Istorija Sente

Istorija Sente

Postod branko » 19 Jan 2011, 00:30

Историја Сенте

Сента је једно од најстаријих насеља у Војводини и простире се уз саму десну обалу реке Тисе. На територији општине налазе се и сеоска насеља: Богараш, Горњи Брег, Кеви и Торњош. Површина општине Сента је 293 кв. км са 25.568 становника (2002).На основу археолошких открића а и историјских извора утврђено је да су територија града и околина били насељени још од давнина.
У писаним историјским документима први пут се спомиње 1216. године у повељи мађарског краља Андрија другог, а облици речи портус зинтха, зендерев и зинтхарев упућују на географски положај насеља - прелаз преко реке. Крајем 9. века подручје десне обале Тисе (од Чонграда до Бечеја) припадао је аристократији Сенте - Могач, па отуд историчари објашњавају порекло имена насеља. Оно је током 14. века било у поседу црквеног феудалца, будимског каптола и од тада почиње мирнији развој насеља које 1506. године повељом краља Владислава другог добива привилегије слободног краљевског града.
Град је установио и своје симболе - грб (кључ, риба, пшенични клас) и заставу (плаве и жуте боје) који симболишу положај и привредну делатност - риболов и узгој житарица. Као слободни град Сента брзо економски јача. Уз земљорадњу развија се занатство и трговина а омладина се школује у разним културним центрима Европе.
Мохачком битком 1526. године заустављен је развој града који су турски војници (јаничари) приликом повлачења опљачкали и запалили, а заточено становништво убијали или одвели у ропство. Већ 1527. године Бачка је била поприште сељачког устанка и у Торњошу крај Сенте убијен је вођа устаника Јован Ненад. Настаје период турске доминације у којој је Сента економски заостајала. Град је нешто обновљен и постао утврђење.
Битка код Сенте 11. 9. 1697. године означила је престанак владавине Турака на овом простору. Евгеније Савојски са својом војском (коју су сачињавали Аустријанци, Мађари, Срби и најамници других народа) поразио је турску војску султана Мустафа другог. Граничар Joван Teкелијa je, као добар познавалац терена и тактичке ситуације, пружио велику услугу Евгенију Савојском да изненади и потуче турску војску када је прелазила реку Тису. Карловачким миром границе између Аустрије и Турске су утврђене на Тиси и Марошу. За Сенћане настаје период нестабилних односа и трвења са трагичним последицама због елементарних непогода и нерешеног положаја народа у Аустрији, нарочито Срба и Мађара. Долази до великих поплава, суше, болести (куга) и сточне заразе.
1769. године у пожару је изгорела цела Сента са 729 кућа, а 1704. године је Ф. Ракоци спалио Сенту и извршио злочине над становништвом зато што су српски граничари по наређењу Ратног савета из Беча учествовали против мађарских устаника. 1751. године укинута је Војна крајина и многи Срби почињу се селити у Банат и Русију, а на место њих насељавају се Мађари и помађарени Словаци. Револуционарна 1848-49. година била је трагична за становнике Сенте јер су у устанку учествовали једни против других Мађари и Срби па је дошло до великих људских жртава и материјалног разарања. Нагодбом Аустрије и Мађарске 1867. године Сента се укључила у нове међудржавне односе и шире перспективе развоја
Сента се појавом нових привредних активности почиње брже развијати: 1855. године почиње регулисање тока Тисе, 1873. гради се дрвени мост на реци, 1880. отвара се пристаниште, 1884. јавља се парни млин на ваљке, 1889. почиње железнички саобраћај, 1895. електрификација града, 1908. подиже гвоздени а 1915. железнички мост, 1908. завршава подизање кеја, између 1870 - 1900. оснивају се четири кредитне установе, 1893. пуштена је у погон парна вршалица, а 1910. јављају се вршалице и жетелице на бензински погон. 1882. године извршена је путем парника сегрегација општинских пашњака у којој су највише добили најимућнији грађани, а најмање сиромашни и тако се ствара пољопривредни пролетаријат који због тешког положаја организовано се буни у жетелачким штрајковима од 1896. године.
У периоду економског напретка Сента се и културно развијала: 1832. године оснива се Мађарско културно друштво (у коме је учествовао у раду и Јован Ђорђевић оснивач Српског народног позоришта). 1867. отвара се забавиште, 1868. почиње просветна активност Српске Читаонице, 1870. отвара се грађанска школа, а 1876. и гимназија. 1904. године почиње са радом Народна библиотека. Последњих деценија 19. века у Сенти раде штампарије и излазе новине.
У Сенти су се родили: Јован Ђорђевић (културни и јавни радник), Јован Мушкатировић (просветитељ), Стеван Сремац (писац и академик), Mатија Бећковић (савремени истакнути песник и академик) и Ђула Дудаш (писац прве монографије о Сенти). За Сенту је везано и име Стевана Раичковића, такође савременог песника.
Први светски рат донео је нове жртве и Сента је крај рата дочекала са уласком Прве српске армије у првој половини новембра 1918. године. Сента је између два рата остала претежно пољопривредна средина са млинском индустријом, пиланама, цигланама, и одређеним занатима и ранијом инфраструктуром.
Други светски рат је за Сенту почео 12. априла 1941. године уласком Првог мађарског моторизованог корпуса и заузимањем града. Током рата настале су нове жртве и страдања људи. Ослобођена је 8. октобра 1944. године уласком јединица 31. гардијског пешадијског корпуса Црвене армије и главног штаба НОБ - а Војводине.
Сента се после Другог светског рата са својим насељима почела убрзано развијати у пољопривредно - индустријски, финансијски, саобраћајни, образовни, културни и спортски центар Потисја.
Као носиоци привредног развоја израсли су: Aгроиндустријски комбинат, Агросеме - Панонија, Житопромет - Млин са модерном пекаром и фабриком теста, Kристал (фабрика шећера и других производа), Tермоелектрана (енергана и топлана), Фермин (ферментациона индустрија), два велика силоса за смештај пшенице, металска индустрија (Заводи Црвене заставе, Tамп, Карат), Млекара, индустрија текстила, коже и обуће, Потисје (пристаниште), Севертранс (саобраћај), трговина (Сента, Метал), Тиса (угоститељство), нови гвоздени, железнички, друмски и пешачки мост, Електродистрибуција , модерна пошта, финанскијске установе (АИК Банка, Војвођанска банка, Инвест банка, Панонска банка). Јавно комунално предузеће обавља комуналне услуге, модерна болница са здравственим станицама, апотекама, зубним амбулантама и другим службама пружа савремену здравствену заштиту грађанима.
У граду Сенти и насељима подигнуте су четири нове зграде за основну школу, низ објеката за забавиште, зграда Радничког универзитета и библиотека, дограђена је зграда гимназије и проширен простор за образовање.
У Сенти постоје средње школе - гимназија, економска, трговинска, хемијска као и оделење за угоститеље и медицинаре.
На пољу културе делују: КОЦ Турзо Лајош, библиотека, Дом културе, Градски музеј, сликарска колонија (најстарија у Војводини), биоскоп, Историјски архив, културна друштва (Камерна сцена "Мирослав Антић" koja je 2003. проглашена за најбоље аматерско позориште у Србији, Стеван Сремац, Торњош), Сликарска галерија, Штампарија Ударник, као и приватна кабловска телевизија. Познат је и рад Музичке школе и Народне технике.
Сента је позната као спортски град. У њему је развијена атлетика, рвање, стони тенис, пливање, ватерполо, кошарка, рукомет, куглање и карате. Сенћански спортисти су у земљи и свету освајали значајна места и трофеје на разним такмичењима.
Најуспешнији спортисти били су: на олимпијадама (Рогановић Новак - фудбал,1960. године, Рим, златна медаља; Тертеи Јожеф - рвање, 1984. године Лос Анђелес, бронзана медаља; Семереди Иштван - рвање, 1972 године, Минхен, пето место; Копас Карољ - рвање, 1984. године, Лос Анђелес квалификација; Кривокапић Радивоје - рукомет, 1968. године, Мексико, треће место), на светским првенствима (Вуков Боривоје - рвање, светски првак у мува категорији; Корпа Ержебет - стони тенис, студентски првак света; Сабо Палоц Нандор - рвање, треће место), на европским првенствима (Корпа Иштван - стони тенис, екипни првак Европе; Кривокапић Витомир - атлетика, диск, пето место), на медитеранским играма (Мењхарт Борбала - атлетика, копље, треће место; Гозо Марта - атлетика, кугла, пето место), на балканским атлетским играма (Кечкеш Иштван - атлетика, скок у вис, треће место; Неогради Валерија - атлетика 80 м препоне, треће место; Шош Валерија - атлетика штафета 4 x 400 m, треће место; Шош Анико - атлетика, штафета 4 x 400 m, треће место; на омладинском првенству Европе (Матаруга Марко - рвање, златна медаља; Ренко Бела - рвање, златна медаља; Данко Иштван - атлетика, штафета 4 x 400 m, треће место), на сениорском екипном првенству Југославије (екипа рвача - прво место, стонотенисерке - прво место, екипа атлетичарки - прво место 1981. и 1982. године).
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10471
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Istorija Sente

Postod Bibliotekar » 04 Feb 2011, 16:18

Elem, poštovane dame i gospodo, na današnjoj svečanoj sednici SO Senta i zvanično je potpisana Povelja o bratimljenju između grada Dabaša (Republika Mađarska) i mile nam naseobine, kojim su ozvaničena još iz 2006. godine potičuća, a do sada sticajem okolnosti nerealizovana nastojanja naših cenjenih opštinskih predstojnika, kojom je ostvaren novi iskorak u znamenitom i slavnom istorijatu Sente.

Potpisima gradskih predstojnika iskazana vera u validnost principa ljudskog bratstva, sadržana u nebrojenim delima i činovima najnaprednijih ovdašnjih pripadnika čovečanstva, a naročito pak ojačana lukrativnom perspektivom kontemporarnog zajedničkog, zagranično-domicilno objedinjenoga čerupanja pretpristupnih fondova EU(SSR)-a, predstavlja oficijelno potvrđenu univerzalnu vrednost, koja je počev od epohe prosvetiteljstva važila za dobro koje zahteva aktivan napor zajednice, a kako bi neosporni i jedino čoveku inherentni kvaliteti zajedništva u podvigu napretka bili očuvani i unapređeni i u našoj sredini.

Zarad potpunog uvida u značaj ovog nesvakidašnjeg podvižništva, donosimo tekst usvojenog i potpisanog dokumenta u celosti:

Повеља
O успостављању побратимског односа између Дабаша и Сенте

Свесни наше заједничке прошлости и културних корена, а на основу нашег убеђења о постојању потребе за тешњом узајамном сарадњом двеју самоуправа, за продубљењем и развићем њихових узајамних контаката, те руковођени заједничким интересима који се тичу наших народа и насеобина

Локална самоуправа града Дабаша и Локална самоуправа Сенте изјављују,
да у интересу поспешивања сарадње између два града успостављају побратимски однос
на основу Одлуке Скупштине општине Сента (010-6/2010-I), односно Одлуке Скупштине града Дабаша (320/2006) и да ће сарађивати у смислу следећег


С П О Р А З У М А

Братски градови ће заједнички стремити ка томе да упознају узајамни живот. У интересу тога ће потпомагати и подржавати:

• успостављање за обе стране корисних привредних контаката и обезбеђење за обављање делатности повољних услова за привредна друштва и предузетнике који имају привредни и трговачки карактер;
• организацију заједничких културних и уметничких програма, сарадњу између удружења, група, институција, културних организација, те узајамно упознавање са културном традицијом два братска града;
• сарадњу између образовних институција, као и размену ђака;
• организацију заједничких спорстких програма и размену спортиста;
• организацију размене искустава на пољу локалне самоуправе;
• заједничке излете становника збратимљених градова, користећи туристичке могућности градова – побратима;
• сарадњу друштвених, политичких и верских организација;
• заједнички наступ у програмима подршке.


Овај споразум у име Локалне самоуправе Дабаша потписује градоначелник Золтан Кесеги, а у име Локалне самоуправе Сенте председница општине Сента Анико Ширкова,.

У Сенти, 4. фебруара 2011. године


Srećno nam bratstveništvo, uvaženi Senćani! :)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4064
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Istorija Sente

Postod branko » 04 Feb 2011, 16:48

Ima li nekog sela u Mađarskoj da nismo u bratstvu sa njima? Šarajte malo, šarajte...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10471
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Istorija Sente

Postod Bibliotekar » 04 Feb 2011, 17:02

Ta gde da šaramo, Svevišnji Vas u šumu ne okrenuo! Mi možemo bratsveništvo da širimo jedino ka podnebljima gdeno nam svima zajedničko kulturno korenje obitava. Ta nećemo valjda sa tamo nekim zatucanim Hajdelbergom bratstvenici biti$ Nema nama europejskoga prosperiteta bez zajedničkoga korenja!

Prevashodno kulturnoga, a i inoga pride...
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4064
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Istorija Sente

Postod branko » 15 Jun 2011, 23:36

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10471
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14


Povratak na VAROŠARIJE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron