže - kaže u izjavi autorka emisije "Još uvek budni sa Ivon:"
Pozvali smo glavnog i odgovornog urednika "Studija B" Aleksandra Timofejeva i pitali ga da li može da nam kaže zašto je emisija skinuta i imali šanse da se vrati. Ali posle kratkog: "Ne možemo, ne možemo, prijatno", čuli smo samo još - prekid veze!
Kultna emisija "Još uvek budni sa Ivon" bez najave, skinuta sa programa
Posle četiri i po sezone emitovanja iznenada, potpuno nečujno, kultna emisija Studija B "Još uvek budni sa Ivon" skinuta je s programa gradske televizije, ekskluzivno saznaje Pulsonline.rs!
Posle četiri i po godine svakonoćnog emitovanja, sa pauzama za vikend, kako bio autorka i njen tim, stigli da
se provedu i da nas obaveste šta se dešava u svetu i regionu i šta mi njima možemo da pružimo, ovu autorsku emisiju Ivon Jafali više nećemo gledati. Svi oni koji su se nemestili da prate program za misleće, dobro raspoložene, za one željne "boljeg života", za one koji vole pravu muziku, za nas koji ne stižemo da obiđemo sva dobra mesta, svirke, izložbe, pa čekamo da budemo Budni sa Ivon, mogu da zaborave na ovaj TV provod.
- To je tačno i šokantno. Naročito je šokantno što se stvari dešavaju na pola, kao što je emisija skinuta na pola sezone, sad u sredu. Dobila sam informaciju od čelnih ljudi kuće da nema novca za emitovanje noćnog programa. Volela sam tu emisiju i uložila mnogo jer nije bilo lako navići ljude na taj termin, trebalo je isprogramirati da se život osima dana, dešava i noću. Živela sam tu emisiju, sve ostalo je bilo sporedno. Ali eto, finasijska kriza je učinila svoje. Mislim, tako se to kaže - kaže u izjavi autorka emisije "Još uvek budni sa Ivon:"
Pozvali smo glavnog i odgovornog urednika "Studija B" Aleksandra Timofejeva i pitali ga da li može da nam kaže zašto je emisija skinuta i imali šanse da se vrati. Ali posle kratkog: "Ne možemo, ne možemo, prijatno", čuli smo samo još - prekid veze!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Večeras uručenje Dobričinog prstena Mikiju Manojloviću
Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo u 2012. godini "Dobričin prsten" biće uručena istaknutom dramskom umetniku Predragu Mikiju Manojloviću večeras na svečanosti u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Dramski umetnik Predrag Miki Manojlović je 28. laureat ovog visokog staleškog i esnafskog priznanja.
U programu svečanog uručenja na Sceni "Ljuba Tadić" učestvovaće brojni domaći i inostrani pozorišni, filmski i muzički stvaraoci.
Među njima su Haris Pašović, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Milan Vlajčić, Ružica Sokić, Jelisaveta Seka Sablić, Jovan Ćirilov, Bogdan Diklić, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Dušan Kovačević, Egon Savin, Jovan Maljoković Bend, Ljiljana Ðurić ...
Nagrada "Dobričin prsten" se sastoji od zlatne kopije prstena velikana srpskog glumišta Dobrice Milutinovića (izrada Zlatare Majdanpek), unikatne oslikane diplome (rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića), kao i objavljivanja monografije posvećene laureatu.
U konkurenciji za nagradu ovoga puta bilo je 15 glumica i glumaca. Žiri je odluku doneo 14. decembra prošle godine, većinom glasova
U žiriju si bili glumci Ružica Sokić, Predrag Ejdus i Vojislav Brajović (prethodni dobitnici Dobričinog prstena) i Dušanka Stojanović Glid, teatrolog Ksenija Šukuljević Marković, reditelj Slavenko Saletović i dramski pisac Igor Bojović. Predsedavao je Predrag Ejdus.
Finansijsku pomoć dodeli nagrade dali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, a podršku organizaciji svečanosti Jugoslovensko dramsko pozorište.
Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo u 2012. godini "Dobričin prsten" biće uručena istaknutom dramskom umetniku Predragu Mikiju Manojloviću večeras na svečanosti u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Dramski umetnik Predrag Miki Manojlović je 28. laureat ovog visokog staleškog i esnafskog priznanja.
U programu svečanog uručenja na Sceni "Ljuba Tadić" učestvovaće brojni domaći i inostrani pozorišni, filmski i muzički stvaraoci.
Među njima su Haris Pašović, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Milan Vlajčić, Ružica Sokić, Jelisaveta Seka Sablić, Jovan Ćirilov, Bogdan Diklić, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Dušan Kovačević, Egon Savin, Jovan Maljoković Bend, Ljiljana Ðurić ...
Nagrada "Dobričin prsten" se sastoji od zlatne kopije prstena velikana srpskog glumišta Dobrice Milutinovića (izrada Zlatare Majdanpek), unikatne oslikane diplome (rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića), kao i objavljivanja monografije posvećene laureatu.
U konkurenciji za nagradu ovoga puta bilo je 15 glumica i glumaca. Žiri je odluku doneo 14. decembra prošle godine, većinom glasova
U žiriju si bili glumci Ružica Sokić, Predrag Ejdus i Vojislav Brajović (prethodni dobitnici Dobričinog prstena) i Dušanka Stojanović Glid, teatrolog Ksenija Šukuljević Marković, reditelj Slavenko Saletović i dramski pisac Igor Bojović. Predsedavao je Predrag Ejdus.
Finansijsku pomoć dodeli nagrade dali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, a podršku organizaciji svečanosti Jugoslovensko dramsko pozorište.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
SVETSKI DAN POZORIŠTA, 27. mart 2013.
Autor poruke: Dario Fo
(World Organization for the Performing Arts)
U Milanu, 29. januara 2013.
Nekada davno, vlast je svoju netrpeljivost prema glumcima rešavala tako što bi ih proterala iz zemlje. Glumci i ansambli danas, nošeni krizom, imaju poteškoće da pronađu pozorišni prostor i publiku. Vlastodršcima, dakle, nije više problem da kontrolišu one koji se izražavaju kroz ironiju i sarkazam, budući da glumci nemaju ni prostor za igru, ni publiku kojoj bi se obraćali. Nasuprot tome, u renesansnoj Italiji moćnici su morali i te kako da se potrude da zauzdaju glumce-komedijante koji su uživali veliku popularnost brojne publike. Poznato je da se veliki pogrom komedije del arte dogodio u veku protivreformacije koja je naredila ukidanje svih pozorišnih prostora, posebno u Rimu, gde su glumci optuživani za vređanje Svetoga grada. Papa Inoćentije XII, pod snažnim pritiskom najreakcionarnijeg dela građanstva i najviših predstavnika sveštenstva, naredio je 1697. ukidanje Tordinona pozorišta, koje je, po mišljenju moralista, postavilo najveći broj opscenih predstava.
U vreme protivreformacije, kardinal Karlo Boromeo, koji je delovao na severu Italije, posvetio se iskupljenju „milanske dece“, načinivši jasnu razliku između umetnosti, kao najveće snage duhovnog uzdizanja, i pozorišta, kao manifestacije taštine i profanosti. U pismu koje upućuje svojim sunarodnicima – navodim ga po sećanju – izrazio se manje-više ovako: „U nastojanju da iskorenimo kukolj, mi smo se, poslavši na lomaču dela bestidnog sadržaja, pobrinuli da ga iskorenimo i iz ljudskog sećanja, te da, zajedno sa njim, prognamo i one koji su ta dela stvarali. Međutim, dok smo mi spavali, đavo je očigledno lukavo delao. Jer, koliko se više usađuje u dušu ono što oči vide od onoga što se može pročitati u takvim knjigama! Koliko glasno izgovorena reč, praćena odgovarajućim gestom, više ranjava umove mladića i devojaka od mrtvog slova na papiru! Zato iz naših gradova moramo hitno da proteramo komedijante, kao što to činimo sa nepoželjnim dušama.“
Stoga, jedino rešenje za krizu jeste nada da će se protiv nas, a pre svega protiv mladih koji žele da prigrle umetnost pozorišta, organizovati velika hajka: i da će jedan novi naraštaj glumaca, iz ovako nametnutih okolnosti, izvući nezamislivu dobrobit za jedno novo pozorište.
*** Dario FO (24. mart 1926, Sanđano, Italija) je dramski pisac, reditelj, glumac i satiričar. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1997. Njegov dramski rad koristi metode renesansne komedije del arte, popularne među radničkom klasom. Delo Darija Foa obeleženo je kritikom organizovanog kriminala, političke korupcije, političkih ubistava, većine doktrina katoličke crkve i sukoba na Bliskom istoku. Autor je oko sedamdeset drama, od kojih su najpoznatije "Nećemo platiti! Nećemo platiti!" i "Slučajna smrt jednog anarhiste". ***
Autor poruke: Dario Fo
(World Organization for the Performing Arts)
U Milanu, 29. januara 2013.
Nekada davno, vlast je svoju netrpeljivost prema glumcima rešavala tako što bi ih proterala iz zemlje. Glumci i ansambli danas, nošeni krizom, imaju poteškoće da pronađu pozorišni prostor i publiku. Vlastodršcima, dakle, nije više problem da kontrolišu one koji se izražavaju kroz ironiju i sarkazam, budući da glumci nemaju ni prostor za igru, ni publiku kojoj bi se obraćali. Nasuprot tome, u renesansnoj Italiji moćnici su morali i te kako da se potrude da zauzdaju glumce-komedijante koji su uživali veliku popularnost brojne publike. Poznato je da se veliki pogrom komedije del arte dogodio u veku protivreformacije koja je naredila ukidanje svih pozorišnih prostora, posebno u Rimu, gde su glumci optuživani za vređanje Svetoga grada. Papa Inoćentije XII, pod snažnim pritiskom najreakcionarnijeg dela građanstva i najviših predstavnika sveštenstva, naredio je 1697. ukidanje Tordinona pozorišta, koje je, po mišljenju moralista, postavilo najveći broj opscenih predstava.
U vreme protivreformacije, kardinal Karlo Boromeo, koji je delovao na severu Italije, posvetio se iskupljenju „milanske dece“, načinivši jasnu razliku između umetnosti, kao najveće snage duhovnog uzdizanja, i pozorišta, kao manifestacije taštine i profanosti. U pismu koje upućuje svojim sunarodnicima – navodim ga po sećanju – izrazio se manje-više ovako: „U nastojanju da iskorenimo kukolj, mi smo se, poslavši na lomaču dela bestidnog sadržaja, pobrinuli da ga iskorenimo i iz ljudskog sećanja, te da, zajedno sa njim, prognamo i one koji su ta dela stvarali. Međutim, dok smo mi spavali, đavo je očigledno lukavo delao. Jer, koliko se više usađuje u dušu ono što oči vide od onoga što se može pročitati u takvim knjigama! Koliko glasno izgovorena reč, praćena odgovarajućim gestom, više ranjava umove mladića i devojaka od mrtvog slova na papiru! Zato iz naših gradova moramo hitno da proteramo komedijante, kao što to činimo sa nepoželjnim dušama.“
Stoga, jedino rešenje za krizu jeste nada da će se protiv nas, a pre svega protiv mladih koji žele da prigrle umetnost pozorišta, organizovati velika hajka: i da će jedan novi naraštaj glumaca, iz ovako nametnutih okolnosti, izvući nezamislivu dobrobit za jedno novo pozorište.
*** Dario FO (24. mart 1926, Sanđano, Italija) je dramski pisac, reditelj, glumac i satiričar. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1997. Njegov dramski rad koristi metode renesansne komedije del arte, popularne među radničkom klasom. Delo Darija Foa obeleženo je kritikom organizovanog kriminala, političke korupcije, političkih ubistava, većine doktrina katoličke crkve i sukoba na Bliskom istoku. Autor je oko sedamdeset drama, od kojih su najpoznatije "Nećemo platiti! Nećemo platiti!" i "Slučajna smrt jednog anarhiste". ***
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
KULTURA - NUŽNO ZLO!
Ovo je dopis koji će potpisati direktori pozorišta u Beogradu, a kome će podršku dati i direktori pozorišta iz cele Srbije. Oni bi trebalo da izraze slaganja i podrške pošalju mejlom, kao i da prisustvuju konferenciji za medije koja će se održati u JDP-u u petak u 12 sati.
Cilj ove akcije je da se pozorišta izuzmu od priimene ZJN u delu programskih troškova (troškovi vezani za opremu predstave i ugovore sa autorima, interpretatorima i drugim saradnicima).
Bilo bi dobro da se i umetnička udruženja, i to ne samo Udruženje dramskih umetnika, priključe ovom udruženom poduhvatu protiv ideje Zakona o javnim nabavkama da se njihov umetnički rad tretira kao pružanje usluga, a ne kao umetničko stvaralaštvo i originalna duhovna tvorevina autora
Snežana Zubić,
sekretar Beogradskog dramskog pozorišta
Предмет: Иницијатива за изузимање програмских активности позоришта из примене Закона о јавним набавкама
Поштовани господине Дачићу,
Обраћамо Вам се молбом да размотрите околности које ћемо навести у овом писму, а које доводе у питање и саму могућност обављања основне делатности због које постоје позоришта. Молимо Вас да нам помогнете да у оквиру законских могућности буду изузете програмске активности позоришних институција из примене новог Закона о јавним набавкама.
Позоришни живот Републике Србије, а самим тим и један од најрепрезентативнијих сегмената домаћег савременог стваралаштва, озбиљно је угрожен новим Законом о јавним набавкама. Поменути закон није уважио елементарне чињенице на којима се темељи пракса позоришног рада свуда у свету, те овдашњим театрима налаже, између осталог, и спровођење јавних набавки у случају ангажовања уметничких стваралаца (писаца, редитеља, глумаца, оперских певача, композитора, сценографа..).
Спровођење јавних набавки је у наведеним случајевима у директној супротности са логиком уметничког, креативног рада, а и неспојиво је са елементарним разлозима због којих позориште постоји.
Стварање позоришних представа (позоришна продукција) одвија се на темељу претходно утврђене и од стране Управног одбора верификоване репертоарске политике, а на основу конкретног репертоарског плана који Управни одбори установе усвајају сваке сезоне.
Затим, поменути закон од наших позоришта захтева планирање набавке материјала за опрему представа и то у часу када театарске управе или немају средства или не знају са коликим финансијским средствима располажу.
Посебан проблем је и што поменута процедура намеће потребу ангажовања додатног броја административних извршилаца, што додатно оптерећује буџет.
Програм реализације позоришних представа се усваја почетком сваке године и то када се утврде основни оквири расположивих средстава у буџету. (Наглашавамо да у пракси то значи да је реч само о оквирима расположивих средстава, која често, због недостатка средстава, бивају редукована, те се усвојени план и програм рада на реализацији представа врло често не спроведе у потпуности или уопште, услед недостатка финансијских средстава предвиђених у буџету).
Напомињемо, такође, да као посредни корисници буџетских средстава, самим одобрењем плана од стране Оснивача, у овом степену већ пролазимо контролну степеницу. На тај начин је фактички утврђена оправданост и обим трошења средстава, а нас позиционира као „подизвођаче“, па ћемо овим речником покушати да прикажемо апсурдност буквалне примене ЗЈН на позоришне институције.
- У делу програмских активности везаних за припрему представа врше се набавке добара (материјала за израду сценографије, костимографије за опрему представа и сл.) и услуга (ауторско ангажовање редитеља, глумаца, сценографа, костимографа, као и остале ауторске услуге у циљу припреме представе, затим маркетиншке услуге, израда пропагандног материјала и оглашавање у циљу рекламирања делатности позоришта и сл.). Све ово радимо управо због даље продаје и пласмана производа - ПРЕДСТАВЕ на тржишту.
То је основни постулат оправданости чињенице да на позоришта не треба примењивати ЗЈН, јер све што се набавља за продукцију је заправо „репроматеријал“ који се уграђује у основни производ и који се даље продаје на тржишту, а то је ПРЕДСТАВА.
Подсећамо да је чланом 7, тачка 6 ЗЈН предвиђено да се одредбе ЗЈН не примењују на набавке добара и услуга које наручилац обавља ради даље продаје (прераде и продаје), као и ради пружања услуга или извођења радова на тржишту.
- следећи аргумент за изузимање позоришних установа из режима ЗЈН односи се на специфичност поступка избора фирми од којих се набавља потребан материјал или наручују потребне услуге.
Приликом израде сценографија и костима, у позоришту се врло често ангажују специјализоване фирме које реализују ауторске замисли, или које једине на тржишту продају и дистрибуирају одређени производ.
Овде се ради о уметничким специфичностима које су одређене ауторовим замислима и логиком уметничког дела, па је зато несврсисходно спроводити поступак јавне набавке, јер су за производњу одређених материјала или примену извесних технологија код нас специјализоване једва једна до две фирме (нпр: степ ципеле). Аутор, тј. сценограф или костимограф, одређују прихватљивост избора на основу своје ауторске замисли.
- У поступку израде сценографије и костимографије временски фактор је још један разлог због којег позоришта треба изузети из режима ЗЈН. Технички је врло тешко, понекад и немогуће, благовремено спровести поступак јавне набавке пошто за комплетну израду сценографије и костима за представу позориште има између месец, највише два месеца. Сценографије и костиме, као уметничка ауторска дела, није могуће планирати унапред на годишњем нивоу јер логика и пракса настанка позоришне представе налаже да сценограф и костимограф буду ангажовани тек пошто буде утврђено ко ће режирати представу. Тек пошто редитељ осмисли концепт и одреди чланове свог уметничког тима (сценографа, костимографа...) настају сценографске и костимографске ауторске скице чиме бива одређен обим и врста посла. У току рада на представи, такође из уметничких разлога, настају уобичајене значајне измене везане за изглед и карактер сценографије или костима. Позориште је, наиме, уметност а не индустријска производња.
Све ово говори у прилог чињеници да набавка добара и услуга за потребе реализације представе, коју Наручилац продаје даље трећим лицима, не би требало да спада у оквире-процедуре за спровођење јавних набавки по ЗЈН.
Из свих тих разлога израда сценографије, а исто тако и костимографије је само материјализација ауторске замисли, те је објективно немогуће уврстити је у поступак јавних набавки.
Исти принцип треба да важи и у сфери тзв. ауторских услуга - кад Позоришта ангажују одређена лица по основу ауторских уговора за пружање одређених услуга (нпр. редитељских, глумачких), а у циљу настанка коначног производа-представе, која се затим у оквиру свог репертоарског живота продаје на тржишту, односно нуди на процену стручној јавности.
Једна од основних претпоставки сваке театарске куће је да на репертоару има представе које ће задовољити критеријуме врхунских уметничких домета, јер само на основу такве амбиције може да изађе у сусрет очекивањима публике и стручне јавности.
Отуда избор редитеља који ће режирати будућу представу зависи од претходно донете одлуке које драмско дело ће бити постављено на сцену. Није, наиме, сваки редитељ вољан или уметнички спреман да режира дело било ког писца.
Сваки редитељ, међутим, има своју специфичну редитељску, уметничку концепцију, а од ње, даље, зависи избор осталих аутора, сарадника који су део његовог уметничког тима. Уметнички резултати представе зависе од суштинског разумевања редитеља са његовим сарадницима. Уколико тог разумевања нема, резултат сложеног процеса рада на представи есенцијално је угрожен и најчешће је – негативан.
Неретко се догађа да је за поједине улоге неопходно ангажовање гостујућег уметника – глумца, јер такав тип глумца напросто немамо у нашим ансамблима.
Дакле, поступак избора драмских писаца, редитеља, сценографа, костимографа, композитора, па и глумаца, или оперских певача и балетских солиста, по природи и логици посла који се обавља у позоришту није подложан поступку јавних набавки, јер циљ рада у театру није могуће процењивати финансијским параметрима, већ се он одмерава уметничким критеријумима.
Основни критеријум за утврђивање програма је задовољење врхунских уметничких домета, јер само на основу такве претпоставке може се направити програм који ће задовољити интерес и очекивања публике и стручне јавности, а самим тим ће и репрезентовати културу и позоришни живот града, регије и државе.
Дa ли je циљ oвoг зaкoнa кoнтрoлa пoтрoшњe буџeтских срeдстaвa, пoвeћaњe eфикaснoсти рaдa пoзoриштa или урушaвaњe умeтничких и крeaтивних кaпaцитeтa нaшeг тeaтaрскoг живoтa, oднoснo вишeструкo пoвeћaњe брoja зaпoслeних aдминистрaтивних рaдникa у институциjaмa културe и умeтнoсти?
Увaжaвaјући пoтрeбу држaвe дa кoнтрoлишe пoтрoшњу буџeтских срeдстaвa, мoрaмo дa кoнстaтуjeмo дa прoцeдурa прeдвиђeнa aктуeлним Зaкoнoм o jaвним нaбaвкaмa прeти дa у пoтпунoсти дeзaвуишe свe нaпoрe нaших тeaтaрских умeтникa дa спaсу oд прoпaдaњa дeлaтнoст кoja рeпрeзeнтуje нaциoнaлну културу.
Поштовани господине Дачићу, увeрeни дa су министaрствa, кao и кoмплeтнa Влaдa, сeрвис грaђaнa, тe дa je њихoв зaдaтaк дa вoдe рaчунa o интeрeсимa грaђaнa, a сaмим тим и дa увaжe прaвo нa слoбoду умeтничкoг изрaжaвaњa и aфирмaциjу нaциoнaлних културних врeднoсти, зaхтeвaмo дa се програмске активности позоришта, али и осталих установа културе изузму из примене Закона о јавним набавкама.
С поштовањем,
За Позоришта
У Београду, 27. марта 2013. године
Достављено:
Министарству финансија и привреде
Управи за јавне набавке
Министарству културе, информисања и информатичког друштва
Секретаријату за културу Града Београда
Секретаријату за културу и информисање Владе А. П. Војводине
2Свиђа ми се · · Подели
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Vesti
Da li je Šekspir zaista bio Bard
22 vodećih svetskih šekspirologa udružila se kako bi napisali knjigu koja bi trebalo da bude konačni dokaz da je Bard zaista bio autor svojih komada. Od 1850-ih, 77 drugih ljudi navedeno je da su autori Šekspirovih komada od Frensisa Bejkona do Kristofera Marloua i kraljice Elizabete prve
Grupa akademika mišljenja je da se kampanja protiv Šekspira do te mere intenzivirala zbog čega su bili prinuđeni da istupe u njegovu odbranu.
Troje istaknutih stručnjaka za Bejkona, Edvarda de Vera (17. erla od Oksforda) i Marloa neki su od autora koji su u svojim esejima pokazali zašto je jedino Šekspir mogao da napiše svoje komade.
Knjiga "Shakespeare Beyond Doubt" (Šekspir bez sumnje) u izdanju Kembridž universiti presa u knjižare stiže 18. aprila uoči proslave Šekspirovog rođendana na Stratfordu na Avonu 20. i 21. aprila.
Publikacija će, kaže izdavač, biti prijemčiva i za stručnjake ali i za obične čitaoce.
Jedan od urednika knjige Pol Edmondson rekao je "Observeru" da su šekspirolozi do nedavno držali glave u pesku u nadi da će se situacija smiriti ali da su postali uznemireni izveštajima da univerziteti sa obe strane Atlantika (Brunel u Londonu i Konkordija u Portlandu) dovode u pitanje autorstvo Šekspira.
"Brunel ima magistarske studije na temu Šekspirovog autorstva i studenti mogu da napišu disertaciju o tome žasto misle da je erl od Oksforda na primer autor Šekspirovih komada. To je potpuno ludilo", rekao je Edmondson.
On je podsetio i da na internetu postoji onlajn "deklaracija osnovane sumnje" koju su potpisali i poznati glumci poput ser Dereka Džekobija, Marka Rajlensa i Majkla Jorka kojom se izražava sumnja u Šekspirov talenat.
Holivud se takođe uključio u debatu filmom "Anonimus" u kome je Šekspir prikazan kao neartikulisani prostak a erl od Oksforda kao prikriveni autor njegovih dela.
Edmondson kaže da će nova knjiga pružiti i tekstualne i biografske dokaze o Šekspirovom radu i dokaze zbog čega Marlou, erl od Oskforda i drugi nisu mogli da budu autori komada i pesama.
Iako mnogi ne veruju da će sumnje u Šekspirovu autentičnost nestati, većina se slaže da će delo poslužiti kao dobar kontraargument kada se pojavi novi film ili knjiga koji će osporavati njegova autorska prava.
22 vodećih svetskih šekspirologa udružila se kako bi napisali knjigu koja bi trebalo da bude konačni dokaz da je Bard zaista bio autor svojih komada. Od 1850-ih, 77 drugih ljudi navedeno je da su autori Šekspirovih komada od Frensisa Bejkona do Kristofera Marloua i kraljice Elizabete prve
Grupa akademika mišljenja je da se kampanja protiv Šekspira do te mere intenzivirala zbog čega su bili prinuđeni da istupe u njegovu odbranu.
Troje istaknutih stručnjaka za Bejkona, Edvarda de Vera (17. erla od Oksforda) i Marloa neki su od autora koji su u svojim esejima pokazali zašto je jedino Šekspir mogao da napiše svoje komade.
Knjiga "Shakespeare Beyond Doubt" (Šekspir bez sumnje) u izdanju Kembridž universiti presa u knjižare stiže 18. aprila uoči proslave Šekspirovog rođendana na Stratfordu na Avonu 20. i 21. aprila.
Publikacija će, kaže izdavač, biti prijemčiva i za stručnjake ali i za obične čitaoce.
Jedan od urednika knjige Pol Edmondson rekao je "Observeru" da su šekspirolozi do nedavno držali glave u pesku u nadi da će se situacija smiriti ali da su postali uznemireni izveštajima da univerziteti sa obe strane Atlantika (Brunel u Londonu i Konkordija u Portlandu) dovode u pitanje autorstvo Šekspira.
"Brunel ima magistarske studije na temu Šekspirovog autorstva i studenti mogu da napišu disertaciju o tome žasto misle da je erl od Oksforda na primer autor Šekspirovih komada. To je potpuno ludilo", rekao je Edmondson.
On je podsetio i da na internetu postoji onlajn "deklaracija osnovane sumnje" koju su potpisali i poznati glumci poput ser Dereka Džekobija, Marka Rajlensa i Majkla Jorka kojom se izražava sumnja u Šekspirov talenat.
Holivud se takođe uključio u debatu filmom "Anonimus" u kome je Šekspir prikazan kao neartikulisani prostak a erl od Oksforda kao prikriveni autor njegovih dela.
Edmondson kaže da će nova knjiga pružiti i tekstualne i biografske dokaze o Šekspirovom radu i dokaze zbog čega Marlou, erl od Oskforda i drugi nisu mogli da budu autori komada i pesama.
Iako mnogi ne veruju da će sumnje u Šekspirovu autentičnost nestati, većina se slaže da će delo poslužiti kao dobar kontraargument kada se pojavi novi film ili knjiga koji će osporavati njegova autorska prava.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Ako nema para, ako su neki drugi prioriteti, onda čemu - ministar kulture? Uštedite, pa ukinite ministarstvo kulture.Kulturna javnost da bude realna
BEOGRAD, 20. juna 2013. (Beta) - Ministar kulture Bratislav Petković izjavio je u četvrtak da kao reditelj i dramski pisac podržava zahteve Organizacionog odbora "Protesta za kulturu" najavljenog zbog lošeg odnosa države prema umetnicima.
Medjutim, kao ministar, on je na konferenciji za novinare apelovao na kulturnu javnost da bude realna jer, kako je kazao, novca nema.
Taj jednočasovni protest održaće se u subotu od 18 časova u centru Beograda, Novog Sada i Niša, a izmedju ostalog zahteva se hitno definisanje kulturne politike i strategije razvoja kulture i iznalaženje načina za adekvatnije finansiranje kulture i umetnosti.
Petković je u četvrtak na konferenciji za novinare upitao zašto ustanove kulture iz Beograda ne traže i od gradonačelnika novac i naveo da Grad nije dao ni dinara za te ustanove.
On je istakao i da je prioritet Vlade Srbije borba protiv kriminala i dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, ali da to ne znači da je kultura nebitna.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Kultura – samo ako služi politici
Za kulturu u Srbiji ima novca – samo ukoliko zadovoljava partijske potrebe, kažu umetnici sa kojima je razgovarao Dojče vele. Aktuelna vlast nastavlja decenijsko urušavanje kulture koje rezultira duhovnim siromaštvom.
Umetnici i radnici u kulturi u subotu su u Beogradu organizovali protest pod nazivom „Stop uništavanju kulture“, koji bi trebalo da skrene pažnju na „ubijanje kulture u Srbiji“. Protest ukazuje na činjenicu da je za kulturu predviđeno svega 0,62 procenata državnog budžeta, i da je takav odnos vlasti prema kulturi dobar način da se ona totalno uništi. Brojne značajne manifestacije su tako oštećene najnovijom raspodelom sredstava; pozorišni festival Bitef je dobio upola manje novca nego prošle godine, Jugoslovensko dramsko pozorište i Zvezdara teatar novac koji je dovoljan za po jednu predstavu, malo novca je dobio jazz festival u Nišu Nišvil, a Novosadski jazz festival, kao i beogradski likovni Oktobarski salon nisu dobili ni dinara!
Car Konstantin i Niš
Proteklih dvadesetak godina smo bili svedoci da je kultura potrebna samo ukoliko služi politici, objašnjava za DW književnik Filip David. „Para za kulturu, za pozorišne predstave, za izdavačku delatnost, za snimanje filmova, ima ukoliko su oni u službi ideologije ili političkih zahteva. Onda se nađu pare. Ako toga nema, ako su partije postale same sebi dovoljne, onda kultura ide na začelje, iako se zaboravlja da država bez kulture nije samo država koja je ekonomski siromašna nego je i duhovno siromašna.“
Često se kaže da siromašne države, kao i siromašne porodice, malo ulažu u kulturu jer nemaju dovoljno novca. Međutim, Filip David upozorava da je aktuelna vlast potrošila oko 4 miliona evra na proslavu godišnjice Milanskog edikta: „To su pare bačene u vetar zato što je nekome palo na pamet da će to valjda doprineti poboljšanju ugleda Srbije u svetu. I to na jednoj stvari koja je faktički izmišljena, niti je car Konstantin bio vladar u Srbiji, niti ima ikakve veze sa Srbijom osim što se rodio u Nišu. Taj Milanski edikt niko u svetu ne proslavlja poput nas, a mi sve to radimo sa lažnim uverenjem, što je ideološko-politička stvar, da se tako popravlja imidž Srbije u svetu“, dodaje David.
Pozorište u tajkunskom okruženju
Većina pozorišnih kuća je na državnom ili gradskom budžetu, i za njih se sve teže nalazi novac. Srbija ima skupi, nemački model finansiranja pozorišta, kaže za DW dramski pisac Nenad Prokić. Međutim, iako bi voleo da tako ostane, Prokić upozorava da je po ekonomskoj snazi Srbija daleko od Nemačke i da će morati da traži druga rešenja za finansiranje teatra. „Drugi sistem je anglosaksonski, koji će verovatno da zaživi u ovom novom tajkunskom okruženju u Srbiji. Osnovaćeš neko preduzeće ako hoćeš da napraviš pozorišnu predstavu, kao što već moraš da osnuješ preduzeće ako hoćeš da napraviš film. Moraš da nađeš pare, onda odeš i iznajmiš Jugoslovensko dramsko pozorište, i na taj način će se raditi predstave; pa ćeš ili da zaradiš ili izgubiš pare, ali ćeš to da radiš o svom trošku“, kaže Prokić.
Ukoliko se to dogodi, onda bi trebalo ukinuti Ministarstvo kulture, jer nam nije potrebno ministarstvo koje postoji da bi krečilo crkve, ili pravilo kriptokomunističke proslave kao što je ona povodom Milanskog edikta u Nišu, kaže Prokić. Dodatni problem je što te nove realnosti nisu svesni ljudi u srpskim pozorištima. „Nedavno sam bio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212 i tamo je katastrofa. To su kuće koje visoko nose barjak naše kulture i koje zaslužuju orden za ono što su uradile u prošlosti. Ali, ljudi tamo sede i čekaju da se Tito digne iz groba, i da počne da plaća sva ta pozorišta i sve te filmove. To se dogoditi neće.“
Glumac Gordan Kičić za DW ocenjuje kako je sve što se sada dešava plod decenijskog urušavanja kulture. „Novac svakako jeste problem, ali mislim da društvo takođe radi protiv kulture“, kaže Kičić i kao primer navodi da nastavnici, umesto u pozorište, decu iz osnovnih škola organizovano vode u diskoteke i noćne klubove: „Trebalo bi da postoji neka akcija da se podigne svest mladih ljudi da nije ništa strašno otići u pozorište, ili pogledati neku baletsku predstavu. Ništa im se neće desiti, zaista ništa, čak će se možda i zabaviti“, kaže Kičić.
Pisci bez honorara
Dubina krize kulture je vidljiva i u književnosti i izdavaštvu. Tržište je prepušteno privatnim izdavačima, koji se po prirodi stvari bave komercijalnim naslovima, kaže Filip David. Ako govorim iz ugla pisaca, mogu da kažem da u Srbiji nema honorara za pisce i njihove knjige, ističe David: „Vi ste pisac prve kategorije ukoliko ne plaćate da vam se objavi knjiga. A da živite od pisanja – o tome nema govora. Doduše, nikada nisu svi mogli živeti od pisanja, jedan broj pisaca je od toga živeo, ali danas ste vrhunski pisac ako sami ne plaćate da vam se objavi knjiga već to ide na teret izdavača.“
Aktuelni ministar kulture Bratislav Petković je istakao da protesti nisu rešenje, da su zahtevi umetničkih udruženja nerealni, i da je protest trebalo da se desi mnogo ranije, jer je urušavanje kulture počelo pre više od jedne decenije.
Za kulturu u Srbiji ima novca – samo ukoliko zadovoljava partijske potrebe, kažu umetnici sa kojima je razgovarao Dojče vele. Aktuelna vlast nastavlja decenijsko urušavanje kulture koje rezultira duhovnim siromaštvom.
Umetnici i radnici u kulturi u subotu su u Beogradu organizovali protest pod nazivom „Stop uništavanju kulture“, koji bi trebalo da skrene pažnju na „ubijanje kulture u Srbiji“. Protest ukazuje na činjenicu da je za kulturu predviđeno svega 0,62 procenata državnog budžeta, i da je takav odnos vlasti prema kulturi dobar način da se ona totalno uništi. Brojne značajne manifestacije su tako oštećene najnovijom raspodelom sredstava; pozorišni festival Bitef je dobio upola manje novca nego prošle godine, Jugoslovensko dramsko pozorište i Zvezdara teatar novac koji je dovoljan za po jednu predstavu, malo novca je dobio jazz festival u Nišu Nišvil, a Novosadski jazz festival, kao i beogradski likovni Oktobarski salon nisu dobili ni dinara!
Car Konstantin i Niš
Proteklih dvadesetak godina smo bili svedoci da je kultura potrebna samo ukoliko služi politici, objašnjava za DW književnik Filip David. „Para za kulturu, za pozorišne predstave, za izdavačku delatnost, za snimanje filmova, ima ukoliko su oni u službi ideologije ili političkih zahteva. Onda se nađu pare. Ako toga nema, ako su partije postale same sebi dovoljne, onda kultura ide na začelje, iako se zaboravlja da država bez kulture nije samo država koja je ekonomski siromašna nego je i duhovno siromašna.“
Često se kaže da siromašne države, kao i siromašne porodice, malo ulažu u kulturu jer nemaju dovoljno novca. Međutim, Filip David upozorava da je aktuelna vlast potrošila oko 4 miliona evra na proslavu godišnjice Milanskog edikta: „To su pare bačene u vetar zato što je nekome palo na pamet da će to valjda doprineti poboljšanju ugleda Srbije u svetu. I to na jednoj stvari koja je faktički izmišljena, niti je car Konstantin bio vladar u Srbiji, niti ima ikakve veze sa Srbijom osim što se rodio u Nišu. Taj Milanski edikt niko u svetu ne proslavlja poput nas, a mi sve to radimo sa lažnim uverenjem, što je ideološko-politička stvar, da se tako popravlja imidž Srbije u svetu“, dodaje David.
Pozorište u tajkunskom okruženju
Većina pozorišnih kuća je na državnom ili gradskom budžetu, i za njih se sve teže nalazi novac. Srbija ima skupi, nemački model finansiranja pozorišta, kaže za DW dramski pisac Nenad Prokić. Međutim, iako bi voleo da tako ostane, Prokić upozorava da je po ekonomskoj snazi Srbija daleko od Nemačke i da će morati da traži druga rešenja za finansiranje teatra. „Drugi sistem je anglosaksonski, koji će verovatno da zaživi u ovom novom tajkunskom okruženju u Srbiji. Osnovaćeš neko preduzeće ako hoćeš da napraviš pozorišnu predstavu, kao što već moraš da osnuješ preduzeće ako hoćeš da napraviš film. Moraš da nađeš pare, onda odeš i iznajmiš Jugoslovensko dramsko pozorište, i na taj način će se raditi predstave; pa ćeš ili da zaradiš ili izgubiš pare, ali ćeš to da radiš o svom trošku“, kaže Prokić.
Ukoliko se to dogodi, onda bi trebalo ukinuti Ministarstvo kulture, jer nam nije potrebno ministarstvo koje postoji da bi krečilo crkve, ili pravilo kriptokomunističke proslave kao što je ona povodom Milanskog edikta u Nišu, kaže Prokić. Dodatni problem je što te nove realnosti nisu svesni ljudi u srpskim pozorištima. „Nedavno sam bio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212 i tamo je katastrofa. To su kuće koje visoko nose barjak naše kulture i koje zaslužuju orden za ono što su uradile u prošlosti. Ali, ljudi tamo sede i čekaju da se Tito digne iz groba, i da počne da plaća sva ta pozorišta i sve te filmove. To se dogoditi neće.“
Glumac Gordan Kičić za DW ocenjuje kako je sve što se sada dešava plod decenijskog urušavanja kulture. „Novac svakako jeste problem, ali mislim da društvo takođe radi protiv kulture“, kaže Kičić i kao primer navodi da nastavnici, umesto u pozorište, decu iz osnovnih škola organizovano vode u diskoteke i noćne klubove: „Trebalo bi da postoji neka akcija da se podigne svest mladih ljudi da nije ništa strašno otići u pozorište, ili pogledati neku baletsku predstavu. Ništa im se neće desiti, zaista ništa, čak će se možda i zabaviti“, kaže Kičić.
Pisci bez honorara
Dubina krize kulture je vidljiva i u književnosti i izdavaštvu. Tržište je prepušteno privatnim izdavačima, koji se po prirodi stvari bave komercijalnim naslovima, kaže Filip David. Ako govorim iz ugla pisaca, mogu da kažem da u Srbiji nema honorara za pisce i njihove knjige, ističe David: „Vi ste pisac prve kategorije ukoliko ne plaćate da vam se objavi knjiga. A da živite od pisanja – o tome nema govora. Doduše, nikada nisu svi mogli živeti od pisanja, jedan broj pisaca je od toga živeo, ali danas ste vrhunski pisac ako sami ne plaćate da vam se objavi knjiga već to ide na teret izdavača.“
Aktuelni ministar kulture Bratislav Petković je istakao da protesti nisu rešenje, da su zahtevi umetničkih udruženja nerealni, i da je protest trebalo da se desi mnogo ranije, jer je urušavanje kulture počelo pre više od jedne decenije.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Direktora Doma omladine ne interesuju mladi slikari: Verovatno zato što smo preskočili njegovu stranku
Ovo je samo nastavak sistematskog urušavanja kulture u Srbiji. Jasna poruka političkih mešetara da im nije stalo do talentovanih umetnika - slažu se Milica Lazarević, Marko Tubić i Mladen Vračarević, nagrađeni umetnici na konkursu Niš art fondacije, u komentaru povodom odbijanja rukovodstva beogradskog Doma omladine da prihvati mobilnu galeriju kao donaciju NAF-a.
Nagrađena dela troje umetnika bila bi izložena u centru Beograda da novi direktor Doma omladine Marko Stojanović nije procenio da vredna donacija Niš art fondacije nije potrebna njegovoj ustanovi kulture i da ne može da garantuje bezbednost publike i artefakata.
- Ovakav ignorantski odnos vlasti prema kulturi i umetničkom stvaralaštvu je nedopustiv. Verujem da je taj novi direktor Doma omladine uvređen što je Niš art fondacija preskočila njegovu stranku u dogovoru oko donacije. To je u Srbiji jeres. Naš interes da nam dela budu izložena u centru Beograda i interesi poštovalaca umetnosti da vide stvaralaštvo nove generacije umetnika apsolutno ne dotiču ljude koji odlučuju o svemu u ovoj zemlji - kaže za “Blic” Mladen Vračarić iz Novog Sada, koji je dobio treću nagradu na konkursu Niš art fondacije.
Njegove stavove deli Milica Lazarević iz Prokuplja, čiji je rad zavredio drugu nagradu na konkursu Niš art fondacije. Ona smatra da institucije koje se bave kulturom moraju da budu otvorene i u službi poreskih obveznika čiji novac troše, a ne da učestvuju u političkim nagodbama.
- Kada direktor institucije kulture odbije mobilnu galeriju kao vrednu donaciju, tada nema dileme da strategija kulturne politike u Srbiji ne postoji. Kod nas je očekivano kada neko uradi lošu stvar, dok je svaka akcija za dobrobit društva presedan. Razmena ideja između stvaralaca i publike nije rđava stvar i ne verujem da je neko odlučio da odbaci mogućnost da organizuje vredan kulturni događaj. Svesna sam da vlast kultura ne zanima u ovom momentu, ali moraju da znaju da se naše društvo neće modernizovati ako se zatvaraju galerije i otkazuju izložbe - kazala je Milica Lazarević
Rad Beograđanina Marka Tubića dobio je treću nagradu Niš art fondacije i njegova očekivanja da će sa sugrađanima podeliti svoj talenat i umeće izjalovila su se posle odluke direktora Doma omladine. On ističe da su talentovani ljudi primorani da idu iz Srbije jer ne mogu da trpe opstrukciju različitih administracija.
- Umesto da nam pomognu da u ovo teško vreme predstavimo svoje umetničko stvaralaštvo, oni odbijaju donacije. Nije slučajno to što ljudi idu iz Srbije. Kako drugačije da se odredite prema takvim porukama ljudi čiji je posao da afirmišu kulturu i umetničko stvaralaštvo.
Ovo je samo nastavak sistematskog urušavanja kulture u Srbiji. Jasna poruka političkih mešetara da im nije stalo do talentovanih umetnika - slažu se Milica Lazarević, Marko Tubić i Mladen Vračarević, nagrađeni umetnici na konkursu Niš art fondacije, u komentaru povodom odbijanja rukovodstva beogradskog Doma omladine da prihvati mobilnu galeriju kao donaciju NAF-a.
Nagrađena dela troje umetnika bila bi izložena u centru Beograda da novi direktor Doma omladine Marko Stojanović nije procenio da vredna donacija Niš art fondacije nije potrebna njegovoj ustanovi kulture i da ne može da garantuje bezbednost publike i artefakata.
- Ovakav ignorantski odnos vlasti prema kulturi i umetničkom stvaralaštvu je nedopustiv. Verujem da je taj novi direktor Doma omladine uvređen što je Niš art fondacija preskočila njegovu stranku u dogovoru oko donacije. To je u Srbiji jeres. Naš interes da nam dela budu izložena u centru Beograda i interesi poštovalaca umetnosti da vide stvaralaštvo nove generacije umetnika apsolutno ne dotiču ljude koji odlučuju o svemu u ovoj zemlji - kaže za “Blic” Mladen Vračarić iz Novog Sada, koji je dobio treću nagradu na konkursu Niš art fondacije.
Njegove stavove deli Milica Lazarević iz Prokuplja, čiji je rad zavredio drugu nagradu na konkursu Niš art fondacije. Ona smatra da institucije koje se bave kulturom moraju da budu otvorene i u službi poreskih obveznika čiji novac troše, a ne da učestvuju u političkim nagodbama.
- Kada direktor institucije kulture odbije mobilnu galeriju kao vrednu donaciju, tada nema dileme da strategija kulturne politike u Srbiji ne postoji. Kod nas je očekivano kada neko uradi lošu stvar, dok je svaka akcija za dobrobit društva presedan. Razmena ideja između stvaralaca i publike nije rđava stvar i ne verujem da je neko odlučio da odbaci mogućnost da organizuje vredan kulturni događaj. Svesna sam da vlast kultura ne zanima u ovom momentu, ali moraju da znaju da se naše društvo neće modernizovati ako se zatvaraju galerije i otkazuju izložbe - kazala je Milica Lazarević
Rad Beograđanina Marka Tubića dobio je treću nagradu Niš art fondacije i njegova očekivanja da će sa sugrađanima podeliti svoj talenat i umeće izjalovila su se posle odluke direktora Doma omladine. On ističe da su talentovani ljudi primorani da idu iz Srbije jer ne mogu da trpe opstrukciju različitih administracija.
- Umesto da nam pomognu da u ovo teško vreme predstavimo svoje umetničko stvaralaštvo, oni odbijaju donacije. Nije slučajno to što ljudi idu iz Srbije. Kako drugačije da se odredite prema takvim porukama ljudi čiji je posao da afirmišu kulturu i umetničko stvaralaštvo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Postaćemo otupela, nekakva kič nacija
Veliko je pitanje kako uhvatiti konce svog života u ovom haotičnom i surovom vremenu, kaže Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra i dramski pisac čiji je komad „Realisti“ sa uspehom postavljen i izvođen u Njujorku.
- Na kraju još jedne uspešne sezone u Bitef teatru, koju je činilo osam premijera i veliki broj gostovanja, a i u jeku priprema za Bitef festival, što donosi ozbiljne glavobolje i brige pre svega zbog finansija, obradovale su me vesti o uspesima koje je u Njujorku imala predstava „Realisti“ rađena u po mom tekstu - veli Jelena Kajgo.
Naime, njena drama „Realisti“ premijerno je izvedena u maju ove godine na sceni pozorišta „HERE Art“ u Njujorku, u režiji Ijana Morgana. Komad govori o krizi liberalnog kapitalizma i uticajima koje ovaj sistem ima na pojedince, kao i o generaciji koja je rođena u socijalizmu i koja pokušava da uhvati konce svoga života u prilično surovom i haotičnom periodu tranzicije.
- Komad sučeljava dva pogleda na ustrojstvo društva, levičarski koji priziva nekog novog Marksa da nas iz korporacijskog i tržišnog povede u neko humanije i pravednije društvo, i onaj drugi, materijalistički, koji smatra da u dvadeset prvom veku moramo biti uspešni, večno lepi i mladi, s vrlo malo samilosti za gubitnike. Naravno, u komadu pokušavam da objektivno prikažem oba ova pogleda na organizaciju društva jer svaki ima svoje dosta ubedljive argumente, ali i mane, pa onda kada ih konfrontiramo i sagledamo možda nam se ukaže neki treći mogući model. Jer čini mi se da je svet u nekom međuprostoru, u potrazi za nekim novim pravcem kretanja - kaže Kajgo.
A situacija u beogradskim pozorištima?
- Teško je prihvatiti argument da novca nema u situaciji kada vidite da se on u državi odliva i rasipa i na neke, rekla bih, sasvim beznačajne stvari. Sve je stvar političke volje i procene, a bojim se da je procena da je elitna kultura preskupa, pa samim tim i nepoželjna, pogubna po sve nas. Posledice se možda ne vide odmah, ali kada ih budemo postali svesni, biće kasno. To je kao poststresni sindrom, on kasni ali razara. Tako da, ako se ovako nastavi, za koju godinu možemo očekivati da postanemo nekakva otupela, kič nacija - veli Kajgo.
Redak je primer da srpski pisac dobije produkciju u Njujorku. Ijan Morgan, umetnički direktor poznatog njujorškog pozorišta „The New Group“ (u kojem igraju i režiraju Itan Houk, Marisa Tomei i drugi) odmah je osetio da je u pitanju poseban komad.
- Priča je vrlo pitka i duhovita, a istovremeno gorka i bolna, s kompleksnom psihologijom likova. To je bilo jasno već na prvoj probi kada su se glumci smejali prepoznajući bolne i apsurdne situacije i istine vezane za likove koje tumače. Bio je veliki izazov oživeti te likove.
Pozitivne kritike u Americi
Predstava „Realisti“ je nominovana za nagradu „New York Innovative Theatre Awards“, a kritika navodi da je ova produkcija „donela svež dah na njujoršku pozorišnu scenu“. Za tekst tamošnji mediji pišu da je „britak, inteligentan, duhovit“...
Veliko je pitanje kako uhvatiti konce svog života u ovom haotičnom i surovom vremenu, kaže Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra i dramski pisac čiji je komad „Realisti“ sa uspehom postavljen i izvođen u Njujorku.
- Na kraju još jedne uspešne sezone u Bitef teatru, koju je činilo osam premijera i veliki broj gostovanja, a i u jeku priprema za Bitef festival, što donosi ozbiljne glavobolje i brige pre svega zbog finansija, obradovale su me vesti o uspesima koje je u Njujorku imala predstava „Realisti“ rađena u po mom tekstu - veli Jelena Kajgo.
Naime, njena drama „Realisti“ premijerno je izvedena u maju ove godine na sceni pozorišta „HERE Art“ u Njujorku, u režiji Ijana Morgana. Komad govori o krizi liberalnog kapitalizma i uticajima koje ovaj sistem ima na pojedince, kao i o generaciji koja je rođena u socijalizmu i koja pokušava da uhvati konce svoga života u prilično surovom i haotičnom periodu tranzicije.
- Komad sučeljava dva pogleda na ustrojstvo društva, levičarski koji priziva nekog novog Marksa da nas iz korporacijskog i tržišnog povede u neko humanije i pravednije društvo, i onaj drugi, materijalistički, koji smatra da u dvadeset prvom veku moramo biti uspešni, večno lepi i mladi, s vrlo malo samilosti za gubitnike. Naravno, u komadu pokušavam da objektivno prikažem oba ova pogleda na organizaciju društva jer svaki ima svoje dosta ubedljive argumente, ali i mane, pa onda kada ih konfrontiramo i sagledamo možda nam se ukaže neki treći mogući model. Jer čini mi se da je svet u nekom međuprostoru, u potrazi za nekim novim pravcem kretanja - kaže Kajgo.
A situacija u beogradskim pozorištima?
- Teško je prihvatiti argument da novca nema u situaciji kada vidite da se on u državi odliva i rasipa i na neke, rekla bih, sasvim beznačajne stvari. Sve je stvar političke volje i procene, a bojim se da je procena da je elitna kultura preskupa, pa samim tim i nepoželjna, pogubna po sve nas. Posledice se možda ne vide odmah, ali kada ih budemo postali svesni, biće kasno. To je kao poststresni sindrom, on kasni ali razara. Tako da, ako se ovako nastavi, za koju godinu možemo očekivati da postanemo nekakva otupela, kič nacija - veli Kajgo.
Redak je primer da srpski pisac dobije produkciju u Njujorku. Ijan Morgan, umetnički direktor poznatog njujorškog pozorišta „The New Group“ (u kojem igraju i režiraju Itan Houk, Marisa Tomei i drugi) odmah je osetio da je u pitanju poseban komad.
- Priča je vrlo pitka i duhovita, a istovremeno gorka i bolna, s kompleksnom psihologijom likova. To je bilo jasno već na prvoj probi kada su se glumci smejali prepoznajući bolne i apsurdne situacije i istine vezane za likove koje tumače. Bio je veliki izazov oživeti te likove.
Pozitivne kritike u Americi
Predstava „Realisti“ je nominovana za nagradu „New York Innovative Theatre Awards“, a kritika navodi da je ova produkcija „donela svež dah na njujoršku pozorišnu scenu“. Za tekst tamošnji mediji pišu da je „britak, inteligentan, duhovit“...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Tasovac novi ministar kulture?
Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac jedan je od ozbiljnijih kandidata Srpske napredne stranke za novog ministra kulture, koji bi na tom mestu trebalo da zameni Bratislava Petkovića.
Naprednjaci, kako navode izvori "Nedeljnika" iz vladajuće garniture, ozbiljno razmišljaju da Tasovcu ponude upražnjeni resor kulture, a dogovor lidera SNS Aleksandra Vučića i prvog čoveka Filharmonije očekuje se do kraja nedelje.
"Vučić i na primeru Tasovca želi da pokaže da mu nije stalo da svoje stranačke kadrove postavi na ministarstke pozicije, već da traži najboljeg kandidata koji će pomoći što bržem oporavku srpske kulture", naveli su sagovornici "Nedeljnika".
Ukoliko uđe u Dačićev rekontrusiani kabinet, Tasovac bi, uz dolazak mladog Lazara Krstića za ministra finansija, bio najveće iznenađenje rekonstruisane Vlade Srbije.
Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac jedan je od ozbiljnijih kandidata Srpske napredne stranke za novog ministra kulture, koji bi na tom mestu trebalo da zameni Bratislava Petkovića.
Naprednjaci, kako navode izvori "Nedeljnika" iz vladajuće garniture, ozbiljno razmišljaju da Tasovcu ponude upražnjeni resor kulture, a dogovor lidera SNS Aleksandra Vučića i prvog čoveka Filharmonije očekuje se do kraja nedelje.
"Vučić i na primeru Tasovca želi da pokaže da mu nije stalo da svoje stranačke kadrove postavi na ministarstke pozicije, već da traži najboljeg kandidata koji će pomoći što bržem oporavku srpske kulture", naveli su sagovornici "Nedeljnika".
Ukoliko uđe u Dačićev rekontrusiani kabinet, Tasovac bi, uz dolazak mladog Lazara Krstića za ministra finansija, bio najveće iznenađenje rekonstruisane Vlade Srbije.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 17 gostiju