Timke

[Palma]

[Bibliotekar]

Pridružujemo se čestitkama!

[branko]

Sve najbolje!

[aleksey]

 
ČESTITAMO...

[Upravnik]

 
ČESTITAMO...

I MI...

[Timke]

Nisam mislio da obnarodujem, niti da se hvalim sa nečim što nemamo. Sve apsurdi do apsurda... Steglo me nešto u grlu a srce zaigralo, suze udarile same... Kako je samo lepo imati prijatelje...Na vetrometini i bespuću...
Imao ja Dedu Slavka, očevog strica, u Vršcu. Deda ko svaki deda. Rekli bi. Dedu kao i ostala druga deca što imaju. Pa on meni stalno govorio : Znaš Perice, život ti je kao kad uđeš na jedna vrata a na druga izađeš. I nije važno koliko si dugo bio u sobi. Moraš jednom da izađeš. I sve opet bude isto. Ma koliko da se trudiš.. Ili da žuriš ili da ne žuriš...
Voleo bi da je i moj drug Mika sada sa nama. Pa da i on vidi kako se njegovi pajdaši sada provode. Slavlje bi mi bilo još draže. Ali on je nekud žurio i živeo optimalno. Da bi mi imali puniji i smisleniji život. I da bi nam bilo toplije pri srcu i lepše u duši. I imali drage uspomene na ljude koji su živeli i disali tu, kraj nas...

Hvala Vam Velika na divnim i lepim željama!