Mediji o našem malom mistu
Re: Mediji o našem malom mistu
To ti ide uz ličnu kartu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mediji o našem malom mistu
Predi Sretenovič Popovič?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mediji o našem malom mistu
Čujem da otvara i jedan pogon u Duvanskoj. Koji inače neće zaposliti nikoga novog, ali, bože moj...Fabrika komunalne opreme u Senti
Senta -- Hrvatska kompanija komunalne opreme RASCO-TAMP doo, otvorila je svoje pogone u Senti.
Premijer Sbije Aleksandar Vučić koji je prisustvovao otvaranju pogona, poručio je investitoru iz Hrvatske da ne mora da brine za izvoz na istočna tržišta, kao i u EU i u druge zemlje.
"Ne morate da brinete za istočna tržišta - obezbeđen vam je pristup. Neće Srbija uvoditi bilo kome sankcije, tako da slobodno možete da računate na izvoz u Rusku federaciju, Kazahstan, Belorusiju... Takođe, i u Tursku, jer i sa njima imamo ugovor o slobodnoj trgovini, a razume se i sa EU", rekao je Vučić.
On je poručio da je siguran da će investitor u Senti pronaći izvanredno mesto za dobar biznis, kao i da će naići na istinsko i iskreno gostoprimstvo svuda u Srbiji.
Kako je naveo, vlada će se potruditi da zarađuju što više, a takođe, i da zaposle veći broj građana Srbije.
Predsednik Skupštine Vojdvodine Ištvan Pastor je takođe dodao da je zadovoljan što je ovaj pogon otvoren i hrvatskim investitorima rekao da smatra da su odlično odluku doneli kada su Sentu odabrali da podignu fabriku.
Kako je naveo, ovo je poruka investitorima iz Hrvatske, kao i svim ostalima, da o Vojvodini i Srbiji razmišljaju kao o potencijalnom investicionom području.
Predsednik uprave kompanije RASCO-TAMP Frane Frančević se zahvalio na pomoći koja im je pružena u realizaiji ove investicije rekavši da je svega nakon 14 meseci od donošenja odluke napravljena ova fabrika za koju se već sada može reći da je dobar potez.
On je precizirao da je u prvoj fazi investicija uloženo više od 2 miliona evra, zaposleno 50-tak ljudi, a da se u međuvremenu krenulo sa prenosom tehnologije.
Kompanija RASCO-TAMP je vodeći evropski proizvođač komunalne opreme sa izvozom od 80 odsto svoje proizvodnje u više od 30 zemajla sveta među kojima su Velika Britanija, Španija, Češka, Norveška, Rusija. . .
Kako je Frančević dodao, cilj je da se Srbija upiše u mapu najznačajnijih proizvođača komunalne opreme.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mediji o našem malom mistu
I Djevo Marijo pride… Uostalom, to ni ne treba da nas toliko čudi. Nalazimo se na vrhuncu jedne uistinu čudesne privredne epohe u kojoj klasične, racionalne osnove ekonomske aktivnosti, više uopšte nisu bitne za rast dohotka. 
No malčice dublja analiza ove, sa prigodnim trijumfalizmom anonsirane vesti, mogla bi da bude veoma podsticajna za naše mentalno poimanje stanja u kojem se zapravo nalazimo. Brojne činjenice iz istorijata oba preduzeća čije su sudbine na osobeni način isprepletene u Senti prosto obiluju upravo fantastičnim privredno-socijalnim narativima, a koji pak ne ulivaju baš previše intelektualnog optimizma u pogledu našeg budućeg prosperiteta. Dapače...
Možda bismo se ponajpre mogli zapitati kako je, zaime sveta, uopšte bilo moguće da jedna nekadašnja zanatska radnja koja je svoj rad započela u iznajmljenim prostorijama, a u kojoj se na manufakturni način i prema individualnim narudžbinama pojedinaca izrađivala pojedinačna poljoprivredna mašina, preraste u malo, a potom i u srednje preduzeće koje van Hrvatske ima proizvodne pogone u 4 druge republike bivše SFRJ, a koje je apsorbovalo jedno u međuvremeno devastirano senćansko preduzeće čiji je puki fizički obim produkcionih kapaciteta nadmašivao matičnu kompaniju u Hrvatskoj za nekih 20%.
Kompanija RASCO bila je, naime, osnovana tek 1990. godine od strane dva inženjera - g. Frane Franičevića i g. Darka Paviše - koji su se upustili u svakoga poštovanja dostojan individualni poduhvat proizvodnje specijalizovanih poljoprivrednih mašina i snežnih plugova – razgrtača.
Jedan od inicijalnih proizvodnih segmenata kompanije „RASCO”
Iz male zanatske radnje i iznajmljene strugarske radionice u Kalinovcu vlastitim je trudom, prihodovanim kapitalom i stalnim ulaganjem u razvoj i proširenje produkcije (prvi posipač napravljen je 1994, a prva kosilica 1998. godine) do danas nastala internacionalna kompanija sa sopstvenom proizvodnom površinom od 14.000 m2, koja zapošljava oko 200 zaposlenih, a koja izvozi više od 80% svoje proizvodnje, te čiju osnovnu delatnost predstavlja proizvodnja priključaka za održavanje saobraćajnica.
Uistinu je zadivljujuća - premda ovoga puta u negativnom smislu - isto tako i činjenica da je senćansko preduzeće TAMP [koje je osnovano davne 1948. nacionalizacijom i spajanjem više sitnih i tehnološki zaostalih metaloprerađivačkih radionica, te koje je u početku osim pružanja metaloprerađivačkih usluga proizvodilo i alate za obradu drveta, mengele, stezne glave, stone bušilice, itd. i preraslo nakon nekih 10 godina u savremeno opremljenog proizvođača opreme i delova za neke od najnaprednijih fabrika alatnih mašina iz Ade, Kikinde i Novog Sada], uspelo da za nekih 15 godina spadne na nivo pukog industrijskog parije.
Proizvodna linija senćanskog TAMP-a
Zaista je teško shvatljivo kako je bilo moguće da se pogon za proizvodnju industrijskih cevnih zatvarača u Senti koji je nastao 1952. zahvaljujući livnici koju je preduzeće sopstvenim snagama izgradilo 1951.godine, a čija je proizvodnja zadovoljavala sve zahteve velikog jugoslovenskog tržišta, te koji je 1958.ostvario izvoz i na najzahtevnije tadašnje evropsko tržište (Saveznu Republiku Nemačku) sarađujući sa domaćim livnicama čeličnog liva, livnicama obojenih metala i livnicama livenog gvožđa, uspeo da padne pod stečaj.
Proizvodni pogoni senćanskog TAMP-a
Ta činjenica je još nerazumljivija ako se zna da su od 1968. godine proizvodi ovog preduzeća isporučivani za strane kupce u Evropi, Africi i Aziji, pri čemu su senćanske armature za energetske objekte i industrijska postrojenja, te osobito cevni zatvarači velikih dimenzija, uživali veliki renome u svetu.
Teško je shvatljivo i to da je za celokupnu revitalizaciju i inovaciju proizvodnje u ovom senćanskom preduzeću (koje je često posprdno-fatalistički nazivano vrećom bez dna) naprasno bilo dovoljno svega 2.000.000 € - svota koja ne bi bila dovoljna ni za kupovinu kvalitetnije tripartitne proizvodne linije koja bi se sastojala od višekomorne peći za kaljenje i temperiranje, petoosne CNC glodalice i postrojenja za katodno bojenje!
Čudno je i to da proizvodna kooperacija u novom segmentu produkcije (komunalna oprema) nije ostvarena sa najvećim i najrenomiranijim specijalizovanim proizvođečem ovog tipa opreme na bivšim jugoslovenskim prostorima – slovenačkom kompanijom „Riko” iz Ribnice, koja je pomenutom proizvodnjom počela da se bavi još 1969, stekavši svojim unikatnim proizvodima odista zavidni renome u celom svetu.
Plugovi – razgrtači renomirane slovenačke kompanije „Riko”
To je još i čudnije ako se zna da senćansko Javno komunalno-stambeno preduzeće poseduje i u svojoj delatnosti koristi upravo proizvode ove kompanije, te da je planiralo nabavku novih priključaka iz proizvodnog programa ove kompanije koji bi u bitnoj meri unapredili stanje komunalne uređenosti u našem gradu:
No biće da takve tehno-ekonomsko-logičke začkoljice nisu relevantne prilikom kontemporarnog odlučivanja o investiciono-finansijskim poduhvatima, rezultat kojih je bio gašenje čitavog niza proizvodnih preduzeća u našoj miloj opštini, a koja su nekada, u neka srećnija i definitivno drugačija vremena, radno angažovala i egzistencijalno korektno opskrbljivala nekih 7.000 ljudi u našoj opštini (Agro-Industrijski kombinat „Senta”, Industrija nameštaja „Inex-Tisa”, Preduzeće za izradu kožne i krznene konfekcije „Jedinstvo”, Radna organizacija za promet robe i otpadnih sirovina „Metal”, Građevinska radna organizacija „Bačka”, Građevinsko preduzeće „Panonija”, „Autotransport”, Industrija pamučnih tkanina „Sentex”, Preduzeće za utovar, istovar i uskladištenje robe „Budućnost”, Trgovačko preduzeće „Agro Tisa”, Industrija kudelje i pozderita „Napredak”, Radna organizacija za proizvodnju sadnog materijala i cvećarstvo „Flora Genex”, Fabrika gotovih jela „Šampinjon”...
Davne 1980. Društvenim planom razvoja Opštine Senta za naredni petogodišnji period bilo je utvrđeno da „...zarad jačanja materijalne baze društva udruženi rad mora ovladati celinom društvene reprodukcije posredstvom jačanja akumulativne sposobnosti privrede”.
Zaista je žalosno što taj prilično jednostavan zadatak još uvek nije ostvaren ni nakon 34 godine.
No malčice dublja analiza ove, sa prigodnim trijumfalizmom anonsirane vesti, mogla bi da bude veoma podsticajna za naše mentalno poimanje stanja u kojem se zapravo nalazimo. Brojne činjenice iz istorijata oba preduzeća čije su sudbine na osobeni način isprepletene u Senti prosto obiluju upravo fantastičnim privredno-socijalnim narativima, a koji pak ne ulivaju baš previše intelektualnog optimizma u pogledu našeg budućeg prosperiteta. Dapače...
Možda bismo se ponajpre mogli zapitati kako je, zaime sveta, uopšte bilo moguće da jedna nekadašnja zanatska radnja koja je svoj rad započela u iznajmljenim prostorijama, a u kojoj se na manufakturni način i prema individualnim narudžbinama pojedinaca izrađivala pojedinačna poljoprivredna mašina, preraste u malo, a potom i u srednje preduzeće koje van Hrvatske ima proizvodne pogone u 4 druge republike bivše SFRJ, a koje je apsorbovalo jedno u međuvremeno devastirano senćansko preduzeće čiji je puki fizički obim produkcionih kapaciteta nadmašivao matičnu kompaniju u Hrvatskoj za nekih 20%.
Kompanija RASCO bila je, naime, osnovana tek 1990. godine od strane dva inženjera - g. Frane Franičevića i g. Darka Paviše - koji su se upustili u svakoga poštovanja dostojan individualni poduhvat proizvodnje specijalizovanih poljoprivrednih mašina i snežnih plugova – razgrtača.
Jedan od inicijalnih proizvodnih segmenata kompanije „RASCO”
Iz male zanatske radnje i iznajmljene strugarske radionice u Kalinovcu vlastitim je trudom, prihodovanim kapitalom i stalnim ulaganjem u razvoj i proširenje produkcije (prvi posipač napravljen je 1994, a prva kosilica 1998. godine) do danas nastala internacionalna kompanija sa sopstvenom proizvodnom površinom od 14.000 m2, koja zapošljava oko 200 zaposlenih, a koja izvozi više od 80% svoje proizvodnje, te čiju osnovnu delatnost predstavlja proizvodnja priključaka za održavanje saobraćajnica.
Uistinu je zadivljujuća - premda ovoga puta u negativnom smislu - isto tako i činjenica da je senćansko preduzeće TAMP [koje je osnovano davne 1948. nacionalizacijom i spajanjem više sitnih i tehnološki zaostalih metaloprerađivačkih radionica, te koje je u početku osim pružanja metaloprerađivačkih usluga proizvodilo i alate za obradu drveta, mengele, stezne glave, stone bušilice, itd. i preraslo nakon nekih 10 godina u savremeno opremljenog proizvođača opreme i delova za neke od najnaprednijih fabrika alatnih mašina iz Ade, Kikinde i Novog Sada], uspelo da za nekih 15 godina spadne na nivo pukog industrijskog parije.
Proizvodna linija senćanskog TAMP-a
Zaista je teško shvatljivo kako je bilo moguće da se pogon za proizvodnju industrijskih cevnih zatvarača u Senti koji je nastao 1952. zahvaljujući livnici koju je preduzeće sopstvenim snagama izgradilo 1951.godine, a čija je proizvodnja zadovoljavala sve zahteve velikog jugoslovenskog tržišta, te koji je 1958.ostvario izvoz i na najzahtevnije tadašnje evropsko tržište (Saveznu Republiku Nemačku) sarađujući sa domaćim livnicama čeličnog liva, livnicama obojenih metala i livnicama livenog gvožđa, uspeo da padne pod stečaj.
Proizvodni pogoni senćanskog TAMP-a
Ta činjenica je još nerazumljivija ako se zna da su od 1968. godine proizvodi ovog preduzeća isporučivani za strane kupce u Evropi, Africi i Aziji, pri čemu su senćanske armature za energetske objekte i industrijska postrojenja, te osobito cevni zatvarači velikih dimenzija, uživali veliki renome u svetu.
Teško je shvatljivo i to da je za celokupnu revitalizaciju i inovaciju proizvodnje u ovom senćanskom preduzeću (koje je često posprdno-fatalistički nazivano vrećom bez dna) naprasno bilo dovoljno svega 2.000.000 € - svota koja ne bi bila dovoljna ni za kupovinu kvalitetnije tripartitne proizvodne linije koja bi se sastojala od višekomorne peći za kaljenje i temperiranje, petoosne CNC glodalice i postrojenja za katodno bojenje!
Čudno je i to da proizvodna kooperacija u novom segmentu produkcije (komunalna oprema) nije ostvarena sa najvećim i najrenomiranijim specijalizovanim proizvođečem ovog tipa opreme na bivšim jugoslovenskim prostorima – slovenačkom kompanijom „Riko” iz Ribnice, koja je pomenutom proizvodnjom počela da se bavi još 1969, stekavši svojim unikatnim proizvodima odista zavidni renome u celom svetu.
Plugovi – razgrtači renomirane slovenačke kompanije „Riko”
To je još i čudnije ako se zna da senćansko Javno komunalno-stambeno preduzeće poseduje i u svojoj delatnosti koristi upravo proizvode ove kompanije, te da je planiralo nabavku novih priključaka iz proizvodnog programa ove kompanije koji bi u bitnoj meri unapredili stanje komunalne uređenosti u našem gradu:
No biće da takve tehno-ekonomsko-logičke začkoljice nisu relevantne prilikom kontemporarnog odlučivanja o investiciono-finansijskim poduhvatima, rezultat kojih je bio gašenje čitavog niza proizvodnih preduzeća u našoj miloj opštini, a koja su nekada, u neka srećnija i definitivno drugačija vremena, radno angažovala i egzistencijalno korektno opskrbljivala nekih 7.000 ljudi u našoj opštini (Agro-Industrijski kombinat „Senta”, Industrija nameštaja „Inex-Tisa”, Preduzeće za izradu kožne i krznene konfekcije „Jedinstvo”, Radna organizacija za promet robe i otpadnih sirovina „Metal”, Građevinska radna organizacija „Bačka”, Građevinsko preduzeće „Panonija”, „Autotransport”, Industrija pamučnih tkanina „Sentex”, Preduzeće za utovar, istovar i uskladištenje robe „Budućnost”, Trgovačko preduzeće „Agro Tisa”, Industrija kudelje i pozderita „Napredak”, Radna organizacija za proizvodnju sadnog materijala i cvećarstvo „Flora Genex”, Fabrika gotovih jela „Šampinjon”...
Davne 1980. Društvenim planom razvoja Opštine Senta za naredni petogodišnji period bilo je utvrđeno da „...zarad jačanja materijalne baze društva udruženi rad mora ovladati celinom društvene reprodukcije posredstvom jačanja akumulativne sposobnosti privrede”.
Zaista je žalosno što taj prilično jednostavan zadatak još uvek nije ostvaren ni nakon 34 godine.
Acriter et Fideliter!
Re: Mediji o našem malom mistu
Рочишта застала због штрајка
СЕНТА: Због штрајка адвоката који се одужио, трпи рад и у Основном суду у Сенти, који је од почетка ове године поново устројен за подручје сенћанске, ађанске и кањишке општине.
У сенћанском суду у првих девет месеци ове године учинак је задовољавајући, јер од 1.295 кривичних предмета решено је 717 или 55,37 одсто. Од 588 парничних предмета решено је 226, од 57 радних спорова окончана је безмало половина, док је у решавању приспелих 297 породичних спорова остварен учинак од 76,7 посто.
До краја септембра је од 832 извршна предмета решено 418 или нешто више од половине, док је код извршења на основу веродостојних исправа од 649 предмета извршено 297 или 45,7 одсто.
Портпарол и секретар сенћанског суда Душан Мостарски каже да се по посебном програму упоредо ради на решавању старих предмета, тако да је од 377 кривичних предмета решен171, док је од 172 извршна предмета решено 76, а од 49 радних и породичних спорова окончано је 40.
- Поред што ефикаснијег решавања нових предмета циљ је да се на годишњем нивоу оконча 30 одсто старих предмета, у чему смо у одређеним реферадама тај резултат достигли, верујем да ће се постићи и у осталим реферандама, а по могућности и преко тога - рекао је Мостарски.
У сенћанском суду предочавају да штрајк адвоката веома отежава рад јер, према речима Мостарског, адвокати дословно не долазе у зграду суда, на рочишта и главне претресе у кривичним поступцима. Штрајк адвоката нарочито отежава рад у оним поступцима где по закону окривљени морају имати адвокате, јер се без браниоца ти предмети не могу решавати, а расправе се одлажу и у парничним предметима. Мостарски објашњава да постоје и поступци у којима странке немају адвокате и браниоце, па рочишта могу да се одржавају, али да је због штрајка у застоју решавање великог броја предмета.
Овера код нотара
На основу споразума са локалним самоуправама општина Ада и Кањижа, у тим местима се судски дани одржавају једном или више пута недељно у парничним и ванпарничним споровима, што олакшава учесницима у поступцима, јер због тога не морају да путују. Зграде у којима су некад радили судви у Кањижи и Ади више се не ради овера докумената, јер су те послове преузели јавни бележници, већ се само обавља експедиција поште и поднесака који се запримају.
Овај Алекса баш подрива систем.
СЕНТА: Због штрајка адвоката који се одужио, трпи рад и у Основном суду у Сенти, који је од почетка ове године поново устројен за подручје сенћанске, ађанске и кањишке општине.
У сенћанском суду у првих девет месеци ове године учинак је задовољавајући, јер од 1.295 кривичних предмета решено је 717 или 55,37 одсто. Од 588 парничних предмета решено је 226, од 57 радних спорова окончана је безмало половина, док је у решавању приспелих 297 породичних спорова остварен учинак од 76,7 посто.
До краја септембра је од 832 извршна предмета решено 418 или нешто више од половине, док је код извршења на основу веродостојних исправа од 649 предмета извршено 297 или 45,7 одсто.
Портпарол и секретар сенћанског суда Душан Мостарски каже да се по посебном програму упоредо ради на решавању старих предмета, тако да је од 377 кривичних предмета решен171, док је од 172 извршна предмета решено 76, а од 49 радних и породичних спорова окончано је 40.
- Поред што ефикаснијег решавања нових предмета циљ је да се на годишњем нивоу оконча 30 одсто старих предмета, у чему смо у одређеним реферадама тај резултат достигли, верујем да ће се постићи и у осталим реферандама, а по могућности и преко тога - рекао је Мостарски.
У сенћанском суду предочавају да штрајк адвоката веома отежава рад јер, према речима Мостарског, адвокати дословно не долазе у зграду суда, на рочишта и главне претресе у кривичним поступцима. Штрајк адвоката нарочито отежава рад у оним поступцима где по закону окривљени морају имати адвокате, јер се без браниоца ти предмети не могу решавати, а расправе се одлажу и у парничним предметима. Мостарски објашњава да постоје и поступци у којима странке немају адвокате и браниоце, па рочишта могу да се одржавају, али да је због штрајка у застоју решавање великог броја предмета.
Овера код нотара
На основу споразума са локалним самоуправама општина Ада и Кањижа, у тим местима се судски дани одржавају једном или више пута недељно у парничним и ванпарничним споровима, што олакшава учесницима у поступцима, јер због тога не морају да путују. Зграде у којима су некад радили судви у Кањижи и Ади више се не ради овера докумената, јер су те послове преузели јавни бележници, већ се само обавља експедиција поште и поднесака који се запримају.
Овај Алекса баш подрива систем.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Oprema za bolnicu u Senti
SENTA - Opštu bolnicu u Senti, koja je dobila novu medicinsku opremu vrednu 24,3 miliona dinara, danas je obišao vojvođanski premijer Bojan Pajtić. ...
On je rekao da je Pokrajinska vlada pokrenula akciju standardizovanja zdravstvenih usluga na teritoriji Vojvodine, odnosno podizanja nivoa kvaliteta usluga u svim zdravstvenim institucijama.
Pajtić je naglasio da je posebna pažnja usmerena na one zdravstvene ustanove koje nisu u Novom Sadu, već i u drugim gradovima u pokrajine i prema kojima gravitira velik broj stanovnika.
"Cilj je da svi gradovi u Vojvodini imaju visok nivo zdravstvenih usluga, koji priliči Evropi u 2014. godini", rekao je on posle obilaska odeljenja bolnice koja su dobila novu medicinsku opremu, a što je finansirao Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Opšta bolnica u Senti, ima centralnu ulogu u lečenju i dijagnostici pacijenata koji dolaze iz okruženja od čak 50 kilometara, a godišnje ima blizu 100.000 pacijenata.
Obnovljene su dve operacione sale sa novim operacionim stolovima i osvetljenjem, kupljen je savremen aparat za anesteziju i oprema za kontunuiran sistem praćenja stanja bolesnika u koronarnoj jedinici odnosno, u jedinici za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika.
Direktor opšte bolnice Senta je istakao da je celokupna nova oprema u punoj funkciji, navodi se u saopštenju.
"Bolnici u Senti treba jošmnogo toga kako bi se podigao nivo zdravstvene zaštite, ali je 24 miliona dinara koliko košta nova oprema, u današnjim uslovima, velika suma", rekao je direktor.
SENTA - Opštu bolnicu u Senti, koja je dobila novu medicinsku opremu vrednu 24,3 miliona dinara, danas je obišao vojvođanski premijer Bojan Pajtić. ...
On je rekao da je Pokrajinska vlada pokrenula akciju standardizovanja zdravstvenih usluga na teritoriji Vojvodine, odnosno podizanja nivoa kvaliteta usluga u svim zdravstvenim institucijama.
Pajtić je naglasio da je posebna pažnja usmerena na one zdravstvene ustanove koje nisu u Novom Sadu, već i u drugim gradovima u pokrajine i prema kojima gravitira velik broj stanovnika.
"Cilj je da svi gradovi u Vojvodini imaju visok nivo zdravstvenih usluga, koji priliči Evropi u 2014. godini", rekao je on posle obilaska odeljenja bolnice koja su dobila novu medicinsku opremu, a što je finansirao Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Opšta bolnica u Senti, ima centralnu ulogu u lečenju i dijagnostici pacijenata koji dolaze iz okruženja od čak 50 kilometara, a godišnje ima blizu 100.000 pacijenata.
Obnovljene su dve operacione sale sa novim operacionim stolovima i osvetljenjem, kupljen je savremen aparat za anesteziju i oprema za kontunuiran sistem praćenja stanja bolesnika u koronarnoj jedinici odnosno, u jedinici za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika.
Direktor opšte bolnice Senta je istakao da je celokupna nova oprema u punoj funkciji, navodi se u saopštenju.
"Bolnici u Senti treba jošmnogo toga kako bi se podigao nivo zdravstvene zaštite, ali je 24 miliona dinara koliko košta nova oprema, u današnjim uslovima, velika suma", rekao je direktor.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Lako je njemu, kad je u sprezi sa tajkunima, Miškovićem, onim "atentatorom" iz Londona i sličnima...Brankica napisao:Овај Алекса баш подрива систем....
Koji ga svi, naravno, i finansiraju......
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Mediji o našem malom mistu
Danas izlaze i tenkovi i vodeni topovi u 11.59 sati. Pa, ti vidi.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Песак тражи малу пошту
СЕНТА: На иницијативу грађана Удружење председника кућних савета у Сенти покренуло је потиписивање петиције, којом ће од надлежних органа сенћанске општине затражити да покрене потребне поступке код ЈП „ПТТ Србија” за отварање једног шалтера поште у делу града названом Песак, односно подручју Месне заједнице Тисапарт-Алвег у Сенти.
Грађани траже да се шалтер поште отвори на Песку, како би се омогућило пружање поштанских и услуга платног промета без одласка у центар града. Потписи за петицију којом се тражи отварање поштанског шелтера, прикупљаће се сутра, 22. новембра од 9 до 11 сати испред самопослуге на Песку.
- На подручју ове градске месне заједнице где живи више хиљада становника грађани сада због тих услуга морају да одлазе у центар. Међу њима је велики број старијих, који не могу тек тако да се упуте у центар града где се налазе шалтери банака и поште. Сматрамо да је иницијатива оправдана, да се на Песку отвори такозвана мала пошта, као што је то случај у другом делу града на Торњошком путу - каже председник Удружења председника кућних савета Сенте Золтан Борошђеви.
СЕНТА: На иницијативу грађана Удружење председника кућних савета у Сенти покренуло је потиписивање петиције, којом ће од надлежних органа сенћанске општине затражити да покрене потребне поступке код ЈП „ПТТ Србија” за отварање једног шалтера поште у делу града названом Песак, односно подручју Месне заједнице Тисапарт-Алвег у Сенти.
Грађани траже да се шалтер поште отвори на Песку, како би се омогућило пружање поштанских и услуга платног промета без одласка у центар града. Потписи за петицију којом се тражи отварање поштанског шелтера, прикупљаће се сутра, 22. новембра од 9 до 11 сати испред самопослуге на Песку.
- На подручју ове градске месне заједнице где живи више хиљада становника грађани сада због тих услуга морају да одлазе у центар. Међу њима је велики број старијих, који не могу тек тако да се упуте у центар града где се налазе шалтери банака и поште. Сматрамо да је иницијатива оправдана, да се на Песку отвори такозвана мала пошта, као што је то случај у другом делу града на Торњошком путу - каже председник Удружења председника кућних савета Сенте Золтан Борошђеви.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Mediji o našem malom mistu
Senta: Anonimni umetnik ulepšao kej na Tisi
Sumorni 29. novembarski dan se na čas pretvorio u zaboravljeni praznik Jugoslavije, zahvaljujući nesebičnom daru slikara iz Sente
SENTA - Čudesni anonimni umetnik priredio je pravu izložbu ispod mosta u Senti i ulepšao šetnju čuvenim kejom pored Tise.
Sumorni 29. novembarski dan se na čas pretvorio u zaboravljeni praznik Jugoslavije, zahvaljujući nesebičnom daru slikara iz Sente. Pogledajte!
Sumorni 29. novembarski dan se na čas pretvorio u zaboravljeni praznik Jugoslavije, zahvaljujući nesebičnom daru slikara iz Sente
SENTA - Čudesni anonimni umetnik priredio je pravu izložbu ispod mosta u Senti i ulepšao šetnju čuvenim kejom pored Tise.
Sumorni 29. novembarski dan se na čas pretvorio u zaboravljeni praznik Jugoslavije, zahvaljujući nesebičnom daru slikara iz Sente. Pogledajte!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5517
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mediji o našem malom mistu
Pa sad da je napravio izložbu - napravio je. No o faktičkom ulepšavanju šetnje čuvenim kejom pored Tise dalo bi se podosta raspravljati... Osobito u svetlu obljetnice zaboravljenoga praznika SFRJ, 29. novembra.
Acriter et Fideliter!
Re: Mediji o našem malom mistu
Покрајина помаже обнову водних објеката у шест општина
Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Богарошки потписао је са представницима шест војвођаснских општина, уговоре о суфинансирању изградње и реконструкције водних објеката у јавној својини.Укупни износ од 23,9 милиона динара, на конкурсу ресорног покрајинског секретаријата, подељен је општинама Бачка Паланка, Опово, Нови Кнежевац, Србобран, Сента и Нови Бечеј, саопштио је Биро Покрајинске владе за односе с јавношћу.
Тим новцем биће суфинансирана реконструкција и изградња водоводне мреже и главног вода у Опову, Малом Сигету, Турији, Сенти и Новом Бечеју, као и пројекат примењених хидрогеолошких истраживања за потребе снабдевања водом у Обровцу, прецизирано је у саопштењу.
На тај конкурс пријавиле су се 23 војвођанске општине а њих шест, којима је одобрен новац из покрајинског буџета, у обавези су да у остваривању пројекта уложе 15 одсто сопствених средстава.
Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Богарошки потписао је са представницима шест војвођаснских општина, уговоре о суфинансирању изградње и реконструкције водних објеката у јавној својини.Укупни износ од 23,9 милиона динара, на конкурсу ресорног покрајинског секретаријата, подељен је општинама Бачка Паланка, Опово, Нови Кнежевац, Србобран, Сента и Нови Бечеј, саопштио је Биро Покрајинске владе за односе с јавношћу.
Тим новцем биће суфинансирана реконструкција и изградња водоводне мреже и главног вода у Опову, Малом Сигету, Турији, Сенти и Новом Бечеју, као и пројекат примењених хидрогеолошких истраживања за потребе снабдевања водом у Обровцу, прецизирано је у саопштењу.
На тај конкурс пријавиле су се 23 војвођанске општине а њих шест, којима је одобрен новац из покрајинског буџета, у обавези су да у остваривању пројекта уложе 15 одсто сопствених средстава.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Предстоје радови на Градској кући Сенте
СЕНТА: Извођач радова за санацију куполе на Градској кући Сенте, јавио се тек на други тендер, пошто је први пропао, јер се нико од грађевинара на њега није пријавио.
На другом јавном огласу који је крајем октобра расписала локална смаоуправа општине Сента, радови су поверени суботичком Грађевинском преудзећу „Јумол” које је једино дало понуду за планиране радове.
Општина је склопила уговоре са извођачем и предузећем које ће обављати надзор за предстојеће радове, који су првобитно планирани за ову годину за обележавање јубилеја, века од изградње Градске куће, али су изостали зато што није било мајстора који би се прихватили овог захтевног посла.
Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи најавио је да би двомесечни радови вредни 9,5 милиона динара почели у пролеће. Треба да се изврше тесарски и лимарски радови и покривање крова куполе, јер је зуб времена највише оштетио централни део кровне конструкције Градске куће. Средства за радове на обнови куполе су обезбеђена из овогодишњег буyета општине, а и за наредну годину из општинске касе се планирају средства за замену столарије и обнову забата на делу Градске куће према Главном тргу.
Градска кућа у Сенти изграђена је пре једног века у периоду између 1912-1914. године, након пожара у коме је 1911. године изгорео комплекс у коме се налазила на садашњој локацији. Здање је по пројекту архитекте Фриђеша Ковача из Будимпеште изграђено у оно време за рекордних 20 месеци, ангажованошћу будимпештанског преузимача Антала Сајле који је почетком прошлог века водио више послова у Сенти.
Купола Градске куће која захтева обнову, налази се изнад централног украсног степеништа и галерије главног улаза у Градску кућу и свечане скупштинске сале, који су изграђени у стилу сецесије.
М. Митровић
СЕНТА: Извођач радова за санацију куполе на Градској кући Сенте, јавио се тек на други тендер, пошто је први пропао, јер се нико од грађевинара на њега није пријавио.
На другом јавном огласу који је крајем октобра расписала локална смаоуправа општине Сента, радови су поверени суботичком Грађевинском преудзећу „Јумол” које је једино дало понуду за планиране радове.
Општина је склопила уговоре са извођачем и предузећем које ће обављати надзор за предстојеће радове, који су првобитно планирани за ову годину за обележавање јубилеја, века од изградње Градске куће, али су изостали зато што није било мајстора који би се прихватили овог захтевног посла.
Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи најавио је да би двомесечни радови вредни 9,5 милиона динара почели у пролеће. Треба да се изврше тесарски и лимарски радови и покривање крова куполе, јер је зуб времена највише оштетио централни део кровне конструкције Градске куће. Средства за радове на обнови куполе су обезбеђена из овогодишњег буyета општине, а и за наредну годину из општинске касе се планирају средства за замену столарије и обнову забата на делу Градске куће према Главном тргу.
Градска кућа у Сенти изграђена је пре једног века у периоду између 1912-1914. године, након пожара у коме је 1911. године изгорео комплекс у коме се налазила на садашњој локацији. Здање је по пројекту архитекте Фриђеша Ковача из Будимпеште изграђено у оно време за рекордних 20 месеци, ангажованошћу будимпештанског преузимача Антала Сајле који је почетком прошлог века водио више послова у Сенти.
Купола Градске куће која захтева обнову, налази се изнад централног украсног степеништа и галерије главног улаза у Градску кућу и свечане скупштинске сале, који су изграђени у стилу сецесије.
М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Цела фирма опет на продају
СЕНТА: Општински челници Сенте инсистирају да се што пре оконча стечај у АД „Пољопривреда” у Сенти, који се у некада угледном пољопривредном предузећу спроводи након неуспешне приватизације и раскида купопрођаног уговора са контроверзним бизнисменом Милетом Јерковићем. Они се залажу да се поновна продаја предузећа обави у целини, без распарчавања и продаје у деловима.
Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи, његов заменик Ференц Борбељ и саветник председника општине за пољопривреду Карољ Месарош о стању у АД „Пољопривреда” говорили су на конференцији за новинаре, указавши да је „Пољопривреда” 2007. године запошљавала око 400 радника и поред властитих 600 хектара ораница и више фарми користила 5.400 хектара земљишта у државном власништву. Цегледи је предочио да се до 2011. године ова површина смањила на 2.400 хектара под заливним системом, које је „Пољопривреда” изградила 80-тих година.
- Предузеће је својевремено покренуло судски спор, тражећи површину под заливним системом у власништво, а не само на коришћење - појаснио је Цегледи. - Првостепени суд је 2011. године донео привремену одлуку да „Пољопривреда” користи земљиште до коначне пресуде. У међувремену је уведен стечај, а коначну одлуку у овом спору донео је другостепени суд и обавестио нас у јуну ове године да „Пољопривреда” не може да стекне право власништва над земљиштем у заливном систему.
Он је додао да је „Пољопривреди” дато право пречег закупа, по основу заливног система и што две године користи ово земљиште, али да оно не може бити предмет лицитације за издавање државног земљишта у закуп. Цегледи сматра да је лоша одлука да се ове површине не могу издавати у закуп на лицитацији, јер онај ко користи земљу мора то и платити.- Предузеће као целина, а не само земљиште у заливном систему, требали би што пре да добију новог власника, са којим ћемо радити на његовом развијању, а што ће донети неколико стотина нових радних места - каже Цегледи .
Општина Сента је примедбу на пресуду којом је прецизирано да „Пољопривреда” не може да стекне право власништва над земљиштем у заливном систему упутила Министарству пољопривреде - Управи за пољопривредно земљиште, али одговора још нема. Општинско руководство сматра да би требало сачувати 2.400 хектара под заливним системом у једној целини, а не распарчавати.
СЕНТА: Општински челници Сенте инсистирају да се што пре оконча стечај у АД „Пољопривреда” у Сенти, који се у некада угледном пољопривредном предузећу спроводи након неуспешне приватизације и раскида купопрођаног уговора са контроверзним бизнисменом Милетом Јерковићем. Они се залажу да се поновна продаја предузећа обави у целини, без распарчавања и продаје у деловима.
Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи, његов заменик Ференц Борбељ и саветник председника општине за пољопривреду Карољ Месарош о стању у АД „Пољопривреда” говорили су на конференцији за новинаре, указавши да је „Пољопривреда” 2007. године запошљавала око 400 радника и поред властитих 600 хектара ораница и више фарми користила 5.400 хектара земљишта у државном власништву. Цегледи је предочио да се до 2011. године ова површина смањила на 2.400 хектара под заливним системом, које је „Пољопривреда” изградила 80-тих година.
- Предузеће је својевремено покренуло судски спор, тражећи површину под заливним системом у власништво, а не само на коришћење - појаснио је Цегледи. - Првостепени суд је 2011. године донео привремену одлуку да „Пољопривреда” користи земљиште до коначне пресуде. У међувремену је уведен стечај, а коначну одлуку у овом спору донео је другостепени суд и обавестио нас у јуну ове године да „Пољопривреда” не може да стекне право власништва над земљиштем у заливном систему.
Он је додао да је „Пољопривреди” дато право пречег закупа, по основу заливног система и што две године користи ово земљиште, али да оно не може бити предмет лицитације за издавање државног земљишта у закуп. Цегледи сматра да је лоша одлука да се ове површине не могу издавати у закуп на лицитацији, јер онај ко користи земљу мора то и платити.- Предузеће као целина, а не само земљиште у заливном систему, требали би што пре да добију новог власника, са којим ћемо радити на његовом развијању, а што ће донети неколико стотина нових радних места - каже Цегледи .
Општина Сента је примедбу на пресуду којом је прецизирано да „Пољопривреда” не може да стекне право власништва над земљиштем у заливном систему упутила Министарству пољопривреде - Управи за пољопривредно земљиште, али одговора још нема. Општинско руководство сматра да би требало сачувати 2.400 хектара под заливним системом у једној целини, а не распарчавати.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Најбоља одлежала шљивовица из Косјерића
СЕНТА: На 14. међународном Никољданском фестивалу ракије који су у Сенти у суботу приредили Удружење пољопривредника Сенте са својом Секцијом воћара и виноградара и Сенћански ред витезова ракије „Свети Никола”, за шампионску ракију године проглашена је одлежала шљивовица „Краљица” са заштићеним географским пореклом Дестилерије Зарић Вујице Зарића из Косјерића.
Оцењивано је 313 узорака ракије 126 произвођача из Србије, Мађарске, Словачке и Румуније, којима је жири доделио 19 златних 81 сребрну и 140 бронзаних медаља, а у 12 категорија су додељени шампионски пехари. Признања најуспешнијима су уручили председник Удружења пољопривредника Сенте Ференц Шоти и председник Организационог одбора Миклош Нађ.
Дестилерија Зарић је поред признања за одлежалу шљивовицу „Краљица” шампионски пехар добила за дуњевачу „Нос-
талгија”, док су Сенћани имали три шампионске врсте: за бресковачу пехар је освојио Иштван Билицки, јабуковачу Моника Берењи и крушковачу Имре Новак, за виљамовку Зоран Јаношев из банатског села Јасеново, кајсијевачу Иван Пиуковић из Суботице. Од гостију из Мађарске шампионске пехаре понели су за лозовачу Ференц Секандер из Сентеша, вишњевачу Тибор Фораи из Ходмезервашархеја и мешану воћну ракију Ерне Чаки из Орошхазе. Произвођачи из Словачке из дестилерије „Пастователска Паленица” из Јеленеца имали су најбољу трешњевачу, док је најбоља шљивку из овогодишње продукције имала Ивета Гашпарова.
Епитет најбољег произвођача ракије из Србије на сенћанском фестивалу другу годину заредом понео је Иштван Билицки, који је за 11 узорака освојио четири сребрне и седам бронзаних медаље, а проглашени су и најбољи учесници из Мађарске и Словачке.
На овом фетсивалу у Сенћански ред витезова ракије „Свети Никола” уведени су Ибојка Оноди из Чоке, Верона Речо Форо из Бачког Градишта и Габор Киш из Мађарске, док ће као кандидати приправници до наредног „Никољданског фестивала ракије” морати да ста-
жирају Верона Дукаи и Ласло Барањаш из Хоргоша, Акош Буш из Сенте, Вујица Зарић из Косјерића и Мирко Марић из Црвенке.
СЕНТА: На 14. међународном Никољданском фестивалу ракије који су у Сенти у суботу приредили Удружење пољопривредника Сенте са својом Секцијом воћара и виноградара и Сенћански ред витезова ракије „Свети Никола”, за шампионску ракију године проглашена је одлежала шљивовица „Краљица” са заштићеним географским пореклом Дестилерије Зарић Вујице Зарића из Косјерића.
Оцењивано је 313 узорака ракије 126 произвођача из Србије, Мађарске, Словачке и Румуније, којима је жири доделио 19 златних 81 сребрну и 140 бронзаних медаља, а у 12 категорија су додељени шампионски пехари. Признања најуспешнијима су уручили председник Удружења пољопривредника Сенте Ференц Шоти и председник Организационог одбора Миклош Нађ.
Дестилерија Зарић је поред признања за одлежалу шљивовицу „Краљица” шампионски пехар добила за дуњевачу „Нос-
талгија”, док су Сенћани имали три шампионске врсте: за бресковачу пехар је освојио Иштван Билицки, јабуковачу Моника Берењи и крушковачу Имре Новак, за виљамовку Зоран Јаношев из банатског села Јасеново, кајсијевачу Иван Пиуковић из Суботице. Од гостију из Мађарске шампионске пехаре понели су за лозовачу Ференц Секандер из Сентеша, вишњевачу Тибор Фораи из Ходмезервашархеја и мешану воћну ракију Ерне Чаки из Орошхазе. Произвођачи из Словачке из дестилерије „Пастователска Паленица” из Јеленеца имали су најбољу трешњевачу, док је најбоља шљивку из овогодишње продукције имала Ивета Гашпарова.
Епитет најбољег произвођача ракије из Србије на сенћанском фестивалу другу годину заредом понео је Иштван Билицки, који је за 11 узорака освојио четири сребрне и седам бронзаних медаље, а проглашени су и најбољи учесници из Мађарске и Словачке.
На овом фетсивалу у Сенћански ред витезова ракије „Свети Никола” уведени су Ибојка Оноди из Чоке, Верона Речо Форо из Бачког Градишта и Габор Киш из Мађарске, док ће као кандидати приправници до наредног „Никољданског фестивала ракије” морати да ста-
жирају Верона Дукаи и Ласло Барањаш из Хоргоша, Акош Буш из Сенте, Вујица Зарић из Косјерића и Мирко Марић из Црвенке.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Novosađani našli bolji život u Senti
SENTA - "Use i u svoje kljuse", narodna je izreka kojom su se vodili Maja i Miroslav Terzić. On firmopisac a ona diplomirani ekonomista, rasprodali su imovinu u Novom Sadu i sa jedanaestogodišnjom ćerkom Tamarom prošle godine započeli bolji život u Senti. ...A da volja, želja i mašta mogu svašta dokaz je njihova Svašta bašta.
"Ideja je bila da napravimo plastenike, da imamo živinu, bašticu. Da vidimo kako će sve to da funkcioniše iako se nikada time nismo bavili", započinje priču Miroslav Terzić.
Internet, brojni saveti starih i novih poznanika samo su ih uverili da je jedini način da nešto postignu ako se oslone na vlastite snage i lično iskustvo koje su sticali tokom rada.
"Računamo da će nam dogodine ipak biti lakše. To je ono što nema preko interneta. Moraš biti tamo, da radiš, uložiš svoj rad i znoj i onda tek dolaze rezultati. Mi smo baš uložili znoja i naradili se jako puno. Zahvaljujući tome radićemo drugačije i sa manje rada, iako nije poenta da ne radiš, imati isto", kaže Miroslav.
A iz porodičnog vrta Svašta bašta na beogradske, novosadske i druge trpeze isporučuju zdrave paprike od kojih prave ukusan ajvar na koji su ponosni baš kao i na turšiju i Nju Hempšir živinu čije je meso, kažu, prste da poližeš.
Miroslav sve više vremena ima i za svoju davnašnju ljubav avio modelarstvo po kojem je daleko poznatiji u Americi, Australiji, zemljama Evropske unije nego kod kuće. Jer, kažu, u maloj Senti sve je na desetak minuta hoda i ogrnuto "ima se kade" plaštom prisnosti i ljudskosti što je u savremenim džunglama na asfaltu postalo nezamislivo.
SENTA - "Use i u svoje kljuse", narodna je izreka kojom su se vodili Maja i Miroslav Terzić. On firmopisac a ona diplomirani ekonomista, rasprodali su imovinu u Novom Sadu i sa jedanaestogodišnjom ćerkom Tamarom prošle godine započeli bolji život u Senti. ...A da volja, želja i mašta mogu svašta dokaz je njihova Svašta bašta.
"Ideja je bila da napravimo plastenike, da imamo živinu, bašticu. Da vidimo kako će sve to da funkcioniše iako se nikada time nismo bavili", započinje priču Miroslav Terzić.
Internet, brojni saveti starih i novih poznanika samo su ih uverili da je jedini način da nešto postignu ako se oslone na vlastite snage i lično iskustvo koje su sticali tokom rada.
"Računamo da će nam dogodine ipak biti lakše. To je ono što nema preko interneta. Moraš biti tamo, da radiš, uložiš svoj rad i znoj i onda tek dolaze rezultati. Mi smo baš uložili znoja i naradili se jako puno. Zahvaljujući tome radićemo drugačije i sa manje rada, iako nije poenta da ne radiš, imati isto", kaže Miroslav.
A iz porodičnog vrta Svašta bašta na beogradske, novosadske i druge trpeze isporučuju zdrave paprike od kojih prave ukusan ajvar na koji su ponosni baš kao i na turšiju i Nju Hempšir živinu čije je meso, kažu, prste da poližeš.
Miroslav sve više vremena ima i za svoju davnašnju ljubav avio modelarstvo po kojem je daleko poznatiji u Americi, Australiji, zemljama Evropske unije nego kod kuće. Jer, kažu, u maloj Senti sve je na desetak minuta hoda i ogrnuto "ima se kade" plaštom prisnosti i ljudskosti što je u savremenim džunglama na asfaltu postalo nezamislivo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mediji o našem malom mistu
Deset ugovora za štedljivu javnu rasvetu
Ugovori o dodeli bespovratnih sredstava za sufinansiranje projekata štedljive javne rasvete dodeljeni su danas predstavnicima 10 vojvođanskih opština.
Od ukupno petnaest prijavljenih projekata izdvojeno je pomenutih 10, jer preostalih pet aplikanata nije imalo potpunu dokumentaciju. Sredstva su opredeljena opštinama Kovačica, Žitište, Odžaci, Nova Crnja, Senta, Novi Bečej, Apatin, Bečej, Vršac i Zrenjanin.
Za realizaciju ovih projekata iz budžeta Sekretarijata izdvojeno je preko 9,5 miliona dinara. Ovom prilikom potpisani su i ugovori za sufinansiranje projekata energetski održivih farmi. Pravo učešća imale su zemljoradničke zadruge, registrovana poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i preduzetnici registrovani za uzgoj životinja sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine.
Ukupno prijavljenih projekata bilo je jedanaest, a na osnovu ocene konkursne komisije četiri projekta nisu zadovoljila sve elemente navedene u Konkursu. Sredstva u visini od 20 miliona dinara dodeljena su Poljoprivredno turističkom kombinatu "Panonija" i Poljoprivrednom preduzeću "Pobeda".
Takođe, sredstva su dobila i poljoprivredna gazdinstva: PG Stevan Komazec iz Vrbasa, PG Dejan Petković iz Alekse Šantića, PG Zoran Dugandzija iz Gornje Rogatice, PG Milutin Pejović iz Lovćenca i PG Jadranka Tulać iz Obrovca.
Ugovori o dodeli bespovratnih sredstava za sufinansiranje projekata štedljive javne rasvete dodeljeni su danas predstavnicima 10 vojvođanskih opština.
Od ukupno petnaest prijavljenih projekata izdvojeno je pomenutih 10, jer preostalih pet aplikanata nije imalo potpunu dokumentaciju. Sredstva su opredeljena opštinama Kovačica, Žitište, Odžaci, Nova Crnja, Senta, Novi Bečej, Apatin, Bečej, Vršac i Zrenjanin.
Za realizaciju ovih projekata iz budžeta Sekretarijata izdvojeno je preko 9,5 miliona dinara. Ovom prilikom potpisani su i ugovori za sufinansiranje projekata energetski održivih farmi. Pravo učešća imale su zemljoradničke zadruge, registrovana poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i preduzetnici registrovani za uzgoj životinja sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine.
Ukupno prijavljenih projekata bilo je jedanaest, a na osnovu ocene konkursne komisije četiri projekta nisu zadovoljila sve elemente navedene u Konkursu. Sredstva u visini od 20 miliona dinara dodeljena su Poljoprivredno turističkom kombinatu "Panonija" i Poljoprivrednom preduzeću "Pobeda".
Takođe, sredstva su dobila i poljoprivredna gazdinstva: PG Stevan Komazec iz Vrbasa, PG Dejan Petković iz Alekse Šantića, PG Zoran Dugandzija iz Gornje Rogatice, PG Milutin Pejović iz Lovćenca i PG Jadranka Tulać iz Obrovca.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju