Vesti

Re: Vesti

Postod branko » 26 Okt 2017, 16:10

Program drugog Jesenjeg pozorišnog festivala Emira Kusturice

Kao da živimo u međuvremenu


Drugi Jesenji pozorišni festival reditelja Emira Kusturice održaće se 27. i 28. oktobra na Mećavniku pod sloganom "Kao da živimo u međuvremenu".

U takmičarskom programu biće predstavljene četiri studentske predstave: - "Braća" Mihaila Durnjenkova u izvođenju Fakulteta dramskih i filmskih umjetnosti Sinergija, komad "Skoro pa drama, Itana Koena predstavlja Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda, "Šest lica traži pisca", Luiđija Pirandela Akademija umetnosti Novog Sada, a "Galeba" Antona Čehova Akademija umetnosti Beograd .

Slogan festivala je zapravo izreka književnika Matije Bećkovića i predstavlja refleksiju tempa i vremena u kojem živimo. Kao i prošlo i ovogodišnje izdanje festivala će se dešavati prema zamisli osnivača, da Mećavnik postane sinonim za prožimanje energije i iskustva između mladih i ostvarenih umetnika. Kao specijalni gosti najavljeni su Zvezdara teatar sa predstavom "Hipnoza jedne ljubavi" Dušana Kovačevića, koji će svečano otvoriti ovu pozorišnu smotru.

Za dva dana festivala, publici će biti predstavljene četiri studentske predstave, dva dramska klasika i dva savremena teksta. Selektor festivala, reditelj Milan Nešković, vodio se odabirom predstava koje će zajedno činiti najbolju celinu u odnosu na problem koje su mladi autori odlučili da tretiraju kroz pozorišni čin. Motiv percepcije savremenog trenutka prirodno se izdvaja u brojnim studentskim predstavama, bez obzira na to da li se one bave klasičnim dramskim delima ili savremenim autorima.

"Gotovo uvek je tretiranje problema odražavalo vreme u kome živimo, ali iz vizure mladih, kojima je Jesenji pozorišni festival i posvećen" - izjavio je selektor festivala Milan Nešković . Drugi Jesenji pozorišni festival Emira Kusturice organizuje Rasta Internacional, a generalni sponzor je Kompanija NIS.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10328
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 27 Okt 2017, 15:57

Muzička biografija Jesenjina

Večerašnju premijeru Novosadskog pozorišta potpisuju Robert Lenard, Kornelije Kovač i Milan Belegišanin

Novi Sad – Predstava „Jesenjin“, muzička pesnička biografija s votkom, kako je najavljuju autori, premijerno će biti postavljena večeras u Novosadskom pozorištu (Ujvideki szinhaz). Komad potpisuju zaista impresivna imena: dramaturg Robert Lenard, kompozitor Kornelije Kovač i reditelj Milan Belegišanin, a izvode ga glumci jedinog novosadskog ansambla koji predstave igra na mađarskom jeziku.

- Svaki čovek u svom životnom prtljagu nosi svetlost i senku. Od prostora u kojem se kreće zavisi šta će od ta dva dela njegovog bića da nadvlada. To je posebno izraženo kod darovitih ljudi, kod njih je ta granica najtanja... Naravno da je priča o Jesenjinu priča svih naših romantičnih ili romatičarskih mladosti – kaže reditelj Belegišanin.

Kornelije Kovač ističe da je Jesenjinovo stvaralaštvo toliko uticalo na njega da je postao veliki obožavalac njegove poezije – dela, ne čoveka samog.

- U životu ne volim ljude koji piju, tuku se, koji su neprijatni u društvu. Volim ljude koji vrede u onom što rade, a Jesenjin je upravo takav. Za razliku od života, Jesenjin se nije tukao u poeziji, on je tamo bio drugi čovek. Tu me je potpuno fascinirao – navodi Kovač.

Kada se 1978. godine sa porodicom odselio u Englesku, Kovač je poneo i nekoliko Jesenjinovih knjiga i, kako kaže, najviše slobodnog vremena je proveo pišući muziku na njegove tekstove. U Tilehursu, malom mestu pored Redinga, napravio je čak 15 kompozicija.

- Vrativši se u Beograd, shvatio sam da mi treba saradnik, neko iz sveta pozorišta. To traganje je trajalo sve do pre nekoliko meseci, pošto se ispostavilo da sa svim ljudima, sa kojima sam nešto pokušao na temu Jesenjina, nisam bio na istom koloseku. Prosto, nisam želeo da neki dramaturg dođe i napiše priču, jer je priča već postojala – u Jesenjinovoj poeziji. Kada sam došao do kontakta Valentina Vencela (upravnika Novosadskog pozorišta, p.a.) poslao sam mu pismo na sedam-osam strana. Rezultat je ova predstava – otkriva Kovač.

Naslovnu ulogu u komadu “Jesenjin” igra Gabor Karajoš, a na scenu će izaći i Arpad Mesaroš, Gabriela Crnković, Agota Ferenc, Emina Elor, Judit Laslo, Ištvan Kereši, Gabor Pongo, Zoltan Širmer, Daniel Gomboš, Terezia Figura, Silvia Križan, Stanislava Orlović, Lehel Šoltiš, Atila Mađar, Daniel Husta, Robert Ožvar, Bence Salai, Melinda Šimon i Beren Živanac, kao dete Jesenjin.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10328
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 19 Nov 2017, 11:15

У Позоришту младих припрема се „Евгеније Оњегин”

Драмска сцена Позоришта младих половином децембра биће богатија за једну нову представу - “Евгеније Оњегин”, рађену по чувеном Пушкиновом делу, које је драматизовао Федор Шили, а режира је Борис Лијешевић, који је на сцену овог театра досад поставио две представе: “Јаре у млеку” и “Поводом Галеба”.

То су, мећутим, како каже сам Лијешевић, били другачији редитељски концепти, који су се бавили неким другим аспектима представе, можда и више него самим делом које се поставља. Више су, појашњава, говорили о начину рад и искуствима самих глумаца, док се у току проба “Евгенија Оњегина” испоставило да су емоције ипак те које ће пресудити, и бити најважније.

Осећања јесу ванвременска категорија, и данашњи гледалац их разуме, но Лијешевић није изместио ову представу из Пушкиновог времена, јер сматра да нешто, написано пре сто, двеста година, није савремени комад.

„Пушкин није савремени писац, жао ми је, тако да ја, од неког времена уназад, када почињем да радим нешто што се дешава у прошлости, обавезно волим да кренем из епохе. А докле ће се стићи у некој редитељско-глумачкој играрији, да ли до данашњег времена или асоцијација, није битно. Али, све мање ми је блиско то да гледамо “Евгенија Оњегина” који се дешава данас у Србији, јер Пушкин није писац 21. века, што не значи да ме занима реконструкција и музеј. Напротив, то ме уопште не интересује. Ако нешто почнем да радим из епохе, желим да то радим са свим искуством времена које је прошло. Дакле, тај комад не радимо у 19, него у 21. Веку“, напомиње Лијешевић.

Комуникација са публиком једино може да почива на истини, до које на сцени дођу глумац и редитељ, а она се препознаје, како истиче Лијешевић, у којој год да смо епохи, и једнака је за глумце на сцени, и за сваког човека који седи у гледалишту.

„Питао сам се шта да направим с “Евгенијем Оњегином”, да ли да се дешава у неком другом простору, неким другим околностима. Имао сам разних идеја, али некако ниједна се није задржала, и није била снажнија од тога што се догађа између ликова“, наводи Лијешевић. „Мене, дакле, занима оно што се дешава између људи, и само то. Како један утиче на другог, други на трећег, трећи опет на првог, и како то доводи до неке несреће, до двобоја, сукоба међу људима, или до љубави. Све друго, типа позорница, сценографија, костим, то ме занима у оној мери у којој може да помогне да се створе ти опипљиви, снажни односи.“

Примећујући да су ликови млади људи, пуни живота, редитељ Лијешевић каже да је схватио да је Пушкин управо писао о младима свог доба, који упадају у неспоразуме, воле се, па се сутрадан потуку, поубијају... Зато овај комад Лијешевић доживљава као комад о једној генерацији. Стално се помиње “сплин”, и бајроновска меланхолија, али Лијешевић подсећа на то да је заправо оно што говори јунак – “моја душа је празна, моја душа је хладна”.

С таквом душом, Оњегину се у животу као прва драматична и озбиљна ствар догоди двобој, у којем убија пријатеља. Тако он упознаје живот кроз смрт, коју је сам проузроковао. Као да је дотад код њега била у питању емоционална незрелост, примећује Лијешевић, и подсећа да је Оњегин био, како Пушкин каже за њега, модни тиранин, распусник, дете весеља и забаве, наследник целе велике породице, која се завршава са њим.

„Кад год смо се питали ко би био данас неки Оњегин, кога год се сетим, неких људи, главних у друштву, њима никако да досади, да се повуку, него иду на тим таласима, и чини се као да ће цео живот путовати на тим таласима. А Оњегин је већ у својој 25. години рекао: Не могу више, одох на село.“

Младе ликове у овом делу тумаче млади глумци, блиски по годинама, можда и по неком ставу, животном осећају за који се може испоставити и да деле са њима, или га бар разумеју, упркос различитим временима којима припадају.

Евгенија Оњегина игра глумац Пеђа Марјановић, који, размишљајући о овом лику и поступцима, тумачи његово одбијање Татјане као немогућност да јој узврати љубав, јер је суочен с душевном празнином коју осећа. Управо та његова хладна душа која је заправо проблем тог лика, постаје нешто што је веома важно за ову представу, и што је, по речима Пеђе Марјановића, блиско данашњим младим људима, та немогућност задовољења у духовном смислу.

„То је проблем и Евгенија Оњегина, јер он има око 25 година, по неким подацима које смо успели да нађемо, а већ је прошао све што се тиче посета салонима, баловима и женама, и није успео да се ту нађе. Ја њега видим као неког ко је у том роману у потрази за собом“, напомиње млади глумац.

Поред Пеђе Марјановића, у улогама су још и Данило Миловановић, Иван Ђурић, Саша Латиновић, Слободан Нинковић, Кристина Савков, Миа Радовановић, Вера Хрћан Остојић, Јелица Глигорин, Неда Даниловић и Драган Зорић.

Сценографкиња је Уна Јанков, а костимографкиња је Милица Грбић Комазец.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10328
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 23 Nov 2017, 10:38

SMISAO POZORIŠTA Ne možemo dići revoluciju, ali NE MORAMO BITI STADO ZA ŠIŠANJE

Iz ugla umetnika, daske koje život znače ostale su samo mali prozor koji se upinje da ostane širom raskrinut i pruži pogled na realnu scenu današnjice, gde režiju nameću politika, mediokriteti, materijalno... Govore Ejdus, Lečić, Igor Vuk Torbica, Zorana Kralj, Mićunović, Begagić.

Misija nedavno završenog 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu, pod motom "Za ovo malo duše", kako je najavio selektor Bojan Munjin, bila je odbrana ljudskih i estetskih vrednosti. Munjin reče napadnutih, umetnici smatraju pokorenih vrednosti, za koje se vredi boriti, ali bez iluzija da je revolucija moguća.

- Živimo u velikoj konfuziji, stampedu informacija, tehnologija, interneta, društvenih mreža, u globalnoj laži, bez obzira na to što nijedna od tehnoloških i političkih inovacija nije imala tu ambiciju. Ljudi gube sopstvena uporišta i postaju voajeri. Živimo u neorobovlasičkom sistemu za koji još uvek nemamo ideju kako da se odupremo. Revolucije su nemoguće, jer su kontrole fantastične i bilo kakva subverzivna delatnost iz 19. i 20. veka je nemoguća. Davno sam odustao da pozorište može da menja svet, ali može da budi individualnu svest i emocije kod malog kruga koji voli teatar - ističe glumac Predrag Ejdus.

I ono malo duše, smatra Branislav Lečić, u fokusu je za uništenje jer senzacionalizam, trivijalnost i površnost traže dominaciju u svim segmentima društva.

- Građansko društvo ne postoji nigde u svetu, jer podrazumeva integritet države, društva, grupe, kaste, porodice pojedinca. Parola "ako nešto nije bilo na CNN, nije se ni desilo" pokazuje da neki imaju potrebu da kreiraju stvarnost, da nas lakše uvedu u stado i da nas lakše šišaju i po potrebi kolju. Bitno da imamo koncentraciju, a ona se može steći i u pozorištu gde umetnici mogu da sklone sve maske i provale obmane i daju na znanje publici da ne veruje u laži i opsene, nego traga za suštinom i smislom - kaže Lečić.

Dok poznati glumac od nametnutih "vrednosti" brani društvo, reditelj Igor Vuk Torbica smatra da na Balkanu društvo uopšte ne postoji.

- Mi smo u kategoriji „ako uvodim kanalizaciju, uvodim je samo za sebe, a ne za celu ulicu“. U tom smislu nemamo društvo ni društveni konsenzus i zato nam politika određuje kako da živimo i šta da radimo - ističe Torbica, reditelj "Priča iz bečke šume" Kazališta "Gavella" iz Zagreba.

Veljko Mićunović, reditelj "Samoubice" CNP-a iz Podgorice, u Erdmanov komad je, kaže, uneo veliku dozu jeze i gorčine.

- Gorčina je nužna jer sa njom moramo da se suočimo. Jeza me hvata od ljudi koji idu u teatar da bi se zabavili, a posebno od onih koji prave predstave da bi zabavili ljude. Živmo u trenutku kada možemo da prenesemo informaciju brže nego ikad. Da je revolucija u tim okolnostim moguća, ona bi se do sada i dogodila. Paradoks je da je slobode nikad manje zahvaljujući mediokritetima - Mićunović.

Percepcija je, kaže Zorana Kralj, direktorka CNP, da je pozorište nedostupno običnim ljudima već namenjeno "odabranima".

"Moja fabrika" Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice, kroz sudbinu Železare koja je izgradila grad i njenih radnika, ipak prevazilazi lokalne okvire.

Direktor BNP Hazim Begagić kaže da je ova predstava jedina u BiH koja govori o svojoj ratnog prošlosti i ratnoj sramoti.

- Ovo nije predstava samo o Zenici već i o Užicu, Sisku, Mariboru, Kragujevcu, Cetinju i drugim gradovima koji su ostali bez hranitelja. Kroz otpor i revolucionarni duh govorimo o fašističkoj i antifašističkoj istoriji grada, o problemima zapošljavanja, nesposobnosti, nestručnosti. Pričamo da nas fabrika truje, a ne iznalazimo rešenja, već komformistički pristajemo da budemo trovani - objašnjava Begagić.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10328
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 26 Nov 2017, 10:38

Predstava „Svedobro“, užičkog ansambla, na festivalu u Užicu

Poetska potraga za ljudskošću


Predstavu „Svedobro“, po tekstu Stevana Vraneša i u režiji Nemanje Rankovića, igrali su sinoć glumci NP Užice na pretposlednjoj takmičarskoj večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu - Bez prevoda, koju je publika ocenila sa 4,66.

U maniru poetskog realizma, skoro linearne dinamike u kojoj se dramska akcija naslućuje i verbalizuje, u komadu se prepliću sudbine pet likova u kolibi u zabačenom selu izmišljenog i simboličnig naziva Svedobro, negde na zapadu Srbije, na granici sa Bosnom i Hercegovinom.

Glavna junakinja Marina (Tanja Jovanović), žena srednjih godina, skrhana je tragičnom ljubavlju i preselila se iz velikog grada u porodičnu brvnaru, pokušavajući da pronađe mir. Vežba jogu, uzgaja i konzumira organsku hranu i propoveda zdrav stil života. Uspeva da formira kvaziporodicu, koju čine Rajko (Igor Borojević) izbeglica koji je pobegao u šumu, Žarko (Branislav Ljubičić) mladić koji je kao dečak odlučio da bude nem, i Nika (Tijana Karaičić), devojka puna sirove energije, koja ima nesrećnu porodicu, ali i kriminogeni dosije, iskustvo starlete i učesnice u rijaliti programu.

Kada u iznenadnu posetu Marini dođe njena prijateljica iz mladosti Ivana (Biljana Zdravković), dobro finansijski situirna, ali „bolesna od srećnog života“ i nesrećnog braka, počinju da oživljavaju demoni iz njihove prošlosti. Na kraju, Nika i Žarko odlaze u potragu za svojim snovima u Nemačku, Ivana se vraća svom komformističkom životu, Rajko, poput „srpskog Tarzana“ nastavlja svoj šumski život, a Marina ostaje sama i ponovo skrhana.

Scenografiju, koja je suptilna asocijacija na brvnaru, čiji se centralni deo podiže i spušta, poput emotivnih i psiholoških opterećenja i olakšanja, oblikuje se u kutiju, u prostor za sumopreispitivanje, osmislila je Marijana Zorzić Petrović. Snežana Kovačević je oblikovala kostime, a muziku - Ana Đuričin i Goran Antović.

- Centralne teme komada su samoća i dileme kojima smo svi opterećeni u trenucima kada podvlačimo crtu. Tema otići ili ostati je velika tema ne samo u smislu da li otići iz Srbije , nego je to i dilema da li, zbog svega što nas šiba u životu, ostati u onome u čemu se nalazimo ili pobeći, osamiti se, zanemeti, biti u rialitiju, što je takođe neka vrsta čudne samoće, objasnio je Stevan Vraneš, kome je to prvi dramski tekst koji je napisao petanestak godina nakon završetka studija dramaturgije na FDU Beograd.

Reditelj Nemanja Ranković je ponudio, prvenstveno, emotivno snažan komad koji se tiče svih nas u vremenu koje „melje“ ljude. Pitajući se šta nam se dogodilo, koji su uzroci odsustva empatije, on dotiče i poziciju savremene žene u mačističkom društvu, i ističe važnost reafirmisanja vrednosti porodice, humanosti i solidarnosti. Koristeći svetla i muziku, uobličio je setnu scensku formu u kojoj su glumci uspeli da prikažu jaka, ali prugušena emotivna stanja likova, koji mnogo toga saopštavaju i kada ne govore.

U nameri da sudbine običnih ljudi vrati u epicentar pozorišnog promišljanja, reditelj poručuje da bi „današnji čovek sa svojim problemima, slutnjama, dilemama, strahovima i potragama, trebalo da bude i najveća pozorišna tema“.

- Takozvane velike teme ne postoje bez sudbine „malog“ čoveka. To je samo paradiranje i parolisanje. Načini na koji čovek podnosi današnjicu, njegova suočavanja i borbe sa samim sobom i okruženjem, zapravo su najveće teme o kojima pozorište mora da progovori, poručio je Ranković.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10328
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 26 Nov 2017, 10:40

Komad „Ivanov“ oduševio festivalsku publiku u Užicu

Pozorišna harmonija o dubini ljudske duše


Povicima „bravo“, dugotrajnim aplauzom i, za sada, najvišom ocenom - 4.81, publika Jugoslovenskog pozorišnog festivala - Bez prevoda u Užicu je nagradila predstavu „Ivanov“ (A.P. Čehov/Tatjana Mandić Rigonat) u izvođenju glumaca NP Beograd.

Slika

Čehovljev tekst o egzistencijalnim problemima pojedinca/itelektualca i njegovim dubokim preispitivanjima koje okončavaju samoubistvom, rediteljka je neznatno skratila, ali mu nije ništa učitavala i, uz glumačku virtuoznost ansambla nacionalnog tetra, uobličila je zanimljivu i suptilnu teatarsku harmoniju o dubini ljudske duše.

Izuzetne uloge su ponudili Nikola Ristanovski (Ivanov), sjajna Nada Šargin (Ana Petrovna), vrlo ubedljiva Hana Selimović (Saša), maestralni Predrag Ejdus (Šebeljski), Branko Vidojković i ostali glumci.

Scenu, na kojoj se tananim nitima ukrštaju svetovi prošlosti i sadašnjosti, života i smrti, Branko Hojnih je osmislio kao poetski prostor sa atmosferom muzeja i monumentalnim ramom na zidu kojim su poput slikarskog platna „uokviren“ sjani muzičari i akteri drame, koji sa tog „platna“ silaze na scenu, a dečji drveni konjić i klavir su dodatne emotivne asocijacije i simboli.

Iako je zamišljena da se izvodi sa publikom na sceni, predstava je prilagođena tehničkim uslovima užičkog pozorišta, pa je najveći deo publike ostao u gledalištu i mnogi gledaoci, nažalost, povremeno nisu mogli da učestvuju u jedinstvenim pozorišnim činu.

- Čehov je pisac dubine duše, egzistencijalnog očaja i zadire u ono što se zove tajna ljudskog bića. On nije pisac teze i nisam htela da pravim „tezičan“ komad i da kažem Ivanov je takav zato što je odvratno društvo u kome živi. To ne bi bilo tačno, jer i u idelanim društvima ili društvima koja teže većoj socijalnoj pravičnosti, uvek će postojati brojni problemi koji nas određuju kao ljude za koje društvo nije krivo“, kazala je Tatjana Mandić Rigonat, rediteljska predstave „Ivanov“.

Rekavši da je „predstavu radila po intuiciji, želeći da, verovatno, priča ono što nju najdublje boli“, rediteljka je dodala da je taj komad posvetila sebi, svojoj generaciji, ali i nekim ljudima iz drugih generacija“.

- To su oni umorni ljudi, koji su pošteno radili i imali pošten odnos prema budućnosti i svetu, a osećaju se prevarenima. Ne bih mogla da radim ovu predstavu, a da dobrim delom Ivanova nisam osećala kao najdublji deo sopstvene posustalosti, stalnog preispitivanja i beskrajnog zamora, rekla je rediteljka i dodala da je „predstava i vrlo subverzivna“.

- Ovo vreme funkcioniše pod parolom - čovek je širok, treba ga suziti, ali Čehov proširuje naše gledanje na čoveka i teme koje nosi život. Vraćamo poeziju, teme novca, smrtnosti, prolaznosti, ljubavi, izneverenih ideala i sve to čini punoću života, a ne samo svođenje na jednu dimenziju na koju pokušavaju da nas svedu, poručila je Tatjana Mandić Rigonat. N.Kovačević
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10328
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Vesti

Postod branko » 26 Nov 2017, 10:41

Završen Jugoslovenski pozorišni festival

Predstava "Ivanov" najbolja na festivalu u Užicu


Predstava „Ivanov“ (A.P.Čehov/Tatjana Mandić Rigonat) Narodnog pozorišta Beograd, proglašena je za najbolju na 22. Jugoslovenskom pozorišnom festuvalu - Bez prevoda, koji je večeras završen u Užicu.

Arpad Šiling je nagrađen za režiju komada „Dokle pogled seže“, Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju.

Predragu Ejdusu, koji u komadu „Ivanov“ igra lik Šabeljskog, pripala je nagrada za najbolju mušku ulogu.

Nagradu za najbolju žensku ulogu, žiri je ravnopravno dodelio Nataši Janjić za ulogu Marijane u predstavi „Priče iz Bečke šume“, Dramskog kazališta Gavela iz Zagreba, u režiji Igora Vuka Torbice, i Hani Selimović za ulogu Saše u predstavi „Ivanov“, NP Beograd.

Branku Hojniku je pripala nagrada za scenografiju komada „Priče iz Bečke šume“, a Mariti Ćopo za kostimografiju u istoj predstavi Dramskog kazališta Gavela iz Zagreba.

Srđan Grahovac je nagrađen za epozodnu ulogu u cetinjskoj predstavi „Dokle pogled seže“, dok je Jeleni Simić, za ulogu u istoj predstavi, dodeljena nagrada za najboljeg mladog glumca i Nagrada Politike „Avdo Mujčnović“.

Specijalna nagrada je pripala Bosanskom narodnom pozorištu Zenica za predstavu Selvedina Avdića „Moja fabrika“ u režiji Selme Spahić i to za, kako je navedeno, „posvećenost problemima sopstvene zajednice“.

Nagrade koje nose naziv „Ardalion“, dodelio je žiru u sastavu: Dejan Mijač, Željka Turčinović, dramaturškinja iz Hrvastke, Nataša Nelević, pozorišna kritičarka iz Cne Gore, dr Radivoje Dinulović, arhitekta i scenograf, i Zoran Ljutkov, glumac iz Makedonije).

Osim nagrađenih predstava, od 13. do 20. novembra na festivalu u Užicu koji, po ozbori selektora Bojana Munjina i Zirana Stamatovića, okuplja najbolje predstave iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvtske i Srbije, prikazana su i ostvarenja : „Tako je, ako vam se tako čini“ (Luiđi Pirandelo/Jagoš Marković/ JDP), „Samoubica“ (Nikolaj Erdeman, Veljko Mićunović/ CNP Podgorica), „Svedobro“ (Stevan Vraneš/Nemanja Ranković/ NP Užice) i „Moja ti“ (Olga Dimitrijević/Aleksandra Milavić Dejvis/Atelje 212).

„Ivanov“ najboji i po oceni publike
I po mišljenju publike, predstava „Ivanov“ je najbolja na festivalu i dobila je ocenu 4.75. Komad „Moja ti“ 4.71, „Svedobro“ 4.66, „Tako je, ako vam se tako čini“ 4.61, „Dokle pogled seže 4.38, „Priče iz Bečke šume 4.13 i „Moja fabrika 4.04 i „Samoubica“ 3.84.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10328
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na POZORIŠTE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron