Mediji o našem malom mistu

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 28 Sep 2017, 16:57

Ротаријанци донирали санитетско возило болници у Сенти

СЕНТА: Чланови ротари клубова из Халберштадта из Немачке, Солнока из Мађарске и Сенте су успешно реализовали заједнички пројекат којим су обезбедили возило хитне помоћи Општој болници у Сенти.

Председник Ротари клуба Сента Оскар Шок кључеве санитетског возила марке „фолксваген BW T5“ у присуству колега који су учествовали у акцији, уручио је директору Опште болнице у Сенти др Михаљу Вашашу.

Савремено комплетно опремљено возило је са дефибрилатором, апаратом за дисање, мобилном столицом, носилима и са још 20 разних медицинских помагала. Захваљујући се ротаријанцима, који су одржали „чартер прославу“ Ротари клуба Сента, др Михаљ Вашаш рекао је да је возном парку болнице, у коме су углавном дотрајала возила, недостајало једно овакво возило, намењено санитетском транспорту и спашавању људи.

Ово је изутетно квалитетно возило и пружа велике могућности у збрињавању болесника и повређених, па ће тиме и здравствена помоћ и услуге бити квалитетније, рекао је Вашаш, подсећајући да ово није прва донација сенћанских ротаријанаца установи, јер су свој допринос дали набавком болничких кревета и обнови комплетног коронарног оделења болнице.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 16 Okt 2017, 15:49

ТЕ-ТО Фабрике шећера грејаће Сенту још једну зиму

СЕНТА: У току су припреме за грејну сезону у Сенти па је ЈП „Елгас” започео пуњење система. Од корисника је затражено да отворе вентиле на својим локаторима и омогуће проток воде до радијатора. Из „Елгаса” су позвали кориснике да се у случају било каквих проблема обрате дежурној служби предузећа на телефон 064/821-3198.

На даљински систем у овом потиском граду прикључено је преко 2.000 корисника и грејна сезона ће почети на време. У припремама за почетак сезоне отклањани су кварови на проблематичним деоницама топловода. За производњу топлотне енергије и за предстојећу сезону користиће се котларница Фабрике шећера ТЕ-ТО у стечају, која је изнајмљена, пошто није било могућности да се инсталира нова, мада су активности за то започеле, али се касни због неуспелог првог поступка јавне набавке.

Да би се отклонили поремећаји, превазишла проблематика и обезбедило функционисање даљинског грејања Влада Републике Србије је „Елгасу” обезбедила подршку од 50 милиона динара.

Градско даљинско грејање је већ дуго главни проблем. Снабдевање топлотном енергијом и за наредну сезону остаје из постојења Шећеране ТЕ-ТО у стечају, али према речима председника сенћанске општине Рудолфа Цегледија предузети су кораци да се проблем трајно реши, након неуспелог покушаја од пре четири године да се опслуживање даљинског грејања обезбеди улагањам једне белгијско-холандске компаније у изградњу енергане на биомасу. Та компанија је у индустријској зони Сенте купила плац, али је према речима Цегледија тај потписани протокол о сарадњи раскинут.

Договарана инвестиција у енергану није покренута, тако да обећаног грејања на биомасу неће бити, а у власништву белгијско-холандске фирме остао је плац који је купила за око 350.000 евра.

„Успели смо да постигнемо договор са Владом Републике Србије да пружи помоћ у решавању проблематике грејања у нашем граду, буџетом општине то сами нисмо у могућности пошто је реч о улагању од око 400 милиона динара. Крајем маја расписана је јавна набавка за прву фазу за нову котларницу на гас, али је била несупешна пошто се јавио само један понуђач. Због тога је уз помоћ Владе Србије договорено да се грејање обезбеди исто као прошле сезоне изнајмљивањем котларница Шећеране, а сви услови за изградњу нове енергане обезбеде у новом поступку јавне набавке, како би радови могли почети идућег пролећа и заврше се за нареду грејну сезону. За ово улагање сви услови су обезбеђени, инвеститор је општина Сента, а финансијер Влада Републике Србије“, каже Цегледи.

М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 30 Mar 2018, 16:32

Ада, Кањижа и Сента хоће заједничког омбудсмана

СЕНТА: Ада, Кањижа и Сента могле би ускоро да добију, ако не свака свог, а оно бар једног заједничког локалног омбудсмана. То је поред осталог, закључак са недавног скупа у Сенти, који је окупио представнике локалних самоуправа, покрајинског заштитника грађана и председника Удружења локалних омбудсмана Србије Миладина Нешића.

Боравак у Сенти покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић, који је био иницијатор скупа, започео је посетом Општој болници Сента, а окончао га је разговором са представницима локалне самоуправе и цивилног друштва. Циљ састанка био је да се стекне увид у стање људских права и допринесе њиховом унапређењу. Један од начина да се стандарди унапреде је едукација запослених у локалној самоуправи о људским правима. Покрајински омбудсман исказао је и спремност да ту едукацију организује.

Предлог о оснивању заједничког омбудсмана је оцењен као добар и интересантан, али је истакнуто и да оснивање институције омбудсмана у локалним срединама није само ствар добре воље, него је то и питање које задире у проблем расположивих ресурса, финансијских, просторних и других. Закон предвиђа постојање омбудсмана у општинама. За сада од 45 општина у Војводини, само осам има омбудсмана.

Жене управљају, не владају

У Сенти је веома развијено цивилно друштво, али је та чињеница, мало коме позната изван Сенте. Мало се зна и да се сви запослени у општинској управи у комуникацији са грађанима служе са оба језика у службеној употреби. Интересантни су и подаци који се односе на родну структуру запослених у управи у којој већину чине жене (47 према 22). Све начелнице одељења су жене. Позитиван утисак, међутим, квари податак да међу члановима локалне владе - Општинског већа нема жена. Болница у Сенти је једина двојезична болница у Војводини.

Током боравка у Сенти, покрајински омбудсман, његови заменици и сарадници разговарали су са председником општине Рудолфом Цегледијем, начелницом општинске управе Едит Шарњаи Рожа, представницом општинског Савета за родну равноправност Маријом Пастор, директорицом центра за социјални рад Љубицом Николић Верикиос, директором болнице Михаљем Вашашом, директорицом Завода за културу војвођанских Мађара Мартином Голди и представницима удружења грађана Терезом Пејин (Пријатељи деце) и Арпадом Ђереом (Удружење слепих и слабовидих).

У разговору је дотакнут низ тема: мањак запослених и осипање кадрова у болници и управи, насиље у породици, социјална изолација деце са сметњама у развоју, као и проблеми у вези са личним пратиоцем, затим помоћ породицама са великим бројем деце, студентске и ђачке стипендије, родна равноправност и финансирање грађанских удружења.

Б. Опрановић


Ko li nam se smeši?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Upravnik » 06 Apr 2018, 14:05

branko je napisao:
Ko li nam se smeši?

Možda neko ko je u peMziji!? :-???
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
 
Postovi: 2371
Pridružio se: 08 Dec 2010, 00:54

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 06 Apr 2018, 21:51

A radi trenutno u muzičkoj školi???
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 24 Apr 2018, 16:50

Državna revizorska institucija podnela prijave protiv odgovornih osoba u opštinama Senta i i Kanjiža

Državna revizorska institucija podnela prijave protiv odgovornih osoba u opštinama Senta i i Kanjiža


Državna revizorska institucija (DRI) podnela je jednu krivičnu i pet prekršajnih prijava protiv odgovornih osoba u opštinama Senta i Kanjiža zbog nepravilnosti utvrđenih u budžetskim revizorskim izveštajima te dve opštine.

Kontrolišući poslovanje Opštine Senta, revizori DRI su utvrdili da su tokom 2016. godine zaposleni u Opštinskoj upravi ostvarili 16.999 prekovremenih radnih sati, naveo je portal Magločistač.

Kako se navodi, tokom 2016. godine je tako obračunat i isplaćen dodatak za rad duži od punog radnog vremena za 68 osoba i to u iznosu od 6,3 miliona dinara, što je oko 10 odsto ukupno isplaćenih plata i naknada u Opštinskoj upravi.

Za 44 osobe u Senti je isplaćen dodatak na platu po osnovu broja sati, a većeg od propisanih 32 časa mesečno, a njih 15 je svaki mesec ostvarilo 40 prekovremenih sati, što je suprotno Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe, navodi se u izveštaju DRI.

Osim toga, predsednik Opštine Senta je zaključivao ugovore o delu sa šest lica i po tom osnovu u 2016. godini je izvršio rashode u iznosu od 1,8 miliona dinara, a sa istim licima koja su zaposlena u Opštinskom pravobranilaštvu, zaključivao je i više pojedinačnih ugovora.

Zbog nepravilnosti u Senti krivična prijava podneta je Osnovnom Javnom tužilaštvu u Senti 27. decembra 2017, zbog sumnje da je izvršeno krivično delo nenamensko korišćenje budžetskih sredstava, a prekršajne prijave podnete su Prekršajnom sudu u Senti 25. decembra 2017. zbog povrede Zakona o budžetskom sistemu.

DRI je u poslovanju Javnog preduzeća za uređenje Opštine Kanjiža, utvrdio da je svakog meseca tokom 2016. godine donošena odluka o uvećavaju plata zaposlenih od deset do 20 odsto, čime su radnici ovog preduzeća dobili ukupno 580.000 dinara, a za socijalne doprinose plaćeno je još 104 hiljade dinara.

Prekršajnom sudu u Kanjiži 25. decembra 2017. podneta su četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede Zakona o budžetskom sistemu, a DRI je utvrdio da su plate bile uvećavane radnicima uz pomoć stimulacija, čime je isplaćeno 4,1 miliona dinara više iz budžeta Opštine Kanjiža.

Magločistač dodaje da je ovim subjektima revizije zajedničko to što njima upravljaju kadrovi stranke Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Na čelu Opštine Senta je potpredsednik SVM Rudolf Cegledi, a Kanjižu su tokom 2016. vodili funkcioneri SVM Mihalj Bimbo i Robert Fejstamer.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 24 Apr 2018, 19:54

Malena nadopuna glede pređašnje vesti:

Od strane DRI konkretno je utvrđeno da su u Senti ugovori o delu za poslove pružanja besplatne pravne pomoći zaključeni sa Opštinskim pravobraniocem i sa licem zaposlenim u Pravobranilaštvu.

„Zaključivanjem ugovora o delu za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći građanima, koji predstavljaju poslove iz nadležnosti opštine, sa licima zaposlenim u Pravobranilaštvu opštine javlja se rizik od neadekvatnog organizovanja poslova u okviru nadležnosti opštine kao i rizik od sukoba interesa u slučaju da je građaninu potrebna pomoć u slučajevima kada ima pritužbe na rad organa opštine čije interese zastupa Pravobranilac”, navodi se u izveštaju DRI.

P.S: U Pravobranilaštvu su, koliko je meni poznato, uposleni diplomirani pravnici. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4163
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 28 Apr 2018, 13:27

Pomoćnici predsednika opštine 2.0

Da li ste znali, poštovani senćanski građanine, da Vi, odnosno Senta, imate i „ministra inostranih poslova”? Dakle, ukoliko to do sada eventualno niste znali, možemo da Vam saopštimo da on postoji.

U svetske poslove upućena osoba još i može sebi da predstavi to da država, savezi država ili međunarodne organizacije imaju svoga ministra spoljnjih poslova, ali to da jedna opština, a pogotovo jedna ovako mala i siromašna opština poput Sente, ima „ministra inostranih poslova” već teško da je zamislivo. Pa ipak!

Istina, njegova je titula drugačija, ali sadržinski njegov je zadatak tačno takav kao i onaj u ministra inostranih poslova. Suština je, naime, sledeća: predsednik opštine Senta Rudolf Cegledi ima tri pomoćnika. Jedan od njih je Jožef Boban, stanovnik Gornjeg Brega, kojem je predsednik opštine poverio da se bavi „međunarodnom i regionalnom saradnjom”. Baš kao i istinski ministar inostranih poslova i on dobija odgovarajuću platu. U bruto iznosu 95.000 dinara, u neto iznosu 68.000 dinara. Ali neka mu je alal ta svota, jer se on sigurno za nju teško naradio. Koliko uistinu teško, to se, doduše, ne može znati - premda sam ja to pokušao da otkrijem. Postavio sam, naime, zvanično pitanje gospodinu predsedniku opštine kakve je tačno „napore” učinio Jožef Boban zarad razvića inostranih kontakata Sente. Međutim, iz odgovora Rudolfa Cegledija se ispostavilo da on nema podatke niti saznanja o tome čime se Jožef Boban bavio i kakve je rezultate postigao u gotovo dve protekle godine. Umeo je, međutim, da odgovori da je za te „nadljudske napore” u izgradnji međunarodnih kontakata u proteklom 21 mesecu od vremena njegovog imenovanja Jožef Boban podigao gotovo 2 miliona dinara bruto plate isplaćene od novca poreskih obveznika.

Slika

Istina je, doduše, da na koncu nismo uspeli da saznamo šta zapravo poštovani gospodin „ministar inostranih poslova” radi, ali nešto smo ipak saznali. Poimenično to da Jožef Boban ima „adekvatnu” školsku spremu za popunjavanje „delikatne funkcije”, budući da je u Kanjiži završio srednju poljoprivrednu školu, te tako sa samopouzdanjem može da obavlja funkciju ministra inostranih poslova Sente - ta on je poljoprivredni tehničar! Ili je možda odlučujući aspekt ipak predstavljala partijska pripadnost (SVM)?

Naravno, razumemo mi i tajnovitost u vezi delovanja Jožefa Bobana. Svako, naime, zna da se diplomatske aktivnosti visokog ranga odvijaju u tajnosti, iz pozadine. Zašto bismo stoga i trebali da očekujemo da ova izgradnja internacionalnih kontakata na visokom nivou u slučaju Sente bude javna?

Stoga mi gospodinu Jožefu Bobanu želimo mnogo daljih uspeha u izgradnji tajnih i manje tajnih međunarodnih i regionalnih kontakata!

Boris Zec

Izvor: „Szabad Magyar Szó”, 26. IV 2018.


Link do originalnog članka, poštovane dame i gospodo, dostupan je ovde:

https://szabadmagyarszo.com/2018/04/26/polgarmestersegedek-2-0/
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4163
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 28 Apr 2018, 14:05

Svaka nam čast!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 01 Jun 2018, 21:42

Потомци ратника уредили споменик Русима

СЕНТА: Споменик посвећен руским војницима који су изгубили живот у заробљеништву у време Првог светског рата 1914-1918. године уређен је на православном гробљу у Сенти, захваљујући акцији коју је организовао овдашњи одбор Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. За уређење споменика, који је дуго био запуштен, добијена је сагласност Српске православне црквене општине Сента.

Учесници акције су покосили траву, уклоњен је коров и шут, очишћени су маховина и лишајеви са камених површина, појачани су натписи, а крст је обојен у златно. Око споменика је окопан и окресан ружичњак и исправљен је оборени споменик који се налази у близини.

Управитељ Културно историјског друштва „Јован Мушкатировић“ дипломирнаи археолог Рашко Рамадански предочава да је споменик у сенћанском Православном гробљу посвећен руским војницима који су у периоду 1914-1918. године изгубили живот у ратном заробљеништву у Сенти. Наиме, у Сенти у аустро-угарском логору за ратне заробљенике са источног фронта, према расположивим изворима, страдао је 51 руски војник. На месту колективне гробнице, Сенћани су на десетогодишњицу избијања Првог светског рата, 1924. године подигли споменик страдалим Русима.

- У то време у Сенти је већ постојала руска колонија, сачињена од царских емиграната, имали су чак своју библиотеку и оставили трага у културном и јавном животу града. Међутим, није познато да је на овом месту у новије време икада организована комеморација или парастос страдалим Русима – напомиње Рамадански.

Председник сенћанског Одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. године, професор историје Ненад Шкрбић, додаје да сматрају „изузетно важним задатак очувања историјске заоставштине нашег града и нашег народа”.

- Сента је град богате културе и прошлости, а ту спада и период између 1912-1920. године. Циљ је освежити и памтити прошлост као темељ здраве будућности, то је дуг према нашим прецима и њиховим подвизима – каже Ненад Шкрбић.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 06 Jun 2018, 22:37

Адриана Вилагош најбоља пионирка на свету у бацању копља

На Првенству државе у атлетици за старије пионирке Адриана Вилагош, чланица АК Сента, је бацила копље од 400 грама 63.80 метара и у овој категорији постала најбоља на свету.

Недуго затим она је бацала копље од 500 грама за млађе јуниоре и остварила још један одличан резултат - 56.69 метара.

Поред ње, резултат вредан помена је јуниорски државни рекорд на 100метара препоне Ање Лукић са резултатом 13.82 на такмичењу у Словенској Бистрици.

На државном првенству за млађе јуниоре постигнуто је неколико одличних резултата. Ивана Илић истрчала је две брзе трке на 100 (12.02) и на 200 метара (24.74) и тиме потврдила сјајну форму и издоминирала у обе спринтерске дисциплине. Тамара Милутиновић остварила је норму на 400 метара (57.85) за Европско првенство у мађарској. Осим ње, норму је остварила и Јована Гњатовић у троскоку са даљином од 12 метара, као и Стефан Михајлов на 100 (11.09) и Алекса Милановић на 1500 метара (4:01,89).

Наше јуниоре очекују два велика такмичења, Првенство Европе у Ђеру (од 5. до 8. јула) и Првенство света за старије јуниоре (од 10. до 15. јула) у Тампереу.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 07 Jul 2018, 11:08

https://www.youtube.com/watch?v=ZHYpyrALA04&app=desktop

Emisija u Senti - ANEM-ov TV serijal "Povezivanje"
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 13 Avg 2018, 21:38

Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 16 Avg 2018, 15:59

Нова топлана у Сенти за сто дана

Slika

СЕНТА: После вишегодишњих проблема и неизвесности у Сенти се трајно решава проблематика система даљинског грејања града. У индустријској зони припремљен је терен за почетак градње нове топлане, а за ову капиталну инвестицију обезбеђена су средства у износу од 213 милиона динара.

За градњу нове топлане у Сенти 200 милиона динара бесповратних средстава обезбедила је Канцеларија за управљање јавним улагањима Владе Републике Србије, док је преостали део обезбеђен из општинског буyета. Тиме се испуњава обећање председника Републике Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, да ће коначно бити решен овај дугогодишњи проблем грађана Сенте.

Координатор стручног тима за градњу топлане је Петар Терзић, помоћник председника општине, задужен за развој. Он је известио јавност да је завршен поступак јавне набавке и да је за извођача као најповољнија изабрана фирма „Термомонт” из Београда. Пројектовање, набавка, испорука, монтажа опреме и изградња котларнице „Нове топлане“ и пратећих инфраструктурних инсталација са челичним гасоводом и мерно-регулационом станицом, по систему „кључ у руке“, требало би да се за заврши за само сто дана.

Два котла по седам мегавата
Нова топлана имаће два котла капацитета по седам мегавата, односно укупно 14 мегавата, који ће као енергент користити природни земни гас. Петар Терзић каже да изградња топлане не може бити завршена до почетка ове грејне сезоне, али је реално да се заврши до краја ове године. Због тога је са стечајним управником Фабрике шпећера „ТЕ-ТО“ у стечају, договорено да грејна сезона крене са производњом топлотне енергије из постројења фабрике, а када се заврши „Нова топлана“ град ће се грејати из њених постројења.

- Уз помоћ државе решава се дугогодишњи проблем. Практично нас држава части обезбеђењем 200 милиона динара бесповратних средстава, јер је била у позицији да две претходне године интервенише да би град Сента уопште имао даљинско грејање. Последица тога је да је са највишег нивоа власти у Србији одлучено да се помогне трајним решењем изградње „Нове топлане“. На даљинском грејању су све јавне установе и више од стотину привредних субјеката у граду и преко 2.000 домаћинстава са око 4.000 житеља Сенте – наглашава Терзић.

Проблематика даљинског грејања оптерећује Сенту већ годинама, па Терзић подсећа да је систем грајања у овом граду један од најстаријих започет пре скоро четири деценије, са таквом градњом и изолационим материјалом прерастао себе. Он додаје да проблеми грејања града почињу интензивно да се испољавају од 2007. године, па је наредне године Фабрика шећера „ТЕ-ТО“ заједно са локалном самоуправом наручила студију оправданости о начину решавања система даљинског грејања града Сенте.

Куглана искључена
Петар Терзић предочава да су неопходне санације на топловоду даљинског грејања, крпљењем система, да се смање губици на топловоду којих је итекако било прошле и претходних грејних сезона. Предвиђено је да се топловод од кружног тока према куглани у Народној башти у дужини од 640 метара искључи са система. Ту се сваке године прави губитак од преко 600.000 динара због лоше изолације, па ће се изнаћи јефтинија варијанта за грејање куглане.

- Циљ те студије је био да се сними ситуација и да се предложе решења да би грејање града боље функционисало. Основни проблем је да се у студији уважавало постојеће стање, да је проблем у техничко технолошкој застарелости система, да су неадекватна решења за власничке односе и организацију управљања. Део приче је био „Елгас“ као дистрибутер топлотне енергије. Топлотну енергију је обезбеђивала Шећерана и све се сваљивало на кориснике грејања који су били незадовољни. Била су потребна нова технолошко - техничка решења, да би се обезбедио стабилан и економичан систем даљинског грејања. Требало је да локална самоуправа преузме систем од Шећеране и да се направи посебна фирма или да то ради „Елгас“. Законска регулатива је за то постојала, међутим, ништа се није урадило, да би 2011. године Шећерана „ТЕ-ТО“ саопштила општини да је италијанска Компанија СФИР, тадашњи власник фабрике, и да више неће да се бави грејањем града. Локална самоуправа тада није ушла у коштац решавања ове проблематике – указује Терић.

Пре три године за даљинско грејање града „Елгас“ је имао дуг према Фабрици шећера „ТЕ-ТО“ преко 100 милиона динара, дуг за струју је био око 15 милиона динара и немогућност да се реши грејање града. И за прошлу сезону држава је интервентно опет дала неповратно 30 милиона динара, да би се ове приступило трајном решавању проблема изградњом „Нове топлане“.

Текст и фото: М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 27 Avg 2018, 15:53

Kако је настала чувена песма „Чамац на Тиси”

Житељи Потисја су велики заљубљеници у Панонску принцезу, реку Тису која извире на Карпатима у Украјини и својим вијугавим током кроз пет држава, дугим 1.358 километара, протиче кроз панонску равницу до Титела и Старог Сланкамена, где се стапа у моћнији Дунав.

Чари Панонске принцезе осете сви који дођу на њене обале, а тек када седну у чамце па прокрстаре између бачке и банатске обале, права је уживанција, нарочито ових тропских летњих дана.

На току Тисе кроз Србију, од границе с Мађарском код Мартоноша па до ушћа у Дунав, значајне вароши и места које се на њене обале наслањају су Кањижа, Нови Кнежевац, Санад, Сента, Ада, Мол, Бечеј, Нови Бечеј, Тител... Тису је у песмама најупечатљивије опевао Стеван Раичковић, који је у Сенти проводио дечачке дане, док су му родитељи ту учитељевали, има је и у стиховима и прози Тање Крагујевић и других поета и књижевника, али „Чамац на Тиси“ Дарка Краљића, композитора који је родом из Загреба, а преминуо пре две деценије у Београду, прави је хит који је прославио Тису на овим просторима.

На бродићу Воје Гузине из Сенте, којим он у друштву пријатеља зна често да крстари Тисом, на таласима Панонске принцезе у Кањижи, Санадац који већ скоро четири деценије обитава и ради у Новом Саду др Срба Петров Санада, присећа се да је у време његових гимназијских дана композитор Краљић боравио у Сенти. Краљић се сматра пиониром југословенске забавне музике, компоновао је много популарних песама, као што је рецимо “Звиждук у осам”, “Сомборске руже”, “Девојко мала” и друге, а хит “Чамац на Тиси” за срце је прирастао не само житељима Потисја.

Slika

- Песма је настала шездесетих година прошлог века, када је Дарко Краљић боравио у Сенти. Ту се задесио када је на молбу из Будимпеште требао да напише песму која асоцира на yез, али у то време yез у Мађарској није баш било препоручљиво слушати. Док је седео на сенћанском кеју на обали Тисе, реком је наишао дрвени чамац, какав се у то време најчешће могао видети, а у њему су били младић који, док је веслао, певушио је нешто својој девојци. То је одмах инспирисало Краљића, узео је оловку и папир, па је тако настала чувена песма “Чамац на Тиси” – испричао је Петров.

Иако живи у Новом Саду, др Срба Петров вели да су он и његови пријатељи Слободан Надрљански и остали, остали деца Тисе.

- Ми смо као деца, сви из наше генерације лета углавном проводили на Тиси, јер није било пара да се иде на море. Сви смо пропливали на Тиси, не знамо ни како, ни када, ваљда нам је то некако урођено. Једноставно смо пропливали. Тиса је за нас синоним детињства, живота и радости, не оваква каква је сада, него док је лети била много мања, бистрија и чистија. Није се могао замислити дан без боравка на реци у току летњег распуста, а сада се на бродићу друга Воје окупимо, па се дружимо разним поводима. Некада је то везано за успеха у коњарству, које је мој хоби, јер у Санаду имам шталу у којој држим касаче, па смо ту када се освоји награда на тркама, а најважније је да та дружења дуго трају – уверава Петров.

Срем на првом месту

Са сремачке стране реком Тисом воли да заплови и др Паја Јеремић из Черевића, али он објашњава да се налази у процепу између Срема, Бачке и Баната.
- На Тиси, између Баната и Бачке, лепо се осећам, захваљујући доктору Петрову који ме врло често позива на дружења, а и захваљујући професору Џолеву који приредио ово дружење. Не могу да изоставим Бачку, ни Срем, све има своју лепоту. Субјективан сам и Срем стављам на прво место, али јако лепих места има и у Банату. На Тиси је фантастично, јер у односу на Дунав постоји неки посебан мир, који је можда већи, а постоји и неки осећај као да се вртаим више деценија уназад, у доба неке младости, када су била нека мирнија времена. Дунав јесте моћнији, Тиса је мирнија, али обе реке имају лепоту којом нас све заокупљају – утисак је др Паје Јеремића.

Када је долазио са другаром са сремачке стране др Пајом Јеремићем из Черевића на ово дружење и крстарење Тисом, Петров вели да му се некако учинило да су дрвеће и све остало на банатској обали зеленије и лепше него на бачкој обали. Сваком је своја обала најмилија и најлепша, због чега увек има анегдота за приповедање и међу Банаћанима и Бачванима.

- Бачвани обично кажу да им је из Баната најлепше само сунце када ујутро изгреје, а ја мислим да није тако, да смо ми Банаћани по неком задатку отишли да унапређујемо Бачку и Нови Сад, у коме сада живим и радим – вели Петров.

Сенћанин Воја Гузина испричао је да је пре 14 година продао викендицу и направио чамац са кабином, дуг девет и широк три метра.

- То је сада моја викендица на води – каже Гузина. – Чамац је изузетан за вожњу, није одвише брз, јер и није сврха да се такмичимо и брзо пловимо, него да лагано крстаримо Тисом у Сенти и околини. Једноставно, то је чамац за уживање, а Тиса је тако једна дивна река. Пловио сам на Дунаву и на Сави, свугде, али мислим да је Тиса јединствена и непоновљива река која је стварно за све угођаје. Додуше, брана која је подигнута код Бечеја успорила је њен ток и ћуди, па је узводно мало и забарила, међутим, остала је изузетно мирна и тиха. Место на коме се одиста може уживати, а чамац сам пре свега направио себи за уживање. Волим друштво и друштво воли мене, па када је прилика заједно уживамо, јер садржај је као у викендици, има места да се преспава, охлади пиће, испече роштиљ. Пензионер сам већ десетак година и мислим да је права ствар када се отиснем на реку као капетан овог бродића, када се посветим реци, мало и окушам риболовачку срећу. Разлика између уживања у викендице и бродића на води је велика, јер сте викендицом везани за једно место, а чамцем крстарите и привежете се где хоћете и мислим да је то право уживање за пензионера, у лаганом и мирном ритму.

Шефа Великог оркестра РТ Војводине Мићу Јанковића затекли смо у дружини на чамцу, како развлачи хармонику.

- Када сте на води и када сте на броду, ништа не може бити лепше на овој врућини, од доброг друштва и добре забаве. Онако, како ми знамо у нашем жаргону шеретски да кажемо, када смо на средни Тисе, кад се развуче хармоника, десна рука је у Бачкој, а лева је у Банату. То је једна добра симбиоза и комбиниција за дружење људи са обе обале – казује Мића Јанковић.

Професору др Асену Џолеву, Македонцу, који је у Новом Саду дуже од пола века, чини се да због тога већ размишља војвођански, да је попримио све оно што је лепо на овом поднебљу, али носи животне манире из средине из које је некад пошао.

- Почео сам да радим 1971. године, а од пре неколико година сам званично у пензији; Тису сам упознао захваљујући мом великом пријатељу др Срби Петрову, који је усадио у мене љубав према Банату и овој, можда и најлепшој нашој реци, која је по много чему аутентична. Много пута сам боравио на Тиси и заиста уживам, а морам рећи да је богатство дружити се поводом мог 70. рођендана са пријатељима на овој малој лађи – одушевљен је професор др Асен Џолев.

Његова супруга Љупка Џолева, родом Новосађанка, од мајке Сремице И оца Херцеговца, па вели да је типична војвођанска и југословенска мешавина.

- Срем волим јако, али поред све те моје љубави према Срему, заволела сам Тису. Мада сам одрасла поред Дунава, морам да признам да ми је Тиса много дража зато што је питомија, зато што ми се чини да је чистија и што је на њој атмосфера приснија – признаје госпођа Љупка Џолева.

М. Митровић
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 27 Avg 2018, 21:08

Ne, gospodine Petrov: znamenita pesma Darka Kraljića „Čamac na Tisi” nije nastala šezdesetih godina prošlog veka, već poprilično ranije - sredinom pedesetih godina dotičnog veka, tačnije 1955. godine - a takođe nije nastala ni po „molbi iz Budimpešte”, budući da je u epohi vladavine rigidnog Ađanina - Maćaša Rakošija - džez u Mađarskoj bio izrazito proskribovani muzički oblik.

To je, u izvesnoj meri, imalo svoju nacionalno-bezbednosnu osnovu, budući da su sve kontraobaveštajne službe tzv. Istočnog bloka imale saznanja o novoj propagandno-subverzivnoj kulturološkoj akciji američkih obaveštajnih agancija, koja je svoj izvor imala u memorandumu američkog kongresmena Adama Klejtona Pauela, koji je 1954. bio upućen američkom Ministarstvu inostranih poslova, te nešto kasnije i američkom predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru, a kojim je pak sugerisana upotreba džeza kao najboljeg sredstva za ostvarivanje dominacije u kulturnom segmentu hladnoratovskog konflikta i poništavanje izuzetno efikasne socijalne propagande SSSR-a koja se koncentrisala na pitanje ekonomsko-socijalne nejednakosti i postojeće rasne segregacije u SAD:

Slika

Klejtonova ideja je prihvaćena i 1955. državno subvencionisana namenska radio-stanica „Glas Amerike” počinje da emituje specijalni muzički program namenjen stanovnicima istočnoevropskih zemalja (Willis Conover Jazz Hour) kojim se psihološki veoma rafinirano potkopavao bazično elitistički, mnogima istinski neprijemčiv koncept „visoke umetnosti” koji je tada bio na snazi u zemljama tzv. Istočnog bloka (apostrofiranje klasične muzike, baleta i teatra).

Efektivnost ovog koncepta propagandnog delovanja nije promakla bezbednosnim stručnjacima u to vreme aktivno „antiinformbirovski” orijentisane i sve do posete Nikite Sergejeviča Hruščova aktivno prozapadno delujuće Jugoslavije, čija je SLUŽBA pozvala kompozitora Darka Kraljića i naručila od njega muzički prijemčivi hit koji bi mogao da bude upotrebljen u propagandnom radu koji se putem radio-programa i sa jugoslovenske strane vodio protiv Mađarske. Pesma je morala da bude moderna i privlačna, te da uz to sadrži i elemente mađarske tradicionalne muzike zarad ostvarenja veće prijemčivosti. Programu na mađarskom jeziku koji je emitovao niz jugoslovenskih radio-stanica, a koji je bio namenjenom Budimpešti, bilo je potrebno nešto što će privući slušaoce, dakle dobra pesma.

Ovo je bio prvi državni posao za poznatog kompozitora Darka Kraljića, koji je zbog svog notorno džezerskog muzičkog opredeljenja bio hapšen i za vreme okupacije, a i posle okončanja Drugog svetskog rata. Da bi pobliže došao u kontakt sa mađarskim melosom koji je predstavljao obligatni element muzičkog motiva, on te godine dolazi u Sentu i obilazi čarde sa lokalnom muzikom. Kraljić nije krio da je, posle jedne lumperajke, sišao na Tisu da dođe sebi i upravo tada je došlo „ono” - trenutak inspiracije u kojem se pesma rodila. „Čamac na Tisi” je odmah preveden na mađarski i ubrzo je mađarska varijanta kompozicije u izvođenju novosadskih umetnika - Mire Gubik Stepanović i Ištvana Boroša, u pratnji Velikog orkestra Radio Novog Sada - postao pravi hit u susednoj Mađarskoj:



Ostalo je, naravno, opštepoznata istorija. :)
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4163
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 27 Avg 2018, 22:43

Zanimljiv podatak. Gledah nedavno na RTS Trezor neku emisiju o rok muzici i EKV. Kaže neki tip, očigledno korisnik opijata toga vremena, da je droga i muzika osamdesetih unešena iz Amerike kao oblik subverzivnih, kontraobaveštajnih delatnosti. Često su se po diskotekama pojavljivali, kaže on, Amerikanci koji su otvoreni govorili o tome i koji su priznavali da su iz CIA i zašto su došli. Govorili su i o tome da po procenama njihovog poslodavca od smrti diktatora, kojeg oni ne kontrolišu, je potrebno 7-8 godina da država propadne. A sve je to bilo potrebno pospešiti uz drogu, muziku, film, knjigu, sliku, "demokratske" ideje... Neverovatno je koliko se baš sve koristi zarad sopstvenog interesa moćnika. Baš sve. I bez ikakvih skrupula.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod Bibliotekar » 28 Avg 2018, 00:40

Usled istinske kolosalnosti ove - slučajno načete! - teme, ovoga puta reći ću tek toliko da je zahvaljujući relativno skorom, u poslednjih 10-15 godina preduzetom skidanju oznaka tajnost sa niza dokumenata vlade i odbrambeno-obaveštajnih agencija SAD, pred istoričare dospelo obilje materijala koji neupitno dokazuju da je bezmalo celokupni pobedonosni pohod tzv. moderne umetnosti zapravo predstavljao brižljivo organizovanu i uspešno sprovedenu operativnu akciju obaveštajnih agencija SAD, koje su - imajući za svoj krajnji cilj eliminaciju postojanja socijalističkog socio-ekonomskog društvenog modela - putem isticanja i promovisanja potrošačke kulture formirale dominantni kulturno-politički obrazac u kojem su zapadna društva percipirana i identifikovana sa slikama slobode, blagostanja, kreativnosti i gotovo neograničenih prostora konzumacije materijalnih i kulturnih dobara. Samo jedan deo istinski sveobuhvatnih i dokumentarnim materijalom obilato potkrepljenih naučnih studija prikazuju sledeće naslovne strane:

Slika

Slika

Slika

Slika

Ono što je mene lično ponajviše zaprepastilo prilikom iščitavanja ovih neobično intrigantnih studija, jeste sa antropološkog stanovišta upravo porazno insistiranje od strane agencija angažovanih eksperata raznih profila na potrebi primene „jednostavnijeg, a ne apstraktnog i filozofskog pristupa” u kreiranju i disemninaciji propagandnog sadržaja usmerenog ka oformljenju doživljajno-potrošačke orijentacije u „zemljama komunističkog bloka” koju odlikuju zabava, pasivnost, imitacija i identifikacija sa referentnom grupom, kao i preporuka da pri tome „više treba voditi računa o sentimentima ljudi” (Saunders, Who Paid the Piper?), a koja je pak svoju kulminaciju dobila u lapidarnoj izjavi znamenitog američkog industrijskog dizajnera Rejmonda Levija: „Građani Donje Slobovije možda mnogo ne zarezuju slobodu govora, ali svetlucavi frižider, ,strimlajn’ autobus ili aparat za pravljenje kafe učiniće svoje.”

Po poraznoj snazi lapidarne istinitosti ovoj sublimaciji suštine efikasne propagandne akcije možda jedino može konkurisati navod iz jednog od zvaničnih glasila NATO pakta, La Revue militaire générale, koja je još 1958. pisala o tome da „rokenrol može biti upotrebljen u ratu protiv komunizma jer će mlada osoba što više bude slušala Litl Ričarda manje čitati Marksa i Lenjina.”

Naopaka racionalnost u pristupu zaista im se ne može poreći. :(
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4163
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 28 Avg 2018, 08:58

I bili su u pravu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Mediji o našem malom mistu

Postod branko » 12 Sep 2018, 15:57

Подршка Покрајине СКЦ-у „Стеван Сремац“ из Сенте

Slika

У склопу обележавања Дана општине Сента, у уторак увече је у локалном Дому културе организована свечаност на којој су представници Српског културног центра „Стеван Сремац“ покрајинском секретару за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгани Милошевић уручили захвалницу за подршку коју Покрајинска влада и ресорни секретаријат пружају тој изузетно значајној културној установи.

Честитајући Сенћанима Дан општине, Милошевићева изразила задовољство што је део њихове свечаности и што је захвалница стигла од центра који носи име једног од највећих писаца у историји српске књижевности, писца чија дела и данас имају изузетну вредност, а који је рођен управо у Сенти.

„Истовремено, желим посебно да нагласим да је Секретаријат на чијем сам челу ту да би био ваш партнер у свим пројектима који ће да обогате културни живот овог прелепог града, да унапреде систем јавног информисања и да допринесу функционисању верских заједница“, додала је она.

Говорећи у име Српског културног центра, управник Слободан Борђошки је захвалио и на досадашњој, и будућој подршци, указавши на изузетан значај те институције не само у чувању успомене на Стевана Сремца, него и у креирање културног живота српске заједнице, али и целокупног културног живота у Сенти.

Пре свечаности у оквиру које је изведен и спектакуларан концерт Националног ансамбла „Коло“ из Београда, Милошевићева је обишла и просторије Центра, смештеног у родној кући Стевана Сремца, уз остало и једног од првих академика Српске краљевске академије.

У том темељно реновираном и уређеном простору је, иначе, отворена стална изложбена поставка која веома упечатљиво говори Сремчевом животу и раду.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10605
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

PrethodniSledeća

Povratak na VAROŠARIJE

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost