Zanimljivosti

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 29 Maj 2017, 16:34

Umetnica 40 minuta povraćala uz pesmu Miše Kovača

Sandra Sterle, umetnica iz Splita, u sredu je izvela performans tokom kojeg je 40 minuta povraćala u metalnu posudu, dok se u pozadini čula pesma Miše Kovača "Dalmatinac", prenosi "Glas Dalmacije".

U pauzama između povraćanja, umetnica je šetala među šokiranom publikom. Mnogi prisutni su napustili nastup već na samom početku, dok je većina ostalih posmatrala događaj sa što veće udaljenosti.

Sandra Sterle predaje na Umjetničkoj akademiji u Splitu, a svoj performans je izvela u prostorijama Akvarija na splitskim Bačvicama, na trećem danu festivala otvorenog performansa.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 13 Jun 2017, 11:08

Glumac se preslišavao u vozu, uhapšen kao terorista

U toaletu francuskog brzog voza na relaciji Marselj-Pariz jedan glumac je uvežbavao ulogu na engleskom jeziku, što je uznemirilo kontrolora, koji je u panici pozvao policiju misleći da je reč o teroristi, pa je glumac uhapšen na usputnoj stanici, prenose francuski mediji.

Do nesporazuma je došlo kada je 35-godišnji glumac iz pariskog regiona odlučio da se izoluje od ostalih putnika u vozu i presliša se na miru, u toaletu, ponavljajući tekst za pozorišni komad.

Međutim, kada je čuo reči „oružje“ i „pištolj“ dok je prolazio pored toaleta, kontrolor je uspaničeno pozvao policiju.

„S obzirom na aktuelni kontekst terorizma i plan (pojačanih mera bezbednosti) Vižipirat, kontrolor nije želeo ništa da rizikuje“, rekao je portparol Francuske nacionalne železnice, prenosi Figaro.

Voz se, po pozivu kontrolora, zaustavio vanredno na stanici Valans, gde je bilo raspoređeno desetak žandarma, koji su glumca uhapsili i odveli ga u stanicu policije.

Nakon što je objasnio o čemu se radi, glumac je ubrzo oslobođen, pa je sledećim vozom nastavio put ka prestonici.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 14 Jun 2017, 21:22

POLICIJA S PIŠTOLJIMA UPALA NA PREDSTAVU

Sinoćna izvedba predstave "Egzistencija" Edvarda Bonda u AKUD "Branko Krsmanović" priredila je publici pravu dramu u drami, simbolično dovevši u pitanje i samu egistenciju prisutnih, bar na kratko.

Naime, kako su nam članovi ovog akademskog pozorišta objasnili, u prostorije udruženja u Balkanskoj ulici juče je usred igranja komada upala policija i to sa više nego ozbiljnim razlogom.

- Četvorica policijskih službenika ušli su zbog dojave navodnog pokušaja ubistva. Brzo smo shvatili da je reč o nesporazumu budući da je predstava sadržala scene nasilja. U jednom momentu se tokom igranja čak čuje i pucanj kroz prozor, što je verovatno zabrinulo nekog od komšija, te je rešio da pozove organe reda - kažu u "Krsmancu".

Komad igraju dvojica glumaca, gde jedan ima rolu naoružanog maloletnog delikventa koji upada u stan drugog pozorišnog lika, tražeći mu novac. Međutim, nakon toga ga prepoznaje kao žrtvu čime se tok priče potpuno preokreće - nasilnik sada traži da ovaj njega ubije, a celu periperiju dodatno dramatizuju zvuci okidanja pištolja i povici upomoć.

- Potpuno razumemo zbog čega bi nekoga ova predstava uznemirila, ali nam ostaje nejasno kako ranije nismo imali sličnih problema. Ovo je deseta izvedba i do sada se još niko nije žalio - poručuju u kulturnom udruženju.

Prema objašnjenjima prisutnih koji su se našli u ovoj nesvakidađnjoj situaciji, pripadnici policije prvo su pretresli osoblje koje su zatekli na ulazu, a onda i gotovo kročili na samu scenu, dok je reditelj ostvarenja Filip Grinvald pokušavao da im objasni o čemu je reč.

- Glumci su čuli buku i videli Filipa kako iskače iz publike i dovikuje "Napolje! Predstava je u toku!", ali u prvi mah nisu mogli da shvate šta je u pitanju. Pomislili su da možda neki pijani momci prave problem. Jedan glumac počeo je sve "jače" da igra i da viče, ne bi li ih nadglasao - navode oni.

Policiju su pozvale komšije

Ipak, akterima je sve postalo kristalno jasno kada je iza zavese osvanulo policijsko oružje.

- Drugi glumac, koji je pritom u tom momentu izleteo "sav krvav" na scenu, primetio je da se zavesa pored njega pomera, a iza nje se nalazio policajac koji je držao pištolj uperen u njegovom pravcu. Na sekund se zaledio, ali je odmah potom nastavio da igra kao pravi profesionalac - hvale ga kolege.

Publika je takođe bila na visina zadatka, te je ćutke prihvatila novonastalu situaciju i ostala mirna do kraja predstave.

- Kasnije smo u razgovoru s publikom saznali da su i oni razumeli šta se dešavalo iza kulisa, ali da su, videvši glumce da nastavljaju sa igrom, i oni odlučili da ne ustaju sa svojih mesta - ističu članovi pozorišta.

Ipak, nakon razumnog objašnjenja reditelja i uvidevši da je prijava bila neopravdana, pripadnici MUP-a su se brzo razišli, usput šaleći se na svoj, ali i račun lica koje je ih upozorilo na ovo navodno ubistvo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 27 Jun 2017, 16:04

Partokratija u kulturi uobičajena

Partokratija u kulturi, umetnosti i medijima i postavljanje novih, podobnih kadrova sa svakom smenom vlasti u Srbiji je postala uobičajena, to je sistem koji dugo funkcioniše, ocenili su danas učesnici debate na tu temu.

Profesor Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević rekla je da se razvio sistem vlasti u kome, pobedom na izborima, počinje da funkcioniše partokratijski sistem, koji se onda širi i utiče na procese u nekim drugim oblastima, tako da je "raspodela kadrova" samo jedan aspekt problema.

Partokratija selekcioniše pristup javnim resursima, javnom novcu, načinom upravljanja institucijama, svim tim se upravlja iz jednog mesta, i ta partijska logika se preliva na sve oblasti ukazala je Milivojević.

Nekadašnji funkcioner Demokratske stranke koja je bila na funkcijama u kulturi Gorica Mojović, konstatovala je da nije sporno kad promenom vlasti oni koji dođu na funkcije u kulturi biraju svoj tim, ali da je problem kad kriterijum ne bude stručnost, nego partijska poslušnost.

Kriterijum pripadnosti partiji, lojalnosti vođi ili nekim ljudima koji su arbitri u kulturi postaje prevashodni, a nekad i jedini kriterijum, naglasila je Mojović.

Ona je ocenila da je, ipak, u kulturi biloo najmanje štete od partokratije u odnosu na druge oblasti.

Bivši ministar kulture Bratislav Petković je partokratiju okarakterisao kao nasleđe komunizma, jer tad skoro da nije bilo umetnika koji nije bio član partije.

Nekadašnja direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David rekla je da se nema pravo nikoga osuđivati zato što je politički aktivan ili član neke partije, ali da je problem što danas stranke, u želji da ostanu na vlasti, "menjaju ideologiju kako im padne na pamet".

Problem je što mi nemamo kulturnu politiku ni jasno određene vrednosti. I onda imamo situaciju da svako sprovodi ono u što veruje. To je nekad uspešno, a nekad neuspešno... Greške koje se preve su ređe zlonamerne, a češće su zbog okolnosti, i manje su nego u nekim drugim oblastima, rekla je David.

Upravnik Beogradskog dramskog pozorišta Slobodan Ćustić, koji je član Srpske napredne stranke, konstatovao je da je partokratije uvek bilo, i posebno je prozvao nekadašnjeg ministra kulture Ivana Tasovca, za koga je rekao da je Aleksandru Vučiću "stiglo naređenje sa Zapada" da ga postavi na tu funkciju.

Na debatu su, kako su organizatori objasnili, bili pozvani, ali su odbili da dođu Tasovac, glumci Svetislav Goncić i Lazar Ristovski, direktor kompanije Novosti Ratko Dmitrović i nekadašnja glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 23 Sep 2017, 08:28

Najbolji pozorišni reditelji u 2016-2017. sezoni

Pozorišna umetnost zauzima posebno mesto na kulturnoj sceni svake zemlje. Scenski izražaj koji objedinjuje više vidova umetnosti u sebi, poput glume, pokreta, muzike, scenografije, kostimografije i teksta zahteva vešte reditelje da to sve usklade. U tome po meni leži i najveći uspeh neke predstave, umeće da se uspešno spoje svi ti elementi i predstave publici u vidu vrhunskog scenskog dela. Bez sjajne interakcije sa publikom, nema ni uspešne predstave. Na osnovu predstava koje su se mogle pogledati u pozorišnoj sezoni iza nas, na repertoarima domaćih, prvenstveno beogradskih pozorišta, ali i festivalima, sastavljena je lista pozorišnih reditelja koji su svojim radom obeležili pozorišnu scenu. Neki od kriterijuma su subjektivna ocena režija, energija predstava, osvojene nagrade, gostovanja, zastupljenost na repertoarima i premijerne predstave ove sezone. Navedene su i aktuelne predstave koje se mogu pogledati kod nas i u regionu. U cilju popularizacije kvalitetne pozorišne umetnosti, na osnovu mišljenja bloga, ali i većeg broja ljubitelja i poznavalaca pozorišta, napravljena je lista od deset najboljih reditelja. Nadam se da će pozorišne kuće angažmanom najboljih reditelja doprineti veći umetnički renome i gledanost predstava. Na listi su se našli reditelji sa najmanje četiri odgledane (aktuelne) predstave.

Prema oceni bloga, najbolji pozorišni reditelj za sezonu 2016/2017 je Kokan Mladenović. Uspeh njegovih predstava leži u sjajno dramatizovanim i adaptiranim tekstovima, sa izuzetno preciznim rediteljskim rešenjima i odlično odabranim temama koje reflektuju stanje u našem društvu. Taj angažman, bez obzira da li je u pitanju istorijska tema ili savremeni tekst u kombinaciji sa sjanim ansamblima i umetničko-timom saradnika čine njegove predstave spektaklima (u ovim umetničko siromašnim vremenima) u svakom smislu. Režira raznovrstan repertoar, sa bogatom paletom autora, od antičkih, renesansnih, baroknih, modernista, do savremenika. Pošlogodišnji najveći uspeh je rad na jednoj od najgledanijih i svakako najnagrađivanijih domaćih predstava, Na Drini ćuprija u Srpskom narodnom pozorištu iz Novog Sada, koju je videlo nekoliko gradova u zemlji i regionu, ali ne i Beograd. Ističu se još i beogradske društveno-angažovane predstave koje su obišle veliki deo regiona: Nasilje (Dadov) i Jami distrikt (nezavisna trupa). Od Rubišta (Šabačko pozorište) se očekuje da bude jedna od predstava koja će obeležiti sezonu pred nama. Ni ove sezone, opet spletom sumnjivih okolnosti nije dobio dugo iškekivanu Sterijinu nagradu za režiju. Možemo samo nabrojati neke od predstava za koje je bio uskraćen: Opera ultima (Ujvideki Novi Sad), Čikago i Zona Zamfirova (PNT Beograd) i Doktor Nušić (Sombor/Kruševac). Imajući u vidu ogroman talenat i umetničko-kreativan tim sa kojim radi, on je jedan od najeminentnijih pozorišnih reditelja u regionu.

Rođen je 1970 u Nišu. Diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića (1993). Režirao tekstove autora: Eshil, Aristofan, Šekspir, Tirso de Molina, Bomarše, Marin Držić, Ibzen, Bulgakov, Harms, Enda Volš, Agota Krištof, Goran Stefanovski... Režirao je i dela gotovo svih značajnih domaćih autora različitih generacija: Aleksandar Popović, Velimir Lukić, Slobodan Selenić, Vida Ognjenović, Dušan Kovačević, Ljubomir Simović, Slobodan Vujanović, Ivan M. Lalić, Maja Pelević... Dramatizovao ili adaptirao dela Tolkina, Gorana Petrovića, Slobodana Selenića, Mirjane Novaković... Režirao mjuzikle Čikago, Kosa i Zona Zamfirova. Često, pored režije, potpisuje i dramatizaciju ili adaptaciju dela.

Bio je umetnički direktor pozorišta Dadov od 1991. do 1995. godine i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Somboru u sezoni 1999/2000. Godine 2007. i 2008. bio je direktor Drame NP Beograd, a u periodu 2009–2012. upravnik Ateljea 212.

Dobitnik je nagrade Bojan Stupica, Sterijinih nagrada: za adaptaciju – Afera nedužne Anabele (1998), Ruženje naroda u dva dela (2000), za dramatizaciju – Opsada crkve Svetog Spasa (2002), nagrada Novi Tvrđava teatar (Dogvil, 2015) kao i drugih značajnih nagrada na festivalima u Srbiji i regionu. Spletom čudnih okolnosti, izmicala mu je Sterijina nagrada za režiju.

Režije/dramatizacije/adaptacije (izbor): Šekspir/Bunjuel/Miler: Hamlet; Harms: Slučajevi; Tirso de Molina: Seviljski zavodnik i kameni gost; Bomarše: Figarova ženidba, Opera ultima; Aleksandar Popović: Razvojni put Bore Šnajdera, Mrešćenje šarana; Aristofan/Maričić/K. Mladenović: Lizistrata, Mir; Velimir Lukić: Afera nedužne Anabele; Vida Ognjenović: Kako zasmejati gospodara, Je li bilo kneževe večere; Agota Krištof: Velika sveska; Dušan Kovačević: Maratonci trče počasni krug, Balkanski špijun, Sabirni centar; Slobodan Selenić Ruženje naroda u dva dela; Henrik Ibzen: Per Gint; Šekspir: Bogojavljenska noć, San letnje noći, Ukroćena goropad, Julije Cezar; Ljubomir Simović: Putujuće pozorište Šopalović; Goran Petrović/K. Mladenović: Opsada crkve Svetog Spasa; Goran Stefanovski: Bahanalije; Mihail Bulgakov/K. Mladenović: Majstor i Margarita; Mirjana Novaković/K. Mladenović: Strah i njegov sluga; Goran Petrović: Skela; X. J. Tolkin/K. Mladenović: Hobit; X. M. Bari, M. Stojanović: Petar Pan; Enda Volš: Disco pigs; Fosi/Eb/Kender: Čikago (mjuzikl); M. Pelević: Ja ili neko drugi, Pomorandžina kora; Rado/Ragni/Mekdermot: Kosa (mjuzikl), Slobodan Vujanović: Poslednja smrt Frenkija Suzice, S.Sremac/K. Mladenović: Zona Zamfirova (mjuzikl), B. Nušić/K. Mladenović: Doktor Nušić, I. Brešan: Predstava Hamleta u selu Mrduša donja, Fon Trir: Dogvil i dr.

1. KOKAN MLADENOVIĆ (1970, Niš)
(pozicija prethodne sezone: 3)

15 predstava u 11 pozorišta, 4 premijerne:

PNT Beograd: ČIKAGO, ZONA ZAMFIROVA;
MH Beograd: DOGVIL;
Dadov Beograd: NASILJE;
JD trupa: JAMI DISTRIKT;
Šabačko: RUBIŠTE;
SNP Novi Sad: NA DRINI ĆUPRIJA;
CZK Tivat/SNP Novi Sad: KOŠTANA (skinuta sa repertoara);
Kruševačko/NP Sombor: DOKTOR NUŠIĆ;
NP Kikinda: KAUBOJI;
NP Sombor/GT Budva/KC Svilajnac: JULIJE CEZAR;
TEMIŠVAR: PROSJAČKA OPERA; SHAKESPEARE SONNET 66 (gostovanje);
KOPAR: ALAN FORD I GRUPA TNT (gostovanje);
SARAJEVO: PROSJAČKA OPERA (gostovanje);

Diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju FDU u Beogradu, u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića (1993). Iako jedan od najvećih reditelja današnjice, već duži niz godina ga većina uprava gradskih beogradskih ne angažuju kao saradnika. Prošle sezone je režirao četiri uspešne predstave: dve u Beogradu, u Šapcu i u Temišvaru. Predstava Na drini ćuprija je učestvovala i bila nagrađivana na skoro svim značajnijim festivalima u zemlji i regionu, uključujući i glavni takmičarski program Sterije, a prema oceni bloga je jedna od pet najboljih u regionu prošle sezone; Nasilje i Jami distrikt među pet najboljih društveno angažovanih projekata, a Shakespeare sonnet 66 među pet najboljih gostovanja u Beogradu inostrane produkcije.

2. ANDRAŠ URBAN (1970, Senta)
(pozicija prethodne sezone: 1)

13 predstava u 10 pozorišta, 4 premijerne:

NP Beograd: RODOLJUPCI, SUMNJIVO LICE;
Kostolanji Dežo Subotica: ONE GIRL SHOW, URBI ET ORBI (gostovanje);
NP Subotica: RUŽENJE NARODA U DVA DELA (skinuta sa repertoara);
Ujvideki Novi Sad: NEOPLANTA, BAN BANK;
SNP Novi Sad: ČAS ANATOMIJE;
NP Sombor: GOGOLAND (gostovanje);
TEMIŠVAR/Kostolanji Dežo Subotica: MAĐARI;
SARAJEVO: WHAT IS EUROPE;
CETINJE: LEPTIR;
PRIŠTINA: BORDEL BALLKAN;

Studije režije na novosadskoj Akademiji umetnosti završio u klasi Bore Draškovića 2000. godine, od kad ponovo započinje intenzivan pozorišni rad. Uz podršku segedinskog MASZK-a i vlastitog ansambla stvara i nezavisne pozorišne predstave. Od 2006. je direktor je mađarskog gradskog pozorišta Deže Kostolanji u Subotici. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala Desiré Central Station takođe u Subotici. Režirao preko četrdeset profesionalnih predstava u zemlji i regionu. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja među kojima i Sterijina za režiju. U dva navrata, prema oceni bloga je bio proglašen za najboljeg reditelja sezone, 2013-2014 i 2015-2016, režija Rodoljubaca je proglašena najboljom u Beogradu. Takoše prema oceni bloga Gogoland je među pet najboljih domaćih predstava izvedenih u Beogradu prethodne sezone.

3. IGOR VUK TORBICA (1987, Drvar)
(pozicija prethodne sezone: 10)

5 predstava u 5 pozorišta, 3 premijerne:

NP Beograd: CARSTVO MRAKA;
NP Zrenjanin: DON ŽUAN;
ZAGREB: HINKEMAN (gostovanje);
MARIBOR: OŽALOŠĆENA PORODICA (gostovanje);
RIJEKA: MIZANTROP;

Diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju FDU u Beogradu, klasa Alise Stojanović (2013). Trenutno je na doktorskim studijama i radi kao asistent na odseku Pozorišna režija. Dobitnik je Nagrade Hugo Klajn za najboljeg studenta pozorišne režije u generaciji. Njegova ispitna predstava na trećoj godini, Pokojnik, dobila je glavnu nagradu Studio festa i bila uvrštena je u redovni repertoar JDP-a. Predstava Ožalošćena porodica je bila u takmičarskom programu Sterijinog festivala, a Hinkeman pobedila na festivalima JPF u Užicu i INFANT u Novom Sadu. Blog ga je prošle godine proglasio najboljim mladim rediteljem sezone, a ove godine režiju predstave Carstvo mraka ocenio kao jednu od pet najboljih u Beogradu. Takođe, Hinkeman je među pet najboljih gostovanja u Beogradu van granica naše zemlje i među pet najboljih predstava u regionu prethodne sezone.

4. BORIS LIJEŠEVIĆ (1976, Beograd)
(pozicija prethodne sezone: 2)

9 predstava u 7 pozorišta, 3 premijerne:

Atelje 212 Beograd: ČEKAONICA, PIJANI;
JDP Beograd: HOTEL SLOBODAN PROMET;
NP Sombor: ČAROBNJAK;
NP Zrenjanin: ZRENJANIN;
SARAJEVO: BRAŠNO U VENAMA;
PODGORICA: OČEVI SU GRADILI; ČUVARI TVOG POŠTENJA (gostovanje);
TEMIŠVAR: PEACE IN ITACA;

Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2004. godine, gde radi kao docent na Katedri za intermedijalnu režiju. Posebno se ističu režije verbati drama, kao poseban oblik dokumentarnog dramskog teksta koji je nastao adaptacijom niza razgovora autora s realnim ljudima, koji otkrivaju svoja stvarna, autentična iskustva. Režirao je preko trideset predstava. Dobitnik je mnogobrojnih domaćih i regionalnih nagrada, među kojima i Sterijina za režiju. Proše sezone je režirao tri predstave: u Beogradu, Zrenjaninu i Podgorici. Čuvari tvog nasleđa je učestvovala i nagrađivana na nekoliko regionalnih festivala.

5. JAGOŠ MARKOVIĆ (1966, Podgorica)
(pozicija prethodne sezone: 4)

11 predstava u 6 pozorišta, 3 premijerne:

NP: GOSPOĐA MINISTARKA, HASANAGINICA, ANTIGONA;
JDP: SUMNJIVO LICE, UMIŠLJENI BOLESNIK; TAKO JE (AKO VAM SE ČINI);
Atelje 212 Beograd: JESENJA SONATA;
Duško Radović Beograd: MALA ŠKOLA ROKENROLA (scena za decu);
TIVAT: FILOMENA MARTURANO, HASANAGINICA;
PODGORICA: UČENE ŽENE;

Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987. godine u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića. Režirao je preko pedeset predstava (drame, opere i mjuzikle) u zemlji i inostranstvu i isto toliko dobio strukovnih, festivalskih i državnih nagrada, među njima i Sterijina nagrada za režiju. Time se ubraja u najeminentnije reditelje regiona. Prošle sezone je režirao tri predstave, dve u Beogradu i jednu u Podgorici. Prema oceni bloga bio je nabolji reditelj u pozorišnoj sezoni 2014-2015.

6. TANJA MANDIĆ RIGONAT (1964, Beograd)
(pozicija prethodne sezone: /)

7 predstava u 4 pozorišta, 3 premijerne:

NP Beograd: ZLI DUSI, NAŠI SINOVI, IVANOV;
UK Vuk Beograd: ILUZIJE;
Boško Buha Beograd: GOSPOĐA MINISTARKA, USPAVANA LEPOTICA (scena za decu);
Bitef Teatar Beograd: LENI;

Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu, u klasi profesora Dejana Mijača. Bila Selektor Sterijinog pozorja za 2008. godine. Od 2008. do 2010. godine bila je direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu gde je i danas stalni član kao reditelj. Od 2010. godine obavlja funkciju selektora Međunarodnog festivala mediteranskog pozorišta Purgatorije u Tivtu. Iza sebe ima trideset pozorišnih režija. Sezone iza nas je režirala tri predstave u Beograd, od kojih je Ivanov gostovala na više domaćih i regionalnih festivala. Blog je režiju predstave Ivanov ocenio kao jednu od pet najboljih prošle sezone u Beogradu.


7. SNEŽANA TRIŠIĆ (1981, Beograd)
(pozicija prethodne sezone: 8)

12 predstava u 6 pozorišta, 4 premijerne:

NP Beograd: HEDA GABLER, BIZARNO; RIČARD TREĆI;
Atelje 212 Beograd: KAZIMIR I KAROLINA; DECA RADOSTI;
JDP Beograd: NORA;
BDP Beograd: TERORIZAM;
NP Kikinda: NOSOROG; ŽDRELO (gostovanje);
NP Subotica: ČUDO U POSKOKOVOJ DRAGOJ, MISTER DOLAR, IZA KULISA;

Pozorišnu i radio režiju diplomirala 2009. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Nikole Jevtića i Alise Stojanović (Samoudica Aleksandra Radivojevića, Atelje 212). Trenutno je na doktorskim studijama i radi kao asistent na Katedri za pozorišnu režiju FDU Beograd. Predstave su joj gostovale na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu i dobile brojne nagrade. Dobitnica je Sterijine nagrade za režiju. Sezone iza nas je imala tri premijere u Beogradu i jednu u Kikindi. Predstava Deca radosti je bila u takmičarskom programu više festivala, uključujući i Sterijin festival. Blog je režiju predstave Ričard treći ocenio kao jednu od pet najboljih prošle sezone u Beogradu.

8. EGON SAVIN (1955, Sarajevo)
(pozicija prethodne sezone: 6)

14 predstava u 5 pozorišta, 2 premijerne:

JDP Beograd: TARTIF, MLETAČKI TRGOVAC, TAKO JE MORALO BITI, UNOSNO MESTO; POD ŽRVNJEM;
NP Beograd: POKOJNIK, DERVIŠ I SMRT, KIR JANJA, ČUDO U ŠARGANU;
BDP Beograd: ĆEIF, PALILULSKI ROMAN, ČOVEK, ZVER VRLINA;
Zvezdara Teatar Beograd: PASIVNO PUŠENJE;
SNP Novi Sad: BOGOJAVLJENSKA NOĆ;

Diplomirao je 1991. godine na FDU u Beogradu na katedri za pozorišnu i radio režiju u klasi profesora Dejana Mijača. Predaje na Fakultetu dramskih umetnosti od 1979. godine, a izabran u zvanje redovnog profesora 1997. Već svojim prvim režijama predstavio se kao jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih reditelja. Iza sebe ima preko osamdeset režija raznovrsnog dramskog repertoara od savremenih domaćih autora koje je režirao u neformalnim trupama do svetskih klasika u najvećim nacionalnim teatrima. Radio je širom bivše Jugoslavije. Dobitink je nagrada na gotovo svim festivalima u zemlji i regionu. Dobitnik je pet Sterijinih nagrada za režiju. Prošle sezone je imao dve premijere u JDP-u i Zvezdari teatru u Beogradu.

9. MILAN NEŠKOVIĆ (1985, Valjevo)
(pozicija prethodne sezone: 9)

7 predstava u 7 pozorišta, 3 premijerne:

NP Beograd: BELA KAFA;
Atelje 212 Beograd: MREŠĆENJE ŠARANA;
BDP Beograd: BERLINSKI ZID;
UK Vuk Beograd: RUČNI RAD;
Dorćol Platz: PROMETEJEV PUT;
NP Vranje: RUŽA, UVELA (gostovanje);
NP Sombor: MAESTRO;

Diplomirao je pozorišnu režiju na FDU U Beogradu u klasi profesora Nikole Jevtića i profesorke Alise Stojanović. Ispit III godine režije, Balada o Pišonji i Žugi po tekstu Vladimira Djurdjevića izvodila se u beogradskom Zvezdara teatru, sa profesionalnim glumcima sa velikim uspehom. Diplomirao kao prvi student Fakulteta dramskih umetnosti u nekoj od zemalja Evropske unije, sa praizvedbom predstave Šine, Milene Marković u pozorištu Tartini u Sloveniji. Ove sezone je imao imao tri uspešne predstave u Beogradu, Somboru i Vranju. Obe predstave su bile u takmičarskom programu Sterijinog festivala. Ruža, uvela je pobedila na festivalu Joakim Vujić. Takoše, prema oceni bloga Ruža, uvela je među pet najboljih domaćih gostujućih predstava odigranih u Beogradu prethodne sezone.

10. ALEKSANDAR POPOVSKI (1969, Skoplje)
(pozicija prethodne sezone: /)

4 predstave u 3 pozorišta, 1 premijerna:

JDP Beograd: METAMORFOZE, HAMLET;
SNP Novi Sad: PROMETEJEV PUT;
SLOVENIJA: PARTY TIME (gostovanje);

Diplomirao je pozorišnu režiju na Univerzitetu Kiril i Metodije. Njegovi profesori su bili Slobodan Unkovski i Stole Popov. Rediteljski debi imao je 1992. godine dramom Dejana Dukovskog Džin i sedam patuljaka u Gradskom teatru u Skoplju. Režirao je kako u Makedoniji tako i u desetak zemalja regiona i Evrope. Dobitnik Sterijine nagrade. Ove sezone je režirao Hamleta u JDP-u, koja u učestvovala na nekoliko regionalnih festivala. Blog je režiju Hamleta ocenio kao jednu od pet najboljih prošle sezone u Beogradu. Bio je član žirija Sterijinog pozorja.

NAJBOLJI MLADI REDITELJ

Nataša Radulović (1992, Beograd)

Završila je osnovne studije Pozorišne i radio režije u klasi profesora Egona Savina na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (2015), a potom i master studije na istoj katedri (2016). Od 2011. godine član je redakcije zvaničnog bloga BITEF-a. Idejni je tvorac i umetnički direktor beogradskog festivala savremene ruske drame (UK Vuk Stefanović Karadžić, 2016. i 2017., po ugledu na festival Koljada-Plays). Autor je prevoda nekoliko drama sa ruskog jezika: Štucanje Vladimira Zujeva, Za tebe i Ključevi od Leraha Nikolaja Koljade. Završila je srednju muzičku školu Mokranjac, smer violina. Sa predstavama Za tebe i Ključevi od Leraha učestvovala na festivalu Kolyada-Plays, 2016. i 2017. godine u Jekaterinburgu, Rusija.

Aktuelne režije: DUET ZA SOLISTU (2017, Toma Kempinskog, Narodno pozorište Sombor), VENERA U KRZNU (2017, autorski projekat, Dorćol Platz), OSVRNI SE U GNEVU (2016, Džona Ozborna, Šafarikova 7 Beograd) i master predstava KLJUČEVI OD LERAHA (2016, Nikolaja Koljade, Beogradsko dramsko pozorište).
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 19 Nov 2017, 11:14

Milan Nešković u Rusiji režira "Ožalošćenu porodicu" i piše dnevnik za "POP & Kulturu"

Nikada nisam samoinicijativno pisao nešto a da nije bio odgovor na novinarsko pitanje. Verovatno nikad i ne bih da me rediteljski posao nije odveo na sever Rusije, u Jaroslav, da režiram “Ožalošćenu porodicu” Branislava Nušića u Teatru Volkov, najstarijem ruskom pozorištu, osnovanom 1750. godine. Te godine je umro Johan Sebastijan Bah, a rodilo se pozorište u Rusiji.

Pre svega, jako je teško napisati reč, jer ona nikada ne počinje kao reč, ona je krajnji produkt onoga što se rađa kao impuls, koji rukovođen idejom i osećanjem dovodi do potrebe za ekspresijom. Često ovo govorim glumcima na probi, rekao sam to prekjuče i glumcima Teatra Volkov, a sada moram sebe da ubedim u isto.

Pre nego što sam krenuo put Rusije, mučila su me mnoga pitanja i nedoumice, od toga šta se pakuje za takvu zimu, kako se radi na drugom jeziku, a najviše kako da dovedem svoje najbliže saradnike koji su mi neophodni. Prvo, imao sam sreće da mi oko pakovanja pomognu prijatelji koji često putuju na sever i poseduju i poznaju sve savremne materijale koji te greju, a čije nazive ne umem da izgovorim. Koliko prava podrška znači prepoznala je i Sberbanka, te sam zahvaljujući njima okružen saradnicima bez kojih ovaj projekat ne bih mogao realizovati, a oko problema sa jezikom još nisam siguran... Zasad deluje da se jako dobro razumemo...

Let do Moskve traje tri sata pa još "samo" 250 km severno i stigli ste u centralni grad Zlatnog prstena Rusije, kako nazivaju ovaj kraj. Ali ono što vam niko neće reći jeste da 20 km putovanja obilaznicom oko Moskve traje između dva i četiri sata u zavisnosti od doba dana. Nisam imao sreće da ubodem deo dana bez gužve iako sam sleteo kasno, ali je dobro što sam uspeo i te kako da izvežbam strpljenje za povratak na beogradske ulice. Što se mene tiče, Slaviju mogu da zatvore zauvek, neću više nikada reč progovoriti o gužvi u Beogradu.

Prvo što zapazite u Rusiji je veličina. Svega. Od aerodroma, do puteva, signalizacije, preko prostranstava do protiv raketnih sistema S-300 parkiranih svuda, kao demonstracije veličine i snage ove neverovatne zemlje.

Verujem da im je i samopouzdanje tako veliko čim su se usudili da pozovu mene da režiram predstavu u sali koja prima 1.000 gledalaca, doduše na preporuku Beogradskog dramskog pozorišta, koje blisko sarađuje sa Teatrom Volkov. Pitam se da li to znači da je BDP odgovoran i za moj eventualni neuspeh ili da u tom slučaju svalim krivicu na nepoznavanje jezika? Naravno, šalim se.

Mislim da je neuspeh u ovim uslovima nemoguć jer sam okružen neverovatnim glumcima. Ovo nije floskula. Imam potrebu da ih javno pohvalim iako verovatno nikad neće pročitati ove redove. Neki od njih su zaslužni, a neki čak i narodni umetnici Ruske Federacije, što je ekvivalent biti član SANU, ukoliko SANU ne bi pravio selekciju ko je po njima umetnik, a ko ne. Budući da po SANU reditelji i glumci nisu umetnici, ovom prilikom predlažem novi naziv "SAN i ponekih U".

Slika

Teatar Volkov

No, da se vratim pravim umetnicima. Prvi put u svojoj karijeri, a proslaviću deset godina od diplomske predstave 2018. godine, posle kastinga sam izmislio dodatna dva lika jer sam imao potrebu da radim sa što više glumaca na probi. Moje kolege koje se bave pozorištem će možda shvatiti ovo kao hazarderski potez. Nije. Sve više shvatam kako srpsko pozorište, koje kvalitetom može da parira i mnogo ozbiljnijim društvima od našeg, postaje izuzetak koji potvrđuje pravilo profesionalizma.

Ko želi, shvatiće, a ako vam je lepo, onda ništa.

Danas je tačno sedam dana kako sam u Jaroslavu. Čini mi se kao da su prošle nedelje. Vreme sporo prolazi, osim kada smo na probi koja traje šest sati, a mogla bi i duže da predstave ne počinju u 18 časova. Dan je jako kratak. Ja nosim bundu i hodam brzo. Nebo je sivo. Kostimografkinja mi se kune da je videla zrak sunca u četvrtak. Niko joj ne veruje. Pitao sam se da li je pametno ići u Rusiju u novembru i decembru. Sada shvatam da je to savršeno, jer nemam nikakvu potrebu da izlazim iz pozorišta, u kome i živim. Niko od nas je nema. Nadam se da će nas ovo stanje održati do 15. decembra, kada je zakazana prva od deset premijera “Ožalošćene porodice”. Da, dobro ste pročitali. Neka vas to ne čudi, u Rusiji ima toliko drugih stvari za čuđenje, a i čuda.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 27 Jan 2018, 19:41

Dok su trajale Olimpijske igre veliki ruski umetnik je umro sam, u tišini. SSSR je ignorisao njegovu smrt, ali MILION RUSA NIJE

Moskva, 25. jul 1980. godine, u toku je bio sedmi dan 22. Olimpijskih igara. Vest koja je šokirala sve prvi je objavio "Glas Amerike", dok su sovjetski mediji ćutali, bavili su se samo Olimpijadom. Nisu smatrali da treba da obaveste javnost da je upravo preminuo najomiljeniji ruski umetnik.

Tužna vest se ipak od usta do usta munjevito proširila po stadionu i dva dana kasnije, 27. jula, tribine ovog najvećeg sportskog događaja su ostale poluprazne. Gledaoci su otišli da odaju poslednju počast svom idolu. Prema nekim podacima od pozorišta na Taganjki, gde su bili izloženi njegovi posmrtni ostaci, do Vagankovskog groblja, napravljen je red dugačak desetak kilometara, a u njemu je bilo oko milion ljudi.

Vladimir Visocki (1938-1980) jedan od najvećih ruskih umetnika svih vremena, koga je vlast bivšeg Sovjetskog saveza uglavnom ignorisala i koji je umro u Moskvi iscrpljen od alkohola i droge, rođen je na današnji dan pre 80 godina.

Njega je još kao dvadesetogodišnjaka ga je privukla gluma, kada je počeo da igra u pozorištu "Aleksandar Puškin", ali pravu glumačku i svaku drugu slobodu osetio je kada ga je 1964. godine reditelj Jurij Ljubimovov pozvao da dođe u pozorište na Taganjki.

Tu je Visocki prv put došao na naslovne strane svojim zapaženim nastupima u glavnim ulogama u Šekspirovom “Hamletu” i Brehtovom "Životu Galileja". U to vreme se pojavljuje i u nekoliko filmova, u kojima su se našle i njegove pesme. Tako je i u Crnoj Gori 1974. snimao film režisera Vladimira Pavlovića “Okovani šoferi” u kome je igrao jednu od glavnih uloga.

Dve godine kasnije beogradska publika je mogla da ga gleda na 10. Bitefu sa tada nagrađenom predstavom “Hamlet”. U to vreme za predstave u teatru "Taganjka" u kojima je on nastupao nisu mogle da se nabave ulaznice.

Pesme je počeo da piše 1960, pod uticajem Bulata Okudžave, a ubrzo je počeo i da komponuje muziku na svoje stihove. Izvodio ih je prvo stidljivo, za uži krug ljudi, a kasnije se taj krug sve više širio.

Pošto većina njegovih pesama iz tog perioda nije dobila službeno priznanje od državne diskografske kuće koja je tada imala monopol na izdavanje ploča, oko Visockog se stvarao kult, a njegova popularnost je rasla, pogotovo dolaskom kasetofona u Sovjetski savez, kada je njegova muzika je postala dostupna širokim masama zahvaljujući presnimavanju kaseta sa njegovih najčešće tajnih, ilegalnih nastupa. Inače, diskografka kuća “Melodija” je objavila njegov prvi album tek tri godine pre smrti, a pre toga samo nekoliko singlova.

Razlog zašto su ga ignorisali bio je vrlo jasan, Visocki je postao prepoznatljiv po načinu pevanja ali i stihovima koji su ironičnim uličnim žargonom komentarisali socijalna i politička dešavanja. A pevao je mnogo i o ratu, zatim prijateljstvu, ljubavi, mangupima, moralnim dilemama... Uprkos ovoj vrsti cenzure njegove stihove slušali su milioni sovjetskih građana u svim delovima države.

Umeo je Vladimir Visocki da uživa u plodovima ove slave, počeo je da uživa u luksuzu, vozio je mercedes i imao je tri braka, a poslednja supruga bila je francuska glumica beloruskog porekla Marina Vladi, sa kojom je proputovao svet, upoznao slavne svetske glumce i muzičare, te je dobio nadimak "Ruski Bob Dilan".

Ovakav način života sve više ga je uvlačio u alkohol i mnoge njegove pesme iz sedamdesetih godina direktno ili metaforički govore o alkoholizmu, ludosti, opsednutosti. To je bilo i vreme vrhunca njegove popularnosti pa ni diskografska kuća više nije mogla ignorisati njegovo postojanje. Objavili su mu pesme koje su tada već milioni ljudi znali napamet.

Istovremeno je dobio i zvanična priznanja kao filmski glumac, ali za život je zarađivo na koncertima. Većinu tog novca je trošio na alkohol i razne droge. Supruga Marina ga je molila da prestane da pije, da se okane droge, a on je odgovarao da je to usud pesnika.

Sve je to dovelo do propadanja njegovog zdravlja i smrti u 42. godini. Prema zvaničnim podacima „smrt je nastupila nakon infarkta i gušenja sopstvenim jezikom, usled teškog trovanja alkoholom”.

Posthumno ga je odlikovala sovjetska vlada, a tri decenije posle smrti izabran je za drugog najvažnijeg Rusa 20. veka, odmah posle Gagarina.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 22 Feb 2018, 22:26

Pismo Žarka Lauševića prenosimo u celosti:

Sreda, 11. februar 2018.

Dragi Glogi,

Čitam tvoju poruku od pre neki dan:

"Znam da će biti dobro... Pričaćemo... Samo malo da prođe ovo ludilo... Što kažu, Srbi pamte do četvrtka, tako da se čujemo za vikend, a do tada, evo ti par viceva..."

Foto: ATA Images
Jesenas smo, čekajući prevoz na aerodromu u Bostonu, pravili planove da nešto radimo zajedno. Rekao si "radićemo sigurno ili ovde ili tamo". Onda ti je stigla poruka i poskočio si kao malo dete:

"Dobio sam nagradu u Londonu!". Bila je to nagrada za najboljeg glumca prestižnog evropskog festivala.

Svi smo, poneti tim osećajem velikog ponosa, odigrali poslednje izvođenje "Hadersfilda". I te noći sam te, kao i na celoj kanadsko-američkoj turneji, gledao na sceni, sa strane, nem od sreće što prisustvujem jednom čudesnom predavanju i davanju sebe glumi kakvo nikada ranije nisam video.

Moja nastarija ćerka je godinama imala svog omiljenog i najboljeg glumca. Onda mi je jednog dana bojažljivo izjavila:

"Tata, ti više nisi moj najbolji glumac!".

"Ah, ko je taj što je čedu mome pomutio razum?" - promucah nekog patetičnog Šekspira iz sećanja.

"Nebojša Glogovac..." - skrušeno mi priznade. Zagrlih je.

"Pa, on je i za mene najbolji glumac" - priznah i ja njoj.

Laknulo joj je. I zbog tebe je otputovala iz Čikaga s nama u Boston da ponovo odgleda predstavu.

Glogi, od kada sam čuo za tvoju boljku, krenuo sam nešto da pišem za nas. Pa da odigramo... ili ovde ili tamo.

I čekam da se čujemo... za vikend.

Tvoj Žarko.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Zanimljivosti

Postod branko » 31 Avg 2018, 16:59



Lia Robatto - Total confiança nesse duo
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10615
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na POZORIŠTE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron