Sa svetskih meridijana

[Bibliotekar]

Poštovane dame i gospodo, saobrazno vesti koju je pozivajući se na Japansku državnu nuklearnu komisiju (NRC) juče objavio renomirani japanski dnevni list „Asahi Shimbun”, akcident u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiiči je podignut sa 5 na 6 stepen INES-ove skale (skala međunarodnih nuklearnih događaja), odnosno podignut je sa klasifikacionog nivoa „akcident sa širim posledicama” na klasifikaciju „ozbiljan akcident”.



Grafički prikaz INES-ove skale nuklearnih događaja

Podsećam Vas da je nuklearni akcident iz Černobila za sada jedini koji je dostigao 7 stepen na ovoj skali, ali ako stvari nastave da se odvijaju u smeru kojim se one trenutno kreću, verovatno će uzdizanje Fukušime u kategorizaciju 7 stepena uslediti posle naredne dve nedelje. Numeričke analize, naime, pokazuju da je ukupni nivo emisije radioaktivnih materija u periodu od 12. do 24. marta u ponoć rezultirao emitovanim nivoom koji se kreće u rasponu od 30.000 do 110.000 tera Bekerela (tera je prefiks koji označava trilion).

U mestu Itate (prefektura Fukušima), koje je od same Fukušime udaljeno oko 40 km, registrovan je nivo cezijuma-137 od 163.000 Bq po kilogramu tla. Profesor Tetsui Imanaka, saradnik Eksperimentalnog reaktorskog instituta Univerziteta Kjoto, izjavio je da bi u slučaju konvertovanja prethodno navedene cifre u površinske jedinice ozračenosti, radijaciona kontaminacija imala numeričku vrednost od 3.26 miliona Bekerela po kvadratnom metru. U vreme akcidenta u Černobilu svo stanovništvo je prinudno iseljeno sa površina na kojima je nivo kontaminacije iznosio svega 550.000 bekerela po kvadratnom metru.

Radijacija se još uvek oslobađa iz nuklerane elektrane, a pojedine zone visoke kontaminacije su jednake onima koje su registrovane u Černobilu.

Trenutno sve turbinske zgrade i svi sutereni reaktorskih zgrada br. 1, 2, 3 i 4 poseduju prava jezera visokoradioaktivne vode, čija dubina varira od 0,5 do 1,8 m. Čini se da je u pitanju primarna voda za rashlađivanje reaktora (imajući u vidu vrste prisutnih radionuklida) a radnici TEPCO-a nastoje da ispumpaju vodu iz zgrada i ubace je u okean.

To, naravno, dovodi do ogromnog porasta radioaktivnosti morske vode. Radiološke analize koje su sprovedene u petak pokazuju da je nivo radioaktivnog joda-131 na udaljenju 330 m južno od pristaništa elektrane bio za 1.250,8 puta viši od zakonski dozvoljenog, saopštila je NISA (Nuclear and Industrial Safety Agency).

Testovi koji su sprovedeni u petak iskazali su prisustvo joda u koncentracijama koje su 100 puta veće od zakonski dozvoljenih na daljini od oko 30 km od obale, ali agencija smatra, kako je to na konferenciji za štampu rekao njen portparol, g. Hidehiko Nišijama, da će okeanske struje disperzirati radioaktivne čestice i razrediti njihovu koncentraciju do bezbednog nivoa pre njihovog apsorbovanja od strane algi i riba.

Slatka voda se pomoću pumpnih vozila upumpava u reaktore br. 1, 2 i 3, a voda se dovozi baržama američke ratne mornarice. TEPCO u svom izveštaju napominje da je voda koja se ubacuje u reaktor br. 2 dodatno borirana natrijum pentaboratom u cilju apsorpcije neutrona.

Počev od 5:30 H po tokijskom vremenu juče je obezbeđeno osvetljenje i u komandnoj sali reaktora br. 2.



Izgled komandne sale reaktora br. 1 nakon prekjučerašnjeg uključenja rasvete

Zanimljivi izveštaji su pristigli i iz SAD, gde su na Državnom univerzitetu Kalifornije u Berkliju izvršene laboratorijske analize kišnice koja je u gradu pala 23. III o. g. na udaljenosti od 8.500 km od Fukušime. Izmeren je rezultat od 20 Bq po litru – JEDNA PETINA NIVOA KOJI JE U JAPANU PROGLAŠEN KAO NEDOPUSTIVI LIMIT ZA KORIŠĆENJE PIJAĆE VODU U TOKIJU (100 Bq/l)!

Originalni rezultati pretrage mogu se naći ovde:

http://www.nuc.berkeley.edu/RainWaterSampling

Iskreno se nadam da će neko analizirati i ovu našu domaću kišicu, koja je upravo sada prestala da pada…

[Bibliotekar]

Poštovane dame i gospodo, dok se kod nas niko od nadležnih ne trudi da javnosti objavi faktičke rezultate merenja radijacije koja je prispela iz Fukušime, situacija u samoj Fukušimi iz sata u sat postaje sve intrigantnija - premda u negativnom smislu. Nakon jutrošnje vesti japanske državne agencije „Kjodo” da je radijacija koja je izmerena u mini-jezeru visokoradioaktivne vode u podnožju reaktorske zgrade i u turbinskoj sali nuklearnog reaktora br. 2 za 10.000.000 (deset miliona puta) puta veća od propisima dozvoljene, usledili su hitri i ogorčeni demanti kompanije TEPCO (vlasnik nuklearne elektrane), po kojima je situacija znatno manje alarmantna.

Nivo radioaktivnosti pomenute vode je SAMO 100.000 (sto hiljada puta) puta viši od zakonski dozvoljenog maksimuma aktivnosti „normalne” reaktorske rashladne vode.

Deluje veoma umirujuće, zar ne?

No, ostavivši crni humor po strani, vredelo bi malo detaljnije analizirati ovu vest i ukazati na neke od mogućih uzroka ove pojave.

Predočeni rezultat nedvosmisleno ukazuje na to da smo suočeni sa ozbiljnim oštećenjem reaktorskog jezgra u sva tri nuklearna reaktora. To portvrđuju visoki nivoi radijacije koji su izmereni na tlu u okolini nuklearne elektrane, vrste otkrivenih fisionih produkata u okolini i u hrani, odnosno vodi za piće i morskoj vodi u japanskom priobalju, a sada i u primarnoj rashladnoj reaktorskoj vodi koja je preplavila turbinske sale (prostorije sa parnim turbinama koje pokreću generatore koji generišu elektricitet). Šta je uzrok ovoj novoj pojavi?

Sve objektivne tehničke analize ukazuju na rupturu plašta ili samog kontejmenta (zaštitnog betonskog bunkera) reaktora. Ukoliko, naime, reaktorski upojni i izlazni ventili ne stoje potpuno otvoreni, te ako su sprovodne cevi čitave, druge mogućnosti za nastanak ove pojave jednostavno nema. Jedino je na prethodno navedene načine moguće prispeće visokoradioaktivne vode tamo gde se ona sada nalazi.

Iznenađuje postojanost tvrdnji predočenih u oficijelnim japanskim dokumentima da do oštećenja kontejmenta nije došlo. Postavlja se uistinu ozbiljno pitanje da li se tim tvrdnjama može i posle svega što se dogodilo još uvek slepo verovati. Podsetimo se stoga nekih značajnih događaja.

Pre samo 24 časa izvestili smo Vas citirajući oficijelne dokumente TEPCO-a i JAIF-a da je slatkovodna voda koja se ubacuje u jezgro reaktora br. 2 borirana (pridodat joj je apsorbent neutrona natrijum pentaborat). U izveštajima nigde nije pomenuto da je voda koja se ubacuje u reaktor br. 1 i br. 3 takođe borirana. Zašto? Zato što je neutrone potrebno dodatnim merama apsorbovati jedino u reaktoru br. 2? Ali šta bi mogao da bude uzrok tome? Greška u izdavanju saopštenja, ili neki proces koji se zaista odvija jedino u reaktoru br. 2?

U najmanje jednom službenom izveštaju koji je pre 48 časova distribuiran svetskoj javnosti se kaže – bez pominjanja ma kakve rupture na reaktoru! – da je u okolini reaktora br. 2 izmeren visok nivo radijacije. Vrsta istog nije precizirana. Svima koji su makar i malo posvećeni u materiju na pamet padaju gama-zračenje i neutroni.

Danas nam se tvrdi da je nivo zračenja zatečene vode u jezeru 100.000 puta veći od normalne aktivnosti primarne rashladne vode. No u toj vodi je nađen izotop joda - jod-134. Jod-134 ima vreme poluraspada od svega 53 minuta (sveže je generisan!).

Ako saberete sve napred izneto, dolazite neminovno do zaključka da se NEKONFINIRANI PROCES FISIJE NASTAVLJA u uranijumskom gorivu i da se voda koja je služila za hlađenje tog procesa nekako nagomilava u pomenutim prostorijama.

Moguće objašnjenje za ovu pojavu je sledeće: Ako je jezgro reaktora u znatnoj meri oštećeno, te ukoliko se deo jezgra rastopio i potonuo na dno reaktora u vidu hrpe mešanog materijala (nehomogena mešavina uranijuma, cirkonijuma, čelika i drugih konstruktivnih metala upotrebljenih u fabrikaciji reaktora) postoji mogućnost da se proces spontane fisije i nadalje odvija u njemu. Problem je u tome što je deo goriva - uprkos činjenici da su kontrolne šipke ubačene u reaktor – rastapajući se „pobegao” od materijala koji apsorbuje neutrone (kontrolne šipke) i povećao broj spontanih fisija koje neutroni izazivaju. Problem moderacije neutrona pri tome nominalno ostaje – u normalnim uslovima voda u reaktoru moderira (usporava) neutrone do termalnog energetskog nivoa, a termalni neutroni vrše fisiju uranijuma-235 u gorivnim šipkama. Ali ako je dovoljna količina rastopljene metalne mešavine „sela” na dno reaktora, drugi metali u toj mešavini mogu da preuzmu na sebe ulogu moderatora i time omoguće nastavak procesa fisije koji rezultira pojavom specifičnih radionuklida koji su produkti te fisije. Propratni efekat ove pojave je drastičan skok radijacije u vodi koja je u kontaktu sa tom hrpom ohlađenog i očvrslog metalnog rastopa. Zato Vam je i potreban natrijum pentaborat - treba „pokupiti” neutrone koji generišu dalje odvijanje fisije.

Sreća u nesreći je u tome što se tzv. rekritičnost reaktora ovim neće moći iznova da uspostavi (sam reaktor neće eksplodirati usled spontanog a nekontrolisanog nastavka reaktorske fisije).

Po prvi put su inače zabeležene i demonstracije japanskog stanovništva protiv visokog nivoa radioaktivnog zagađenja kojem su izloženi zahvaljujući neshvatljivim propustima nadležnih, a pre svega kompanije TEPCO. Snimak pomenutog događaja i dodatno objašnjenje o suštini trenutnog problema sa reaktorom br. 2 dat je u snimku specijalnog izveštaja Indijske državne televizije:



U međuvremenu je nivo radioaktivnog joda-131 u morskoj vodi na mernom punktu postavljenom na 330 m južnije od pristanišnog bloka nuklearne elektrane dostigao nivo koji je za 1850 puta viši od onog zakonski dozvoljenog. Očigledno se kontaminirana voda iz pomenutih prostorija pumpama izbacuje u more. Posledice ćemo već videti.

Karta kumulativnog nivoa radijacije na akcidentalnom području u Japanu u periodu od 12. do 23. marta 2011. izgleda pak ovako:



Iz SAD je inače pristigla vest da se i Nevada priključila grupi američkih saveznih država u kojima je registrovano prisustvo radioaktivnih elemenata iz Fukušime, poimenično joda – 131 i ksenona – 133. Njihovo prisustvo, koje nije karakteristično za prirodni radiološki fon Nevade, utvrdio je g. Ted Hartvel, menadžer Programa ekološkog monitoringa pri Pustinjskom istraživačkom institutu (Desert Research Institute).

O daljem razvoju situacije obavestićemo Vas nakon prispeća najnovijih vesti.

[Bibliotekar]

Situacija u Fukušimi, poštovane dame i gospodo je i dalje veoma složena, a sve novija i novija otkrića ne ulivaju previše nade da će ovaj akcident uskoro biti saniran.

Ponajpre evo i najnovijeg snimka stanja na samom lokalitetu nuklearne elektrane Fukušima Daiiči:



Najnoviji snimak devastirane nuklearne elektrane u Fukušimi koji je načinjen 27. III 2011.

Juče (28. III 2011.) je isto tako obznanjeno svetu da je na pet mesta unutar kompleksa nuklearne elektrane u tlu pronađen plutonijum. Potpredsednik TEPCO-a g. Sakae Muto je u maniru rasnog političara najbolje populističke vrste izjavio da plutonijum, koji je pronađen u uzorcima tla koji su uzeti pre nedelju dana, ne predstavlja opasnost po javno zdravlje, jer je „izmerena količina u okviru onih koje su u prošlosti već bile izmerene u Japanu.”

Po svoj prilici je mislio na plutonijumske rezidue iz Nagasakija. Njega je 1945. razorila plutonijumska bomba koja je sadržavala cca 6,5 kg plutonijuma – 239, pa je nešto nuklearnog eksploziva verovatno ostalo neutrošeno, što su kasnije stručnjaci i izmerili...

Jedini je problem što su ovoga puta u uzorcima tla pored plutonijuma – 239 nađeni i plutonijum – 238 i plutonijum – 240, što ukazuje na to da su u tlo po svoj prilici dospeli iz gorivnih elemenata nuklearnog reaktora br. 3 koji koristi tzv. MOX gorivo (gorivo sa mešanim oksidima), odnosno iz depozicionog bazena za islužene gorivne elemente pri rekatoru br. 4.

Plutonijum – 239 inače ima poluživot od 24.000 godina (za to vreme gubi jednu polovinu svoje radioaktivnosti), plutonijum – 238 ima poluživot od 87 godina, a plutonijum – 240 od 6.500 godina.

Stoga – ne brinimo. Imamo dosta vremena da se naviknemo na njega. Uostalom, daleko je nama Japan…

U međuvremenu je otkriveno da je visokoradioaktivna voda pronašla svoj put i do rovova (tunela) koji se nalaze van turbinskih zgrada u kojima trenutno, baš kao i u suterenima reaktorskih zgrada, postoje jezera visokoradioaktivne vode. Ti betonski rovovi duboki su 4 m, a široki 3m i kroz njih prolaze električni kablovi i cevvni vodovi. Oni su locirani unutar kruga elektrane, ali van zone koja je do sada bila radiološki kontrolisana.



Šematski prikaz radioaktivnom vodom ispunjenih betonskih rovova i njihove povezanosti sa turbinskim halama

TEPCO je objavio da dužina ovih rovova koji vode ka moru iznosi 76 m, ali da oni ne dostižu do njega, pa sledstveno tome kontaminacija morske vode ovim putem nije moguća. Ostaje da se vidi odakle onda potiče ogromno radiološko zagađenje koje je u međuvremenu postalo 2.000 puta veće od zakonski dozvoljenog. TEPCO još uvek ispituje kako je kontaminirana voda dospela u rovove. Radioaktivna voda je nađena u tunelima reaktora br. 1, br. 2 i br.3, ali je najviši nivo vode, a ujedno i najviši nivo njene kontaminacije zabeležen u rovovima koji su locirani pored turbinske hale reaktora br. 2.

Tokyo Electric Power Co. je po prvi put potvrdio mogućnost postojanja oštećenja reaktorske posude. Zvaničnici kompanije su saopštili reporterima,a Asahi Šimbun javnosti da uprkos kontinuiranom upumpavanju vode zarad rashlađivanja jezgara reaktora br. 1, br. 2 i br. 3 nivo vode ne raste kao što je očekivano, što znači da reaktori nisu potpuno zaptiveni, a da je razlog tome NAJVEROVATNIJE POSTOJANJE RUPTURE PRI DNU POSUDE! Na pitanje kako se obrazovala ta ruptura, predstavnici TEPCO-a su odgovorili da ne znaju!

Evo i direktnog linka do ove vesti od kapitalnog značaja:

http://ex-skf.blogspot.com/2011/03/fuku ... ssure.html

Radijacija je danas inače oficijelno stigla i do američkih saveznih država Florida, Južna i Severna Karolina i Masačusets.

Vašoj pažni bih pak, poštovane dame i gospodo, osobito preporučio sledeći dinamički model disperzije radioaktivnog cezijuma – 137, koji su načinili stručnjaci EURAD-a (Europäisches Ausbreitungs- und Depositionsmodell) pri Institutu za ekološka istraživanja Univerziteta u Kelnu:



Model planetarne disperzije cezijuma - 137

Obratite naročito pažnju na kartu Balkanskog poluostrva tokom 29. i 30. III 2011.

Za sada toliko. O najnovijim vestima u vezi teškog nuklearnog akcidenta u Fukušimi i nadalje ćemo Vas redovno izveštavati.

[Bibliotekar]

Elem, poštovane dame i gospodo, evo i najnovijeg izveštaja o današnjim zbivanjima u nuklearnoj elektrani u Fukušimi i planetarnim reperkusijama tog akcidenta.

Ponajpre Vam predočavamo grafički prikaz mesta unutar samog kompleksa nuklearne elektrane na kojima su pronađeni tragovi izuzetno opasnog plutonijuma:



Delimično vidljivi crni kvadrat pri vrhu snimka predstavlja morsko pristanište, oštećeni reaktori br. 1, 2, 3 i 4 su u gornjem desnom uglu, dok su blokovi br. 5 i 6 koji su bili van pogona u momentu zemljotresa prikazani u gornjem levom uglu. Sve lokacije su uokvirene crvenom bojom.

Šrto se tiče najnovije otkrivenog problema – velike količine visokoradioaktivne vode u rovovima (tunelima) van turbinskih sala elektrane, TEPCO, NISA i japanska vlada su danas izjavili da pomenute količine visokoradioaktivne vode stoje u neposrednoj vezi sa rashladnom vodom koja je upumpavana u reaktorske posude. Štaviše, oni su direktno povezali zapreminski protok rashladne vode za reaktorska jezgra sa količinom koja se pojavila u rovovima (tunelima), što znači da je voda koja je bila u reaktoru prošla kroz reaktor, kontaminirala se, potom je dospela u reaktorsku zgradu, a na koncu pak u turbinsku halu odakle se prelila u rovove.

Problem sa ovom činjenicom se ponajpre ogleda u tome što je za nastanak ovakvog događaja potrebno da voda izađe van primarnog reaktorskog cevovoda, a potom i iz same reaktorske zgrade – što inače uopšte ne bi smelo da se dogodi! Upravo zarad sprečavanja ovakvog scenarija i postoji kontejment – specijalna obloga u vidu bunkera (i to dvoslojna, najpre čelična, poznata i kao plašt, a potom i ona armiranobetonska) u koju je smeštena reaktorska posuda. Ako je ta voda dospela do turbinske hale, to znači da su cevovod ili kontejment definitivno oštećeni i da cure.

Drugi problem je u činjenici da se nakon ulivanja vode u turbinsku halu ona nekako (niko ne zna kako!) prelila u spoljne rovove za električne instalacije. Tamo nikako ne bi smela da bude prisutna.

Zbog ova dva događaja TEPCO je smanjio količinu ubacivane vode u reaktorsko jezgro postrojenja br. 2, ali je nedugo potom zabeležen rast temperature reaktorskog jezgra za 20 C. Generalni sekretar kabineta, g. Jukio Edano, je izjavio da će usled opaženih pojava količina ubacivane vode biti rekalkulisana tako da se osigura hlađenje, ali da ne dođe do prelivanja vode u rovove. TEPCO je u međuvremenu zatrpao drenažne odvode iz rovova, kako bi se predupredilo moguće izlivanje vode u okean. Rečeno je da se razmišlja o crpljenju vode pumpama i odlaganju iste u kamione-cisterne, odakle bi se kasnije filtrirala, a odvojene radioaktivne čestice bi se nakon izdvajanja pohranjivale na specijalnom odlagalištu.

Inženjeri smatraju da bi - imajući u vidu količinu te vode u rovovima - umesto kamionskih cisterni trebalo upotrebiti barže, zbog njihovog znatno većeg kapaciteta, te znatno bezbednijeg transporta radioaktivne vode do specijalizovanog i tehnički inače vrlo zahtevnog postrojenja za prečišćavanje.

Veliki stepen uznemirenosti ljudi širom planete zbog konstantnog ispuštanja radioaktivnih materijala u atmosferu tokom više od dve nedelje naveo je japansku vladu da počne da razmišlja o mogućim solucijama za ovaj teški problem, kojim se do sada gotovo niko nije bavio. Najnovija ideja jedne od 4 specijalne radne grupe pri Premijerskom uredu Vlade Japana, a koju čine političari, akademici, predstavnici TEPCO-a, kompanija iz nuklearne industrije i Nuklearne regulatorne komisije SAD je upravo predočena od strane Asahi Šimbuna. Radi se o prekrivačima od tkanine sa specijalnom oblogom, kako bi se sprečio dalji izlazak radioaktivnih materijala:



Plan za sprečavanje dalje emisije radioaktivnih elemenata u atmosferu posredstvom prekrivki za devastirane zgrade

Kao što se vidi, pored prekrivki je predviđena i izgradnja novih rezervoara za visokoradioaktivnu vodu, a potom i njen transport do specijalnih brodova-tankera, kako bi nova voda mogla da bude konstantno ubacivana u rezervoare.

Čini se da neko već kalkuliše sa time da će se curenje nastaviti i da skoro neće biti obuzdano...

Da bi se predupredile eventualne eksplozije vodonika, ojačane platnene prekrivke bi imale ventilacione otvore sa ugrađenim filterima. Imajući u vidu ekstremno visok nivo radijacije, radove na podizanju ovih pomoćnih sanacionih elemenata obavljali bi roboti.

Fizičar dr Paolo Skampa je inače izračunao da je do sada iz devastiranih postrojenja nuklearne elektrane emitovano 70 milijardi letalnih doza radiokativnih materija. To je dovoljno da pobije sve postojeće ljude na planeti deset puta.

U međuvremenu je od strane renomiranog stručnjaka za nuklearne istraživanja, dr Ferenca Dalnoki-Vereša, načinjena veoma detaljna naučna studija koja se bavila jednim do sada nedovoljno elaboriranim problemom – problemom opažene emisije neutrona na području nuklearne elektrane o kojem je izvestila državna japanska agencija Kjodo 23 marta o.g.

U trinaest navrata je tokom tri dana, a počev od 13. marta 2011, bio opažen neutronski fluks na daljini od oko 1,5 km jugozapadno od reaktora br. 1 i 2. TEPCO je izneo pretpostavku o tome da se radi o zračenju oslobođenog uranijuma ili plutonijuma, te je tako sledstvenim terenskom pretragama i bio otkriven plutonijum na području elektrane. Međutim, rad dr. Dalnoki-Vereša ukazuje na još jednu, daleko opasniju mogućnost – na mogućnost da je rastopljena mešavina metala iz reaktorskog jezgra dospevši van reaktorske posude zadržala kritičnost mase i nastavila fisiju.

Signal za naučnu uzbunu predstavljalo je merenje radionuklida u morskoj vodi koje je izvršeno 25. III 2011. Među opaženim izotopima otkriven je bio i hlor – 38. Na prvi pogled neopasni radionukleid, emitent beta-zračenja (obični elektroni) čije je vreme poluraspada svega 37 minuta. Ali zabrinjavala je pojava kako je on nastao. On je mogao da nastane jedino tako što je neutronski fluks pretvorio 24% hlora – 37 prisutnog u morskoj soli (u vodi za hlađenje reaktora) putem neutronskog zahvata (dodajmo hloru – 37 neutron, on potom otpušta gama-foton i eto nama hlora – 38!). Ali koji je to neutronski fluks potreban da se ovo dogodi i odakle on potiče?

Postoje dva moguća racionalna scenarija za ovaj događaj.

I: Gorivo se rastopilo i stvarajući metalni rastop temperature od cca 2200 C probilo reaktorsku posudu, te se nataložilo na betonski pijedestal reaktorskog kontejmenta kao što je prikazano na sledećoj ilustraciji:



Rastopljeno gorivo koje počiva na betonskom pijedestalu kontejmenta van reaktorske posude je moguće izvorište neutronske emisije koja je stvorila izotop hlora – 38

Legenda:

RPV – reaktorska posuda
DW – presurizaciona komora
WW – kondenzaciona komora
SFP – bazen za islužene gorivne elemente
SCSW – sekundarni armiranobetonski kontejment
MF – rastopljeno gorivo van reaktora
SW – morska voda

Morska voda je došla sa njim u kontakt, i tako je nastao kratkoživući radioaktivni hlor. Ovaj scenario je već jednom teoretski bio razmatran i ocenjen je kao moguć (C. R.Hyman: „Contain calculation of debris conditions adjacent to the BWR Mark I drywell shell during the later phases of a severe accident”, Nucl. Engin. and Design., 121, 1990, p. 379-393.).

II: Gorivo se delimično otopilo, ali je u reaktorskom jezgru ostala napuklina kroz koju može da cirkuliše voda koja se izliva u oštećeni cevovod ili kontejment.

Zaključak koji neminovno proističe iz svega je duboko uznemirujući: koncentracije hlora – 38 nisu nastale usled zahvata neutrona iz spontane fisije iz iskorišćenog nuklearnog goriva. Rekritičnost reaktora (makar i privremena!) ili jednog njegovog dela je jedini mogući uzrok ovoj pojavi.

Prevedeno na običan jezik – nuklearni reaktor je zasigurno nakon isključenja još jednom bio, a možda još uvek i jeste u pogonu.

Originalni naučni rad dr Ferenca Dalnoki-Vereša je dostupan ovde:

http://lewis.armscontrolwonk.com/files/ ... tivity.pdf

Uistinu neumorni Generalni sekretar kabineta, g. Jukio Edano, je izjavio da vlada Japana preduzima sve mere kako bi sprečila katastrofu. „Ne smemo dozvoliti da se uranijumske šipke i nadalje tope” – rekao je g. Edano.

Atmosferski tragovi radijacije iz Fukušime oficijelno su inače u utorak registrovani i na području Ujedinjenog Kraljevstva – u Glazgovu i Oksfordširu.

Do novih vesti, poštovane dame i gospodo, kao i uvek - sve najbolje!

[Upravnik]

Dragi moj Pjer, da li to znači da se u dotičnom reaktoru odvija nekontrolisana atomska fisija koja neminovno, ako se ne zaustavi, dovodi do nuklearne eksplozije?

[Bibliotekar]

Nekontrolisana fisija ne dovodi obligatno do nuklearne eksplozije, Oto. Da bi se dogodila eksplozija, potrebno je da poseduješ kritičnu masu veoma obogaćenog urana, mnogo bogatiju od ove koja je sada prisutna u reaktorskom gorivu (cca 4%). No gorivo, ako je rekritičnost reaktora (nastavak odvijanja fisije) postignuta, može da počne da se topi (proizvedena energija se ne odvodi) - temperatura raste do nivoa da pretvara metalne strukture reaktora u tečni metal, koji može da se zagreje i do 2.700 C i jednostavno „progori” reaktorsku posudu, kontejment, betonsku podlogu i počne da rastapa tlo ispod reaktora. Tamo će se pak naići na podzemnu vodu, napraviti ogromne količine visokoradioaktivne pare, možda čak razlagati vodu do nivoa kiseonika i vodonika, sa sledstvenim eksplozijama hemijskog tipa (praskavi gas), a radioaktivno zagađenje je u tom slučaju enormno. Ali same ekplozije sa njenim propratnim elementima (temperaturni skok, ekspanzija gasova, stvaranje udarnih talasa i njihovo pustošenje, itd.) nema.

Evo ti i snimka reaktorske posude načinjenog prilikom njenog transporta, da vidiš o kojem se redu veličina radi (ljudske figure su vidljive):



Vest dana u pogledu nuklearnog akcidenta u Fukušimi pak glasi: u uzorcima morske vode koja je uzeta na oko 300 m od pristaništa nuklearne elektrane nivo radioaktivnog joda je 4.385 puta viši od onog koji je dozvoljen zakonskim propisima.

Sadržina drugih nuklida koji su registrovani u uzorcima morske vode (cer -144) direktno ukazuju da je morska voda kontaminirana vodom iz primarnog reaktorskog ciklusa, ili onom koja je bila prisutna u kontejmentu. Puka kondenzacija oslobođene vodene pare iz reaktora ne bi sadržavala taj radioaktivni element.

TEPCO (kompanija koja je vlasnik nuklearnog postrojenja) je u svom današnjem izveštaju inače saopštila da je 29. marta o.g. u uzorcima radioaktivne vode uzetim iz vodom preplavljenih rovova (tunela) za instalacije van turbinske hale otkrila prisustvo niobijuma, tehnecijuma, rutenijuma, srebra, telura, joda, cezijuma i lantana.

Premda detalji o samom tipu izotopa pomenutih elemenata nisu prezentovani, bilo bi više no zanimljivo saznati da li je u uzorku možda otkriven lantan-142 (dobar gama-emiter, lako se otkriva!) budući da bi njegov nastanak bio vezan za postojanje termalnog neutronskog fluksa, odnosno za postojanje rekritičnosti nuklearnog reaktora, koji trenutno još uvek generiše oko 3 MW termičke snage.

Međunarodna organizacija za atomsku energiju (IAEA) konačno je potvrdila da je koncentracija cezijuma – 137 ekstremno visoka desetinama kilometara dalje od nuklearne centrale, te da u mesti Litate, 40, km severozapadno od Fukušime dostiže vrednost od 3,7 mega Bekerela po kvadratnom metro (MB/m2). To je znatno više nego što je IAEA ranije tvrdila.

Treba reći da je depozicioni nivo koji je Sovjetski Savez svojevremeno proglasio kao obavezan za prinudno iseljavanje stanovništva iz zone bio svega 1,48 MB/m2.

Ovim je nedvosmisleno jasno da su japanski državni organi bili nebrižljivi prilikom limitiranja perimetra zone za evakuaciju na svega 20 km od mesta emisije radioaktivnih polutanata.

Za oko 400 radnika na samom lokalitetu, najveći problem predstavlja radijacija u vodi prisutnoj u suterenu reaktorske zgrade br. 2, koja kontinuirano „isporučuje” doze od 1000 mili Siverta na čas. Poređenja radi, maksimalna doza koja je dopuštena za radnike u nuklearnim postrojenjima iznosi 20 mili Siverta godišnje.

Predstavnik TEPCO-a g. Cunehisa Kacumata je izjavio da će reaktorske jedinice br. 1, 2, 3 i 4 morati da budu demontirane (to smo znali još od vremena eksplozije i požara reaktorskih zgrada!), ali da je još uvek neizvesno hoće li još uvek funkcionalna reaktorska postrojenja br. 5 i 6 biti ponovo pokrenuta. To će zavisiti ord rezultata razgovora sa vladom i lokalnim stanovništvom.

Portparol kabineta vlade, g. Jukio Edano je bio manje optimističan u tom pogledu, rekavši na poslepodnevnoj konferenciji za štampu da je „odliuka o njihovoj sudbini prilično jasna”.

Američka vlada šalje specijalne robote i na radijaciju otporne kamere iz Nacionalne laboratorije u Ajdahu kako bi pomogla Japanu u pokušaju da povrati kontrolu nad devastiranim reaktorima. Piter Lajons, pomoćnik državnog sekretara za energiju, je rekao da SAD šalje i 40 kvalifikovanih operatore, koji će obučavati japanski personal.

Stefani Miler, oficijelni portparol Ministarstva za energiju SAD, je naglasila da su roboti konstruisani za raščišćavanje kontaminiranog okruženja, mada ne u tako teško opterećenim sredinama kao što je ona u Fukušimi. Roboti će biti korišćeni za prikupljanje video-snimaka, radiološke pretrage i mapiranje u zonama u kojima je nivo radijacije daleko viši od sigurnosnim standardima propisanog.

Nivbo radioaktivnog joda – 131 u Pensilvaniji je u uzorcima kišnice bio za 3300 % veći od onoga koji je po federalnim standardima dozvoljen u pijaćoj vodi.

U nama nešto bližoj Bratislavi nivo radijacije u kišnici koja je prikupljena atokom jučerašnjeg dana je za 500 puta bio viši od uobičajenog. Radiološka aktivnost se pripisuje precipitaciji joda-131 koji se nalazi u visinskim delovima atmosphere.

„A kod nas Kupinec hrče, kaptol hrče...”

[branko]

Japan: 4.385 puta više joda u moru

Izvor: Beta, Tanjug

Tokio -- Nivo radioaktivnog joda u moru, 300 metara od nuklearne centrale "Fukušima", dostigao najviši nivo od početka krize i sada je 4.385 puta veći od dozvoljenog.

Nivo radiokatvinog joda u moru u subotu je bio 1.250 puta veći od dozvoljene norme, a u sredu je ta količina bila već 3.355 puta veća od one koja se toleriše.

Zbog sve većih problema i sve manjih šansi da se havarisana nuklearka stavi pod kontolu, japanski premijer Naoto Kan izjavio je da ceo nuklearni kompleks "Fukušime" mora biti zatvoren.

Premijer Kan je, takođe, rekao da će zbog aktuelne nuklearne krize, preispitati planove o izgradnji najmanje 14 novih reaktora u Japanu do 2030. godine, preneo je AFP.

Istovremeno, u Japan bi trebalo da stigne grupa marinaca specijalizovanih za vanredne situacije uzrokovane nuklearnim katastrofama, kako bi pomogla u prevazilaženju nuklearne krize. "Više od 150 marinaca stići će u petak u Japan", rekao je agenciji Frans pres jedan predstavnik američke vojske.

Problemi u nuklearnom kompleksu počeli su kada su posle zemljotresa jačine 9 stepeni Rihterove skale i cunamija, koji su 11. marta pogodili severoistok i istok Japana, usled nestanka struje prestali da rade sistemi za hlađenje ukupno šest reaktora, koliko ih ima u "Fukušimi".

Zbog prestanka rada rashladnih sistema došlo je do niza eksplozija i požara na reaktorima, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, kao i delimičnog topljenja ili porasta temperature u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.

Japanske vlasti od tada pokušavaju da spreče potpuno topljenje reaktora i dalje širenje radijacije stabilizovanjem reaktora, ali do stabilizacije nije došlo.

Japanski zvaničnici su ranije nagoveštavali da bi nuklearka mogla biti zatvorena kada reaktori budu stabilizovani, a kompanija TEPCO, koja rukovodi Fukušimom, saopštila je da će reaktori 1,2,3 i 4 biti ugašeni zbog razmera štete i količine morske vode koja je sipana na njih kako bi bili ohladjeni, ali da bi reaktori 5 i 6 mogli ostati u funkciji.

Zbog straha od radijacije, 1.000 tela žrtava stradalih u zemljotresu i cunamiju, u zoni evakuacije od 20 kilometara oko Fukušime još nije uklonjeno, saopštila je policija. Jedan izvor iz policije je rekao da su tela bila izložena visokom nivou radijacije i vlasti sada razmatraju kako da pokupe tela, javila je agencija Kjodo.

[Bibliotekar]

Auh, ala je Tanjug brz i akuratan - saopštava kao udarnu vest ono što je bilo aktuelno juče u 18.55 po tokijskom vremenu. Mašala... a i zaboravili su da umetnu još jedan pređašnji rezultat merenja - onaj od utorka, kada je nivo radijacije 2.572 puta bio viši od dozvoljenog. Tek da daju lepu i preglednu statistiku povećanja koncentracije zračenja.

Inače me čudi kako niko iz Tanjuga, Bete... itd. nije našao za shodno da nazove telefonom Vinču i pita je li neko merio možda rezultate koji se odnose na koncentraciju radioaktivnog joda u svežoj, skoro paloj domaćoj kišnici, te ako jeste kakvi su rezultati merenja? Severne nam komšije iz EU dvorišta juče prosto provrištale od ushićenja što ih je i u glavnome gradu sveže prispeli fukušimski jod obradovao.

TEPCO je inače baš završio popodnevnu konferenciju za štampu, najavivši na njenom kraju da ĆE OD SADA REDOVNE KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU DRŽATI NJIHOV STRUČNJAK ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU, dok će potpredsednik kompanije držati konferencije za štampu jednom nedeljno.

Zamislite te strukovne divote - sredstva javnog informisanja biće obaveštavana od strane stručnjaka za PR! Vau! Koji li će samo to intelektualno-naučni nivo prezentacije biti! Jedva čekam tu živu i podsticajnu raspravu o temi između podjednako stručno potkovanih parnjaka (PR manager + novinari). Ono tehničko i fundamentalno zasigurno više neće opterećivati javnost.

APROPO: Upravo je obelodanjeno zašto se sve ovo u Fukušimi i dogodilo baš onako kako se dogodilo. Zamislite, Plan za slučaj vanrednih situacija je u svom ključnom elementu sadržavao listu telefonskih brojeva i naziva njihovih vlasnika koje faksom treba obavestiti ako krizna situacija nastane. Poglečte sim, imamo i fotos:



A oprema za vanredne situacije je, verovali ili ne, sadržavala:

- nosila (komada 1);
- satelitski telefon (komada 1);
- laka zaštitan odela (komada 50);
- faks-mašinu (komada 1);
- vatrogasni kamion (komada 1);
- vozilo za kontrolu radijacije (komada 1).

I TO ONI NAZIVAJU PLANOM ZA VANREDNU SITUACIJU? Svaka im čast!

Odbrambeni plan i oprema za vanredne situacije i postupanje u slučaju ratnih dejstava senćanske Gradske biblioteke iz 1999. (redigovan 2006) u poređenju sa ovim izgleda kao Encyclopedia Britannica spram Kratkog uputstva za sindikalne poverenike. Mi smo imali (i još uvek imamo!) 6 nosila, 3 velika kompleta za dekontaminaciju i 2 vatrogasne pumpe pride!

Nas su svojevremeno dresirali u duhu parole „ništa nas ne sme inenaditi”. Eh, mladosti - sada tek vidimo koliko si vaistinu napredna bila...

[branko]

Ne zamerite mu - uticaj fukušimskog zračenja...

[Bibliotekar]

Svetlećeš ti još meni u mraku, dragaj dušo moja, sve u šesnaest! Ni brige!

A kaporita ćeš, ako ti samo ustreba da se blažestveno dekontamionaciono propereš, u miloj mi ustanovi vazda dobiti. Za razliku od mnogih, mi smo mislili na vreme. Ne goji se prase uoči Božića...



Tvoja pristupna lozinka glasi: „Prvo sam unaokolo mrnjaukao, a posle sam jaukao!” Nemoj slučajno da bi zaboravio!

Dekontaminator Ovdašnji

[branko]

Lepo rekoh: Fukušimče je pobenavilo... Dosad je tri puta umirao od mladeža, dva puta u saobraćaju (most kod Beške i brodolom na Jadranu kod Dubrovnika 1979. godine), dva puta u ratu (od bombi eskadrile putničkih aviona i pao sa višnje tražeći dvogledom žmigavac na Tomahavku), jednom usled razočaranja (kad je umro Edvard Kardelj) i da ne nabrajam. Vreme je i za radijaciju...

[Bibliotekar]

Revi, revi magarence i tematski nam niz ti samo kvari, ali glasanje to hudo tvoje ič ne menja u samoj ovoj stvari.

Rekoh ja da s večera ti sjat ćeš nama, kano svici usred tmine, a da dugo na to nećeš čekat’ stara se reaktor br. 1 iz Fukušime. U podzemnoj vodi tamo, eto, kako vest najnovija sada glasi, radijacija je 10.000 puta veća neg’ što treba - život jamačno tu će da se gasi.

Pošto meni, znam, ti ne veruješ, evo ti i izvorišta, pa proveri sam njenu istinitost pre no što otiđeš ti u Ništa:

http://tvnz.co.nz/world-news/japan-radi ... al-4095666



Ja pak kano Stari Kadar u borbi protivu ove bijesti znam kako postupat treba - mene vaistinu ništa neće smesti!



Ja i moji s mreže druzi gotovi jesmo na borbu ljutu, od mladosti znali mi smo da vaistinu jesmo na dobrome i pravom putu! Pripremljeni za sve mi jesmo, a to smo oduvek mi i bili, ako pomoć zatreba Vam - um i srca naša na put podle radijacije staće sili!



Stog zdravstvujte za sada, druže, pripreme nas zadnje zovu, u predstojećem boju ljutom izborićemo budućnost novu!



Время мчится, жизнь не ждет!
Всем привет, привет, привет!

[aleksey]

[Bibliotekar]

Apropo: japanski zvaničnici danas su oficijelno potvrdili ono o čemu je – posmatrajući rezultate merenja radioaktivnosti okeanske vode – stručna javnost govorila već nedelju dana ranije. Visokoradioaktivna voda iz nuklearnog reaktora se uliva u okean. Otkriveno je i na koji način: mali tunel za električne kablove koji vode struju do pumpi reaktora br. 2 POSEDUJE PUKOTINU kroz koju radioaktivna voda koja na površini zrači sa 1000 mSV/h odlazi u morsku vodu.

I sam Državni sekretar za energiju SAD, g. Stiven Ču, juče je potvrdio da je 70% reaktorskog jezgra reaktora br. 1 rastopljeno, a da je njegov sused, reaktor br. 2 pretrpeo rastop jezgra od 33 %. Sve smo to, doduše neoficijelno, znali još pre najmanje 10 dana.

Juče, 1. aprila 2011, Evropski komitet za procenu rizika od radijacije (ECRR) je potvrdio da će usled nuklearnog akcidenta u Fukušimi i sledstvenog širenja radioaktivnih materija iz oštećenih reaktora doći do erupcije onkoloških obolenja širom planete.

Prema procenama rađenim na osnovu matematičkog modela ECRR, među cca 3.000.000 ljudi koji žive u radijusu od 100 km od lokaliteta nuklearne elektrane u Fukušimi u narednih 50 godina biće oko 200.000 slučajeva onkoloških oboljenja. Polovina (50%) tih slučajeva biće registrovana u narednih 10 godina. Ako ljudi budu smesta evakuisani broj oboljenja biće znatno umanjen, ali će čak i tada oboleti 35.000 ljudi.

Među 7.000.000 ljudi koji žive u radijusu od 100 do 200 km od lokaliteta nuklearne elektrane Fukušima Daiiči u narednih 50 godina biće dijagnostifikovano 220.000 slučajeva raka, pri čemu će 100.000 slučajeva biti dijagnostifikovano u sledećih 10 godina.

Originalni naučni rad nalazi se ovde:

http://anti-atom.ru/downloads/healthrep.pdf

Procene o planetarnim reperkusijama akcidenta, kojih će, imajući u vidu iskustva iz Černobila neizostavno biti, još nisu saopštene. A radioaktivna para iz devastiranih reaktorskih postrojenja, kako nam pokazuje ovaj najnoviji snimak, još uvek odlazi u atmosferu...



Potrudićemo se da i njih pribavimo, te da Vas o njima izvestimo u ovom tematskom nizu. A ujedno ćemo objasniti i sam mehanizam na osnovu kojeg male količine radijacije izazivaju degenerativne promene na ljudskim (i ne samo ljudskim!) tkivima.

[Bibliotekar]

Poštovane dame i gospodo, problemi u nuklearnoj elektrani u Fukušimi sve se više usložnjavaju.

Japanski inženjeri su bili prinuđeni da počnu da ispuštaju otpadnu niskoradioaktivnu vodu u more, kako bi u depozicionim rezervoarima napravili mesta za pohranjivanje visokoradioaktivne vode iz suterena reaktorskih zgrada i turbinskih hala. Prema rečima zamenika generalnog direktora japanske nacionalne agencije za nuklearno-industrijsku bezbednost, g. Koiči Nakamure, u okean je izliveno 11.500 tona radioaktivne vode.

U rezervoarima inače postoji oko 60.000 tona ove vode.

Mnogo je veći problem što se visokoradioaktivna voda čiji je sadržaj joda – 131 7.500.000 puta veći od dozvoljenog i dalje uliva u more.

Pokušaj japanskih tehničara da usipanjem soli za kupanje otkriju mnogobrojne pukotine kroz koje se visokoradioaktivna voda uliva u more nije urodio plodom, a isto je tako bezuspešan bio i pokušaj da se usipanjem brzovezujućeg betona u preplavljene servisne tunele za električne kablove spreči dalje izlivanje iste u okean.

Evo i foto-storije sa samog lica mesta koja ponajbolje objašnjava situaciju:



Konstantno ulivanje visokoradioaktivne vode iz turbinskih hala u servisni tunel za električne kablove



Izgled radioaktivnom vodom ispunjenog tunela



Pukotina koja spaja pomenuti tunel sa okeanom kroz koju se izliva visokoradioaktivna reaktorska voda



Usipanje brzovezujućeg betona u tunel zarad blokiranja daljeg isticanja visokoradioaktivne vode

Radnici TEPCO-a prema rečima g. Hidehika Nišijame trenutno pokušavaju da usipanjem kombinacije polimerskog praha mešanog sa seckanom hartijom i piljevinom zapuše cevi kroz koje voda i nadalje ulazi u napukle betonske servisne tunele, budući da je usuti beton bio ispran. Nema inače nikakvih pokazatelja da se količina vode koja se uliva u tunele smanjuje.

Pokušava se i sa injektiranjem natrijum-silikata u sloj peska i šljunka koji se nalazi ispod betonskih tunela, kako bi se zatvorio i taj put za dalje ulivanje radioaktivne vode u okean i time sprečila njegova kontaminacija.

Japan je zatražio od Ruske Federacije da u cilju pomoći poašalje specijalizovani brod za tretiranje radioaktivnih materija i delova kontaminiranih postrojenja „Suzuran” – specijalizovano plovilo koje je izvorno bilo namenjeno dekomisooniranju sovjetskih nuklearnih podmornica i njihovih visokokontaminiranih reaktorskih postrojenja.



Suzuran

O najnovijem razvoju događaja obavestićemo Vas po prispeću novih vesti.

[branko]

Novi jak zemljotres tresao Japan jedan minut

Snažan zemljotres jačine 7,4 stepeni po Rihteru pogodio je danas severoistočnu obalu Japana, u blizini prefekture Mijagi koja je stradala i u razornom zemljotresu i cunamiju od 11. marta, naveli su zvaničnici.
Japanska meteorološka služba izdala je upozorenje na cunami za talas koji bi, prema procenama, bio do jedan metar visine, ali ga je kasnije povukla.
Pacifički centar za uzbunjivanje na Havajima saopštio je da se ne očekuje objavljivanje upozorenja na cunami za čitavu pacifičku oblast.
Epicentar zemljotresa bio je 40 kilometara pod morem, nedaleko od obala Mijagija.
Zgrade su se tresle oko minut, čak i u prestonici Tokiju, koji se nalazi oko 330 kilometara južno.
Zbog zemljotresa su evakuisani radnici koji pokušavaju da saniraju štetu u oštećenoj japanskoj nuklearnoj elektrani.
Tokijska elektrodistribucija potvrdila je da su radnici bezbedno napustili elektranu, te da u ovom trenutku nema informacija o eventualnim neregularnim događajima u oštećenoj elektrani.
Lokalni mediji prenose da nema vanrednih dešavanja ni u atomskoj centrali Tohoku Onagava, koja se takođe nalazi u području koje je danas zahvatio zemljotres.
Američka geološka služba dala je preliminarnu magnitudu zemljotresa od 7,4 stepena, navodeći da je epicentar bio nedaleko od istočne obale - 100 kilometara od grada Sendaija i 140 kilometara od nuklearne centrale u Fukušimi.
Seizmolozi SAD potvrdili su da je epicentar bio na 40 kilometara ispod morskog dna, oko 345 kilometara od Tokija.
Stotine potresa pogodilo je japansku severoistočnu obalu posle zemljotresa od pre mesec dana, ali je samo nekoliko bilo jače od 7,0 stepeni po Rihteru.
Prema najnovijim podacima Nacionalne policijske agencije, broj poginulih od tog zemljotresa i cunamija u Japanu dostigao je 12.554, dok se kao nestali vode 15.077 ljudi.

(agencije/MONDO)

[Palma]

Nivo radijacije ravan Černobilju

Nuklearna katastrofa ozbiljno preti Japanu. Doneta je odluka da se, zbog ogromne količine radioaktivnosti, posebno u oblasti Fukušima, nivo radijacije podigne sa petog na sedmi, najviši stupanj na skali radioaktivnosti. Taj stepen skale jednak je radijaciji tokom katastrofe u Černobilju, 1986. godine.

Peti nivo, koji je ranije bio na snazi, ravan je nivou akcidentu u nukleraki „Ostrvo tri milje” u Americi 1979. godine.

Dok raste nivo radijacije, iz Japanske agencije za nuklearnu bezbednost poručuju da količina radioaktivnih čestica iznosi tek deset odsto radijacije černobiljske katastrofe.

Odluka da se nivo podigne doneta je posle procene Komisije za nukleranu bezbednost u Japanu, koja je ustanovila da se u vazduh ispušta 10.000 terabekerela na sat, što je ogromna količina radioaktivnosti.

Portparol Vlade Japana Jukio Edano izvinio se japanskom narodu, naročito stanovnicima koji žive u okolini Fukušime zbog podizanja stepena radijacije na sedmi nivo.

„Uprkos tom nivou, mi još uvek nismo registrovali direktne posledice po zdravlje ljudi”, rekao je Edano.

Tokijska elektroenergetska kompanija, koja upravlja elektranom, upozorila je da bi radijacija u postrojenju mogla da bude veća od one u Černobilju ukoliko se curenje radijacije ne zaustavi.

TEPKO je saopštio i da je u blizini četvrtog reaktora oštećene nuklearke „Fukušima” noćas izbio požar, koji je u međuvremenu ugašen.

Zemljotres magnitude 6,3 stepena Rihterove skale pogodio je sinoć priobalno područje, istočno od Tokija. Zemljotres nije izazvao cunami, a zbog potresa su se zatresle zgrade u prestonici. (RTS)


P.S. Japan se trese, a našeg Biblija nema. Zabrinuta sam i nedostaju mi njegove vesti!

[branko]

Jeo je neke gljive pre neki dan i ostao ozračen...

[Bibliotekar]

Ne brinite, poštovane dame i gospodo – ja i nadalje pratim sva dešavanja u vezi ovog sada već i zvanično najtežeg incidenta u istoriji mirnodopske primene nuklearne energije. Jedini problem je u tome što su relevantna izvorišta validnih naučnih vesti koja se tiču ove problematike prokleto disperzirana širom svetski razapete mreže, te tako proces prikupljanja, prevođenja i logički koherentnog prezentovanja istih iziskuje malo više vremena.

No da se mi vratimo na sama zbivanja. Da, kao što je gđa Palma prethodno već pomenula, Japanska agencija za nuklearno-industrijsku bezbednost danas je - gotovo tačno 25 godina nakon akcidenta u Černobilu (26. IV 1986.) - i zvanično akcident u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiiči podigla sa 6. na 7. stepen INES-ove skale (skala međunarodnih nuklearnih događaja), odnosno podigla isti sa klasifikacionog nivoa „ozbiljan akcident” na klasifikaciju „kapitalni incident”.

Akcident za koji su nuklearni stručnjaci verovali da se shodno računu verovatnoće može dogoditi jednom u 17.000 godina. A koji se dogodio dva puta u proteklih četvrt veka.

Objašnjenje klasifikacionih nivoa ove skale dato je u ovoj tablici:



Objašnjenje INES-ove skale nuklearnih događaja

Formalni razlog za povećanje stepena opasnosti na INES-ovoj skali oficijelno je bio požar koji je danas u 6:38 H po tokijskom vremenu izbio na 4 reaktorskom bloku nuklearne elektrane Fukušima. Plamen je ugašen za nepunih 40 minuta, a stradalih nema. No to nije i faktički razlog za davanje nove kategorizacije ovom akcidentu.

Osnovni problem je u tome što su tokom mesec dana u atmosferu i okean ispuštane ogromne količine radioaktivnog materijala koji je potonjom disperzijom kontaminirao celu planetu, sa potencijalno užasavajućim zdravstvenim reperkusijama koje neće biti nimalo naivne.

Štaviše, za razliku od Černobilja, kod kojeg je doduše netransparentna, ali - kako se to kasnije ispostavilo! - brza i potpuno primerena tehnička akcija dovela do brzog zaustavljanja dalje post-akcidentalne emisije opasnih radionuklida u okolinu, u slučaju Fukušime nama nikakvih nagoveštaja da će ista uskoro biti zaustavljena – štaviše, očekuje se da će emisije radioaktivnih materija u okolinu biti nastavljne tokom nekoliko narednih nedelja!

Šta to praktično može da znači? Ako kao referentni model za posledice globalnog širenja radioaktivnih materija uzmemo upravo slučaj Černobila, tada možemo sa sigurnošću reći da ćemo u narednih 20 godina širom planete imati cca 15.000 smrtnih slučajeva prouzrokovanih terminalnim oblicima humanih karcionoma koji su bili prouzrokovani niskim dozama radioaktivnog zračenja iz radionuklida oslobođenih akcidentom u Fukušimi.



Zdravstveni rizici usled izloženosti niskim dozama radioaktivnog zračenja oslobođenog Černobilskim akcidentom - (Health Risks from Exposure to Low Levels of Ionizing Radiation: BEIR VII Phase 2)

Kao što smo u par navrata to već istakli u ovom tematskom nizu, konstantno zanemarivanje i od strane medija izraženo prećutkivanje naučne činjenice da ZAPRAVO NE POSTOJI BEZBEDNA DOZA JONIZUJUĆEG ZRAČENJA, predstavlja jedan od najžalosnijih fenomena našeg vremena. Zaista je neverovatno kako čak i oficijelno edukovani stručnjaci iz oblasti radijacione fizike prenebregavaju ili namerno prećutkuju postojanje inače eksperimentalno potpuno potvrđenih fizičkih fenomena kao što je tzv. linearni energetski transfer, posredstvom kojeg je jonizujuće zračenje potpuno kadro da signifikantno menja hemijske veze u makromolekulima od kojih je sastavljen ljudski organizam i time prouzrokuje oštećenje DNK koje dovodi do pojave karcinoma.

Preporučujem Vašoj pažnji jedan uistinu kapitalni naučni rad na ovu temu, koji je sačinjen od strane stručnjaka Američke nacionalne akademije nauka, a koji pak do sada niko nije uspeo da opovrgne:

http://www.nap.edu/catalog.php?record_id=11340

Za one koji nisu kadri ili voljni da prate stručnu literauru na stranim jezicima, pokušaću da prezentujem validni rezime ovog odista fundamentalnog rada, koji definitivno opovrgava tezu da male doze jonizujućeg zračenja ne mogu imati opake posledice po ljudski organizam.

Elektromagnetsko i nuklearno zračenje može proizvesti rak i mutacije nezavisno od primljene doze, a u zavisnosti od osetljivosti organizma koji ga je primio. Da bi se shvatilo delovanje zračenja, potrebno je pratiti dešavanja na 3 uzajamno povezana nivoa: fizičkom (atomi), hemijskom (molekuli) i biološkom (ćelijskom).

Elektromagnetsko zračenje (ultraljubičasto zračenje, X- ili rendgensko zračenje i gama-zračenje) koje emituju atomska jezgra, kao i nuklearno zračenje koje se sastoji od naelektrisanih čestica (alfa-čestice, beta-čestice i protoni), kao i nenaelektrisane čestice (neutroni) kada se sudari sa drugim atomima (onima u ljudskom telu) mogu ih jonizovati u jone. Za vreme jonizacije izbacuju se orbitalni elektroni. Ako ti elektroni imaju dovoljno energije oni su u stanju da jonizuju i druge atome. Ako su pak atomi jonizovani njihova hemijska reaktivnost se menja, što može dovesti do neželjenih posledica. Evo i kako.

Prema Handleru, zračenje preobraća normalne ljudske ćelije u u kancerozne delovanjem na ćelijski kiseonik. Jedan elektron se izbacuje iz atoma kiseonika da bi se izgradio slobodni radikal O-2. Taj radikal reaguje sa vodom gradeći hidroksilni radikal OH- koji napada DNK i time izaziva karcinogeni preobražaj. Na taj način zračenje može da izazove rak pri apsolutno ma kojoj dozi (jedan jedini gama-foton kadar je da napravi katastrofalno ošećenje na DNK!) direktnim napadom na ćelijsku DNK putem tzv. slobodnih radikala.

Ključno pitanje odnosa doza-odgovor, koji povezuje datu dozu zračenja sa veličinom biološkog oštećenja, predstavljalo je predmet dugotrajnih nučnih rasprava. Dok su efekti velikih doza bili prilično dobro poznati, o efektima niskih doza se znalo mnogo manje. Dosadašnjom metodologijom baziranom na statističkoj ekstrapolaciji mi nismo bili u stanju da direktno odredimo efekte pri niskim dozama zračenja, jer je niska doza izazivala tako mali porast učestalosti raka kod ljudskih jedinki u odnosu na nezračenu kontrolnu grupu da je bilo nemoguće dobiti statistički relevantne rezultate kod ljudi ili eksperimentalnih životinja. Tako smo bili prisiljeni da koristimo podatke dobijene sa srednjim ili visokim dozama pa da opažene efekte pokušamo da statistički ekstrapolišemo na niske doze. Prethodno poimenuti Izveštaj o biološkim efektima jonizujućeg zračenja BEIR VII – faza 2 dokazuje da se efekti visokih doza mogu linearno ekstrapolirati do nulte doze i u tome leži njegov fundamentalni značaj.

No suštinska opasnost niskih doza jonizujućeg zračenja je zapravo mnogo izraženija, kako je to dokazano jednim i dan-danas srazmerno malo poznatim, no do dana današnjeg još uvek neopovrgnutim naučnim radom dr Abrahama Petkaua sa Nuklearno-istraživačkog instituta Vajtšel u Manitobi (Kanada), koji je objavljen još 1972.



Naučna monografija o srazmerno malo poznatom Petkauovom efektu

Prevedeno i pojašnjeno: utvrđeno je da dugotrajna izloženost ekstremno malim dozama radijacije je 100 MILIJARDI PUTA LETALNIJA negoli krtakotrajna izloženost visokim nivoima jonizujućeg zračenja! Dr Petkau je otkrio da visoke doze radijacije proizvode tako velike količine slobodnih radikala u ćelijama da se oni uzajmno potiru pre nego što načine štetu na ćelijskom materijalu! Isti ti slobodni radikali u minuskulnim količinama pak (malo ih nastaje usled malih doza zračenja) mnogo više oštećuju ćelijske membrane (a ne rekombinatornu DNK kao u prethodno opisanom mehanizmu!) sastavljene od lipida. Ovaj naučni rad alarmantno ukazuje na ne-linearni aspekt doze jonizujućeg zračenja i njegove letalnosti.

Ovaj efekat u svojoj doktorskoj tezi „Biološki efekti jonizujućih zračenja” pominje inače i dr Branka Đurović sa Vojno-medicinske akademije u Beogradu.

A nakon ovog teoretskog izleta, evo i najnovijih vesti koje su danas takođe prispele.

Francuska Komisija za istraživanje i nezavisno informisanje o radijaciji (CRIIRAD - Commission de Recherche et d'Information Indépendantes sur la Radioactivité) je izjavila da kontaminacija Evrope jodom-131 više ne može biti zanemarivana. Ova organizacija preporučuje trudnicama i deci privremeni prestanak konzumiranja svežeg mleka i lisnatoga povrća (spanać, zelena salata, endivija).

Kompletan izveštaj pomenute organizacije možete iščitati na sledećoj adresi:

http://www.criirad.org/actualites/dossi ... france.pdf

Ruski carinici u Vladivostoku zaplenili su i stavili u karantin 20 automobila koji su prispeli iz Japana zbog dvostruko većeg nivoa radijacije od onog normativima dopuštenog. Intenzivno beta-zračenje je otkriveno na kontingentu automobila koji je prispeo brodom „Asian Ice”. Automobili će biti vraćeni u Japan.

Japanski inženjer Tecunari Ida je izjavio da su reaktori u nuklernoj elektrani Fukušima Daiiči još uvek previše vrući da bio se na njih sipao beton u cilju sprečavanja dalje emisije radionuklida. On je predložio da se po ugledu na nekadašnje sovjetsko rešenje iz Černobila reaktorska postrojenja počnu najpre zatrpavati mešavinom minerala i peska zarad enkapsuliranja izvora toplote, a pre nalivanja betonskog sarkofaga.

Kina i Južna Koreja su kritikovale Japan zbog nekompetentnog tretiranja nuklearne krize koja je rezultirala jednomesečnom kontinuiranom disperzijom radionuklida u atmosferu i sledstvenog širenja radijacije po vasceloj planeti.

Nivo joda-131 u pijaćoj vodi u Vankuveru (Kanada) je gotovo 100 puta viši od limita koji je dozvoljen za pijaću vodu u SAD.

Jagode i pečurke obogaćene cezijumom – 137 pronađene su u južnoj Kaliforniji. Stanovništvu je preporučen privremeni prestanak konzumiranja ovih namirnica.

Uranijum – 234 je detektovan na Havajima, južnoj Kaliforniji i u Sijetlu.

A kod nas Kupinec i nadalje hrče...

[branko]

Rusija: Japanci preteruju

Izvor: Tanjug

Moskva -- Proglašenje sedmog stepena opasnosti na havarisanoj atomskoj centrali ''Fukušima'' u Japanu je preterano, izjavio je predstavnik ''Rosatoma'' Sergej Novikov.
Rušenja ne prelaze peti stepen (Beta, arhiva)

''Prvo je ocena opasnosti bila umanjena, a sada je klatno otišlo na drugu stranu preuveličana je'', rekao je on i dodao da ulogu u tome imaju i politički razlozi.

''Proglašenje je preterano: status rušenja aktivne zone nije iznad petog stepena'', naveo je Novikov, prenoseći i ocenu eksperata po kojima je pravi nivo maksimum šest.

Sedmi nivo označava da je u vreme havarije bila naneta velika šteta zdravlju ljudi, a u ovom slučaju čak ni oni koji su otklanjali posledice nisu bili izloženi prekomernoj dozi i ''najverovatnije neće čak ni imati probelma sa zdravljem''.

Sličnom ocenom oglasio se i zamenik direktora Instituta za bezbedan razvoj atomske energetike pri Ruskoj akademiji nauka Rafael Arutjunjan.

''Prema uticaju na stanovništvo, havarija na Fukušimi ne dostiže ni četvrti stepen'', rekao je on, dodajući da bi bio proglašen četvrti stepen potrebna je ''bar jedna žrtva, čega, bogu hvala, nije bilo i ne predviđa se''.

''Havarija je, nesumnjivo, teška, i eksperti će morati da raščiste njene detalje. Međutim, za stanovništvo nikakvih razloga za uznemirenje ne postoji'', rekao je Arutjunjan.

Japan je danas podigao stepen opasnosti od nuklearne katastrofe na najviši nivo, jednak najvećoj nuklearnoj katastrofi u svetu koja se dogodila u Černobilju 1986. godine.