Mediji o našem malom mistu

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 01 Apr 2016, 15:29

Otkrivena tajna NESTALE SLIKE Save Stojkova

Povodom obeležavanja 800 godina Sente i 319 od Senćanske bitke, u Gradskom muzeju je prvi put pokazana replika čuvene slike Franca Ajzenhuta „Bitka kod Sente“ Save Stojkova (1925-2014).

Slika

Reč je o delu koje je Sava kao mladi umetnik uradio pre 65 godina, a koja je nestala pre nego što ju je završio.

- Polovinom prošlog veka opština Senta, gde se odigrala bitka, smatrajući da treba da ima kopiju slike čiji se impozantni original nalazi u Velikoj sali Županije u Somboru, raspisala je konkurs za izradu replike. Pet tada već afirmisanih slikara došlo je u Sombor i započelo izradu svojih verzija slike - objašnjava kustos i publicista Milan Stepanović. Mladi Sava Stojkov je čuo da umetnici preslikavaju sliku, pa ih je zamolio da mu dozvole da gleda kako rade i da na svom platnu naslika svoju verziju slike.

- Oni su mu dozvolili, a Sava je radio uz njih, ali i subotom i nedeljom kada drugih slikara nije bilo u sali. Jedan od članova žirija primetio je sliku pokrivenu starim platnom pa je zapitao šta je to. Odgovorili su mu da je to rad mladog slikara, koji je učio gledajući kako oni rade. Kad je podigao platno, pozvao je ostale članove žirija koji su zaključili da je ova, nedovršena slika mladoga autora najbolja replika Ajzenhutove slike - kaže Stepanović.

On dodaje da je iste večeri Savina slika ukradena i da 25 godina niko nije znao gde je. Tajnu je otkrio jedan od portira iz Županije koji je pre odlaska u penziju potražio Savu i rekao mu da sada slobodno može da mu kaže da se slika nalazila kod somborske slikarke i njenog muža, tada visokog partijskog rukovodioca.

Sava je saznao da je slikarka pokušala da dovrši Savinu sliku, zamazala je bojom i kada je videla da ne može, ostavila je na tavan svoje kuće. Sava, tada već afirmisani slikar, zamolio ih je da mu je vrate, što su oni i učinili.

- Odneo je sliku u svoj atelje ne dovršivši je, već je, prema savetu kolega, ostavi onakvu kakvu je zatekao, kao „pečat vremena“ - ističe Stepanović.

Srušili zid da bi je postavili

Originalna slika „Senćanska bitka“ nalazi se u Svečanoj sali Županije u Somboru. Po porudžbini ju je uradio 1896. nemački slikar rođen u Bačkoj Palanci, Franc Ajzenhut. Slika je formata 4 puta 7 metara, a da bi se postavila u Svečanoj sali, trebalo je rušiti zid. Koštala je 12.000 forinti, koliko u ono vreme i 40 jutara najkvalitetnije zemlje - objašnjava kustos Stepanović.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 04 Apr 2016, 16:14

Профит мељу и месе из пуних силоса

СЕНТА: Фирме које послују у оквиру Групације “Еурокорп” из Сенте, “Житопромет-Млин” и “Сента-Промет” из Сенте и “Агер” из Ђале, које упошљавају 700 радника, остварују добре пословне резултате. Председник “Еурокорп Групе” Предраг Ђуровић је саопштио да су ове фирме прошле године оствариле укупан приход 44 милиона евра и да је остварена нето добит око 2,8 милиона евра, наглашавајући да се успешно пословање и стварање профита остварује пре свега од прераде пшенице из сопствених силоса.

Приходи АД “Житопромет-Млин”, једне од водећих житомплинских компанија у Србији износили су 16,5 милиона евра, а нето добит 550.000 евра, док је према речима Ђуровића АД “Сента-Промет” као битан чинилац групације остварила приход од 22 милиона евра и нето добити око 420.000 евра. Матичка фирма “Еурокорп” бележи приход од 5,6 милиона евра и добит од 1,7 милиона евра, а земљиште Пољопривредног имања “Агер” је лане издавано у закуп и економија коришћена за потребе откупа житарица има скромнији учинак.

- Посебно нас охрабрује учинак у производњи у “Житопромет-Млину”, а исто тако отварање нових малопродајних објеката и остварени промет у “Сента-Промету”, као и отварање нових радних места – каже Ђуровић.

Производња у “Житопромет-Млину” и поред тешкоћа одржана је на на нивоу претходних година тако да је у млиновима самлевено 57.000 тона пшенице, а остварена је производња тестенина од скоро 6.000 тона, што је према оцени Ђуровића задовољавајуће, с обзиром да је скоро пола године у фабрици тестенина реализована инвестиција. Међутим, већ први месеци ове године наговештавају пораст производње и промета. Из погона пекаре која је из Сенте измештена у Нови Кнежевац тржишту је испоручено 1.800 тона хлеба и пецива у региону Потисја.

- За нас као прерађивача битно је да смо успели поред великих тешкоћа на тржишту да стабилно послујемо, иако су цене пшенице и наших прерађевина у паду, тржиште засићено и присуства велике конкуренције која је врло често нелојална. То се одржава на ценовну политику, јер поједини погони конкуренције раде и у сивој зони, без потребних сертификата и свега онога што треба да прати прехрамбену индустрију. Ми смо ту немоћни, па очекујемо од државе да се пословање мора ставити у легалне токове – указује Ђуровић.

АД “Сента-Промет” је израсла у лидера у трговини у региону Потисја, а своје пословање има и на подручју севера Бачке и Баната. Лане је инвестирано у куповину 17 нових објеката на подручју кањишке и чоканске општине, такође и делу општине Кикинда. Ђуровић наглашава да је намера да “Сента-Промет” дугорочно буде присутна на овом подручју, јер су ти објекти до сада држани у закупу, а поред тога отворено је пет нових малопродајних објеката, што даје импулс даљем развоју, па је за ову годину предвиђено отварање још седам малопродајних објеката у региону и заокружи једна целина.

- У Групацији “Еурокорп” упркос мањег или веће флуктације радне снаге са којом се сусрећемо због одлазака млађих у земље Европске уније, успевамо да одржимо број запослених на око 700, што је неопходно за нормалан рад, а како се буде повећавао број објеката у “Сента-Промету” и производња у “Житопромет-Млину”, тако ће се и повећавати број запослених. Свим запосленима на време исплаћујемо зараде месец за месец и измирујемо све пореске и друге обавезе према држави. Подсећам да смо за деценију и по удвостручили број запослених, а за то нисмо користили никаква подстицајна средства – наглашава Ђуровић.

Предраг Ђуровић је демантовао гласине присутне у овдашњој јавности, да ће се власничка структура и менаyмент у „Житопромет-Млину“ мењати. Он је категоричан да он нема намере да мења ни радни ни животни амбијент, поготово што су његове визије и људи који воде пословање фирми у оквиру Групације „Еурокорп“ везане за садашњи простор.

Оно што је сигурно, категоричан је Ђуровић, да „Житопромет-Млин“ у овом трнеутку из наредне жетве, ако буде уобичајени род, може да рачуна на преко 70.000 тона хлебног зрна, а да према најавама, мисли да би им и силоси од 100.000 тона били мали. Ђуровић напомиње да ће приоритет дати партнерима и задругама са којима раде већ више од две деценије и произвођачима из најближег окружења у ргеиону Потисја.

М. Митровић


Половина девизних тестенина

Из фабрике тестенина сенћанског „Житопромет-Млина“ половина од 6.000 тона има купце на иностраном тржишту. Поред продаје у земљама са простора бивше Југославије, извози се и у друге земље, чак и у Шведску где се месечно отпрема један шлепер тестенине и брашна. Тестенине сенћанске робне маркре „Сентела“ конкурентне су квалитетом на иностраном тржишту, јер се производе на најсавременијим линијама које су лане замениле оне времешне од три и по деценије. Предраг Ђуровић истиче да је предност и у томе што тестенине праве од брашна из сопственог млина. Он је најавио да ће већ до краја априла са робном марком „Сентела“ понудити осам нових врста тестенине.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 14 Apr 2016, 15:34

Помен страдалим у злочинима мађарских фашиста

СЕНТА: Културно историјско друштво „Јован Мушкатировић“ из Сенте организовало је комеморацију поводом 75 година од страдања Срба у Сенти, априла 1941. године.

Парастос страдалим на Православном гробљу у Сенти, служио је презвитер Српске православне цркве у Сенти Далибор Зарић, а беседу је одржао професор историје Јован Гашовић, подсетивши на трагичне догађаје, који су започели 12. априла 1941. године уласком мађарске војске у Сенту.

Венце на споменик жртвама поред чланова Управног одбора КИД „Јован Мушкатировић“, грађана и њихових удружења, положили су председник сенћанске општине Рудолф Цегледи и председник СО Сента Предраг Поповић. На споменику, који су после рата подигли сенћански Срби, написано је да је подигнут свим зананим и незнаним невиним српским жртвама које су пале од злочиначке руке мађарских фашистичких окупатора априла 1941. године у Сенти. Према подацима назначеним на споменику страдало је 400 одраслих и деце, од којих је већина бачена у реку Тису. Професор Гашовић позвао је присутне, да се убудуће сваког априла окупе око споменика страдалим Србима, како би их отргли од заборава.

- Ови људи никоме ништа нису били криви. У очима мађарских фашиста, њихова српска нација им је пресудила – рекао је у беседи професор Гашовић. - Између осталих, били су ту шестомесечно новорођенче Спиро, петогодишњи Недељко, ученици, ђаци, као и седмогодишња Драгица, осмогодишњи Мића, тринаестогодишњи Стоја и Богдан. Страдали су ученик бословије Нићифор, правник Марко, црквењак Крсто, поштар Андрија, учитељ Василије, ратари, надничари, обични људи.

Злочини мађарске војске на простору Бачке, априла 1941. године, спадају у прве ратне злочине Другог светског рата на простору бивше Југославије. Гашовић је подсетио да закључно са фебруаром 1942. године, власт Миклоша Хортија и регуларна војска тадашње Мађарске на простору Бачке убила је око 15.000 Срба, а преко 60.000 је протерано.

М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 22 Apr 2016, 15:31

Акцијска цена скочи на каси

СЕНТА: Центру за заштиту потрошача у Сенти годишње се обраћа око 200 грађана за помоћ, а непосредним посредовањем једна трећина случајева решена је у корист оштећених потрошача.

У просторијама, у центру града, организовано је стално дежурство радним даном од 9 до 12 сати, а доста је и оних потрошача који се ради консултација и упутстава обраћају телефоном, не само из Сенте и околних општина из ширег региона, него чак и са југа Србије.

- Сенћани углавном долазе лично у време дежурства, а настојимо да им помогнемо давањем правних савета или упутства како да оствари своје право ако је оштећен и за последицу има материјално финансијски губитак. Телефоном нам се највише обраћају људи из околних општина, јер на северу Бачке и Баната нема организације потрошача, тако да имамо позиве од Бечеја, Аде, Кањиже, Чоке, Бачке Тополе, а имамо пуно позива из Суботице који је већи град и чешћи су случајеви да се потрошачи жале и имају рекламације, сматрајући да су оштећени и не знају коме да се обрате – објашњава председник Скупштине Центра за заштиту потрошача Сенте Иштван Кираљ.

Највећи број грађана у Сенти се обраћао поводом проблема са обрачуном даљинског градског грејања, после измене одлуке о увођењу тарифног система, што је према речима Кираља изазвало одређене проблеме, јер се показало да систем обрачуна има слабости, па се заједнички са дистрибутером топлотне енергије ради на решавању рекламација грађана.

Прилично су заступљене жалбе потрошача приликом куповине беле технике, других кућних апарата и техничке робе у погледу квалитета, остваривању права у гарантном року и других проблема, а учестале су и рекламације повезане са телекомуникационим услугама, у првом реду код куповине мобилних телефона за један динар.

- У последње време мање је жалби и рекламација за купљену одећу и обућу, међутим, на истом нивоу је број жалби које се односе на прехрамбене артикле. У последње време све више проблема потрошачи имају у вези онлајн куповина, такође и са везивањем купопродајних угвора приликом презентације роба ван продавница и пословних просторија – указује Кираљ.

Потрошачи се доста жале и на преваре трговаца које се односе на истицање снижење цена робе и у исто време неадекватног подешавање касе.

- У неким продавницама стално се понавља исти проблем, истиче се једна цена, објављује се неко снижење у одређеним процентима, људи нормално похрле па купују те производе, међутим, код касе очитавање шифрарника цена није кориговано, па се практично наплаћује по цени без попуста – предочава Кираљ.

Доста предмета у Центру за заштиту потрошача Сенте односи се и на проблеме дистрибуционих система, највише у вези висине и обрачуна количине и цене електричне енергије, гаса, топлотне енергије и воде. Са применом новог Закона о заштити потрошача, Центар је склопио уговоре са седам јавних предузећа и делегирао своје чланове у комисије за решавање рекламација корисника њихових услуга. Тако им је омогућено да штите права потрошача.

Истраживањем о потрошачким навикама међу младима обухваћено је 215 испитаника узраста од 14 до 18 година, средњошколаца из општина Сента, Ада, Кањижа, Чока и Нови Кнежевац. Њима је постављено 25 питања.

Истраживање је спровео тим од 15 професора и чланова Центра за заштиту потрошача са главним менаyером Савом Вујичићем, а показало је да трећина испитаника самостално купује гардеробу, њих 60 одсто чува фискалне рачуне и гаранције, у приближно истом проценту су враћали наисправне техничке уређаје, рекламације на рад и особље продавница није подносило 87 одсто испитаника. За школу и забаву 66 одсто њих користи интернет, а 40 не купује робу преко интернета. Више од половине испитаника сматра да куповина на кредит није добра, а чак 83 одсто сматра да је банкарска платна картица добра ствар.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 26 Apr 2016, 09:02

Жетва признања

СЕНТА: У сенћанској Групацији „Еурокорп“ и АД „Житопромет-Млин“ јуче су представљена престижна признања које су фирме из ове групације и председник компаније Предраг Ђуровић пожњели у последње време. Ђуровић се као успешни директор и власник АД „Житопромет-Млин“ нашао међу шест добитника годишњих признања Привредне коморе Војводине.

Предрагу Ђуровићу је за 2015. годину додељено и признање „Капетан Миша Анастасијевић“ као најбољем менаџеру у Србији, за остварена достигнућа у области привреде. Мада су признања везана за име Ђуровића, он истиче да су добијању награда допринула укупна достигнућа и резултати најближих сарадника и запослених у фирмама које упошљавају око 700 радника.

- Имамо заиста референтне резултате у односу на окружење и укупне економске прилике - нагласио је Ђуровић.

АД „Житопромет-Млин“ је једна од водећих житомлинска компанија у Србији, а АД „Сента-Промет“ најзначајније трговинско предузеће у региону Потисја. Ђуровић је најавио да се „Житопромет-Млин“ припрема да као и претходне године из овогодишње жетве преузме од пољопривредних газдинстава 70 до 75.000 тона пшенице, а да ће произвођачима понудити тржишну цену.

М. Мр.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 11 Maj 2016, 09:13

http://www.politika.rs/scc/clanak/35472 ... na-braniku
Мушкатировић опет на бранику

У Сенти основано културно-историјско друштво које је названо по првом адвокату у Срба и великом просветитељу

Сента – За Сенћанина Јована Мушкатировића ни изван стручних кругова, али ни у родном граду многи нису чули. Није онда ни необично што су републичке власти од оснивача Културно-историјског друштва „Јован Мушкатировић“ тражили сагласност именованог да друштво понесе његово име. Из Будимпеште је брзо набављена умрлица којом се потврђује да је први адвокат у Срба рођен у Сенти 1743. преминуо у Будимпешти 1809. године. Данас нема ниједног живог потомка. Тако су и формално били испуњени услови да јануара ове године Сента добије још једно удружење грађана.

– Дуго смо се носили са том идејом и сматрали смо да то дугујемо овом великом просветитељу јер није присутан у српској јавности. У Сенти постоји само улица са његовим именом, а у Новом Саду и спомен-плоча на згради Адвокатске коморе – каже Јован Гашовић, професор историје.

Оснивачи Културно-историјског друштва „Јован Мушкатировић“ су Александар Ђорђевић адвокат, др Милорад Ћурћић психијатар, мр Мирко Гашовић тужилац, Јован Гашовић и Рашко Рамадански археолог.

– Желимо да негујемо локалну историју, посебно ону која је везана за српску заједницу, а чије је вредновање запостављено. Мушкатировић је аутор десетине књига и есеја из области реформисања друштва, теологије, студија права, али се није либио и да се сукоби са надрилекарством и, уопште, деловао је као прави просветитељ и писао о свим аспектима и друштвеног и личног живота, а сам Доситеј Обрадовић га је сматрао својим узором – наводи Рамадански.

Рамадански и Гашовић набрајају да намеравају да објаве преписку Мушкатировића са знаменитим савременицима, потом студиозну биографију јер се његовим животописом још нико није детаљно бавио, трагају за његовом родном кућом, али и гробним местом.

– Желимо и кроз наш рад да промовишемо период потиске и поморишке војне крајине. Постоји уверење о граничарима као опортуним, доконим сељацима са пушкама, који живе у пустом пределу, а заправо током 18. века овде су грађене цркве и отваране школе. Уосталом, и сам Мушкатировић је из породице граничара – објашњава Рамадански.

Међу културним и образовним друштвима која постоје у Сенти, Јован Гашовић каже да им је настоје да се њихово издвоји по смелости и стручности да говоре о личностима које су обележиле историју њиховог града. У градићу са око 20.000 становника, 81 одсто чини мађарско живље, а око девет одсто чине Срби.

Ова мала заједница друштву је дала низ великих имена. Саговорници „Политике“ набрајају да су овде рођени оснивач српског театра Јован Ђорђевић, писац Стеван Сремац, патријарх Георгије Бранковић, песник Матија Бећковић, добротвор Јован Вујић, архитекта Владимир Николић. Куће потоње двојице у центру Сенте иако оба здања изузетне лепоте незаустављиво пропадају. Добри познаваоци историје свог града и краја, Рамадански и Гашовић не могу да се помире са тим да је велики део духовне заоставштине занемарен.

– Пре неколико година општина је подигла споменик мађарском писцу Алберту Вашу који је као управитељ два логора током Другог светског рата у Румунији осуђен као ратни злочинац. Није табу бавити се националном историјом, али наша намера је да се бавимо очувањем сећања на људе и дела који су уздигли нашу заједницу – наводи Гашовић.

Тек други помен страдалима од фашиста

Културно-историјско друштво „Јован Мушкатировић“ одржало је 12. априла помен невино страдалим Сенћанима 1941. године по уласку мађарске фашистичке војске. Тада је побијено, како сведоче извори, 65 особа, међу којима је било и деце, а на споменику овим жртвама исписано је 50 имена. Ово је тек други пут да се организује помен првим цивилним жртвама Другог светског рата, а како каже Јован Гашовић скупу великог броја грађана присуствовали су и председник oпштине Рудолф Цегледи и Предраг Поповић, председник Скупштине општине.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 27 Maj 2016, 15:59

Senta: Komisija ispituje preuzimanje šećerane

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije objavila je da je po službenoj dužnosti nastavila postupak ispitivanja koncentracije, pokrenut na osnovu prijave kompanije Sunoko koja je kupila kompaniju Star šećer u Senti.

Navodi se da bi ovom transakcijom Sunoko, koja posluje u okviru MK grupe Miodraga Kostića, istovremeno stekao i kontrolu nad njegovim zavisnim društvom, šećeranom Te-To iz Sente. Komisija je utvrdila da bi sprovođenjem prijavljene koncentracije, kompanija Sunoko dodatno učvrstila svoj položaj na tržištima otkupa šećerne repe, proizvodnje šećera preradom šećerne repe i prodaje šećera.

"Budući da su Sunoko i šećerana Te-To iz Sente direktni konkurenti na ovim definisanim relevantnim tržištima i da je Sunoko najjači učesnik na njima, Komisija će u ispitnom postupku dodatno ispitati i oceniti sve zakonom propisane kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje dozvoljenost koncentracije, a koji su propisani članom 19. Zakona o zaštiti konkurencije", objavila je ta agencija.

Kompanija Sunoko kupila je šećeranu u Senti koja je do sada bila i vlasništvu italijanske firme Star, a za tu kupovinu potrebno je i odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije.

Sunoko ima tri fabrike u Srbiji: u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, i najveći je domaći proizvođač i izvoznik šećera.

Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić izjavio je za "Blic" da je Komisija za zaštitu konkurencije zatražila dodatnu dokumentaciju zbog istražnog postupka u vezi s kupovinom šećerane u Senti i dodao da veruje da će dobiti saglasnost za kupovinu te šećerane.

On je rekao i da sada proizvode 350.000 tona šećera u Srbiji godišnje, što je 150.000 tona više nego što bi trebalo Srbiji.

"Kupovinom šećerane u Senti, proizvodićemo još više, ali ćemo biti spremniji i za ulazak u EU", rekao je Kostić i dodao da je šećerana u Senti trenutno "u ogromnoj blokadi i da bi mogla da ode u stečaj".
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 27 Maj 2016, 16:00

Matijević udario na "kralja šećera" Kostića

Dozvoliti MK Grupi Miodraga Kostića kupovinu sećerane "Senta" bilo bi ravno katastrofi, ocenjuje direktor agrara u kompaniji "Industrija mesa Matijević" Zoran Matijević.

Vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić tražio je dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije za kupovinu šećerane u Senti.

Matijević poručuje, kako kaže, kao najveći proizođač sećerne repe, koji godišnje proizvede pet do 10 odsto ukupne repe, da bi potvrdan odgovor bio ravan katastrofi i to iz više razloga.

"Prvo, MK Grupi nisu potrebni dodatni kapaciteti kako oni navode, jer već sad u svom vlasništvu imaju tri sećerane koje ne rade - Bač, Sremska Mitrovica i Kovin. Njima nije interes ni Senta da radi, već da ode u stecaj, a potom da se iseče u staro gvozđe", ocenjuje Matijević u pisanoj izjavi, dostavljenoj Tanjugu.

Preuzimanjem Sente od MK Grupe, dodaje on, dobijamo monopol na šećernu industriju koja je već prepolovljena u odnosu na nekadašnje kapacitete u vreme bivše SFRJ.

"Žalosno je da spadnemo na proizvodnju samo za sopstvene potrebe. Iako imamo potencijal da radimo 1,3 miliona tona šećera za tržiste bivših republika, Albanije, Rumunije, Bugarske, Grčke čak i Mađarske koja je ostala na jednoj šećerani. Imamo potencijal da radimo tri puta više, jer obradive površine i bogom data klima postoje", poručio je Zoran Matijević, sin osnivača kompanije Petra Matijevića.

Normalno, navodi, to znači rad uz manje marže, ali da se zaposli velika industrija kao što je industrija šećera, plus još industrije koje se nastavljaju na šećer i kojima je šećer glavni input.

"Monopol jednog igrača, koji će to najverovatnije prodati nekoj Nemačkoj ili Francuskoj grupaciji, jer već priče kruže da je posao dogovoren, ti isti će ugasiti sve šećerane u Srbiji, pa ćemo šećer uvoziti iz Francuske ili Nemačke i biće cena duplo veća", prognozira Matijević.

Fatalna greška je, prema njegovim rečima, dozvoliti monopol na industriju koja ima perspektivu rasta, jer ćemo tako dovesti sebe u situaciju da budemo uvoznici šećera.

Treba naložiti aktiviranje ili prođu postojećih šećerana, a ne dozvoliti novo gašenje koje će desiti ako dozvolimo monopol jednog čoveka.

"MK Grupa je već monopolista sa tri sećerane i više od 50 odsto tržišta i svojim ponašanjem je dovela do smanjenja proizvodnje šećerne repe, a svoj monopol koristi i danas, pa imamo najveću cenu šećera u regionu", naveo je Matijević svoj poslednji argument.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 27 Maj 2016, 16:00

Живи приказ „диско” несреће

СЕНТА: У оквиру Европске недеље безбедности на путевима, у Сенти је приређена здружена вежба симулације саобраћајне несреће коју је организовао Ротари клуб Сента у сарадњи са Црвеним крстом, саобраћајном полицијом, Службом хитне медицинске помоћи Дома здравља, Ватрогасно спасилачком јединицом и другим учесницима, а пратило ју је око 500 средњошколаца из Сенте и Аде и ученици завршних разреда основних школа из Сенте и околине.

Циљеви вежбе били су да се укаже младима на опасност на путевима које вребају у случају конзумирања алкохола, опојних средстава или неискуства, а према речима секретара Црвеног крста Сенте Милана Мушкиње и да им се покаже каква сарадња постоји међу свим учесницима спасавања и збрињавања у случају саобраћајног удеса, који је симулиран код подвожњака на улазу у сенћанску Народну башту.

- Симулирана је саобраћајна несрећа са повређеним и погинулим да би младима предочили шта све може да се догоди њиховим пријатељима, познаницима, случајним аутостоперима и другим учесницима у саобраћају, уколико у својој младости, услед неопрезности возе под дејством алкохола или дрога. Намера нам је да и на овај начин укажемо младима како треба да се понашају у свакодневним приликама када изађу у град и када возе, на кога све треба да пазе и шта све може да им се деси у разним околностима у случају несреће. Млади морају да воде рачуна о себи и другима, а при том да мисле на своје родитеље који су им то омогућили и дали волан у руке – каже Мушкиња.

Председник Ротари клуба Сента Иван Хиреш појашњава да су у вежби у симулацији несреће били млади који су изазвали такозвану „диско“ саобраћајну незгоду, под утицајем алкохола, те да је акција намењена младим од 16 до 20 година, средњошколцима који започињу изласке у провод, вожњу и учествовање у јавном саобраћају.

- Сваке године се дешавају саобраћајне несреће на овом подручју, најчешће са смртним исходом, па приказ симулације треба да протресе младе људе. Чак и све оно што је приказано у симулацији саобраћајне несреће изазива сузе, а још је страшније када се то деси у стварности. Ако се овим допринесе спречавању бар једне саобраћајне несреће, односно да овакве „диско“ несреће не односе младе животе, постигли смо ефекат -. наглашава Хиреш.

У вежби је требало да учествују и припадници Ватрогасно спасилачке јединице Сенте, били су спремни да се укључе према предвиђеном сценарију међутим, док је вежба била у току добили су позив за интервенцију у удесу који се десио на путу Сента - Горњи Брег, тако да су из преврнутог аутомобила спасавали жену, која на сву срећу није задобила теже повреде.

- Пошто Ватрогасно спасилачка јединица нема других дежурних екипа, него једну, нормално је да су хитно морали на интервенцију, али жалосно је да град Сента нема могућности да обезбеди дежурне екипе које би у исто време у случају потребе могле учествовати на више места. Овог пута се радило о симулацији удеса, а шта ако се у истом тренутку десе две несреће? Слично је и са Службом хитне помоћи која је за вежбу могла да обезбеди само једно, уместо два санитетска возила са посадама која смо тражили. То је разлог више да се надлежни замисле – указује Хиреш.

М. Митровић


http://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.p ... id=1136628
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 30 Maj 2016, 17:12

Sučeljavanje: Zoran Matijević i Ljubiša Radenković

Zoran Matijević, direktor agrara u "Matijeviću": Kostić je već monopolista. Ljubiša Radenković, direktor "Sunoka": Ne zatvaramo šećerane

DOZVOLITI "MK Grupi" kupovinu fabrike šećera "Senta" bilo bi ravno katastrofi, i to iz više razloga, tvrde u kompaniji "Matijević". Dobićemo monopol jednog "igrača", koji će fabrike najverovatnije prodati nekoj nemačkoj ili francuskoj grupaciji, jer već priče kruže da je posao dogovoren.
To je juče istakao Zoran Matijević, direktor agrara "Matijević", najvećeg domaćeg proizođača šećerne repe.

- "MK Grupi" nisu potrebni dodatni kapaciteti kako oni navode, jer već sad u svom vlasništvu imaju tri šećerane koje ne rade - objašnjava Matijević. - To su Bač, Sremska Mitrovica i Kovin. Njima nije interes ni Senta da radi već da ode u stečaj, a potom "iseče u staro gvožđe".

Matijević naglašava da bi preuzimanjem "Sente" dobili monopol na šećernu industriju, koja je već prepolovljena u odnosu na nekadašnje kapacitete.

- U budućnosti ćemo šećer uvoziti iz Francuske ili Nemačke i plaćati ga duplo više. "MK grupa" je već monopolista sa tri šećerane i više od 50 odsto tržišta i svojim ponašanjem je dovela do smanjenja proizvodnje šećerne repe, a svoj monopol koristi i danas, pa imamo najveću cenu šećera u regionu.

LjUBIŠA RADENKOVIĆ, DIREKTOR "SUNOKA": NE ZATVARAMO ŠEĆERANE

NE mešamo se u poslovanje drugih kompanija, ali ukoliko bi se Industrija mesa "Matijević" širila kupovinom "Karneksa", "Neoplante" ili nekog drugog "igrača", "MK Grupa" bi podržala takav potez, jer bismo tako imali konkuretnog srpskog proizvođača za veliko EU tržište, izjavio je Ljubiša Radenković, direktor "Sunoka".

Nijedna šećerana koja je privatizovana, kaže on, do sada nije zatvorena, već naprotiv, u njih je uloženo oko 170 miliona evra, u smanjenje troškova proizvodnje, zaštite životne sredine uvođenjem novih, modernijih tehnologija.

- Sve šećerane su bile zatečene u katastrofalnom stanju, shodno tome mi smo najboljom kombinacijom opreme od šest zapuštenih šećerana stvorili tri najefikasnije u EU, koje proizvode i do 350.000 tona šećera godišnje - dodaje Radenković. - To je 150.000 tona više nego što bi trebalo Srbiji, i samim tim postajemo konkurentniji na evropskom tržištu. Kupovinom šećerane u Senti proizvodićemo još više, ali ćemo biti i spremniji za ulazak u EU. Istakao bih da mi od ukupne proizvodnje izvozimo 45 odsto po cenama koje su trenutno više nego cene u Srbiji.

"MK Grupa" će, kaže, kao i do sada, poštovati sve pravne propise regulatornih tela Srbije.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 17 Jun 2016, 18:14

Ministarstvo državne uprave predstavlja opštinu Sentu

BEOGRAD - Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastavlja promociju jedinica lokalne samouprave širom Srbije kroz projekat "Srpska slagalica" u kom gradovi i opštine imaju priliku da se predstave na nedeljnom nivou kroz nekoliko različitih tema (istorija, kultura, investicije, gastronomija...).

Ove sedmice u "Srpskoj slagalici" biće predstavljena opština Senta, rodno mesto Jovana Đorđevića, pisca, osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Beogradu i autora teksta sadašnje srpske himne "Bože pravde".

Senta je i domaćin festivala koji sve više privlači pažnju, a organizovan je svake godine sredinom juna u čast lepog insekta i njegovog svadbenog plesa - cvetanja Tise. Tiski cvet je jedinstvena vrsta leptira, čija larva po nekoliko godina živi u rečnim biljkama, a potom izleće na površinu reke gde u svom svadbenom plesu produžava vrstu.

Nisu samo slavni preci i jedinstveni prirodni fenomen ono čime se Senta diči, tu je i Gradska kuća izgrađena u stilu secesije, sa galerijom unikatnog ukrasnog stepeništa, koja svojom monumentalnošću unosi proporcije i duh velegrada u taj gradić na obali Tise.

Opština Senta se nalazi na odličnoj geostrateškoj lokaciji sa razvijenim rečnim, drumskim i železničkim saobraćajnim tokovima.

Pored magistralnih i regionalnih puteve, koji su veza sa međunarodnim putem E-75, tu je i Tisa kao međudržavni plovni put i okosnica unutrašnjih plovnih puteva Vojvodine.

Opremljeno rečno međunarodno pristanište osposobljeno je za pretovar svih vrsta tereta uključujući i kontejnerski terminal, terminal građevinskog materijala i tečnih goriva i sve drugo neophodno za obezbeđivanje dobrih uslova za investiranje.

Ne manje važna činjenica za investitore je i blizina granice sa Mađarskom, na 46 kilometara i Rumunijom na 77. U Senti već uspešno posluju kompanije iz SAD, Japana, Italije, Francuske, Hrvatske i Slovenije...

I istoriji tog gradića i receptu za specijalitet - riblju čorbu, kojom se ponose meštani, pročitajte na sajtu www.serbianpuzzle.rs
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 03 Jul 2016, 09:15

NOVINAR I ODBORNIK MP PETER KOKAI OTPUŠTEN IZ LISTA MAĐAR SO

Novinar Mađar so-a Peter Kokai koji je ujedno i odbornik civilne organizacije Mađarski pokret (MP) u Senti izjavio je danas u Subotici da je otpušten iz Mađar so zbog “obavljanja privatnih poslova”.

“Razlog je jer sam prisustvovao na jednoj pres konferenciji u Budimpešti 12. maja, a da pre toga nisam zatražio odobrenje da odsustvujem sa radnog mesta”, rekao je Kokai za portal Magločistač.

Kokai je u obrazloženju za Mađar so naveo da je u maju već stupio na funkciju odbornika MP i da nije reč o privatnim poslovima.

“Ja sam 12. maja već stupio na funkciju odbornika MP u Senti i to nikako ne dolazi u obzir da sam ja obavljao private poslove već sam bio na javnoj funkciji tamo, a sa druge strane sam obavio jedan intervju i marketinške poslove vezane za Mađar so što mi je i u opisu radnog mesta”, kazao je Kokai.

Na pitanje da li po njegovom mišljenju novinar istovremeno može biti na fukciji odbornika, Kokai je rekao da Mađarski pokret nije politička, nego civilna organizacija koja je učestvovala na izborima.

“Funkcija odbornika nije nikakvo stalno zaposlenje i ja ne vidim da se to ne uklapa”, kazao je Kokai.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 13 Jul 2016, 09:36

Обележје Турцима усталасало варош

СЕНТА: Одлука о подизању споменика турским војницима погинулим у познатој историјској Сенћанској бици, која се одиграла 11. септембра 1697. године, усталасала је јавност у Сенти.

Три опозиционе одборничке групе у Скупштини општине Сента, Демократске странке (ДС), Мађарског покрета (МП) - Демократске заједнице војвођанских Мађара (ДЗВМ) и Грађанског савеза Мађара (ГСМ), које имају 13 од 29 одборника у Скупштини општине Сента, секретару СО Карољу Кермецију предале су иницијативу за преиспитивање ове одлуке. Локалну власт сада чини коалиција Савеза војвођанских Мађара и Српске напредне странке, а управо су демократе биле у власти са СВМ када је процедура о подизању споменика покренута.

Шефица Одборничке групе ДС-а у СО Сенте Анико Жирош Јанкелић указује да одлука донета 31. марта ове године, која се односи на подизање споменика, има више правниих зачкољица.

- Мислимо да Општинско веће и ондашња скупштинска већина, у којој је поред Савеза војвођанских Мађара била и Демократска странка, није испоштовала одредбе Правилника о подизању споменика, те да је потребно целу процедуру одрадити у складу са важећим правилником, који је иста скупштинска већина донела 2015. године - предочава Анико Жирош Јанкелић.

Она тврди да су демократе и приликом доношења одлуке имале жестоку расправу на ову тему и да је на крају предлог прихваћен као иницијатива.

- Пуно је питања и недоумица на које одговоре траже и грађани Сенте, па целој причи треба озбиљније прићи уз консултације са стручњацима и ослушнути мишљење јавности. Процедура је спроведена по хитном поступку, са допуном дневног реда на самој седници Скупштине општине, без претходно спроведене расправе предвиђене правилником – тврде подносиоци иницијативе за преиспитивање одлуке о подизању споменика Анико Жирош Јанкелић (ДС), Шандор Јожеф и др Ференц Жолдош (МП-ДЗВМ) и Борис Зец (ГСМ).

Одборници опозиције су истовремено предали и захтев за одржавање ванредне седнице СО Сента која би била посвећена збивањима око сенћанске Фабрике шећера ТЕ-ТО.

Представници опозиције желели су да иницијативу за преиспитивање одлуке о подизању споменика и разматрање прилика у вези Фабрике шећера ТЕ-ТО предају лично председнику општине Рудолфу Цегледију из редова СВМ-а, али он није имао времена да их прими, па су упућени да их предају секретару Скупштине општине Карољу Кермецију. За сада није познато да ли ће се и када ова питања наћи на дневном реду пред одборницима општинског парламента Сенте.

М. Митровић

Пред 320. годишњицу битке

У Сенти се за идућу годину припрема обележава 320. годишњице од Сенћанске битке из 1697. године, у којој је хришћанска аустријска војска под вођством Еугена Савојског поразила турску војску коју је предводио султан Мустафа Други. Уз губак од 30.000 турских војника, пораз код Сенте био је и почетак краха и наговештај краја владавине Османског царства у Европи.

Према одлуци СО Сента обележавање значајног историјског датума, следеће године у Сенти, поред већ постојећег споменика, на месту битке, требало би да обележи и отварање још једног споменика, који би подигла Турска агенција за развој и координацију – Тика.


Ne razumem...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 13 Jul 2016, 19:59

Sve Ti bum ja razjasnil, Tetec moj mili. ;)

Smatram da je zarad istinskog i definitivnog razjašnjenja celokupnog istinski žalosnog političko-pravno-utržbenog zamešateljstva vezanog za podizanje spomenika tokom Senćanske bitke poginulim turskim vojnicima najbolje da hronološkim redom predočimo sve predmetno relevantne dokumente. Elem...

Još tokom januara-februara 2016. (upravo danas pribavljena oficijelna informacija!) predstavnici Turske agencije za razvoj i koordinaciju - TIKA – kontaktiraju personalno Predsednika opštine Senta u vezi zahteva za postavljanje spomenika palim turskim borcima Senćanske bitke.

Osim predsednika i Njegovih Poverenika niko drugi u Lokalnoj samoupravi niti vaskolikom Općinstvu Milom pojma blagog nije imao ni o tim kontaktima, niti pak o turskom zahtevu!

Dolazi mesec mart. Predizborna groznica uveliko vlada, a u Povijest upućenima postaje sve jasnije da se bliži i uistinu nesvakidašnji Jubilej – 11. septembar i 800-godi[njica od prvog oficijelnog pominjanja grada Sente. Budući da Turci zahtevaju (iz samo njima znanih razoga!) da se nešto već konkretno i započne, na sednicu Opštinskog veća, po vanrednoj proceduri – hitno!, dana 23. III 2016. dospeva sledeći materijal:

Slika

Slika

Materijal za sednicu Opštinskog veća dostavljen 32. III 2016.

Veće – bez Predsednika SO koji zbog hitnosti nije blagovremeno obavešten pa sednici ni ne prisustvuje, premda bi i tako bio bez prava glasa u pogledu odlučivanja na istoj! – dotični materijal razmatra, analizira u svim aspektima (uključujući i pravni – četvoro diplomiranih pravnika inače sedi na sednici Opštinskog veća!) i usvaja, te ga u svojstvu Ovlašćenog Predlagača prosleđuje već pominjanom tadašnjem Predsedniku Skupštine opštine da on isti u svojstvu Predloga dostavi na sledstveno razmatranje i odlučivanje Skupštini Opštine, i to kao vanrednu tačku Dnevnoga reda za 31. III 2016. inače već zakazane Redovne sednice Skupštine opštine.

Bogoradeći zbog potpuno nenadane hitnosti koja umnogome menja već utvrđeni Dnevni red redovne sednice SO, Predsednik SO dotični Predlog Opštinskog veća, saobrazno svojoj obavezi, uvrštava u dnevni red SO. Materijal koji se dostavlja Odbornicima u svojstvu Predloga, a koji izgleda pak ovako:

Slika

Predlog Opštinskog veća koji Predsednik SO uvrštava u dnevni red sednice SO a koji se se dostavlja svim Odbornicima SO

On sadrži i jedan datumski osobito intrigantni dokument...

Slika

Dopis koordinatora Turske agencije TIKA koji je -saobrazno navedenom datumu! - pristigao 24 časa nakon sednice Opštinskog veća

... a isto tako i grafičke materijale vezane za aksonometrijsko-situacioni izgled Idejnog rešenja Spomenika, najzanimljiviji deo kojih pak izgleda ovako:

Slika

Za sednicu SO odbornicima dostavljeni i od strane Opštinskog veća odobreni aksonometrijsko-situacioni izgled Idejnog rešenja Spomenika br. 1

Slika

Za sednicu SO odbornicima dostavljeni i od strane Opštinskog veća odobreni aksonometrijsko-situacioni izgled Idejnog rešenja Spomenika br. 2

Slika

Za sednicu SO odbornicima dostavljeni i od strane Opštinskog veća odobreni aksonometrijsko- situacioni izgled Idejnog rešenja Spomenika br. 3

Skupština zaseda, analizira, žestoko raspravlja o naprasno hitnom i evidentno nedovoljno razrađenom, te stoga sa više aspekata izrazito problematičnom predlogu (predsednik SO u estetičkom & filozofsko-povijesnom mu toržestvu maše Kuranom Časnim pred Odbornicima!), pana koncu odbija da prihvati od strane Opštinskog veća prihvaćeno i u Predlogu sadržano idejno rešenje, i premda nezadovoljna Idejnim projektom, no zarad predupređenja eventualno u vidu neuljudnosti prema Turcima tumačljive definitivne inicijativu odbijajuće odluke, usvaja sledeću konačnu skupštinsku Odluku:

Slika

Na sednici od 31. III 2016. usvojena Odluka SO Senta

Usvaja se Inicijativa ali bez prihvatanja predloženog (no od strane Opštinskog veća odobrenog) Idejnog rešenja. Divno. Naizgled su i vuci siti i ovce su na broju. Jedino što niko od VAJNIH PRAVNIKA nije obratio pažnju na činjenicu da prilikom podnošenja Predloga odluke UOPŠTE NIJE BIO PRIMENJEN POTPUNO VAŽEĆI I OBAVEZUJUĆI OPŠTI PRAVNI AKT. Poimenično, ovaj:

Slika

Apsolutno važeća no potpuno zanemarena Odluka u podizanju i održavanju spomenika na području Opštine Senta

Pomenuti pravni akt je inače SO Senta donela još marta 2015. zarad definitivnog predupređenja potencijalno problematičnih situacija vezanih za spomen-obeležja na području grada Sente, a koje su pak RANIJE VEĆ DOVODILE DO KRAJNJE NEPRIMERENIH SITUACIJA (seti se samo nemilih situacija sa ZAGUZNIM ALOKATIVIMA PRILAZA spomeniku Gabora Gomboša i Stevana Raičkovića!). :roll:

Suština problema: odredbe potpuno punovažnog i obavezujućeg regulatornog akta na području Opštine Senta nisu primenjene u slučaju pomenute turske inicijative.

Da jesu (kao što nisu!) stvari bi izgledale potpuno drugačije. Taksativno:

- Turska Inicijativa bila bi podneta Komisiji za podizanje spomenika (6 članova, svi stručnjaci iz oblasti kulture i urbanizma) koju imenuje SO Senta na mandatni period od 4 godine;

- Komisija bi inicijativu analizirala, predlagala eventualne izmene Predlagaču, te bi, ukoliko bi projekat našla podesnim, Predsedniku opštine podnela njen Predlog za utvrđivanje Godišnjeg programa podizanja spomenika za narednu (2017.) godinu;

- Na osnovu tako utvrđenog Godišnjeg programa g. Predsednik bi Skupštini Opštine podneo predlog Odluke o podizanju spomenika;

- Skupština opštine bi na svojoj sednici predlog usvojila ili odbacila.

U međuvremenu je negdašnji Predsednik Skupštine Opštine kojem je bilo dato da kano mali Muki potpiše pravno invalidnu odluku SO Senta (a čiji posao uopšte nije bio da proverava pravnu utemeljenost i valjanost Predloga bilo koje odluke!), pitajući se kao običan Građanin kada će već jednom, do sto đavola, biti javno prezentovano ono na sednici obećano definitvno Idejno rešenje „Turskog spomenika”, krenuo da iščitava onu potpuno prenebregnutu Odluku o podizanju i održavanju spomenika na teritoriji opštine Senta i na svoj užas ustanovio da dotična uopšte nije primenjena na Odluku SO koju je on potpisao. @-)

Uvidevši objektivno postojeću grešku, etički dosledno je zamolio svoje kolege - članove ovog saziva SO Senta - da isprave dotični propust na juridički ispravan način. Konkretno, ovako:

Slika

Slika

Predlog naknadnog sanacionog rešenja nezavidne & nemile pravne situacije koji je podnet aktuelnoj Predsednici SO Senta zarad uvrštavanja u dnevni red prve naredne sednice SO Senta

Time bi situacija bila sa pravne strane ispravljena i postavljena na valjane juridičke temelje. :!:

Onaj Suštinski problem je, međutim, daleko teži. Budući da je u upravo minuli Ponedeonik na oficijelnoj web-stranici SO Senta istavljen poziv za sticanje Javnog uvida u „Idejno rešenje rekonstrukcije Spomen-parka Senćanske bitke”...

http://www.zenta-senta.co.rs/dokumenti/Najnovije_vesti/spomenik/javni_uvid.pdf

... otidoh danas kano Građanin ovdašnji da se obavestim o Definitivnom projektu dotičnog spomeničkog kompleksa. Umalo me šlog nije strefio – ispostavilo se da problem o kojem smo onomad na sednici SO od 31. III 2016. žestoko raspravljali i mislili da je definitvno rešen zapravo i nadalje postoji!

Turci i nadalje dižu spomenik samo svojim vojnicima. Štaviše - MUČENIČKOM SMRĆU PREMINULIM ŠEHIDIMA!

Slika

Izvorna – turska varijanta inskripcije na najnovijoj varijanti predloženog Obeliska (snimljeno danas foto-aparatom prilikom sticanja Javnog uvida u poslednju predloženu varijantu spomenika!)

Ako neko slučajno ne zna šta turska reč Şehit znači, evo mu i tumačenja uistinu neupitnog leksikološkog stručnjaka, g. Abdulaha Škaljića:

Slika

Oficijelno leksičko tumačenje turske reči „Şehit” koja je sadržana u prdloženoj definitivnoj inskripciji Obeliska

O tome da se tri jezičke varijante inskripcije na predloženom Obelisku uočljivo razlikuju da ni ne govorimo!

Slika

Mađarska varijanta inskripcije na Obelisku turskog spomenika

Slika

Srpska varinata inskripcije na Obelisku turskog spomenika

Valjda neko misli da će preinačivanjem srpske varijante u odnosu na mađarsku i tursku postiči da se Vlasi ne dosete kome i čemu spomenik zapravo dižu! X(

No sve će to redom biti definitvno razjašnjeno na predstojećoj sednici/sednicama SO.

Stara Baltička srpska braća i potomci pobedonosnih participanata znamenite Senćanske bitke, Prusi, već nude svoju juridičku asistenciju. No nadam se da ćemo smoći snage da neupitno problematična pitanja rešimo i sami.

Za sada – toliko. O sledstvenom razvoju operativne situacije bićete pravovremeno obavešteni.

Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung,

Freiherr von Popovic, Obtl. I./Pz.Rgt.1 a.D.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 13 Jul 2016, 21:48

I ko stavi pare u džep?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Upravnik » 14 Jul 2016, 12:28

Ne piše se ''bitci'' nego ''bici'' ili ''bitki''. ;)

1. Pa čekaj, da li je to spomenik Senćanskoj bici ili poginulim turskim osvajačima?
2. Čime su to nas Turci zadužili pa da im pravimo spomenik?
3. Šta je sledeće? Džamija?

Apropo, ''šehidima'' danas nazivaju i one teroriste-bombaše samoubice koji noseći bombu na sebi ubiju stotine nedužnih ljudi.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 14 Jul 2016, 13:32

Ne piše se ni „Prihvatanju Inicijativ”, pa opet tako stoji u oficijelnoj Odluci. Šta da se radi - ne piše SVE skupštinske materijale Predsednik Skupštine. Podosta toga pišu, naime, drugi Uposlenici Opštinske uprave. :)

Što se pak Para tiče, mogu da kažem samo jedno - istraga će utvrditi. 8-)

Jedan od esencijalnih problema pak i jeste činjenica da je postojeći - izvorni senćanski - spomenik podignut u čast samog istorijskog događaja - Bitke kod Sente. Turska agencija TIKA pak namerava da podiže spomenik isključivo poginulim turskim vojnicima. I u istorijskom i u simboličkom smislu te su dve stvari potpuno i definitivno inkompatibilne!

Razlozi za pristajanje senćanskog gradskog predstojništva na dotični predlog turske agencije TIKA su nedvosmisleno materijalno-promotivno-političke prirode: Turci će dati kano crkveni miš sirotim a napuhanim miteleuropejskim parijama koju paricu (izvođači zemljanih radova na turskom spomeničkom kompleksu bili bi lokalci, isporučioci ruža za predviđenu đul-bašti takođe), a Predstojništvo vrlo moglo bi da udara u izborne talambase uz melodiju „Gledni amo, narode naš mili, što umemo da paru lepu na Polzu Grada iskamčimo Sili”.

Čista manifestacija sirotinjskog Rajetinstva. Na koju Neootomanska Imperija i računa. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 14 Jul 2016, 17:18

Istraga?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 14 Jul 2016, 17:24

Slika
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4404
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 14 Jul 2016, 18:56

Pleteš istragu? Ili zašivaš rupu?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10832
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

PrethodniSledeća

Povratak na VAROŠARIJE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron