Vesti

Re: Vesti

Postod branko » 11 Jun 2015, 18:38

Oliver Frljić radi predstavu o Ljubiši Ristiću

Ristić je izbrisan iz pozorišnog sećanja i prebiva samo u nekritičkoj ljubavi jednog dela njegovih bivših saradnika ili isto tako nekritičnoj mržnji onih koji mu nikada nisu oprostili JUL, kaže Frljić

Dok sklapa kockice oko realizacije predstave o srpskom premijeru Aleksandru Vučiću, nepredvidivi reditelj Oliver Frljić u fokus svog umetničkog rada stavio je lik i delo svog kolege Ljubiše Ristića. Probe predstave sa radnim naslovom „Kompleks Ristić” upravo su počele u Rijeci sa hrvatskim i slovenačkim glumcima, a kako saznajemo, premijera bi trebalo da bude izvedena u okviru ovogodišnjeg 49. Bitefa koji će biti održan od 17. do 24. septembra. Predsednik žirija 49. Bitefa biće, saznajemo, glumica Mirjana Karanović.

– Ideju za rad na predstavi „Kompleks Ristić” mi je dala specifična Ristićeva situacija. U Hrvatskoj je praktično izbrisan iz pozorišnog sećanja i prebiva samo u nekritičkoj ljubavi jednog dela njegovih bivših saradnika ili isto tako nekritičnoj mržnji onih koji mu nikada nisu oprostili JUL i sve implikacije tog političkog aranžmana, kaže za „Politiku” Oliver Frljić i dodaje:

– U Srbiji je, pak, Ljubiša Ristić jedina žrtva jedne vrste neformalne lustracije. Slovenački teatar je, izgleda, ponajviše uspeo u kritičkoj recepciji onoga što je Ristić radio: i u teorijskom smislu, ali i kroz praksu jedne generacije reditelja na koju je uticao. Predstava „Kompleks Ristić” radi se u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke, festivala Bitef i makedonskog festivala MOT (Mlad otvoren teatar). Ona će pokušati da istraži što se u međuvremenu dogodilo sa estetskim i ideološkim premisama na kojima je nastajao Ristićev teatar, što s idejom jedinstvenog jugoslovenskog prostora, te da li je danas moguć KPGT. Ristićev teatar je nezamisliv van konteksta Jugoslavije, pa mi se čini neizbežnim i pitanje je li nestankom te državne zajednice nestao i Ristićev kazališni raison d'être (razlog postojanja).

Iza srpskog i jugoslovenskog reditelja Ljubiše Ristića, poznatog po kontroverznim predstavama širom bivše zemlje, osnivača KPGT (kazalište, pozorište, gledališče, teatar) 1977. godine i nekadašnjeg predsednika JUL-a i jednog od vođa studentskog pokreta u Beogradu je burna karijera. A da je Ristić, inače, potomak jedne od najstarijih srpskih porodica iz Prištine, neobična figura pozorišnog, ali i političkog miljea potvrdio je praktično na početku svoje karijere, pre 44 godine kada je premijerno izvedena njegova diplomska predstava „Buba u uhu” koja i danas, evo, živi sa novim mladim glumcima u Šećerani. Usledile su predstave „Oslobođenje Skoplja”, „Karamazovi”, „Misa u a-molu”, „Tajna crne ruke”, „Pijana novembarska noć 1918” …

Ideja koproducenata predstave „Kompleks Ristić” jeste da je izvedu u svim gradovima u kojima je Ljubiša Ristić sa svojim KPGT-om ostavio trag – od Ljubljane, Skoplja, Zagreba, Beograda, Subotice, odnosno osvajao publiku predstavama u kojima je provokativno progovarao o Golom otoku, NOB-u, Informbirou, Apisu, Crnoj ruci, stvaranju i razaranju Jugoslavije, atentatima, revolucijama…

Okačiće table oko vrata sa mojim imenom

Ne, niko me nije obavestio da se radi predstava „Kompleks Ristić”. O svemu sam saznao iz druge ruke. Rade se razne stvari na moj račun, pa i ta predstava. To je, verovatno, neki udruženi zločinački poduhvat. Neka rade šta god hoće, nemam ja sa tom predstavom ništa. To je stvar njihove umetničke slobode, da se iskažu na sceni, rekao nam je juče Ljubiša Ristić koga smo zamolili da prokomentariše novu predstavu Olivera Frljića „Kompleks Ristić”, i dodao:

– Pa taj Frljić okači glumcima table oko vrata na kojima velikim slovima piše Ljubiša Ristić i Nada Kokotović i onda im da tekst da deset minuta čitaju imena ubijenih u Srebrenici. Šta da vam ja kažem o tome? Sada hoće oni da prave predstavu o meni? Ma nemoj. Ja radim, samo što ćete to vi uvek prećutkivati. Zašto im ne padne na pamet da sam ja reditelj koji režira, da bih mogao da zaradim nešto za život režirajući. Međutim, ne, njihovo je da ja crknem, da ne postojim.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 15 Jun 2015, 15:28

ŽAN-MARK, IRINA I ŠUŠLJIK: Slavni glumac sarađuje sa svojom bivšom suprugom i njenim mužem

Premijera predstave „Krojcerova sonata“ u režiji Gorana Šušljika biće održana sutra (19.30) u Madlenijanumu.

Dramatizaciju istoimene čuvene Tolstojeve priče uradila je supruga Gorana Šušljika, pijanistkinja Irina Dečermić (koja i tumači ulogu Sofije).

Zanimljivost predstave daje činjenica da ulogu Poznjecova igra Žan-Mark Bar, koji je sa Irinom Dečermić bio u braku 17 godina.

Bar je kazao da ga je Irina na pravi način uvukla u svet klasične muzike.

- Sreli smo se u Londonu, ja sam upravo bio stigao iz Kalifornije i bio sam u

nekom kul fazonu. Irina me je uvela u svet klasične muzike, zanos i emocije koje sam osećao na njenim koncertima ne mogu ni sa čim da uporedim. Oduševio me je predlog da radimo ovu predstavu. U sadašnjem svetu vlada prava konfuzija što se tiče odnosa muškaraca i žena. Veliko je pitanje kako sagledavati fenomen ljubavi - kazao je Žan-Mark Bar i rekao da mu je veoma drago i što sarađuje sa sadašnjim Irininim suprugom Šušljikom.

Šušljik je rekao da je predstava svojevrsna rekonstrukcija.

- Ključni događaj je zločin koji se već dogodio. Kroz lik Poznjecova Tolstoj rekonstruiše svoje viđenje ljubavi, muško-ženskih odnosa, braka...

Irina Dečermić je, pored toga što su joj bivši i sadašnji suprug glumci, i ćerka jednog glumca - čuvenog Stojana Dečermića.

- Uvek mi je, naravno, bitno kakvi su ljudi koji čine moj život, a tek onda čime se bave. Prirodno, rasla sam uz glumce, ali nikada nisam imala želju da se time bavim, muzika je moj svet. Kad sam bila mlađa, otac je često govorio samo da ne budem glumica. On je, razume se, potpuno posvećeno i predano radio svoj posao, voleo ga je, ali je smatrao da je pretežak, pogotovo za ženu - kaže Irina.

Predstava na engleskom

Predstava se igra na engleskom (titlovani prevod), a od jeseni će se igrati i na srpskom jeziku. U njoj će glavnu ulogu igrati Šušljik. Umetničku ekipu čini i Sonja Kalajić, a scenografiju potpisuje Ivana Krnjić.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 05 Okt 2015, 08:51

Predstava koju publika neće moći da vidi: "Unutrašnja svetla" u Domu omladine

Neobična predstava "Unutrašnja svetla" teatra PATOS iz Smedereva biće izvedena 5. oktobra u Klubu Doma omladine Beograda, u okviru programa "Off teatar ponedeljkom".

Reditelj je Vladislav Nešić, dizajner zvuka Ljuban Ninković. Učestvuje 14 glumaca i 15 horskih pevača.

Predstava je interaktivna, a kuriozitet je da je niko neće videti, jer je publika upućena da koristi sva čula sem jednog - čula vida.

Nešić je kroz rad sa slepim osobama došao do materijala koji se pretvorio u eksperimentalno putovanje na sceni. Nesvakidašnji koncept pruža po prvi put mogućnost slepim i slabovidim osobama da u potpunosti uživaju u jednom pozorišnom komadu, a osobe koje vide su kao publika izjednačene time što svi nose poveze preko očiju, navodi se u najavi.

Zbog specifičnog karaktera predstava se izvodi samo za 24 posetioca. Traje 35 minuta i biće izvedena tri puta, od 19, 20 i 21 sat. Cena ulaznice je 300 dinara.

Omladinsko pozorište PATOS - Pokretni alternativni teatar omladine Smederevo osnovan je 1986. godine i nastao kao socijalna potreba grupe mladih ljudi da se okupljaju i iskazuju kroz pozorište. To nije konvencionalan i komercijalan teatar. U svom repertoaru ima i dela koja su čista klasika, ali svaka predstava u osnovi nosi eksperiment i malu pozorišnu revoluciju.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 03 Nov 2015, 09:53

Centar za kulturu iz Požarevca menja priču: Zezali smo se za „šiptare“, baš je simpatično

Centar za kulturu Požarevac odbio da ugosti kolege iz Kolašina jer je Crna Gora za prijem Kosova u Unesko. Kad je stvar dospela u javnost, tvrde da su se šalili.

Slika

To je sve izvučeno iz mejla i neko je zloupotrebio moju privatnu prepisku sa gospodinom Đorđijem Tatićem: Dragi Ivić

Kolašinsko amatersko pozorište uputilo je ponudu Centru za kulturu Požarevac da sa dve predstave gostuje u tom gradu, ali su dobili šokantan odgovor u kome se, između ostalog, navodi:

„Predstavnici važe države, Crne Gore, podržali su naše dušmane, Šiptare sa Kosova u nameri da budu primljeni u UNESKO i pridružili se na taj način čoporu koji bi da nastavi sa komadanjem srpskih svetinja. Ne mogu pred svoju publiku, u svojoj kulturnoj ponudi, da izvedem i da predstavim umetnike iz države koja se zalaže za dalje otimanje srpske zemlje i srpskih kulturnih spomenika, poništavajući na taj način nešto što je neuništivo - našu istoriju i sećanje.“

Nakon što su ti skandalozni delovi odgovora crnogorskom amaterskom pozorištu obelodanjeni na društvenim mrežama, Dragi Ivić, direktor Centra za kulturu, ističe da ti navodi nisu tačni.

Slika

- To je sve izvučeno iz mejla i neko je zloupotrebio moju privatnu prepisku sa gospodinom Tatićem. Malo smo se šalili u toj prepisci, a službeno je dogovoreno da oni gostuju kod nas u martu iduće godine - izjavio je za „Blic“ direktor Dragi Ivić.

Nismo sigurni koliko je ovo tema za šalu, ali, uglavnom, i iz Kolašina smo dobili odgovor da ne žele da se dodatno politizuje cela situacija i spuštaju loptu.

Slika

Priznajem da me je emotivni odgovor upravnika začudio, ali mi je istovremeno bio simpatičan: Đorđije Tatić

- Ako požljivo pročitate, u tom pismu nema ničeg ružnog i uvredljivog što bi moglo da naruši odnose. Priznajem da me je emotivni odgovor upravnika začudio, ali mi je istovremeno bio simpatičan. Nije postojala ni želja ni namera da ovo poprimi političku konotaciju i pređe u političku dramu. Početkom decembra krećemo na turneju u nekoliko gradova Srbije, a u Požarevac dolazimo čim se sala rekonstruiše. Mi smo i te kako poželjni u Srbiji, igrali smo i igramo u svim zemljama regiona, najviše u Srbiji, gde imamo bratske odnose sa mnogim pozorištima. Od osnivanja, naš je cilj da kroz kontakte i saradnju, kroz kulturu, izgradimo jake mostove i umanjimo štetu onih drugih koji rade loše - kaže Đorđije Tatić, glumac teatra iz Kolašina.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 16 Nov 2015, 16:56

U Užicu završen 20. Jugoslovenski pozorišni festival - Bez prevoda

Šest nagrada komadu "Kazimir i Karolina"


Užice - Odlukom stručnog žirija, predstava "Kazimir i Karolina" Ateljea 212 apsolutni je pobednik 20. Jugoslovenskog pozorišnog festivala, koji je bio priređen u Užicu od 8. do 14. novembra. Na toj pozorišnoj smotri, čiji je slogan bio "No pasaran?" prikazano je, po izboru selektora Bojana Munjina i Zorana Stamatovića, sedam najboljih predstava iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.

Predstavi Ateljea 212, koju je publika ocenila sa 3,96 - što je najniža ocena na ovogodišnjem festivalu, stručni žiri (dr Ivan Medenica, mr Aleksandar Pejaković, dr Mia David Zarić i dr Tatjana Dadić Dinulović) dodelio je šest od ukupno devet festivalskih nagrada, koje nose naziv Ardalion. Ona je dobila nagrade za najbolju predstavu, najbolju režiju (Snežena Trišić), najbolju žensku ulogu, koju su ravnopravno podelile Jelena Đokić za ulogu Karoline i Katarina Žutić za ulogu Erne, najbolju mušku ulogu koja je pripala Nebojši Iliću za ulogu Šircingera, kao i nagrade za scenografiju (Drako Nedeljković) i kostimografiju (Maja Mirković).

Nagrada za epizodu pripala je Vedranu Životiću za lik Hemona u predstavi "#radninaslovantigona", ZKM Zagreb, a nagrada za najboljeg mladog glumca i nagrada Politike "Avdo Mujčinović" dodeljena je Jovani Gavrilović za ulogu Eve u komadu "Razbijeni krčag", JDP. Specijalni "Ardalion" žiri je dodelio autorskom timu predstave "Životinjska farma", Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke i to za scenski dizajn predstave u celini (scenografija - Andraš Urban, kostimografija - Bjanka Ursulov, muzika - Irena Dragović Popović, oblikovanje svetla - Dalibor Fugošić).

Istakavši da je "festival za dvadeset godina uspeo da se "izbori za status jednog od vodećih pozorišnih festivala u Srbiji i regionu", Ivan Medenica je rekao da žiri smatra da je prateći program pod nazivom "Okupljeni na Trgu partizana" više nego glavna, takmičarska selekcija odgovarao nazivu "Non pasaran?".

"Od selekcije s ovakvim naslovom mogla se očekivati nešto veća provokativnost i smelost, pre svega, u umetničkom smislu, a i generalno, nezavisno od slogana, jasniji i izoštreniji kriterijumi koji se ne iscrpljuju samo u ravnomernoj zastupljenosti predstava iz vodećih pozorišta regionalnih centara", saopštio je Ivan Medenica, a potom dodao, "voleli bismo da se na festivalu, na razgovorima i u pratećim programima, biltenu i drugim aktivnostima, a kako je to slučaj na drugim našim i stranim velikim festivalima, malo izoštrenije, produbljenije, iz različitih uglova diskutuje o selekciji glavnog programa i o opštim pozorišnim prilikama u regionu".

S druge strane, publika je najveću ocenu dodelila užičkom komadu "Svrati, reče čovek ili san o zavičaju" (4.64), a potom slede crnogorska "Urnebesna tragedija" (4.55), "Razbijeni krčag" (4.53), "#radninaslovantigona" (4.38), "Životinjska farma" (4.15), sarajevsko "Divlje meso" (4.03), i "Kazimir i Karolina" (3.96).

Objašnjavajući potpuno različito procenjivanje kvaliteta predstava publike i stručnog žirija, Medenica je rekao da su "kriterijumi žirija različiti od kriterijuma publike", te da je "Kazimir i Karolina" predstava "vrlo zahtevnog pozorišnog jezika, koja na prvom nivou ne daje ključ o tome da li je u pitanju drama ili komedija".

"To može da zbuni publiku i upravo ta ambivalencija, ali i složenost pozorišnog jezika, predstavlja jedan od njenih najvećih kvaliteta", rekao je Medenica, dodavši da se ta predstava "treći put proglašava za najbolju na festivalima u Srbiji, a da je pri tome publika ocenjuje kao najlošiju ili među najlošijim predstavama", ali to, kako je rekao, nije uticalo na odluku žirija.

Rekavši da pocedura za glasanje publike na užičkom festivalu "nije transparentna i da nema jasne kriterijume, jer se o kvalitetu jedne predstave zaključuje na osnovu 20, a o kvalitetu druge na osnovu 200 glasačkih listića". Medenica je predložio formiranje žirija publike od 10 ili 20 članova i utvrđivanje jasnih kriterijuma.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 19 Nov 2015, 18:47

Srpska premijera Kokanovog ,,Julija Cezara“ u Centru za kulturu Svilajnac

Srpska premijera pozorišne predstave "Julije Cezar", Vilijema Šekspira, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića biće odigrana u Centru za kulturu u Svilajncu. Prvo izvođenje bilo je u okviru "Budva grad teatra", 13. jula ove godine, a premijerno će u Srbiji biti odigrana na sceni Centra za kulturu Svilajnac, u četvrtak 19. novembra u 20 sati. Somborska premijera zakazana je za 24 novembar.

Slika

Plakat predstave "Julije Cezar"

Ulogu Bruta u predstavi igra Sergej Trifunović, Marka Antonija i Julija Cezara Saša Torlaković, Kasija Branislav Trifunović, Oktavija i Kaska Marko Marković, a Porciju i Kalpurniju Jelena Minić.

Predstava je nastala u koprodukciji Centra za kulturu Svilajnac, Grad teatra Budva i Narodnog pozorišta iz Sombora.

O svom čitanju ovog komada reditelj Mladenović kaže "da je tragedija ,,Julije Cezar” jedan je od najznačajnijih komada u istoriji dramske literature, a njen osnovni motiv - revolucija i politički prevrat, koji se, na kraju, kompromituju u sopstvenoj nemoći, obesmišljavajući tako fenomen istinske demokratije, nisu, na žalost, izgubili na svojoj aktuelnosti od vremena nastanka ovog komada, pa do danas"k aže Mladenović i dodaje:
"Pišući o ubistvu Julija Cezara u rimskom senatu, 44. godine p.n.e, Šekspir, u stvari, ispisuje tužnu priču o krahu plemenitih revolucionarnih htenja, koja se, u sudaru sa ličnim interesima, vlastoljubivošću i pohlepom samih revolucionara, pretvaraju u svoju nakaradnu suprotnost. Junaci antičkog Rima, postaju, petnaest vekova kasnije, Šekspirovi savremenici, uronjeni u spletke i zavere elizabetanskog dvora, ali i savremenici našeg istorijskog trenutka u kome je moguće poslednje decenije naše aktuelne istorije posmatrati kroz prizmu likova i odnosa ’Julija Cezara’. Hoćemo li i nakon ove predstave verovati u revoluciju, ili ćemo shvatiti da je reč tek o pukoj zameni društvenih elita? Hoće li nam postati jasno da jedni te isti ljudi, bili oni u izobilnoj poziciji vlasti, ili u lagodnoj poziciji opozicije, upravljaju našim životima poslednjih dvadesetak godina, smenjujući se na lestvici vlasti, i idući gore-dole, kao na kakvom palanačkom karuselu.
Hoće li nam iznova prodati velike reči, držati zapaljive govore i nahuškati nas na još jednu pobunu na čijem će kraju „borba za opšte dobro“ prerasti u njihovu ličnu korist? Možemo li da prestanemo da verujemo u demokratiju ako nam se ona ruga u lice? Možemo li da trpimo autokratsku vlast samo zato što znamo da će jednog uzurpatora zameniti drugi? Možemo li da pristanemo na društva u kojima živimo, ako znamo da su zasnovana na laži? Možemo li da se borimo protiv laži, ako više ni sami ne znamo šta je istina?“
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 25 Dec 2015, 16:54

Pozorišta pred kolapsom

BEOGRAD - Teatarski život Srbije je pred kolapsom, a pozorišta su lišena odgovarajuće podrške države, što će se okončati gušenjem jednog od najvažnijih i najuspešnijih segmenata naše kulture, saopštio je Nacionalni savet za kulturu i pozvao Ministarstvo kulture da u što kraćem roku formira radnu grupu za izradu nacrta Zakona o pozorištu.
Savet je u danas objavljenom saopštenju ukazao na najakutnije probleme, među kojima i nejasna i neprecizna državna kulturna politika, zbog čega nije realizovana klasifikacija teatara, najavljena i važećim Zakonom o kulturi.

Problem su i neredovne uplate planiranih i odobrenih finansijskih sredstava, zbog čega pozorišta ne mogu da ispune Zakonom predviđenu obavezu i realizuju četvorogodišnje, pa ni jednogodišnje planiranje repertoara.

Ocenjuje se da je neadekvatan Zakon o kulturi, koji ne prepoznaje specifičnosti bića teatra i pozorišnog sistema rada, pa su otuda naši teatri u stalnom raskoraku između obaveze da poštuju zakon i zadatka da obavljaju svoju osnovnu aktivnost – stvaraju i prikazuju pozorišne predstave.

Kao problem Savet je naveo i "frapantnu neusklađenost zakonskih, podzakonskih akata i uredbi (Zakon o radu, Zakon o budžetu, Zakon o funkcionisanju ministarstava, Zakon o kulturi, Uredba o koeficijentima u ustanovama kulture...) sa elementarnom logikom teatarske prakse".

To, kako se ističe, stvara konfuziju u svakodnevnom radu pozorišta i onemogućava nastanak umetničke ali i svake druge produkcije, poništava smisao teatarskih festivala i urušava njihov ugled na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Problem su i neprecizno definisane nadležnosti ministarstava i organa lokalne uprave, zbog čega pozorišta nemaju adekvatan tretman, a ne osećaju ni odgovarajuću, neophodnu zaštitu Ministarstva kulture i informisanja, kao i sve uočljivije odustajanje Države od zaštite segmenata pozorišnog života od komercijalizacije, zbog čega su ugroženi status i umetnički rezultati upravo onih pozorišnih institucija koje treba da doprinose razvoju i međunarodnom ugledu teatarske umetnosti Srbije.

Savet ukazuje i na sve agresivniji anti-intelektualni i anti-umetnički diskurs koji dominira našim društvenim, političkim i kulturnim životom, što marginalizuje značaj, smisao i funkciju pozorišta, a u najdirektnijoj je vezi sa obrazovnim sistemom koji ne pomaže teatrima u procesu edukovanja i formiranja nove pozorišne publike.

"Posledica ovakvog stanja je smanjenje broja premijera, sve slabiji kvalitet produkcije i uočljivo zaostajanje naših najreprezentativnijih pozorišta u kontekstu evropskog teatarskog života, kojem pripadamo", ističe se u saopštenju.

Ovakvim tretmanom su, kako se dodaje, podjednako pogođene velike nacionalne kuće u kojima, osim dramskih, nastaju i operske i baletske predstave, kao i teatri koji našu pozorišnu umetnost reprezentuju kroz članstva u Evropskoj teatarskoj uniji ili Evropskoj teatarskoj konvenciji, ali i pozorišta koja u gradovima i varošicama Srbije sve teže uspevaju da očuvaju bogatu nacionalnu teatarsku tradiciju.

Nacionalni savet za kulturu upozorava da će dalja devastacija pozorišnog života Srbije ne samo da nanese ozbiljnu štetu našem savremenom scenskom stvaralaštvu, nego će i onemogućiti da u zajednicu evropskih naroda ova država unese značajan pečat vlastite kulturne i umetničke specifičnost i osobenosti, ali i elemente koji su danas deo savremenog stvaralaštva.

U isti mah, marginalizacijom svojih pozorišta, Srbija poništava i degradira ogromne uspehe čitave sfere vlastite umetničke prakse koju je međunarodna zajednica odavno prepoznala kao relevantnu.

Savet poziva Ministarstvo kulture i informisanja da formira radnu grupu za izradu nacrta Zakona o pozorištu, bez obzira na to što Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi još uvek nije usvojen, uz ocenu da i bez Zakona u kulturi ima mnogo posla kojem valja pristupiti što pre da bi pozorišta Srbije stala na svoje noge.

U saopštenju se navodi da su predsednika Saveta Miletu Prodanovića i njegove članove Ivanu Stefanović, Karolja Vičeka i Egona Savina i Dejana Stojanovića, sekretara Saveta, o aktuelnim problemima teatarskog života na 43.

Redovnoj sednici, održanoj 11. 12. 2015. godine, obavestili čelnici pozorišta Aleksandar Milosavljević, Dejan Savić Tamara Vučković Manojlović i Zoran Karajić.

Sednici su, kao predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, prisustvovali Igor Jovičić, sekretar Ministarstva i Đurđijana Jovanović, zadužena za scensko stvaralaštvo, navodi se u saopštenju.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 04 Jan 2016, 17:09

SAGA O JUNAK ĐEVOJCI Jelena Mila oživela lik ćerke serdara Janka Vukotića

Na Božić u Mojkovcu, na obeležavanju Mojkovačke bitke govoriće Vasilija Vukotić, ćerka serdara Janka Vukotića, a kroz usta glumice Jelene Mile.
Jelena Mila je rođena u Beogradu kao Jelena Ivanišević. Diplomirala je glumu iako je bila najbolji đak Matematičke gimnazije sa pregršt osvojenih medalja iz te egzaktne nauke.

Kad je videla da s brojkama zna, krenula je da vidi gde je u umetnosti i odabrala je glumu, a debitovala je davne 1989. godine na daskama Narodnog pozorišta u predstavi "Sirano de Beržerak" u režiji čuvenog Egona Savina, gde je velikog Rostanovog junaka igrao Miki Manojlović.

Nizale su se predstave na beogradskim scenama, bila je jedna od žena trojanskih Euripidovih, upražnjavala je "Stilske vežbe" Rejmona Kenoa, osam godina je igrala u vodvilju "Knjeginja od Foli Beržera" Ateljea 212, Aristofanovoj "Lizistrati", gostovala je u pozorištima širom bivše Jugoslavije, igrala u mnogim dečjim predstavama... A posle matematike i umetnosti, rešila je da otkrije i onu pravu ljubav, koja ju je odvela u Švedsku, gde se opet vratila daskama koje život znače. Ovaj put na sceni nacionalnog Kraljevskog pozorišta - Dramaten u Stokholmu, a sada nastupa širom Evrope sa predstavama u sopstvenoj produkciji.

Međutim, u razgovoru za "Blic" preko svih ovih uloga je prešla ovlaš, ali je pripretila da ne zaboravim kako je bila jedna u plejadi glumica "Ošišanog ježa", našeg najstarijeg satiričnog časopisa, lučonoše britke misli i časnog "starca" koji gazi 81. godinu. U bogatoj kolekciji nagrada, Jelena nosi i jedno bodljikavo odlikovanje.

- Svaka čast svim nagradama, ali "Mladi jež" je nagrada koja stoji u vrhu - kaže Jelena neposredno pred put u Crnu Goru da u pozorišnoj minijaturi "Junak đevojka" oživi hrabru Crnogorku koju je otac poveo sa sobom u odsudnu Mojkovačku bitku, gde je crnogorska vojska branila odstupnicu srpskoj braći koja su se povlačila pred najezdom Austrougara. Čuva time Jelena uspomenu na jedno drugo, herojsko vreme, ali i na svoju postojbinu. Zato i u scenskom zapisu koji je prema detaljima origanalnih zapisa njenog dnevnika priredila Jelena Mila stoji: "Posvećeno mojoj baki sa očeve strane Vidosavi Vukotić, udatoj Ivanišević, Cetinjanki - Donjokrajki s Čeva. Posvećeno i našoj rođaki baki Vasiliji".

A ko je bila Vasilija Vukotić, udata Vrbica, najbolje svedoči detalj iz biltena Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine u kojem stoji: "Gospođa Vrbica, supruga đenerala Blaža Vrbice, svršila je djevojački institut Carice Marije na Cetinju i da je u svojoj ličnosti sretno sjedinila solidno evropsko obrazovanje sa patrijarhalnim vrlinama i odlikama svoga velikog junačkog kraja i soja..." U bici, Vasilija je kao dvadesetogodišnja devojka bila ordonans i prenosila je naređenja komandanta jedinicama u odsudnim trenucima bitke.

- Možete li je zamisliti, krhku i mladu u tom strašnom času, a pričaju da je to bila najhladnija zima koja se tamo pamti, sa snegom konjima do pojasa. U njenom dnevniku se vidi ljubav prema ocu, prema ljudima koji ginu oko nje i prema svom časnom rodu - kaže Jelena. I zato možemo samo zamisliti kako će odjeknuti njene reči na Badnji dan u Podgorici i u božićno veče u Mojkovcu:

"E, Crna Goro, pleme ti ljubim, obraz ti ljubim, krš ti ljubim, ne daj se, nek Švabo dobro zapamti ovu stud i ovaj snijeg, obojen njegovom krvlju i neka dobro zapamti ovo srpsko pleme na čiju zemlju je krenuo...".

Čelične ratnice

Jelena je napravila pravi glumački podvig monodramom "Čelične ratnice - žene dobrovoljci u Prvom svetskom ratu", u kojoj igra 13 žena koje su, svaka na svoj način, povezane s ratnim usudom i sudbinom našeg naroda.

Tekst je stvaran na osnovu originalnih zapisa i odlomaka iz biografija konkretnih žena, a Jelena na sceni pored naših - Milunke Savić, Vasilije Vukotić, Milice Marka Miljanova Popović, Diane Budisavljević, Zorice Sare Mitić, Sofije Jovanović, Mileve Marić Ajnštajn i Nadežde Petrović igra i Slovenku Antoniju Javornik, Engleskinje Floru Sends i Elsi Inglis, Makedonku Delfu Ivanić, Švajcarkinju Katarinu Šturceneger, američku novinarku Meri Geldvin, kao i Žanu Merkus, holandsku princezu koja je pomagala nevesinjske ustanike, ali se i sama borila.

Šest godina na sceni Dramatena

- U Švedsku sam otišla 1998, napustivši pet-šest repertoarskih predstava. Samo dve godine kasnije sam zaigrala u Dramatenu, što je za Ginisovu knjigu rekorda da neko sa scene Narodnog pozorišta jednog malog govornog područja šest godina stoji na sceni švedskog Nacionalnog pozorišta igrajući na njihovom jeziku. U okviru svoje produkcije „Mama“ radim već četvrtu predstavu. Organizujem i YU festival novog balkanskog filma, u okviru kojeg u Stokholmu već petu godinu puštam ne samo srpske već i filmove iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore - kaže Jelena.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 09 Maj 2016, 09:11

Šta radi 10 glumaca kada ih gradska vlast uhvati za gušu

Van sistema i van zvanične sezone u Novosadskom pozorištu će 9. maja u 19 sati premijerno biti izvedena predstava ’’Off’’ po tekstu Katalin Ladik iz njenog dela ’’Buđenje u Vroclavu’’.

Dramaturg Robert Lenard kaže da je ta predstava protest na dubokom estetskom nivou zbog uredbe Vlade Srbije na osnovu koje je nekoliko njihovih kolega ostalo bez posla. Ističe i da su istoj giljotini podlegli svi teatri čiji su osnivači Grad Novi Sad i Pokrajina Vojvodina.

Prema Lenardovim rečima, kada je Novosadskom pozorištu smanjen budžet za 15 odsto, te nekoliko glumaca nije moglo da produži svoje ugovore, članovi ansambla su predložili da urade nešto sami od sebe, bez budžeta ili protiv budžeta, a uprava i reditelj Zoltan Puškaš su stali uz njih.

- Predstava ’’Off’’ je sama po sebi protest i u pomoć smo pozvali osebujan tekst Katalin Ladik ’’Buđenje u Vroclavu’’. Monolozi naših glumaca puni su bola i komike jer nastaju iz njihove utrobe i mesa – iz njih samih. Baš zato je ’’Off’’ na granici lično-dokumentarnog pozorišta i antičkog grčkog hora koji nas tera na uzvišenost, bol, veselje i plač – tvrdi Lenard.

Reditelj predstave Zoltan Puškaš objašnjava da se ’’Off’’ sastoji iz dva dela - od ličnih monologa glumaca i od teksta iz poetične drame Katalin Ladik, za koju kaže da predstavlja susret avangardne poezije i stare grčke drame.

- Tekst Katalin Ladik tvrdi da su zidovi samo u nama, oni su sagrađeni našim rukama. To su naši zidovi, mi smo ih gradili, mi smo ih krečili, to su zidovi našeg društva i našeg političkog sveta. Ove zidove, pošto smo ih mi sami digli, samo mi možemo da rušimo. To je cilj monologa glumaca koji su neka vrsta ritualnog i, možda, kolektivnog pročišćenja – ističe Puškaš.

Predstava ’’Off’’ u kojoj je angažovan bezmalo ceo ansambl Novosadskog pozorišta otkriva šta radi 10 glumaca kada ih gradska vlast uhvati za gušu i kuda mogu ako nevidljive ruke ukinu umetnost i umesto nje zasade prazne reči.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 31 Maj 2016, 16:52

Jeleni Đokić nagrada "Miloš Žutić"

Godišnja nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije - nagrada "Miloš Žutić" za 2015. godinu pripala je glumici Jeleni Đokić, koja je time postala 21. laureat tog uglednog priznanja.

Slika

Đokić je 2000. godine dobila istu nagradu i to za ulogu Katarine Šparović u predstavi "Bokeški d-mol".

U konkurenciji za nagradu bilo je 22 glumačka ostvarenja, a žiri u sastavu: glumci Nebojša Dugalić (prethodni laureat - predsednik žirija), Branko Cvejić, Radoslav Milenković i Isidora Minić i teatrolog i pozorišni kritičar dr Ana Tasić, doneo je doluku većinom glasova.

Nagrada "Miloš Žutić" sastoji se od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i novčanog iznosa.

Dodelu nagrade pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 02 Jul 2016, 13:35

Bećković: Festival monodrame važniji od poglavlja EU

BEOGRAD - Iako je tehnički počeo pre tri dana predstavljanjem programa, 41. Festival monodrame i pantomime, večeras je i svečano otvoren besedom akademika Matije Bećkovića i predstavom Irfana Mensura "Glumac, kaži nešto smešno" u pozorištu "Pinokio".

"Evropska unija danas nije dozvolila Srbiji otvaranje dva nova poglavlja. Ovo poglavlje, važnije od svih poglavlja, proglašavam otvorenim", bile su reči kojima je Bećković otvorio Festival.

On kaže da u doba kada se ljudi, kao vernici, mole bogu pred ogledalom, Festival monodrame i pantomime spasava čast pozorišne umetnosti.

Monodrama "Glumac, kaži nešto smešno" u kojoj igra Irfan Mensur, koji je režirao predstavu i uradio dramatizaciju, otvorila je takmičarski program.

Mensur preispituje odnos između glumca i pozorišta, posmatrajući da li se i kako taj odnos menja u skladu sa njihovim veličinama.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 28 Jul 2016, 16:10

SMENA NA ČELU SNP: Đerić novi upravnik

ODLUKOM Pokrajinske vlade, na sednici u sredu, dr Zoran Đerić imenovan je za v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Đerić, poznati književnik i teatrolog, na čelu najstarijeg srpskog teatra zameniće Aleksandra Milosavljevića, koji je razrešen dužnosti.

Izabrani su i novi članovi Upravnog i Nadzornog odbora: na čelu UO je književnik i direktor Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, a predsednica NO je književnica i slikarka Marina Žinić Ilić. Obrazlažući ovaj potez, pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Miroslav Štatkić rekao je da novi ljudi imaju poseban kvalitet.

- Očekujemo da će novo rukovodstvo SNP napraviti značajan pomak, prvenstveno u repertoarskoj politici i u kvalitetu predstava u drami, operi i baletu - rekao je u sredu, za "Novosti", Štatkić.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 07 Okt 2016, 16:01

SKANDAL NA FDU Ivana Medenicu izbacuju sa fakulteta, kolege burno reaguju

Umetnički direktor Bitefa, Ivan Medenica, nije izabran za redovnog profesora Fakulteta dramskih umetnosti, što je izazvalo ogorčenje i protest njegovih kolega, naših uglednih filmskih radnika.

- Osveta prosečnih. Kolege redovni profesori su uspeli da isteraju sa fakultata jednog od najboljih, najobrazovanijih i najcenjenijih profesora. Verovatno frustrirani njegovim znanjem, autoritetom i poštovanjem koje ima kod studenata, uspeli su da se reše jednog izuzetnog profesora i čoveka od stava. Mediokritetski, malograđanski, kukavički. Sramota me je što sam profesor na tom fakuletetu - napisao je Srdan Golubović na svom Fejsbuk profilu.

Katedra za Filmsku i TV režiju režiju povodom ovog događaja uputila je otvoreno pismo nastavnicima i saradnicima Fakulteta i Studentskom parlamentu Fakulteta dramskih umetnosti. Pismo prenosimo u celosti:

"Katedra za FTV režiju izražava svoje ogromno razočarenje rezultatima glasanja na Izbornom veću Fakulteta dramskih umetnosti prilikom koga naš kolega Ivan Medenica nije izabran u zvanje redovnog profesora.

Smatramo ishod ovog glasanja skandaloznim i izuzetno štetnim za ugled našeg fakulteta u javnosti i ugled svih nas koji na njemu predajemo.

Sve predočene reference koje profesor Medenica trenutno ima, prevazilaze kriterijume za aktuelni izbor u zvanje redovnog profesora. Sasvim je jasno da se radi o vanserijskom teoretičaru, vodećem pozorišnom kritičaru u Srbiji, umetničkom direktoru BITEF-a i već sada jednom od evropskih i svetskih autoriteta u svojoj struci. Ali još važnije od svega toga.

Ivan Medenica je izvrstan profesor, omiljen među studentima koji su ga više puta u svojim anketama birali za najboljeg profesora. Svi smo bili jako ponosni kada je nedavno od strane studenata izabran među tri najbolja profesora u Srbiji. Svim nastavnicima na našoj Katedri služi na čast što su deo generacije profesora na FDU na kojoj je profesor Ivan Medenica.

Neverovatno je da su lične sujete ili privatni animoziteti bili važniji od činjenica prilikom ovog glasanja? Pitamo se kakve su to kolege kojima ništa nije značila nijedna činjenica iz briljantnog referata komisije za izbor u zvanje u redovnog profesora? Kakav je to fakultet koji sebi može da dozvoli ovakav luksuz da ne izabere jednog od svojih najboljih profesora? Kako je moguće iz obesti na listiću zaokružiti PROTIV i upriličiti poniženje ovakvom kolegi? Šta bi mu rekli da su ga gledali u oči i da je glasanje bilo javno? Kakve bi argumente imali?

Osećamo se loše u sredini u kojoj je ovako nešto moguće. Uvek smo sa zadovoljstvom isticali da predajemo na fakultetu koji je odolevao konstantnom urušavanju akademskih kriterijuma koji su postali stvarnost na univerzitetima u Srbiji. Bili smo ponosni što Fakultet dramskih umetnosti u svim mračnim godinama koje su iza nas nije nikada snizio svoje kriterijume, što je odoleo svim političkim pritiscima, zadržao svoju autonomiju i profesore koje su svoj autoritet gradili umetničkim i pedagoškim dignitetom a ne falsifikovanim diplomama i političkim spletkama.

Ishod ovakvog glasanja pokazuje da se osnovne moralne vrednosti počinju urušavati i na FDU i da budućnost može izgledati sasvim drugačije. Posebno smo zabrinuti što ovaj skandalozan događaj i šteta koja je napravljena, dolaze uoči izbora za novo rukovodstvo Fakulteta. Ako i prestojeći izbori za dekana, slično ovom glasanju, prođu u isterivanju ličnih sujeta i ako se nastavnici ne budu vodili samo činjenicama i dobrobitom ove institucije, postaće izuzetno depresivno biti predavač na FDU. Doći će vreme u kome će mediokriteti i neostvarene ličnosti određivati sudbine najboljih među nama.

To se Ivanu Medenici već dogodilo i sada je manje bitan pravni lek koji treba upotrebiti kako bi se ovaj izuzetni nastavnik zadržao na Fakultetu. Bitnije je kako ćemo moći da pogledamo u oči svojim studentima koji su Ivana Medenicu izabrali za najboljeg profesora, a nama, eto, sa svim svojim postignućima nije bio dovoljno dobar.

Pozivamo redovne profesore FDU da svojim potpisom ispod ovog pisma daju podršku izboru Ivana Medenice u zvanje redovnog profesora, ali i sve ostale kolege, rukovodstvo fakulteta i studente da izraze svoj protest protiv neshvatljive i štetne odluke i pokažu da se najbolji ne mogu gurnuti u senku.. Ako sada svi zajedno budemo ćutali i ovaj skandal gurnuli pod tepih, on će nam se uskoro ponoviti. Samo tada žrtva gluposti neće biti jedan izuzetan profesor, nego svi mi, profesori i studenti FDU", stoji u pismu koje su potpisali naši ugledni reditelji i profesori FDU:

Janko Baljak, red. profesor, šef Katedre za filmsku i TV režiju

Darko Bajić, red. profesor

Miloš Pavlović, red. profesor

Dragan Veselinović, red. profesor

Predrag Velinović, red. profesor

Andrija Đukić, red.profesor u penziji

Ivan Stefanović, vanredni profesor

Srdan Golubović, vanredni profesor

Oleg Novković, vanredni profesor

Narcisa Darijević Marković, vanredni profesor

Andrijana Stojković, docent

Stefan Arsenijević, docent

Nikola Ležaić, asistent

Maja Miloš Samolov, asistent

Stefan Ivančić, asistent

Goran Marković, profesor emeritus
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 10 Okt 2016, 16:10

Otkazana Frljićeva predstava u Sarajevu

Nakon objave da predstava "Naše nasilje i vaše nasilje", reditelja Olivera Frljića neće da se izvede, manji broj građana Sarajeva okupio se ispred Narodnog pozorišta kako bi mirnim protestom iskazali negodovanje.

Ljudi skandiraju "Hoćemo predstavu!", a ulaz je ipak dopušten ljudima sa kartama ''na vlastitu odgovornost'', prenosi N1 Sarajevo.

"Prijava dostavljena Tužilaštvu Bosne i Hercegovine od strane kardinala Vinka Puljića, nadbiskupa Vrhbosanskog, napisi u hrvatskoj štampi, koje su mediji u našoj zemlji neodgovorno preneli, proizveli su talas dezinformacija o predstavi reditelja Olivera Frljića, a u kojima se autor i predstava lažno optužuju za bogohuljenje, za vređanje verskih osećaja hršćana i muslimana u BiH", saopšteno je iz Direkcije Internacionalnog pozorišnog festivala MESS.

Kako se navodi u saopštenju, zbog pretnji od strane strane nasilnih grupa i pojedinaca je "praktično dovedena u pitanje sigurnost publike Festivala MESS".

Direkcija festivala je saopštila da će vratiti pare onima koji su kupili kartu za predstavu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 24 Nov 2016, 00:27

Nadi Šargin nagrada "Raša Plaović"

Ovogodišnja nagrada "Raša Plaović", koju Narodno pozorište dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni, pripalo je glumici Nadi Šargin.

Nada Šargin je nagrađena za ulogu za ulogu Kraljice Elizabete u predstavi "Marija Stjuart", po tekstu Fridriha Šilera, a u režiji Miloša Lolića.

Jednoglasnu odluku doneo je žiri u kojem su bili dramaturg Molina Udovički Fotez, reditelj Slavenko Saletović, dramaturg Slavko Milanović i kritičar Boban Jevtić, sednici žirija iz opravdanih razloga nije prisustvovao teatrolog Raško T. Jovanović.

U konkurenciji za ovo prestižno priznanje, osim Šarginove, bili su i Nebojša Glogovac, Ljubomir Bandović, Tihomir Stanić, Nada Blam, Branko Vidaković, Ivana Nikolić, Bojan Žirović, Ivan Bosiljčić.

Nagrada će biti uručena u utorak, 22. novembra, na svečanosti koja će se održati na Velikoj sceni povodom 148. rođendana Narodnog pozorišta u Beogradu.

Nada Šargin je za istu ulogu već osvojila tri priznanja - Nagrada za najbolju žensku ulogu na prvom festivalu "Pozorišno proleće" u Šapcu, Nagrada za najbolju glumicu na 24. Festivalu Vršačka pozorišna jesen i Nagrada Ardalion za najbolju žensku ulogu na 21. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 08 Feb 2017, 10:29

Ispunjena Nušićeva želja

U Pozorištu na Terazijama sve spremno za novi mjuzikl "Mister Dolar". Vladimir Lazić: Ovo delo je, zapravo, aktuelna društvena komedija

POSLE raznih verzija i rediteljskih čitanja našeg "živog" klasika Branislava Nušića, ovih dana ćemo ga prvi put gledati u mjuzikl izdanju: premijera "Mister Dolara" je u petak, 10. februara, na sceni Pozorišta na Terazijama.

U našem jedinom muzičkom teatru već dve godine spremaju se za ovaj poduhvat, pet meseci trajale su probe, a za jednog od glavnih likova (Žana) čak tri glumca su bila u konkurenciji: prvo je ulogu konobara trebalo da igra Svetislav Goncić, potom Ivan Đorđević (obojica su bili sprečeni zbog drugih obaveza), da bi u poslednjih mesec dana proba "uskočio" Marko Gvero. Ovaj ambiciozan projekat najavljuje se kao spektakl sa stotinak izvođača.

- Raditi Nušića je neka vrsta obaveze. Daleke 1932. godine, kad je "Mister Dolar" nastao, bio je vivisekcija društva i džet-seta. U međuvremenu, ništa se nije promenilo, naprotiv. Ovo delo je, zapravo, aktuelna društvena komedija - ističe reditelj Vladimir Lazić, koji je uradio i adaptaciju.

- Pre premijere, predsednik Fondacije "Branislav Nušić", praunuk pisca Nebojša Nušić, predaće teatru statuetu slavnog komediografa u znak zahvalnosti što smo ispoštovali njegovu testamentarnu želju: da se neki njegov komad igra kao mjuzikl. Eto, mi je ispunjavamo - otkriva, za naš list, Aleksandar Đaja, direktor kuće.

U ansamblu će se u jednoj od glavnih uloga pojaviti Rade Marjanović, čiji advokat Aleksandar Matković "vuče celu priču", beskrupuloznu novinarku lista "Istina" igra Dušica Novaković, u podeli su i Valentina Pavličić, Milan Milosavljević, Ana Simić, Žarko Stepanov, Milan Antonić, Miroljub Turajlija, Anja Mit, Ivan Zablaćanski, Aleksandar Dunić, Maja Noveljić i Ana Zdravković - glumica koja je poslednjih godina češće u "ulozi" reditelja i umetničkog direktora "Madlenijanuma". Scenograf je Aleksandar Veljović, kostimograf Vanja Popović, a koreograf Milica Cerović.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 05 Apr 2017, 09:37

VLASTI VELISAVLJEVIĆU GODIŠNJE PRIZNANJE JDP-A: Glumac živi za nagrade, a najviše se raduje lovi

Jugoslovensko dramsko pozorište proslavilo je juče 69. rođendan, a najvažniju godišnju nagradu za najbolje glumačko ostvarenje dobio je najstariji aktivni glumac u Srbiji Vlasta Velisavljević (91).

On je nagrađen za ulogu Duha Hamletovog oca u drami „Hamlet“, ostavivši iza sebe mlade zvezde poput Sergeja Trifunovića, Vojina Ćetkovića, Nebojše Glogovca i druge.

- Očekivao sam ovo priznanje i znači mi mnogo, kao i svako drugo. Glumci žive za nagrade. Posebno me raduje ovaj novčani deo (smeh) - rekao je Vlasta, koji je nedavno u Jagodini na Danima komedije nagrađen za životno delo Zlatnim ćuranom i za istu ulogu na Jugoslovenskom festivalu u Užicu.

Pohvaljen i Đuričko

Velisavljević smatra da ga je njegova matična kuća JDP već dovoljno nagradila jer je njen doživotno počasni član.
- Moje kolege misle da sam im potreban na sceni. To je moje najveće priznanje. Igram i dalje, na sopstvenu radost. Radim posao koji volim, uživam u aplauzima, da dajem intervjue - kroz osmeh priznaje Vlasta.

Laureati... Dobitnici godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog Laureati... Dobitnici godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog
Bard našeg glumišta se osvrnuo i na mlade kolege koje su ostale bez priznanja.
- Glogovac je izuzetan glumac. Mladi su čudo, a pominju nas starije. Oni su još više najbolji - iskren je Velisavljević, koji se zahvalio reditelju Aleksandru Popovskom što ga je zvao da igrao Duha i poželeo mu da njegov „Hamlet“ po broju izvođenja doživi slavu onog u postavci Steve Žigona, koji je izveden 100 puta.

Za glumačka ostvarenja nagrađeni su Nikola Đuričko, Anđelika Simić i Goran Daničić kao ansambl predstave „Pod žrvnjem“.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 18 Apr 2017, 16:05

"Dragi moj lažljivče" u Narodnom pozorištu u Beogradu

Predstava Srpskog narodnog pozorišta i Kulturnog centra iz Sremskih Karlovaca "Dragi moj lažljivče" po tekstu Džeroma Kiltija, u režiji Tibora Vajde, biće izvedena sutra na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu, u okviru razmene predstava, kada će na sceni "Pera Dobrinović" biti izveden "Henri Šesti" Šekspira u režiji Nikite Milivojevića.

Delo "Dragi moj lažljivče" je nastalo na osnovu četrdesetogodišnje prepiske čuvenog irskog pisca britkog pera Džordža Bernarda Šoa (1856-1950) i najsjajnije zvezde londonskih pozorišta glumice Pat Kembel (1865-1940) i predstavlja nežnu priču o odnosu dva bića koja se ostvaruju zajedno.

Po rečima reditelja, ovo je "predstava za one koji razmišljaju, one koji umeju da osećaju i koji znaju šta je katarza". Igraju Gordana Đurđević Dimić u ulozi Pat Kembel i Miodrag Petrović u ulozi Bernarda Šoa.

"Dragi moj lažljivče" je premijerno izvedena 20. decembra 2014. godine i izvođena više od 20 puta na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta i gostovanjima.

Kao radio-drama Radio Novog Sada "Dragi moj lažljivče", u režiji Tibora Vajde, predstavljala je Radio televiziju Vojvodine na Festivalu radio-drama u Engleskoj 25. februara 2016. godine, osvojivši prvo mesto u kategoriji publike.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 05 Maj 2017, 16:00

KOMEDIJA TOTOVI: Jelisaveta naslednica čuvene Vesne Trivalić

U Beogradskom dramskom pozorištu vredno se radilo tokom prvomajskih praznika jer nas već 18. maja očekuje nova premijera komada „Totovi“ u režiji Ljiljane Todorović.

Rediteljka je isti tekst postavila pre više od tri decenije na scenu Atelje 212, kad je prvi put u pozorištu debitovala Vesna Trivalić ulozi Agike, a pored nje u sjajnoj drami mađarskog pisca Ištvana Erkenja igrali su Taško Načić (Tot), Renata Ulmanski (Mariška), Svetislav Goncić (Major) i Zoran Cvijanović (Poštar). Danas, 2017, umesto Vesne igra mlada Jelisaveta Orašanin, a u ostalim ulogama su Bojan Žirović, Pavle Pekić, Duda Stojanović Glid i Jovo Maksić.
- Totovi su jedna obična porodica: prosečni, mali, uplašeni ljudi, u svemu po propisu. Gledaju da ugode vlasti - navodi rediteljka.

Komad je preveden na mnoge jezike i izvođen na scenama širom sveta, od Budimpešte i Njujorka do Damaska i Džakarte. Ljiljana Todorović vraća se u BDP posle 35 godina, a ranije je radila dve kultne predstave: „Mačka na usijanom limenom krovu“ sa Žarakom Lauševićem i Snežanom Bogdanović (1990) i „Staklena menažerija“ s Merimom Isaković (1991).
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 21 Jun 2017, 18:01

Nadi Šargin nagrada "Miloš Žutić"

Nagrada "Miloš Žutić" za 2016. godinu, koju dodeljuje Udruženjedramskih umetnika Srbije, pripala je istaknutoj dramskoj umetnici Nadi Šargin za ulogu Elizabete u predstavi "Marija Stjuart" Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.

Slika

Nagrada je Nadi Šargin dodeljena za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno na teritoriji Srbije, u periodu od 30. juna 2015. do 30. juna 2016. godine, saopštio je sinoć UDUS.

U konkurenciji za nagradu bilo je 22 glumačka ostvarenja, a petočlani žiri u sastavu: Goran Jevtić, Ferid Karajica, Ivan Medenica, Branka Petrić (predsednica) i Dara Džokić, odluku je doneo jednoglasno.

Nagrada "Miloš Žutić" ustanovljena je 1994. godine, a Šargin je 22. laureat ovog uglednog esnafskog priznanja.

Priznanje se sastoji od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.

Dodelu nagrade "Miloš Žutić" pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Datum svečanog uručenja biće naknadno određen.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10607
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

PrethodniSledeća

Povratak na POZORIŠTE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

cron