Mediji o našem malom mistu

[Bibliotekar]

Otvorena je. Slava & hvala Svevišnjemu.

[branko]

Savai poručio da neće da skine tablu u Senti

SENTA - Mađarski državljanin Ištvan Savai izjavio je večeras da neće skidati tablu političke stranke pod nazivom Jobik iz svoje kancelarije u Senti, nakon što je Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave podneo prekršajnu prijavu protiv njega, jer ta stranka nije upisana u registar.
On je izrazio spremnost da učestvuje u prekršajnom postupku.

Savai je na svom Fejsbuk (Facebook) profilu ocenio da "srpske vlasti, po svemu sudeći, nisu uspele da mu nađu ozbiljniju zamerku od table na njegovoj prijemnoj kancelariji".

Kako je dodao, konsultovao se s pravnikom i smatra da nije učinio nikakav prekršaj, kao i da prijava Ministarstva nema zakonsko utemeljenje.

Savai je ocenio i da je "kao član mađarskog parlamenta obavezan da održava kontakt s Mađarima u južnim krajevima", među kojima, kako je naveo, ima i mađarskih državljana i da im pruži priliku da ga upoznaju sa svojim problemima.

Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave podneo je juče prekršajnu prijavu protiv Savai zbog kršenja Zakona o političkim strankama, jer stranka Jobik nije upisana u Registar političkih stranaka, a njeno korišćenje može se smatrati delovanjem u ime te stranke.

[Upravnik]

Malo atmosfere među publikom sa otvaranja hale sportova.






click image upload

[branko]

Осморо зрело за пензију

СЕНТА: Буџет општине Сента за ову годину, усвојен уочи празника, утврђен је у износу од 984 милиона динара, што је у старту мање за 40 милиона динара, а разлог је што се очекује смањење прихода од аренде за пољопривредно земљиште у државном власништву. У општинској каси планирају се текући приходи и примања буyета од 801,8 милиона динара, пренето је неутрошених 99 милиона динара за посебне намене, док су 83,2 милиона динара планирана средства корисника и из других изнора.

На списку капиталних инфраструктурних улагања је 25 ставки, међу којима замена столарије у Издвојеном одељењу „11. новембар” ОШ „Стеван Сремац”, замена кровне конструкције у Основној музичкој школи „Стеван Мокрањац”, као и наставак радова на адаптацији бивше касарне где смештај треба да добију Историјски архив Сенте и Завод за културу војвођанских Мађара.

Предвиђена је реконструкција саобраћајнице у Улици Стевана Сремца у центру Сенте, али и улагања у путеве, тротоаре и другу инфраструктуру у Сенти, Торњошу и другим насељима општине. Поред обавеза за подмиривања потреба општинске администрације, издатака за потребе образовања, културе и другим областима, у области спорта у односу на досадашње обавезе за функционисање недавно завршене спортске хале намењено је 20 милиона динара. У овој години Сента се спрема да обележи значајан јубилеј - 800 година од првог писаног помена из 1216. године, па је за ту сврху из општинске касе планирано три милиона динара.

Када је у питању максимално дозвољени број запослених на неодређено време у локалној самоуправи, нема разлога за бригу. Затечено стање на измаку године је 376 запослених, за осам више у односу на дозвољених 368, међутим, председник општине Рудолф Цегледи је рекао да ће се очекивано обавезно смањење броја запослених решити без отпуштања, пошто одређен број испуњава услове за одлазак у пензију.

Од општинских институција највећи број запослених је у Јавном комунално-стамбеном предузећу 115, у Предшколској установи „Снежана” 99, ЈП „Елгас” 26, КОЦ „Турзо Лајош” 25, Историјски архив Сенте 13, док је у Општинској управи на неодређено 73 запослених.

М. Митровић

Da je bio ljubazniji prema autoru članka, sad bi pisao i o Njemu.

[Bibliotekar]

Tja, On nikada nije imao potrebu za snishodljivošću spram efemeralnih evidentičara svakidašnjice. Vazda je znao da će o Njemu istinski dostojan zapis načiniti sama Klio.



Apropo: vajni autor članka iznova je pobrkao činjenične lončiće. Ukupna primanja budžeta opštine Senta za 2016. godinu utvrđena su u iznosu od 984.001.758,00 dinara, dok je izvorni budžet za 2015. godinu bio utvrđen u visini od 890.110.443,00 dinara. Elementarna matematika pokazuje da je ovogodišnji budžet zapravo veći od prošlogodišnjeg za 93.891.315,00 dinara.

Tek toliko o faktografskoj akuratnosti efemeralnih evidentičara ovdašnjih.

[branko]

Vazda je znao da će o Njemu istinski dostojan zapis načiniti sama Klio.

Auuu!

[Bibliotekar]

Kad prođe On njima zastaje dah,
a da mu priđu ne da im strah -
tako svi, tako svi, da li bi i Ti?

Au...

[branko]

Ovaj internet je suđen tebi. Možeš da kenjaš do mile volje.

Da, kolone običnih smrtnika zaziru od Vas. Od Vas i Vašeg lika i dela...

[Bibliotekar]

Za Tvoga Lika rajski plam život pak rado Tebi ću da dam...

[branko]

Daj.

[Bibliotekar]

Sadim za Te limun, a sadim i nar,
Tebi, Mili, spremam ljubavi mi dar.

Zato čekaj, Mili, čekaj malo još
ne mogu Ti doći, ne mogu to još...

Doći ću ja Tebi neki drugi dan,
Biće tada za Te baš sve kao san.

[branko]

Eh, lažna obećanja... Pravi političar....

[Bibliotekar]

The Essence of Politics

[branko]

Од понедељка попис нелегалне градње у Сенти

СЕНТА: За попис незаконито изграђених објеката Општинска управа Сенте донела је програм који ће почети да се реализује 25. јануара, а овај обиман посао који треба да се

спроведе на основу Закона о озакоњењу објеката, како је планирнао, потрајаће до половине новембра ове године.На основу расположивих података и процене општинске администрације у овом послу неопходно је извршити контролу и утврдити постојање објеката који могу бити предмет легализације на око 10.000 локација.

Управо толики је број домаћинстава на подручју општине, од којих је највише у Сенти око 80 посто, а попис нелегално изграђених објеката обухвата још подручје насеља Горњи Брег, Богараш, Торњош и Кеви. Контрола ће се извршити помоћу сателитског снимка територије Републике Србије из прошле године и по потреби увиђајем на терену. Начелница Општинске управе Сенте Марија Пастор појашњава да ће се попис нелегалних објеката извршити на основу правилника попуном појединачног пописног листа за евидентирање незаконито изграђених објеката.

Донетим програмом утврђена је динамика пописа незаконито изграђених објеката по месним заједницама. Од 25. јануара до 31.марта планиран је попис у месним заједницама Богараш и Торњош, од 1. априла до 31. маја на подручју Кевија и Горњег Брега, а од 1. јуна до 31.октобра у ванграђевинском рејону општине Сента. У три месне заједнице на подручју Сенте посао ће према утврђеној динамици бити обављан од 1.јуна и требало би да се оконча до 13.новембра.

М. Мр.

[branko]

Код зубара само кад заболи

СЕНТА: Пацијенти из сенћанске општине од почетка ове године у Стоматолошку службу Дома здравља Сента, могу ући само као хитни случајеви. На улазним вратима Стоматолошке службе истакнуто је обавештење директора др Густава Шурјана да одрасло становништво, због недостатка сагласности Министарства здравља за рад стоматолога са одраслима, прима само хитне случајеве.

Директор Шурјан каже да забрана запошљавања у Дому здравља Сента највише погађа Стоматолошку службу и да ће тако бити све док не стигне сагласност ресорног министарства за запошљавање једног стоматолога. Шурјан појашњава да је за сенћанску општину предвиђен само један стоматолог за одрасло становништво и то за веома осетљиву и економски угрожену популацију незапослених, за труднице и породиље годину дана након порођаја.

- Министарство здравља нам никако не даје сагласност да запослимо јендог стоматолога и на тај начин сенћанска општина је остала без стоматолога за одрасло становништво. Огромно је назадовољство пацијената и огроман притисак на нашу установу, јер назапослени људи и други који имају право на стоматолошке услуге, нису у могућности да одлазе у ординације приватних стоматолога, а наша установа је сада у могућности прими само хитне случајеве и те услуге пацијентима пружају дечији стоматолози. Они су обавезни да приме и одрасле пацијенте у случају зубобоље - каже Шурјан.

Стоматологу који је радио до краја прошле године истекао је уговор на одређено време, па је за његово поновно ангажовање неопходна сагласност, која никако да стигне. Тако сада у Стоматолошкој служби раде четири дечија стоматолога ангажовани на дечијој превентивној стоматологији и ортодонцији, који уз свој посао примају одрасле само у хитним случајевима.

- Дечији стоматолози су у обавези да примају одрасле у хитним случајевима, али ако њих примају онда не могу да се баве децом, тако да садашња ситуација иде на уштрб превенције код најмлађих – предочава Шурјан. - Обратили смо се свим инстанцама, наченику Округа у Кикинди, ресорном министарству, комисији за прибављање сагласности Владе Србије, до покрајинском омбудсману, међутим, за сада без резултата. Одговорила је покрајинска омбудсманка Анико Хеинрих Мушкиња, да је нашу молбу проследила надлежнима.

Пацијенти на подручју Сенте лишени су основних права на стоматолошку заштиту, па ако хоће да поправљају зубе морају код приватника или у оквиру Фонда за здравствену заштиту могу отићи у ординације других здравствених установа у околини, међутим, то изискује додатне трокове за путовање, које не могу да надокнаде.

Нејасна рационализација

У Дому здравља Сента тренутно је 100 уговорених радника које финансира Фонд за здравствено осигурање, а имају право на 102. До пре три године овде је радило 118 запослених. Како сенћанска установа тренутно има 115 запослених, разлика мора да се намири из сопствених извора или уз помоћ локалне самоуправе општине Сента.

- Здравствене услуге пружамо за осигуране пацијенте, па је сасвим нелогично да ми из сопствених прихода финансирамо оно што би требало да финансира Фонд. Вишак радника у односу на оне које нам признаје Фонд су такозвани неуговорени радници за којима имамо потребу - појашњава др Густав Шурјан.

Сенћанска установа бројчано има довољан број лекара, али у одређеним гранама их је ипак мање, на пример у општој пракси и хитној служби, а нема довољно ни возача.

[branko]

Savai na sudu odbacio optužbe

SENTA - Ištvan Savai, poslanik u parlamentu Mađarske i potpredsednik Jobika odbacio je u Prekršajnom sudu u Senti optužbe iznete na njegov račun vezane za otvaranje prijemne kancelarije u Senti.
On je negirao da vodi partijsku aktivnost i dodao da je kancelariju u Senti otvorio samo zbog toga, da bi mogao da bude u kontaktu sa vojvođanskim Mađarima.

Na ročištu otvorenom za javnost sudija u prekršajnom postupku omogućio je Savaiu da se u daljnjem postupak vodi na mađarskom jeziku, jer je on državljanin Mađarske. Pošto se izjasnio da želi da se postupak vodi na mađarskom jeziku, sud je na neodređeno vreme odložio ročište.

Dodao je, da će istrajati u tome da dokaže svoju istinu, i da će u tom cilju tražiti svaku mogućnost za pravni lek, i da će se po potrebi obratiti i Evropskom Sudu za ljudska prava.

[Bibliotekar]

Gospodin Savai je očito – a za razliku od vrlih domaćih pravnika! – blagopolezno & blagovremeno proučio odredbe Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima (International Covenant on Civil and Political Rights - Pacte international relatif aux droits civils et politiques) koja je doneta od strane Generalne skupštine UN još 19. decembra 1966. godine, a koja g. Savaiju daje pravo političke reprezentacije legitimnih državljana republike Mađarske.



Ištvan Savai (osoba u sredini) pred senćanskim Osnovnim tužilaštvom u društvu njegovih pravnih savetnika

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je kao napredna država pomenutu Konvenciju potpisala još 8. VIII 1967, a ratifikovala je istu u Saveznoj skupštini 2. VI 1971, pa je tako ona postala i punovažna na teritoriji SFRJ počev od 23. marta 1976.

Imajući u vidu činjenicu da je nakon raspada SFRJ Savezna Republika Jugoslavija – kao jedna od država-sukcesora SFRJ! – 12. marta 2001. izdala Deklaraciju o priznavanju pomenute Deklaracije počev od 27. aprila 1992. godine, za Republiku Srbiju kao pravnu naslednicu SRJ pomenuta Deklaracija od navedenog datuma pa naovamo predstavlja deo njenog pravnog sistema, pri čemu će sudovi imati obavezu da neposredno primenjuju njene odredbe.

Nadam se da će neko blagoizvoleti da o ovim juridički nepobitnim činjenicama obavesti i pravno nadležne, a zarad predupređenja inače sasvim izglednog posteriornog procesuiranja Republike Srbije pred znamenitim sudom u Strazburu.

Ne bi, naime, valjalo da zbog nepoznavanja odredbi međunarodnog prava od strane madam Kori poreskim obveznicima srpskim Strazbur iznova punovažnim Odštetnim zahtevom u korist g. Savaija juridički prigovori...

[branko]

Паре чекају пројекте

Општина Сента је расписала конкурс за финансирање пројеката и програма рада удружења са подручја ове општине.

За расподелу је намењено 4,6 милиона динара – највише за пројекте из области социјалне заштите и културе, као и заштите животне средине, туризма, пољопривреде. Конкурс је отворен до 12. фебруара, а вредност тражених средстава из општинске касе по пројекту не сме прелазити 100.000 динара.

[Upravnik]

Ovaj konkurs se odnosi na udruženja građana koja nisu, po bilo kom osnovu, već u budžetu opštine.

[branko]

Задовољни радници остварују врхунске резултате

У Привредној комори Војводине су успешним привредним друштвима и привредницима из Војводине уручене награде за постигнуте привредне резултате у 2015. години.

Награду је добило 13 привредних друштава и шест привредника чије су компаније постигле изузетне пословне резултате током прошле године, и наставиле их ове.

Награду Привредне коморе добила су привредна друштва: АД „Лука Сента”, „Ротографика” д. о. о. Суботица, ОТП банка Србија – Акционарско друштво Нови Сад, „Боја” д. о. о. Сомбор, ХТП „Србија” д. о. о. Вршац, „Криваја” д. о. о. Криваја, „Њест пхармацеутицал сервицес Београд” д. о. о. Ковин, „Нафтахем” д. о. о. Сремска Каменица, ДОО „Мастер пласт YУ” Суботица, „Митсидес поинт” д. о. о. Сремска Митровица, „Гастех” д.о. о. Инђија, „Италтех-интимо” д. о. о. Ново Милошево и „Ван Друнен фармс Еуропе” Банатско Карађорђево.

Најуспешнији привредници Војводине у прошлој години су генерални директор „Хемофарма” а. д. Вршац Роналд Зелигер, директорка „Термовент СЦ Ливница челика” Бачка Топола Мирјана Ивановић, директор а. д. „Алева” Нови Кнежевац Христивоје Милошевић, директор и власник „Житопромет-млина” а. д. Сента Предраг Ђуровић, генерални директор „Војводинапута” а. д. Нови Сад Марко Цигић и директор д. о. о. „Винарија Ковачевић” Ириг Мирослав Ковачевић. Њима је уручена и новчана награда Привредне коморе Војводине у висини од 30.000 динара.

Сви награђени појединци истакли су да је привредни успех током прошле године, али и свих претходних, остварен уз добре програме, планирање, велико залагање свих радника, који на време добијају пристојне плате, али и улагање у нове линије и технологију. Заједничко за све успешне привредне компаније и појединце је да су током прошле године готово 80 одсто својих производа извезли на страна тржишта.

Љ. М.