Mediji o našem malom mistu

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Upravnik » 14 Dec 2018, 10:38

A gde ćemo na'vatati 1.100 učenika?
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2372
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 14 Dec 2018, 22:18

U Banatu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10717
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 22 Jan 2019, 17:25

Potpisani ugovori o sprovođenju projekata u oblasti upravljanja imovinom na lokalnom nivou

Predstavnici 18 opština i gradova iz Srbije danas su, na svečanosti u Klubu poslanika u Beogradu, potpisali ugovore za sprovođenje projekata koji su izabrani u okviru grant šeme Programa Exchange 5 – podrška Evropske unije lokalnim samoupravama u oblasti upravljanja imovinom. Među odobrenim projektima je i „Samo pravno zaokužena javna svojina je dobra javna svojina“ koji grad Subotica realizuje u saradnji sa opštinom Senta. U ime subotičke lokalne samouprave, ugovor je potpisao gradonačelnik Bogdan Laban.

Kroz projekat „Samo pravno zaokužena javna svojina je dobra javna svojina“, grad Subotica će da se fokusira na legalizaciju (ozakonjenje) objekata koji imaju izuzetan javni značaj. Naime, legalizacija 50 objekata i etažiranje još 10 objekata u javnoj svojini grada Subotice su glavni ciljevi stavljeni pred projektni tim koji će rukovoditi celokupnim procesom.

Pored grada Subotice, partner na ovom projektu je opština Senta, koja kroz njega prepoznaje problem evidencije, izrade precizne baze podataka i popis imovine, kao prioritet za rešavanje. Planirano je precizno sagledavanje stanja 659 objekata, ali zbog tipa objekata koji su nesporno u vlasništvu jedinice lokalne samouprave, svi oni u ovom krugu neće biti sagledani.

Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava između Vlade Republike Srbije, Grada Subotice i Opštine Senta potpisan je 21. decembra 2018. godine, a ukupan budžet projekta je 240.095 evra, dok je ukupan iznos bespovratnih sredstava 181.343 evra (75,53 odsto). Budžet Grada Subotice je 163.600 evra, a Opštine Senta 76.495 evra.

Ukupna vrednost 18 ugovorenih projekata premašuje 3,5 miliona evra, od čega donacija Evropske unije iznosi oko 3 miliona evra, a ostatak predstavlja sufinansiranje od strane korisnika. Prosečna vrednost pojedinačnog granta je oko 165.000 evra, a predviđeno trajanje projekata je od 12 do 18 meseci.

Projekti će se realizovati u okviru Komponente 1 Programa, a biće obuhvaćeno 48 jedinica lokalne samouprave (18 koordinatora i 30 partnera), kao i nekolicina drugih korisnika (JKP, regionalne razvojne agencije, organizacije civilnog društva).

Program Exchange 5 finansira Evropska unija iz sredstava IPA 2014. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je korisnik u smislu indirektnog upravljanja sredstvima, ugovaračko telo je Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU pri Ministarstvu finansija, dok je Stalna konferencija gradova i opština implementacioni partner.

Suštinski korisnici Programa, unapređenog upravljanja imovinom i pružanja odnosnih usluga od strane lokalne uprave, jesu lokalne samouprave u Srbiji i građani, odnosno lokalne zajednice.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10717
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 22 Jan 2019, 20:05

„U Jevropu Ti nam jošte nećeš dugo,
Oj, Sorabijo Mila, naša slatka tugo!
Među Tobom i Jevropom nema simbioze,
Jerbo Dilationes in lege sunt odiosae!


A nakon ove svojevrsne poetske introdukcije, red je da se detaljnije pozabavimo i faktičkom analizom prethodne vesti.

Ponajpre moramo sa žaljenjem da konstatujemo da je Narodna skupština Republike Srbije, ničim izazvana, usvojila Zakon o javnoj svojini još 2011. godine, a koji je pak stupio na snagu osmoga dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije (br. 72/2011) tj. počeo je da važi od 6. oktobra 2011. god. Članom 64. st. 3 pomenutoga Zakona utvrđeno je da Vlada uredbom propisuje sadržinu i način vođenja evidencije nepokretnosti, kao i rokove dostavljanja podataka i način vođenja jedinstvene evidencije.

Godine 2014. doneta je po osnovu pomenutog Zakona i znamenita Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini (Sl. Glasnik RS br 70/2014), po kojoj su korisnici, odnosno nosioci prava korišćenja na nepokretnostima u javnoj svojini bili dužni da usklade svoje programe automatske obrade podataka za vođenje posebne evidencije najkasnije do 28. februara 2016. godine, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine, od kojeg datuma je trebalo da započne vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, primenom elektronskih sredstava za dostavljanje, obradu i skladištenje podataka.

I šta se desilo, poštovane dame i gospodo u Pravnoj Državi Sorabiji? Rok za zakonom obavezni Popis imovine RS i lokalnih samouprava kontinuirano je šest puta uzastopce pomeran. Poslednji rok ističe 31. decembra 2020. @-)

Toliko o Zakonima & Uredbama sa zakonskom snagom u Zemlji Sorabiji na Europskom Putu.

A sada malo o suštini ove naoko veoma lepe & polezne vesti.

Nosioci javne svojine u RS su, prema usvojenom Zakonu, republika, pokrajina i lokalne samouprave, u čijoj nadležnosti će biti ulice, trgovi, parkovi, opštinski putevi i nekategorisani putevi. U javnoj svojini su takođe i prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, pokrajine i lokalne samouprave. Među njima su tako i vode, vodotoci, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, rezerve mineralnih sirovina i drugi, a zakon predviđa da se na prirodnom bogatstvu može steći koncesija ili pravo korišćenja, dok naknada za to pripada republici, pokrajini ili jedinicama lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi to bogatstvo.

Zakonom se uređuju i dobra od opšteg interesa, koja su dobra u opštoj upotrebi (poput šuma, šumskog i vodnog zemljišta), zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra u javnoj svojini i drugo, a propisuje se takođe i da je infrastruktura, kao nepokretna stvar namenjena protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, dobro od opšteg interesa.

Zakonom o javnoj svojini, lokalna infrastruktura postaje vlasništvo lokalne vlasti, što će opštinama i gradovima omogućiti da u evropskim predpristupnim fondovima konkurišu za sredstva potrebna za unapređenje komunalne infrastrukture. Kvalitetno upravljanje preuzetom imovinom, po svemu sudeći, biće izazov u administrativnom i finansijskom smislu, pogotovo u manjim opštinama Sorabije Mile. No ne treba previše brinuti o tome: upravo zato i postoji Čl. 106 Zakona o jedinstvenom tržištu EU, koji daje pravo privatnim kompanijama da pred nacionalnim sudovima zahtevaju postojanje otvorenosti javne infrastrukture spram privatne konkurencije. Neprikosnovenosti privatne svojine posvećena EU upravo zato Zato i dodeljuje novčanu pomoć kako bismo i mi, kao Neporecivi Europljani, konačno već jednom za svagda z anaše dobro popisali svu javnu svojinu.

Sve ovo Vama zvuči previše komplikovano i zakukuljeno, poštovane dame i gospodo? Dobro. Pokušajmo jednostavnije: jeste li porazmislili, poštovane dame i gospodo, o prosperitetnoj & korisnoj privatizaciji senćanske pijaće vode? Niste? E, vreme je da porazmislite. Treba se, naime, na vreme spremati za Prosperitetnu Budućnost. :)

Slika

Apropo: istinski me raduje što su baš danas, nenadanom koincidencijom, vredni & odgovorni radnici senćanskog Javnog komunalno - stambenog preduzeća pokazali istinski uzoriti odnos prema neupitno registrovanoj javnoj svojini, skinuvši od strane nepoznatih lica u potaji istavljeni prezervativ sa skulpture znamenitog senćanskog zavičajnog istoričara i polihistora Đule Dudaša ispred senćanskog Gradskog muzeja. :ymapplause:

Ne bi, naime, valjalo da se naše sutrašnje Visoke Uzvanice pri eventualnom obilasku slavnoga nam i tradicijama bogatoga Grada nenadano susretnu sa Merilom Poverenja. :roll:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4287
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 28 Jan 2019, 17:07

Потисје уз свог учитеља

СЕНТА: Савиндан је свечано прослављен у местима северног Потисја, где су у школама и домовима културе у част српског просветитеља одржане светосавске академије, а у неким местима и традиционални балови.
Sa Svetosavske akademije u Osnovnoj školi „Novak Radonić” u Molu Foto: OŠ „Novak Radonić” Mol
Фото: Са Светосавске академије у Основној школи „Новак Радонић” у Молу Фото: ОШ „Новак Радонић” Мол
Школска слава у Основној школи „Новак Радонић” у Молу била је у спортској хали, где су основци извели програм пред пуним гледалиштем.

У Сенти је Светосавску ака­демију у Дому културе при­ре­дила Камерна сцена „Мирослав Антић”, која Савиндан слави и као крсну славу. Након сечења славског колача, Химну Светом Сави извели су најмлађи чланови фолклорног ансамбла СКЦ „Стеван Сремац”. Беседу о Светом Сави казивао је дечији писац Тоде Николетић, а рецитал су припремили чланови дечје драмске групе КС „Мирослав Антић”. Целовечерњи концерт приредио је Српски хор „Свети Серафим Саровски” из Зрењанина, а поднет је и извештај о Школском фонду који по­маже ђацима из сиромашних породица.

Пред препуном салом Позоришта, Светосавска академија је приређена у Новом Кнежевцу, а школска слава прослављена је и у Дому уметности у Кањижи у организацији општине, СПЦ и САКУД-а „Свети Сава”. Светосавска академија је почела српском химном „Боже правде” у извођењу сестара Ковачевић, свечани славски обред служио је протојереј Јовица Мојсиловић, а Химну Светом Сави извео је дечји хор Основне музичке школе Кањижа.

Наступили су фолклорне групе САКУД-а „Свети Сава” из Кањиже, хор „Свети Серафим Саровски” из Зрењанина, драмски уметник Микица Петро­нијевић и ансамбл КУД-а „Крајина” из Београда, флаутисткиња Александра Толић и деца рецитатори из Кањиже. Деци су поводом празника уручени пакетићи.

М. Мр.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10717
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 28 Jan 2019, 17:48

Urušio se ogradni zid na senćanskom pravoslavnom groblju

Tokom današnjeg dana je u jutarnjim časovim došlo do urušavanja ogradnog zida senćanskog Pravoslavnog groblja u Grobljenskoj ulici.

Slika

Slika

Slika

Uzroci urušavanja zida za sada nisu poznati, a prilikom njegovog pada povređenih - na svu sreću! - nije bilo.

Istraga je u toku.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4287
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 26 Mar 2019, 16:58

У Сенти једна основна школа подељена у четири

СЕНТА: Одборници Скупштине општине Сента усвојили су одлуке о мрежи основних школа и предшколских установа на подручју општине Сента.

Најзначајнија новина је да ће уместо јединствене Основне школе “Стеван Сремац” са досадашњих седам издвојених одељења, убудуће постојати четири самос-талне основне школе, као и Основна музичка школа “Стеван Мокрањац”.

Према усвојеној мрежи постојаће основне школе “Стеван Сремац” (Улица Максима Горког 1), “Петефи Шандор” (Арпадова 83), “Турзо Лајош” (Железничка 44) у Сенти и “Текермењ Иштван” у Торњошу. У оквиру школе “Петефи шандор” у Сенти функ-ционисаће са осмогодиш-њом наставом издвојено одељење “Чоконаи Витез Михаљ” у Горњем Брегу, док ће се у оквиру Основне школе “Текермењ Иштван” из Торњоша у издвојеним одељењима у Кевију и Богарашу настава одвијати у комбинованим одељењима од првог до четвртог разреда.

Основно образовање и васпи-тање ученика са сметњама у развоју од првог до осмог раз-реда предвиђено је у школама “Турзо Лајош” у Сенти, “Текермењ Иштван” у Торњошу и издвојеном одељењу “Чоконаи Витез Михаљ” у Горњем Брегу. Основно образовање и васпитање одраслих изводиће се у Основној школи “Петефи Шандор” у Сенти.

Предлог је образложио члан Општинског већа задужен за образовање Атила Перпауер, на-водећи да је на основу израђене студије главни циљ за нову мрежу школа био да се приликом раздвајања досадашње једне школе у четири, сачувају објекти, број одељења и просветних радника. Одлука је усвојена гласовима 15 одборника, осморо је било против и четворо уздржаних.

Заменик шефа одборничке групе Савеза војвођанских Мађара Атила Јухас је рекао да се раздвајањем мање школе могу оснажити и пружити већу сигурност јер образовни модел у Србији, закон и правилник боље штите мање организационе јединице. Због тога ће према његовим речима, сеоске школе и школе у граду доспети у бољу позицију уколико буде речи о рационализацији, јер ће са мањим бројем ученика бити сачуван исти број наставног особља, исти број објеката и исти број одељења.

У оквиру сенћанске Основне музичке школе “Стеван Мокрањац” музичко образовање од првог до шестог разреда обављаће се у матичној школи и четири издвојена одељења у Сенти, Чоки, Горњем Брегу и Торњошу.

Усвојена је и мрежа јавних предшколских установа у општини Сента, којом је прецизирано да се предшколско васпитање и образовање остварује у једној јавној установи Дечијем вртићу “Снежана”. У оквиру Дечијег вртића “Снежана” организује се девет издвојених одељења, од којих у Сенти “Бамби” (Кеј др Зорана Ђинђића 25), “Перјаница” (Максима Горког 40), “Красуљак” (Јожефа Атиле 46/а), “Бела рада” (Охридска 41) и “Маслачак” (Костолањи Дежеа бб), у Горњем Брегу “Сеница”, у Богарашу “Запећак”), у Кевију “Дивљи цвет” и у Торњошу “Лептир”.

Сагласност на нову мрежу јавних основних школа и пред-школских установа на територији општине Сента пре доношења одлуке дао је и Национални савет Мађара.

М. Митровић


I normalno novih: četiri direktora, četiri administracije, četrdeset nastavnika i inih.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10717
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 26 Mar 2019, 19:41

Odbornička većina Skupštine opštine Senta zapravo je usvojila još jednu, od strane g. Mitrovića neopserviranu, ali sa istorijsko-socijalnog stanovišta izuzetno značajnu novinu: svojom je Odlukom BEZ IKAKVOG OBRAZLOŽENJA promenila nazive dve senćanske osnovne škole koje su podignute u znak sećanja na žrtve II svetskog rata.

Slika

Dispozitiv Odluke

Štaviše, to je uradila toliko nesuvislo da je predstavljenim dispozitivom odluke preinačila čak i predlog Radnog tima koji je sačinio Elaborat o predlogu mreže osnovnih škola na teritoriji opštine Senta, te na osnovu istog sačinjeni Nacrt odluke:

Slika

Obrazloženje Odluke o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji opštine Senta u kojoj u odnosu na Dispozitiv figurira drugačije ime škole

A što je najlepše, te kao što se iz priloženoga da videti, ostvarno obrazloženje za promenu postojećih naziva škola uopšte nije dato ni u Obrazloženju vajne Odluke.

A zašto je ova novina toliko bitna? U osnovi zbog toga što se grad Senta ubraja u onu relativno malobrojnu skupinu gradova sa područja bivše Jugoslavije koja je u ukupnom broju žrtava te zemlje u II svetskom ratu imala hiljaditi udeo, to jest sveukupno je tokom II svetskog rata stradalo imenom i prezimenom identifikovanih i utvrđenih 1.656 Senćana - Srba, Mađara, Crnogoraca, Jevreja, Roma i Nemaca. Drugim rečima izraženo, svaki deseti stanovnik grada Sente je tokom II svetskog rata svojim životom platio cenu genocida, međunacionalne mržnje ili oružanog otpora stranom agresoru.

Sećajući se sa pijetetom svih nevinih senćanskih žrtava toga rata i palih boraca koji su tokom rata svoje živote izgubili u borbi sa okupatorom, grad Senta je davne 1968. podizanjem tada najmodernije osnovne „Spomen” škole samim njenim nazivom, kao i memorijalom istavljenim na njeno pročelje, ovekovečio njihova imena u znak trajnog sećanja na njihovu žrtvu, a budućim pokoljenjima u spomen i opomenu.

Slika

Memorijal na pročelju senćanske „Spomen” škole koja je 2018. proslavila 50-godišnjicu svog postojanja

Odbornička većina je svojom Odlukom te žrtve u protekli četvrtak iznova sahranila. Bez ikakvog obrazloženja za dotičnu činidbu. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4287
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Prethodni

Povratak na VAROŠARIJE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron