Mediji o našem malom mistu

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 29 Jan 2013, 21:34

Korhec: Otapanje ledenog zida

Predsednici Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec i opštine Senta Rudolf Cegledi potpisali su juče sporazum o delimičnom preuzimanju osnivačkih prava od strane ovog nacionalnog saveta u Senćanskom mađarskom kamernom pozorištu i u tamošnjem Kulturno-obrazovnom centru „Lajoš Turzo“. Korhec je izrazio uverenje da je potpisivanjem sporazuma „otpoljen jedan takav ledeni zid kojeg su neki sa krivim namerama podigli između Senćana i Nacionalnog saveta Mađara“, a da je prvenstveni cilj takve namere bio da plaši Senćane da će nacionalni savet staviti šapu na njihove ustanove u oblasti kulture i obrazovanja kako bi ih uzurpirao.

-Radujem se što je ta lažna retorika danas već stvar prošlosti – rekao je Korhec i dodao bi sa suosnivačkim pravima prvenstveno želeli da ove senćanske ustanove, zajedno sa sve brojnijim drugim ustanovama u ostalim mestima u kojima NSM ima suosnivačka prava, prerastu okvire Sente. Podsetivši da je već mnogo ustanova u kojima preko godinu dana ovaj savet ima ulogu suosnivača, Korhec je pozvao one koji su i nadalje sumnjičavi da upitaju ljude iz tih ustanova šta su izgubili, a šta dobili. – I da li smo na njih izvršili pritisak, da li smo ih silovali, da li smo ih podredili Subotici, ili smo eventualno doprineli razvoju tih ustanova – kazao je Korhec, navodeći da to treba da bude merilo i u slučaju dve senćanske ustanove i da za pola ili godinu dana treba videti da li su one uzurpirane, ili su eventualno stvoreni bolji uslovi za njihov razvoj.

Direktori Kulturno-obrazovnog centra „Lajoš Turzo“ Nandor Kovač i Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta Ivan Vukosavljev izrazili su zadovoljstvo preuzimanjem dela osnivačkih prava od strane Nacionalnog saveta Mađara i kazali da se ovim nadaju samo dobrom i da mogu biti samo na dobitku.



Je l' znate kad ćemo sad dobiti termine na sceni? E, ni tada.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 05 Feb 2013, 17:53

Ништа од поделе на пет школа

СЕНТА: Размишљајући о могућности да се Основна школа „Стеван Сремац„ подели на пет самосталних школа у сенћанској општини, код утврђивања мреже основних школа крајем прошле године, ипак је одлучено да школа остане јединствена, јер је урађена студија потврдила да су ефекти таквог рада најрационалнији. Основна школа „Стеван Сремац„ на подручју сенћанске општине има 1.793 ученика са наставом на српском и мађарском језику, а томе треба додати и педесетак полазника укључених у основно образовање одраслих.

Од пет радних јединица сенћанске установе, настава се одвија у три школе у Сенти, по једној у Горњем Брегу и Торњошу, с тим да школа у Торњошу има истурена одељења са нижим разредима у Кевију и Богарашу. Основна школа се може формирати као самостална установа уколико има 400 ученика, односно ако има мање од тог броја, а да у кругу од два километра нема друге школе. У Сенти у граду три школе су на мањој удаљености, па не би било оправдано успостављање самосталних установа.

- Проценили смо да је боље да задржимо транутно стање и да јединствену школу нећемо дезинтегрисати на више школа - истакла је на конференцвији за наовинаре чланица Општинског већа Сенте за ресор образовања Ђенђи Кормањош-Катона. - Могуће је да би било лакше управљати и усмеравати радне јединице, али истовремено у прилог интегрисаности иде више аргумената. На подручју сенћанске општине је последњих деценија број становника и ученика у опадању, па није оправдано успостављање засебних школа.

Она је указала да постоји опасност да би део запослених остао без радних места, те да је одржавање броја запослених до сада било могуће посредством оптималне организаицје посла, тако што поједини просветари своју норму испуњавају држањем часова у више радних јединица.

- У случају јединствене установе много је лакше направити распоред ученика него ако би радне јединице биле засебне установе. Уколико просветни радници имају мање часова од норме у једној радној јединци, поверавају му се часови у некој другој. У прилог тренутног стања су и финансијски разлози, јер би у случају организовања пет самосталних школа, администртаивни послови требало да се обављају засебно. Требало би доносити по пет оснивачких аката, годишњих планова рада и финансијских планова, изваштаја и завршних рачуна, што би у великој мери повећало обим посла за шта би било потребно упошљавање у администрацији - предочила је Ђенђи Кормањош-Катона.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 17 Feb 2013, 15:04

Млади кадрови добили шансу

СЕНТА: Општински одбор Демокртске странке Сенте успешним оцењује полугодишњи учинак у општинској власти, у којој су у коалицији са Савезом војвођанских Мађара, Уједињеним ргеионима Србије и ПУПС-ом.
- Демократска странка се после избора определила да поверење пружи способним, спремним, креативним, поштеним и вредним младим кадровима, јер желимо да оно што смо у локалној самоуправи започели у претходне две године, истим еланом и тимским радом наставимо - нагласила је на конференцији за новинаре председница Општинског одбора ДС Анико Жирош Јанкелић.
Посебно је истакнут допринос демократа да је за петнаест пројеката у разним областима обезбеђена подршка Владе Војводине у вредности 85,7 милиона динара, при чему су најзначајнија улагања у термални бунар у Народној башти, одводњавање пољоприврендог земљишта, ангажовање пољочуварске службе, средства су усмерена још за потребе опремање здравствених установа, као и за адаптацију фискултурне сале у Основној школи „Турзо Лајош".
Чланица општинског већа задужена за здравство и социјалну политику Драгана Радоњић оцањује да је направљен помак на боље у области здравства, пре свега куповином дигиталног рентген апарата за потребе Опште болнице Сента, обезбеђењем преко 16 милиона динара пркео Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију. За потребе Опште болнице купљени су санитетско возило и друга опрема у вредности преко осам милиона динара, завршена је реконструкција Апотеке и Дома здравља, изграђене су прилазне рампе за несметан приступ особа са посебним потребама, а управо је завршена адаптација јединица за издавање лекова у селима.
Члан општинског већа за комуналне делатности Золтан Нађ је рекао да су завршени започети радови на изградњи водоводне и канализационе мреже, као и асфлатирање појеидних улица у Сенти, као и 1,8 километара саобраћајнице између насеља Кеви и Бурањ шор. Поред тога обновљени су бунари водовода у Кевију, а успешно је конкурисано са више пројеката код Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумартсво за главни пројекат за водоводну мрежу у Кевију, канализациону мрежу у сенћанској МЗ Кертек, као и одвођење пољопривредног земљишта на подручју више месних заједница.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 22 Feb 2013, 23:27

Грејање скупље 10 посто

СЕНТА: Одборници Скупштине општине Сента дали су сагласност на планске јединичне цене топлотне енергије за за ову грејну сезону, којом је даљинско грејање поскупело за 10 посто. Поскупљење топлотне енергије која се испоручује из Фабрике шећера ТЕ-ТО уследило је због недавног поскупљења земног гаса и примењиваће се од 1.фебруара.
Према новом ценовнику већ на фебруарским рачунима за кориснике којима се утрошак топлотне енергије обрачунава по грејној површини за стамбене објекте грејање дневно по квадратном метру стајаће 6,72 динара, колико плаћају и културне установе и спортско-рекреативни и верски објекти, за пословне објекте стаје нешто више од 10 динара по квадрату, здравствене установе 9,4 и за објекте образовних и васпитних установа 8,78 динара. Скоро истовенте су и цене испоруке топлотне енергије по киловат сату, за потрошаче којима се обрачун врши на основу утврђене потрошње по калориметру.
На основу Општинске одлуке о производњи и снабдевању топлотном енергијом усвојен је закључак о давању сагласности на коначну цену топлотне енергије за ову грејну сезону за период од 1.августа 2012. до 31. јануара 2013. године.
Донета је одлука о расписивању конкурса финансирању пројеката и програма рада удружења грађана у општини Сента за шта је из општинске касе за ову годину намењено 5,494 милиона динара. Од тог износа за програме у области социјалне заштите предвиђено је 1,427, културе 1,854 и остале области 2,213 милиона динара. За ова средства праву учешћа на конкурсу имају цивилне организаицје са седиштем у сенћанској општини.
Усвојен је локални акциони план за запошљавање у општини Сента за ову годину, којим су предвиђене активен мере политике запошљавања кроз програм субвенције за самозапошљавање, субвенције послодавцима за отварање нових радних места, стручне праксе, организовање јавних радова од интерса за локалну самоуправу. За ту сврху из општинског буџета издвојиће се из општинског буџета 5,9 милиона динара, а са истим износом програме ће суфинансирати Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова АП Војводине.
На предлог председника општине Рудолфа Цегледија са дневног реда је скинуто, раније најављено именовање Рихарда Хуђика за директора КОЦ „Турзо Лајош на мандатни период од четири године, па је за в.д. директора ове установе именована Ева Болог Еперјеши.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Upravnik » 23 Feb 2013, 13:35

branko je napisao:
На предлог председника општине Рудолфа Цегледија са дневног реда је скинуто, раније најављено именовање Рихарда Хуђика за директора КОЦ „Турзо Лајош на мандатни период од четири године, па је за в.д. директора ове установе именована Ева Болог Еперјеши.


Čovek ne ispunjava odredbe konkursa. Sad će Statut KOC-a da se menja i da se prilagodi njegovim kvalifikacijama. :evil:
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 23 Feb 2013, 13:47

A šta mu je preporuka za bavljenje kulturom sem članstvo u SVM-u?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod aleksey » 23 Feb 2013, 16:04

Paaa... članstvo u SVM.

Treba li veća kvalifikacije za to konkretno mesto?
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Korisnikov avatar
aleksey
Globalni moderator
 
Postovi: 1011
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:28

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 23 Feb 2013, 17:14

Treba. Kvalifikovana saglasnost političkih stranaka oko toga koji resor javnog života kojoj stranci pripada.

A kada se ta saglasnost jednom postigne - sve ostalo postaje potpuno irelevantno. ;)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4380
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 03 Mar 2013, 00:44

Шинобус опет вози у главни град

ЗРЕЊАНИН: Захваљујући упорном настојању банатских железничара поново је успостављена директна железничка линија између Зрењанина и Београда. Шинобуси су, пре тога, саобраћали само до Панчева, где су путници преседали у “Беовоз” и њиме стизали до престонице. Упркос овој новини, из путничке станице Зрењанин и даље се остварују поласци за свега три путна правца. Воз Зрењанин - Нови Бечеј - Кикинда полази три пута дневно, а воз Зрењанин – Сента – Суботица, са преседањем у Новом Милошеву, саобраћа једанпут дневно. Путницима је на располагању и линија Зрењанин – Ковачица - Панчево - Београд Дунав.

- Због недостатка возила, саобраћај према Новом Саду и Вршцу још увек је обустављен – рекла је новинарима шефица зрењанинске Организационе јединице за превоз путника “Железница Србије” Олга Стојановић.
У средњобанатској железници дуго година није било никаквих капиталних улагања, уколико се изузме уређење главне железничке станице у Зрењанину 2006. Овде се још користе шинобуси који се, због лошег стања пруга, крећу брзином од 30 до 80 километара на час.

Отежавајућа је околност и што су ти шинобуси старији од радника “Железница Србије” који су пред пензијом и што за њих више и нема типичних резервних делова. Међутим, у “Железницама Србије” уверавају да никада није дошло до угрожавања безбедности саобраћаја, јер у сваком моменту или брзине кретања буду смањене, или људски фактор надомести технички недостатак.

А, овдашње локалне самоуправе су још раније исказале велику потребу за превозом ђака и студената, за шта је важно направити квалитетнију и ефикаснију железницу. Наравно, путовање шинобусом је временски дуже, с обзиром на то да се шинска возила крећу свега пар десетина километара на сат, али онима који желе да уштеде новац то не представља проблем. Јер, цене карата у железничком саобраћају далеко су јефтиније од оних које важе у аутобуском. Тако карта до Кикинде кошта 256, а повратна 410 динара.

Карта до Београда је 320, а повратна 512 динара. Родитељи ђака који из села путују на наставу до Зрењанина, такође, могу пуно да уштеде. На пример, ученичка карта за цео месец у оба смера на релацији из Елемира, Меленаца и Лукићева до Зрењанина кошта 768 динара, на релацији из Кумана, Орловата и Томашевца 1.152 динара, из Новог Бечеја и Уздина 1.536 динара, из Банатског Милошева и Дебељаче 2.304 динара, а на релацији Ковачица – Зрењанин 1.920 динара, што је вишеструко мање од цене месечних карата за аутобус.

Ж. Балабан
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 29 Mar 2013, 17:10

Кроз гужву до 192 радна места

СЕНТА: Велику заинтересованост показали су незапослени из сенћанске и чоканске општине на сајму запошљавања, који је у организацији Испоставе кикиндске Филијале Националне службе за запошљавање (НСЗ) и локалне самоуправе општине Сента приређен девети пут.
- Били би срећни да посета овим сајмовима буде све мања, јер би то значило да је и незапослених мање, али док се то не деси Национална служба за запошљавање и Влада Војводине у сарадњи са локалним самоуправама, приређује велики број оваквих манифестација са циљем да се запосли што већи број људи - рекао покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, посебно се захваливши послодавцима који су понудили 192 слободна радна места, у нади да ће сва бити попуњена.
До радног места није лако доћи, јер на евиденцији Испоставе НСЗ у Сенти тренутно је 2.505 незапослених лица, па није чудо што се до штандова послодаваца стизало кроз гужву. Како је предочила координаторка Драгана Марчета, од тог броја су 1.179 жена, те да је међу онима који траже посао 80 особа са инвалидитетом.
- Крајем прошле године сам остао без посла у Фабрици квасца „Алтек Србија” где сам радио десет месеци, а том приликом је отпуштено нас 40 који смо радили на паковању. По занимању сам произвођач прехрамбених производа са трогодишњом средњом школом. Ако не буде других могућности у Сенти покушаћу да посао нађем у Кањижи или неком другом месту у околини, јер сам убеђен да посла за добре раднике има - каже Роберт Гере Ковач из Сенте.
Сточарски техничар Рудолф Ревес из Црне Баре, у чоканској општини, са 12 година радног стажа, не таји да моментално ради на црно и да такав статус има већ више година. Ненад Стојановић из истог места са дипломом хемијског техничара жали се да је без посла већ три године, а да је пре тога девет година радио у Циглани у Госпођинцима.
- Имам пасош Хрватске и само чекам да уђу у Европску унију. Надам се да ће тамо бити посла и да ћу тако осигурати егзистенцију - планира Стојановић.
На овом сајму послодавци су тражили механичаре, возаче Д категорије, браваре, електричаре машинбраваре, металостругаре, оне са завршеном основном школом и дозволом Б категорије,машинске инжењере, магационере. Потражња из суседне чоканске општине најбоље осликава стање у овој средини, где је велики број житеља спао на социјалу. Центар за социјални рад Чоке је исказао потребу за ангажовање геронтодомаћица, геронтонеговатељица са дипломом медицинске сестре, али и оних без обзира на образовни профил. У Чоки се за јавне радове у овој години тражи и 20 радника на ископавању канала.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 31 Mar 2013, 22:34

Шампионски појас на понос Сенте

Ева Халаши из Сенте освојила титулу светске првакиње у професионалном боксу (велтер категорија, ИБФ асоцијација) пре недељу дана у Берлину

Са тренером и менаyером Михаљем Халасом из Кањиже, у присуству љубитеља племените вештине, прославила је овај велики успех у сенћанском хотелу "Ројал". Халашијева је титулу изборила у мечу у 10 рунди против Иване Хабазин из Хрватске, победом на поене једногласном одлуком судија.

Халашијева и њен тренер Халас су истакли да је на путу до титуле протекао период напорних припрема, спутаван разним потешкоћама материјалне и друге природе, али да су веровали у успех.

- Опет смо лепо пронели име Сенте, што смо чинили и до сада приликом освајања титула првакиње Европе у кик боксу и светске титуле у тајландском боксу. Желим да се захвалим свима коју су веровали у мене и обећам да ћу настојати да шампионски појас дуго буде у мом власништву - рекла је Ева.

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 19 Apr 2013, 18:59

Биоенергана ће грејати град

СЕНТА: Пројекат изградње конгенеративне бионергане на биомасу, која ће опслуживати даљинско грејање у Сенти и производити „зелену” електричну енергију представљен је у Скупштини општине Сента, уз учешће државног секретара у Министарству за енергетику Дејана Новаковића, конзула у амбасади Холандије у Београду Доминик Кухлинг и представника компанија из Белгије и Холандије „Виндвижен” и „Синвалор”, које треба да реализују инвестицију по најсавременијој технологију усаглашеној са стандардима ЕУ.

Државни секретар за енергетику Новаковић је нагласио да Влада Србије подржавају све инветсиције у области енергетике, те да је од почетка мандата успостављањем нове политике у енергетици подржала преко 250 пројеката у овој области, како би се достигао и циљ постављен у ЕУ да се достигне производња 27 посто енергије из обновљивих извора.

Даљинско грејање за 2.200 корисника у Сенти већ три деценије обезбеђује се из Фабрике шећера ТЕ-ТО, а председник сенћанске општине Рудолф Цегледи је нагласио да је циљ да се делатност грејања града смести у комуналну сферу, да би се даље могла развијати. Први корак биле су активности на преузимању дистрибутивне мреже од Фабрике шећера ТЕ-ТО, што се, према речима Цегледија, спроводи у предвиђеним роковима и до 1. августа биће предат ЈП „Елгас”.

У решавању питања извора енергије за даљински систем најповољније решење понудила је компанија „Виндвижен” из Белгије, за коришћење биомасе, које у најближем окружењу има у изобиљу из пољопривредне производње. Цегледи и представници компанија из Белгије и Холандије су најавили да прва фаза изградња биоенергане треба да се реализује до 1. октобра 2014.године.

Вредност изградње прве фазе биоенергане је 15,2 милиона евра, којим би се обезбедило 8,4 мегавата топлотне и 4,9 мегавата електричне енергије, док би се друга фаза исте енергетске снаге инсталисала за грејну сезону 2015/2016. Потребна количина од 35.000 тона биомасе годишње, колико је неопдохно за прву фазу, обезбеђивала би се од пољоприврендих произвођача из околних општина из окружења на удаљености до 50 километара, што је тек 10 посто расположивог потенцијала.

Цегледи је најавио да би после расправе о прелдоженом пројекту, писмо о намерама са белгијском компанијом „Виндвижен„ могло бити потписнао до краја овог месеца, како би се што пре кренуло у релизацију пројекта.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 19 Apr 2013, 19:21

Divan projekat. Bazira se zapravo na ideji iz 1937. Slama se skuplja, stavlja u tzv. gasni generator, u kojem se dobija tzv. generatorski gas (sastavljen iz CO i H kao gorivih elemenat istog), a potom se šalje u klipni motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji svojim obrtanjem pokreće generator za proizvodnju struje, dok se rashladna voda motora - dogrejana vrućim izduvnim gasovima motora (u čemu i počiva suštinska inovacija celog sistema!) - koristi za zagrevanje stanova u milom nam gradu.

Sve je uistinu divno i krasno. Izuzev par manjih nedoumica.

1. Vlasnici energane su dve inostrane kompanije.

2. Kompanije nemaju finansijska sredstva za realizaciju projekta, već će novac pozajmiti od komercijalnih banaka & vlade.

3. Garant da će ta dvojna ino-kompanija vratiti novac bankama je grad Senta (tj. MI, prim. prev.).

4. Kompanija će proizvedenu struju prodavati EPS-u i direktno zaraditi lepe pare.

5. Toplotne restlove energije će kompanija-vlasnik postrojenja tokom zime prodavati kompaniji-posredniku, a ta kompanija-posrednik će pak toplotnu energiju prodavati građanima Sente (i u graditi svoje troškove u ukupni trošak koji će korisnici sistema-građani plaćati, prim. prev).

6. Posle desetak godinica funkcionisanja Senta će moći da participira u vlasništvu energane (delimično ili u potpunosti, nakon što uplati svoj udeo - odakle će nabaviti pare za uplatu mene ne pitajte, prim. prev.)

7. Postrojenje će sigurno & efikasno raditi sa žitnom slamom i kukuruznim reziduama (kukuruzovina, ljuštika, komušine). Da li bi generator bio u stanju da „svari” i visoko alkalne rezidue drugih poljoprivrednih kultura (npr. visokoalkalne suve stabljike suncokreta, prim. prev.) ili ne za sada nije baš najjasnije. Problem bi, naime, mogao da nastane ukoliko eventualno ne bude dovoljno žitne slame i kukuruzovine.

8. Motori koji će biti korišćeni potiču iz Španije i predstavljaju na generatorski gas prerađene varijante dizel-motora za torpedne čamce, konstruisane još 1966. godine po dobrom nemačkom uzoru, a za vladavine miloga Kaudilja. Robusnost konstrukcije je zajemčena. No izlazni parametri nisu baš na najnovijem stepenu razvoja tehnike.

Tako barem kažu stručnjaci znamenitog Jenbacher GmbH & Co. iz Austrije.

Treba im verovati. Za vreme II svetskog rata proizvodili su avionske motore za znamenite Heinkel-e. Primedbi na kvalitet i performanse nikada nije bilo. Zato je firmu i kupio čuveni General Electric. :)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4380
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 16 Maj 2013, 17:57

Најављено пресељење у бившу касарну

СЕНТА: Средња медицинска школа у Сенти прославила је десет година рада, свечаношћу која је приређена у Дому културе. Директор школе Золтан Нађ Абоњи потсетио је да је у Сенти средња школа за образовање медицинских сестара и техничара основана 1959. године, али је након 24 године укинута.

Он је додао да је образовање средњемедицинских кадрова обновљено у измештеним одељењима медицинских школа из Суботице и Зрењанина, да би од 1.септембра 2003. године поново почела са радом као самостална образовна установа.

Нађ Абоњи је најавио да ће захваљујући подршци локалне самоуправе општине Сента школа од почетка наредне школске године радити у згради бивше касарне, тако да више неће имати проблема због недостатка просторија, пошто је до сада радила у истом објекту са још две средње школе, а пресељењем на нову локацију и добијањем свог крова над главом стичу се услови за отварање нових смерова и развој.

Честитке за јубилеј упутио је председник Националног савета Мађара др Тамаш Корхец истакавши да Савет подржава руководство школе у остваривању својих циљева, те да ће као суоснивач настојати да се обезбеде сви услови за рад.

У име локалне самоуправе чланица Општинског већа Сенте за ресор образовања и културе Ђенђи Катона Кормањош је нагласила да је Средња медицинска школа обогатила образовни живот града, очекујући да ће допринети да Сента буде још значајнији образовни центар. Поред приказивања рада школе у протеклих 10 година, ученици су се потрудили и за јубилеј извели богат културно-уметнички програм.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 24 Maj 2013, 15:29

Masna soda opet u Tisi

Mesec dana pre rađanja svetskog fenomena tiskog cveta reka ponovo zagađena. U beloj peni koja se izliva iz kanala u reku nalazi se natrijum-hidroksid (tzv. masna soda)

NOVI KNEŽEVAC - Pred kupališnu sezonu i samo mesec dana pre cvetanja Tise, čuvenog svetskog fenomena, u Novom Kneževcu se u ovu vojvođansku reku opet puštaju opasne materije, a građani su zbog bele pene, koja je u sredu od ranih jutarnjih časova viđena na površini vode, opet alarmirali javnost.

Meštani, koji su zadnji put pre dva meseca snimkom zagađene reke obavestili inspekciju i javnost, posebno su zabrinuti što se u beloj peni koja se izliva iz kanala u Tisu nalazi hemija, izvesne količine natrijum - hidroksida, takozvane masne sode, koja se koristi u proizvodnji papira u fabrici "Lepenka". Ostaci od ove hemije se nakupljaju u meliorativnom kanalu koja povezuje fabriku i reku, i kada dođe do prezasićenja, taj otpad se ispušta u vodu.

Mada je je ustanovljeno da je najveći, "Lepenka" nije i jedini zagađivač Tise, kaže za "Novosti" pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Slobodan Puzović.

- "Lepenka" je fabrika za proizvodnju papira, otpadne vode iz proizvodnje idu u prečistač. Inspekciji je naloženo da ispita kvalitet vode na ulazu i na izlazu iz prečistača. Prema izveštaju iz februara ove godine, otpadne vode su u velikoj meri opterećenje suspendovanim materijama - objašnjava pokrajinski sekretar. - Te otpadne vode se nakon prečistača upuštaju u lagunu gde se vrši dodatno taloženje. Između lagune i Novokneževačkog kanala postavljena je betonska brana sa ustavom koja je u kvaru i otvorena je prema kanalu.

Kako navodi, u "Lepenci" postoji i sistem za odvajanje najsitnijih vlakana, pre odvođenja vode na prečistač, koji je takođe u kvaru, a inspekcija im je naložila da to poprave.

Međutim, osim "Lepenke", kritični su i obližnji ribnjak, kao i fabrika "Aleva", ali i okolne privatne kuće koje nemaju kanalizaciju.


MANjE CVETOVA
Građani, koji leta provode kupajući se na Tisi, pa i ribolovci, zaprepašćeni su prizorom koji se svake godine nekoliko puta pojavljuje na ovoj reci, kako kažu, i tiskog cveta, koji svake godine u junu cveta iz ove reke, sve je manje.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 06 Jun 2013, 15:51

Сенћани за даљинско грејање дугују око 90 милиона динара

Директорка Фабрике шећера ТЕ-ТО Теодора Деак каже да се интензивно ради на наплати, јер је очитавање потрошње за минулу сезону завршено

Корисници даљинског грејања у Сенти за прошлу грејну сезону дугују произвођачу и дистрибутеру топлотне енергије Фабрици шећера ТЕ-ТО око 90 милиона динара, па су највећим дужницима уручене опомене да измире обавезе.

Директорка Фабрике шећера ТЕ-ТО Теодора Деак каже да се интензивно ради на наплати, јер је очитавање потрошње за минулу сезону завршено.

Деакова је најавила да ће, у току јула, свих 2.500 корисника даљинског грејања добити коначан обрачун, чиме ће Фабрика шећера ТЕ-ТО и завршити са пословима дистрибуције топлотне енергије, пошто је недавно са локалном самоуправом општине Сента потписан споразум и ради се на преноси система даљинског грејања на општину, односно на ЈП „Елгас”, које ће убудуће вршити дистрибуцију.

- Наша адвокатска канцеларија је већ највећим дужницима проследила опомена пред утужење за наплату дуга. Та мера прво је предузета према дужницима који дугују изнад 70.000 динара, у наредној фази опомене ће бити послате дужницима за износ изнад 30.000 динара, а одмах након опомена, почињемо извршење. Нажалост, има доста посла и за принудну наплату, али после опомена многи се труде да исплате дуг - каже Теодора Деак.

У минулој сезони наплата грејања је била прилично тешка, слабија него претходне године, јер је тек око половине корисника даљинског грејања благовремено измиривало своје обавезе.

- Беспарица код грађана је израженија, што се види по смањеној наплати, а правна лица су обавезе измиривали као и претходних година - напомиње Деакова.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 11 Jun 2013, 17:01

Привремени повратак на посао (не)могућа мисија

СЕНТА: Медицинска сестра Ева Пинтер из Сенте отказ у Дечијем вртићу „Снежана” добила је после 30 година рада, зато што није имала диплому одговарајућег смера средње медицинске школе, па се сада спори са сенћанском установом, у настојањима да се врати на посао.

Испоставило се да је после жалби надлежним институцијама и покушај да се привремено до окончања спора врати на радно место (не)могућа мисија, јер у „Снежани„ оглушују се о решење инспекције рада да се одложи извршење решења о токазу и отпуштена привремено врати на радно место.

Проблеми за Еву Пинтер отпочели су пре неколико година, након што је 27 година са дипломом Средње медицинске школе акушерског смера, радила са децом у Дечијем вртићу „Снежана”. Она прича да се због важећих прописа испоставило да за посао који је обављала, нема одговарајући смер школске спреме медицинске сестре васпитача, што је констатовао и општински просветни инспектор Ендре Рожа, па је премештена на радно место превентивне сестре и до почетка ове школске године није било никаквих проблема.

Када је пред почетак школске године дошло до промене у руководству установе, нова директорка „Снежане” Илдико Копас је Пинтеровој саопштила да поново ради посао са групом деце у јаслицама, који је и раније обављала.

- Директорка ме је позвала у октобру и саопштила да ће ми дати отказ, јер немам одговарајућу школску спрему, пошто је Законом, који је усвојен пре три године, предвиђено да сви који раде у јаслицама морају имати диплому медицинске сестре-васпитача. Дат ми је и рок да у периоду од октобра до јануара, за само четири месеца, завршим одговарајућу школу. Одмах сам се уписала у Средњу медицинску школу у Суботици, да уз рад дам разлику од девет предмета, колико је било неопходно да стекнем одговарајућу диплому, али испоставило се да је према прописима школе то немогуће, а физички је тешко изводљиво - указује Ева Пинтер.

Пинтерова каже да јој је иако су у установи знали да похађа школу и да даје испите, 15.марта уручен отказ о раду, а да се нешто промени није помогла ни петиција родитеља, обраћање инспекцији рада, покрајинском омбудсману и судски спор који је покренула.

Решењем републичког инепктора рада Мирославе Зарић од 23. маја, ДВ „Снежана” наложено је да се Пинтерова врати на радно место, до коначне одлуке суда, што је и учињено, тако што је распоређена у друго забавиште, међутим, тамо је успела да одради свега три сата, када ју је директорка поново позвала и удаљила са посла. Испоставило се да је разлог техничка грешка у донетом решењу инспекције рада. Њој је у установи речено да је и најновији документ инспекције рада „препун грешака”. У међувремену је Пинтерова положила све испите и очекује диплому.

У управи ДВ „Снежана” директорка Илдико Копас и правница Моника Петров нису желеле да говоре о спору.

- У случају ДВ „Снежана” у Сенти директорка је добила налог од општинског просветног инспектора да раскине радни однос са једном од запослених, јер не испуњава услове у погледу смера школске спреме. Ту смо деловали у два правца, јер просветни инспектор не може на тај начин да даје налог, него може да наложи отклањање неправилности, а на директорки је да одлучи на који начин ће ту неправилност решити. На то смо указали просветном инспектору, међутим, у току поступка смо сазнали да је отпуштена прилагодила своју школску спрему траженој, да је покренула радни спор и да је инспекторка рада донела решење, којим се одлаже извршење решења о отказу, док се не заврши радни спор. То је необично правно средство, када неко добије отказ, може да се обрати инспектору рада и да тражи одлагање извршење решења, када је очигледно да постоји могућност да запослени може да добије радни спор. У Дечијем вртићу „Снежана” у Сенти се томе опиру, што подразумева евентуалну прекршајни, па чак и кривичну одговорност - каже покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 11 Jun 2013, 17:02

Таблете терају кућне комарце

У сарадњи са општинским управама, новосадска „Циклониозација“ је претходних дана у све месне заједнице на подручјима општина Сента, Кањижа, Чока и Нови Кнежевац допремила биолошки препарат за борбу против кућних комараца

Како објашњавају реч је о БТИ таблетама које се користе за уништавање ларви комараца у двориштима, влажним подрумима, септичким јамама, запушеним олуцима и другим мањим воденим површинама.

- Грађани таблете могу да преузму у својим месним заједницама, а комплетно упутство за њихово коришћење налази се на паковању - каже менаyер за односе са јавношћу „Циклонизације“ Дарио Аћимовић. - Неизводљиво је да екипе „Циклонизације“ уђу у сваки подрум и свако двориште и провере да ли је негде остала кофа са водом, или да ли на свакој септичкој јами постоје отвори који од ње чине идеално извориште комараца.

И мале површине воде довољне су за велику продукцију комараца. Из једне чаше, или конзерве са водом која стоји у дворишту, може да се излеже чак 300 комараца за само седам дана.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 15 Jun 2013, 15:24

Комуналац девојчицу спасао из таласа Тисе

После праве драме током пре поднева на друмско-железничком мосту на Тиси код Сенте, радник Јавног комунално стамбеног предузећа "Сента" Атила Керекеш, спречио је трагедију. Шеснаестогодишња девојчица је у намери да изврши самоубиство скочила је с моста у таласе Тисе,

одакле ју је извукао радник на одржавању јавног зеленила у ЈКСП "Сента" Атила Керекеш. Очевидац ове драме и храброг геста радника комуналног предузећа, Милорад Бојин из Остојићева, под утиском избегнуте трагедије, испричао је да је око 10 сати, прелазећи мост, видео девојку како стоји крај ограде моста с намером да скочи у реку.

- Пришао сам јој је и покушавао да је одврати од намере, међутим, није ме разумела шта говорим и само је понављала на мађарском језику "Нем иртем" (Не разумем) - исричао је Бојин.

Он је видео у близини моста два радника на одржавању јавног зеленила, који су заливали цвеће и позвао их. Одмах је алармирана и полиција, а док су разговарали с девојчицом, када се аутомобил полиције појавио на мосту, девојчица је скочила у Тису.

Атила Керекеш се није много двоумио, потрчао је до обале скочио у набујалу реку и запливао према несрећној девојчици. Успео је да је ухвати. У међувремену се појавио и један чамац, па су се убрзо обоје нашли у чамцу и стигли до обале.

Девојчица је возилом Хитне помоћи Дома здравља "Сента" однета у Општу болницу у Сенту, где је констатовано да нема тежих повреда. Незванично сазнајемо да су је "љубавни јади" нагнали на скок с моста у Тису. Храбри радник ЈКСП "Сента" Атила Керекеш о свом подвигу није желео много да говори, наго је одмах после драматичног догађаја наставио је да ради свој посао поручивши да је задовољан што је успео да спасе један млади живот.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 21 Jun 2013, 15:43

Ove vojvođanske kompanije su zaradile milijarde

Među deset vojvođanskih firmi koje su u prošloj godini ostvarile najveću čistu
zaradu, čak devet ih je iz sektora prerađivačke industrije, a među njima dominiraju one koje se bave prehrambenom industrijom.

Uz Naftnu industriju Srbije, koja je sada već tradicionalno najprofitabilnija kompanija u zemlji, lane su u Vojvodini najviše zaradili Tarket, te firme u vlasništvu domaćih grupacija MK i Viktorija.

Pojedinačno, NIS je i prošle godine bio najprofitabilnija kompanija iz Pokrajine, sa čistom zaradom od 49,5 milijardi dinara. To je rezultat bolji od 2011. godine, kada je Gaspromova srpska akvizicija zaradila četrdesetak milijardi dinara.
Stvari ponešto drugačije izgledaju kada se firme ne posmatraju pojedinačno već po grupacijama kojima pripadaju, odnosno zajedničkom vlasniku. Tako i Fertil, Viktorija oil, i Sojaprotein posluju pod kapom Viktorija grupe i zaradile su gotovo 5,6 milijardi dinara. Još uspešnije su i vojvođanske firme koje posluju pod okriljem MK-grupe: Sunoko, MK-komerc i Karneks, s profitom od 783, odnosno 511 miliona dinara, sa ukupnom zaradom od blizu 7,4 milijardi dinara.

Na drugom mestu je bačkopalanački proizvođač tepiha i podnih obloga Tarket s profitom od 9,77 milijardi u 2012. godini. Tarket je duplirao svoju neto dobit u odnosu na godinu ranije.

Treća najuspešnija vojvođanska firma je novosadski Sunoko – koncern šećerana u Pećincima, Kovačici i Vrbasu – s profitom od šest milijardi dinara, otprilike istim kao preklane.

Sledi još jedno preduzeće iz Bačke Palanke, proizvođač veštačkih đubriva Fertil, koje je zaradilo tri milijarde dinara, odnosno četiri puta više nego u 2011. godini.

Petu poziciju zauzeo je Hemofarm, koji se očigledno oporavio od potresa u farmaceutskoj industriji i gubitka iz 2011. godine od čak pet milijardi dinara. Vršačka fabrika lekova lane je zaradila 2,8 milijarde.

Šesta najuspešnija vojvođanska komapnija bila je novosadska industrija mesa Matijević sa zaradom od blizu 2,2 milijarde, a iza nje su beočinska fabrika cementa Lafarž (1,85 milijarda) i šidska uljara Viktorija oil (1,77 milijarda).

Među deset najprofitabilnijih našli su se i zrenjaninski Dijamant (1,5 milijarda) i italijanska šećerana TE-TO Senta sa zaradom od blizu 1,4 milijarde dinara.

Još tri vojvođanske kompanije lane su zaradile više od milijarde dinara – Apatinska pivara i novosadske firme Veletabak i Rusko-srpska trgovinska korporacija.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10806
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

PrethodniSledeća

Povratak na VAROŠARIJE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron