In memoriam

Re: In memoriam

Postod branko » 18 Feb 2019, 10:34

Preminuo glumac Bruno Ganc

Švajcarski glumac Bruno Ganc, jedan od najpoznatijih evropskih glumaca svih vremena, preminuo je u 77. godini u Cirihu, javio je Frankfurter algemajne cajtung.
"Bruno Ganc je preminuo u svom domu u Cirihu u 77. godini života“, potvrdila je za dnevnik agentkinja poznatog glumca.
Ganc je već duže vreme bolovao od raka.
Bruno Ganc je spadao među najistaknutije glumce s nemačkog govornog područja i decenijama je radio sa uticajnim pozorišnim rediteljima poput Petera Zadeka ili Klausa Pejmana.
Međunarodnu reputaciju stekao je filmskim ulogama, pre svega ulogom Adolfa Hitlera u filmu "Hitler: Konačan pad", ali i glavnom ulogom u filmu "Nebo iznad Berlina" Vima Vendersa.

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10745
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 18 Feb 2019, 10:36

Poginuo Šaban Šaulić, legenda narodne muzike

Pevač narodne muzike Šaban Šaulić poginuo je danas u teškoj saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj, prenose beogradski mediji.

Prema pisanju Blica, nesreća se dogodila u gradu Bilefeldu, u Nemačkoj.

Zvezda narodne muzike u kolima je, prema nezvaničnim informacijama koje je dobio portal Telegraf, bio sa vozačem i kumom, a nesreća se dogodila posle nastupa u Bilefeldu, kada je krenuo na aerodrom.

Ovu vest potvrdio je za Novosti Šaulićev zet Bata Mirković.

Šaban Šaulić bio je muzičar i producent. U toku karijere u medijima i od publike je dobio nadimak "kralj narodne muzike".

Rođen je 6. septembra 1951. godine u Šapcu. Živeo je i radio u Beogradu. Imao je troje dece.

Prvi album Šabana Šaulića je izašao 1969. godine, kada je imao osamnaest godina. Godine 1985. Rade Vučković je napisao pesmu "Gordana" koju je Šaban posvetio svojoj supruzi.

Pesme "Dođi da ostarimo zajedno" i "Dva galeba bela" smatraju se jednim od najboljih ikad otpevanih narodnih pesama.

Osim ovih pesama, veliki hitovi Šabana Šaulića su bili i "Uvenuće narcis beli", "Sine", "Danima te čekam", "Snežana", "Odlaziš, odlaziš", "Pozn'o bih te međ' hiljadu žena" i druge.

Pojavio se u filmu "Sok od šljiva" 1981. godine.

Održao je brojne koncerte i nastupe u zemlji i regionu a koncertom u Beogradskoj areni 6. oktobra 2018. godine obeležio je predeset godina karijere.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10745
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 29 Mar 2019, 17:12

Preminuo pesnik Dobrica Erić

BEOGRAD - Dobrica Erić je preminuo danas u Beogradu u 83. godini života, posle duže bolesti i izostajanja iz javnog i književnog života, potvrdila je Tanjugu porodica. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika za decu i odrasle u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka.

Dobrica Erić rođen je u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji - šumadijski seljaci Miloš i Radmila.

Završio je četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao sreću - kako sam kaže - u mnogim zanatima...

Svojim bogatim stvaralaštvom na svojevrstan način obeležava življenje na šumadijskom i srpskom prostoru. On je pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi, pisac pesama za decu.

Nezaobilazan je u antologijama i udžbenicima. Piše poeziju i prozu, pesme za decu, sarađuje u brojnim listovima i časopisima i često govori svoje pesme u raznim prilikama.

Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica,...

Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire.

Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja: Mlado pokoljenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Vukova Nagrada.

Otišao velikan po kojem se naša kultura prepoznaje

Otišao je veliki pesnik čije opus obogatio živote različitim generacijama koje su živele na ovim prostorima, složili su se u izjavi za Tanjug dečiji pisac Ljubivoje Ršumović i televizijski voditelj i kompozitor Minja Subota na vest da je preminuo dečiji pesnik Dobrica Erić.

Ršumović kaže da je Erić sa pravom imao titulu "Saradnik sunca" koju su nosili svi koji su bili na tragu stvaralaštva Duška Radovića.

"Dobrica je bio jedan od temelja naše kulture iz čije poezije su deca učila najbolje o životu. Bio je pesnik i pripovedač, vrhunski narator i čovek kojeg su školarci obožavali. Ovo je veliki gubitak za našu kulturu, a naročito za nas njegove prijatelje" kazao je Ršumović.

Minja Subota je sa velikom tugom primio vest da je preminuo pesnik Dobrica Erić.

"Komponovao sam muziku za mnogo njegovih pesama. On je pisao školske himne uz koje su stasavale generacije đaka u Jugoslaviji. Sve svoje stihove je znao napamet i dešavalo se da na školskim priredbama deca traže bis kada bi završio recitovanje svojim pesama. Dobrica je bio jedan od velikana po kojima se naša kultura prepoznaje" kazao je Minja Subota.

Vukosavljević uputio telegram saučešća

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavlјević uputio je telegram saučešća, povodom smrti književnika Dobrice Erića sledeće sadržine:

„U ime Ministarstva kulture i informisanja i u svoje lično ime izražavam duboko saučešće porodici, prijatelјima i brojnim poštovaocima književnika Dobrice Erića. Dobrica Erić je bio živi lirski izvor našeg narodnog duha, neodolјivi pesnik zavičajnih šumadijskih predela, oduševlјeni glas u slavu života i rađanja, ali i gorki glas pobune protiv nepravde učinjene njegovom slobodarskom narodu. Plenio je i doticao duše slušalaca i čitalaca svih naraštaja, uz njegovu pesmu svi su postajali neposredniji i bezazleniji. Pamtićemo njegove reči kao izrasle iz naše rodne i rođene zemlјe".

SKZ: Erić je znamenita figura srpske poezije

Dobrica Erić je znamenita figura srpske poezije i u dobu Desanke Maksimović, Vaska Pope, Stevana Raičkovića i Brane Petrovića imao je svoj originalni lik i reč, prepoznatljivu i snažnu da se nije morao potpisivati, navedeno je u saopštenju Srpske književne zadruge koja je objavila niz Erićevih knjiga, a 2017. "Izabrane pesme" u plavoj ediciji "Kolo".

Započeo je pesnički put ranom zbirkom "Svet u suncokretu", izdanje Matice srpske 1959. godine.

Rođen u Donjoj Crnući, u Gornjoj Gruži, postao je pesnik zemlje - Šumadije, Srbije i svih srpskih zemalja i krajeva.

Dobrica Erić je bio prirodni izdanak srpske poezije, rođen u okrilju usmenog pesništva, bogomdani dar, čarobnjak pesničke reči i lirske muzike, ističu iz SKZ-a.

Startovao je kao najuspešniji predstavnik pokreta "Srpski pesnici na selu" čiji su pokrovitelji i promoteri bili učeni intelektualci dr Dragiša Vitošević i prof. dr Vladeta Košutić.

Sa Vitoševićem je sastavio cvetnik srpskih pesnika sa sela "Orfej među šljivama", ali je uskoro nadrastao i svojim darom prevazišao ceo pokret i postao pokret sam po sebi - brojnim knjigama, nastupima, ukupnim pesničkim životom.

Za više od pola veka pevanja, napisao je i objavio stotinak knjiga - poezije, proze, za decu i odrasle: "Vinogradar", "Stari seljački kalendar", "Stražar na suncu", "Serbia koje ima", "Buklija", "Pesma o rataru", "Stari srpski kalendar", "Večni kratkovečnici", "Sricanje Žene", "Padanje zvezda", "Tri sonetna venca", "Kosač peva pod krošnjama", "Kuća za moga brata", "Roždestvo Ratarevo", "Krunisanje" u biblioteci "Reč i misao", "Bunar za prijatelje", "Plači, voljena zemljo", "Trava je uvek mlada", "Razapeta Zemlja", "Ruža vetrova", "Brojanice iz Gračanice".

Njegove knjige za decu imale su veliku popularanost i mnoga izdanja.

S velikim brojem pesama ušao je u "Antologiju srpske poezije za decu" Dušana Radovića, s kojim je uređivao časopis "Poletarac".

U srpskoj poeziji za decu ostavio je neizbrisiv trag i originalan opus, između ostalog: "Vašar u Topoli", Slavuj i sunce" "Ogrlica od grlica", "Leto u Kalipolju", "Frula zlatokrila", "Od ratara do zlatara", "Dobrica čobanska torbica", "Torba sa pet spratova", "Pesme o svicima", "Dolina suncokreta" i druge.

Dela Dobrice Erića objavljena su u 20 knjiga - 10 za decu, 10 za odrasle.

"Na početku ratova krajem 20. veka Dobrica Erić je prešao Drinu i pesmom hrabrio i razonodio svoj narod. Plemenitost, lepota i raskoš njegovog pesništva pribavili su mu ozbiljan ugled - čitaoci i poštovaoci ovenčali su ga neprolaznim pesničkim vencem", istaknuto je u saopštenju SKZ-a.

Srpska književna zadruga smatra ga jednim od najvećih pesnika ovog doba koji je u ovoj staroj ustanovi dovršio svoj životni-književni put.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10745
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 15 Apr 2019, 16:48

Preminula glumica Bibi Anderson

Švedska glumica Bibi Anderson preminula je u 83. godini, saopštio je danas švedski Filmski institut.

Slika

Anderson, poznata po ulogama u filmovima svog zemljaka Ingmara Bergmana, preminula je u nedelju, a iza sebe je ostavila ćerku Dženi i trećeg supruga Gabrijela Mora Baezu.

Najzapaženije uloge ostvarila je u Bergmanovim filmovima "Sedmi pečat" (1957), "Divlje jagode" (1957) i "Persona" (1966).

Bibi Anderson rođena je 1935. godine kao Berit Elisabet Anderson, a poznata je po brojnim filmovima i saradnji s rediteljima poput Džona Hjustona i Roberta Altmana.

Pre devet godina povukla se sa javne scene nakon preživljenog moždanog udara.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10745
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 24 Apr 2019, 16:47

PREMINUO VOJA MIRIĆ: Odlazak upečatljivog Ahmeda Nurudina

Napustio nas je Voja Mirić (1933-2019), glumac koji je ostvario veliki broj uloga u zlatnom dobu naše kinematografije. Uprkos popularnosti, sredinom osamdesetih napustio je glumu i povukao se u miran živo

Slika

U BEOGRADU je u utorak preminuo glumac Voja Mirić, koji je u zlatnim godinama naše kinematografije ostvario veliki broj uloga. Ipak, film "Derviš i smrt" i uloga Ahmeda Nurudina posebno su u pamćenje starijih gledalaca utisnuli njegov markantni lik. Uprkos popularnosti, sredinom osamdesetih napustio je glumu i povukao se u miran život, daleko do svetlosti pozornice i filmskih reflektora.

Na scenu je stupio čudnom igrom slučaja: kao gimnazijalac kruševačke gimnazije otišao je s prijateljem na probu nove predstave gradskog pozorišta i dobio ulogu - starca od osamdeset godina. Ubrzo se s bratom preselio u Beograd, upisao u "Abrašević", a onda i na Akademiju:

- I tu sam slučajno došao. Želeo sam da studiram građevinu ili arhitekturu, moji su hteli da budem pravnik, a ja otišao na glumu - pričao je kasnije.

Diplomirao je u klasi profesora Tanhofera, počeo u novosadskom pozorištu, ali je posle odsluženog vojnog roka nastavio u Beogradskom dramskom, da bi se na kraju otisnuo u "slobodnjake". Na filmu je odigrao pedesetak uloga (desetak glavnih), 1964. godine osvojio je Srebrnu arenu za film "Službeni položaj" Fadila Hadžića, a deset godina potom i Zlatnu arenu za "Derviš i smrt" Zdravka Velimirovića.

Za mnoge je neočekivano, suviše rano, odustao od glume. Posle prestanka umetničke karijere pokazao je dobre organizatorske sposobnosti u Pozorištu na Terazijama, a potom i kao direktor "Ineks filma".

- Došle su nove generacije, zaista izvanredne, ona iz češke škole, rediteljska, koja je, naravno, imala i svoju generaciju glumaca. Mi smo bili već stariji. A onda je došlo i do smanjenja posla - jednostavno je objasnio u jednom novinskom razgovoru svoje razloge odlaska sa scene Voja Mirić, mirni i jednostavni čovek koji je za sebe nekom prilikom rekao i ovo:

"Nikada se nisam mnogo oduševljavao, niti me je bilo šta u životu moglo da obeshrabriti..."

"OTPISANI"...

ZAPAŽENE uloge Mirić je ostvario u ostvarenjima "Čudna devojka", "Dani iskušenja", "Do pobede i dalje", "Sretni umiru dvaput", "Izdanci iz opaljenog grma", "Valter brani Sarajevo", "Otpisani", "Vrhovi Zelengore", "U sukobu", "Dvoboj za južnu prugu", "Neka druga žena", "Odlazak ratnika, povratak maršala"...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10745
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 27 Apr 2019, 09:13

Preminuo slikar Petar Omčikus

Slikar i član SANU Petar Omčikus preminuo je u 93. godini, objavio je sinoć RTS.

Omčikus je rođen 1926. godine u Sušaku kod Rijeke. Od 1937. živeo je u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata je započeo slikarske studije na Akademiji likovnih umetnosti, kod profesora Ivana Tabakovića.

Zajedno sa suprugom, slikarkom Kosom Bokšan, napustio je studije slikarstva i odlazi u Zadar, u kome postaje jedan od osnivača Zadarske grupe, u kojoj su se nalazili i Mića Popović, Vera Božičković, Bata Mihailović, Ljubinka Jovanović.

Posle šestomesečnog boravka u Zadru, vratio se u Beograd i priključio se Grupi Jedanaestorica, a svoju prvu samostalnu izložbu priredio je 1951. godine.

Neposredno posle toga, Petar Omčikus 1952. godine sa Kosarom Bokšan napušta Jugoslaviju i definitivno se seli u Pariz. Od 1965. godine povremeno borave u Vela Luci na Korčuli gde organizuju brojne međunarodne susrete umetnika, filozofa i kritičara.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10745
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 15 Maj 2019, 16:16

Умро Михаило Миша Јанкетић

У Београду је данас у 80. години преминуо један од највећих српских и југословенских глумаца Михаило Миша Јанкетић, саопштила је његова матична кућа — Југословенско драмско позориште (ЈДП).

„У раскошно богатој каријери одиграо је преко стотину улога у позоришту, највише у свом Југословенском драмском. Огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију. Добитник је свих најзначајнијих глумачких и друштвених признања: „Добричиног прстена“, „Октобарске награде“, четири „Стеријине награде“, „Награде ’Павле Вујисић‘ за животно дело“, каже се у саопштењу ЈДП-а.

Прву улогу на сцени ЈДП-а одиграо је у представи „Ричард III“ 1961, а следеће године је постао члан тог позоришта, у којем је остао до 1998. године и у којем је остварио преко шездесет улога.

Последњу премијеру Миша Јанкетић је имао на 70. годишњицу Југословенског драмског позоришта као Крнец у представи „Краљ Бетајнове“ (2018).

Рођен је 24. маја 1938. године у Новом Саду. Гимназију је завршио у Београду. Уписао је студије књижевности на Филозофском факултету у Београду, али је после три године, 1958. постао студент глуме на Академији за позориште, радио, филм и телевизију. Дипломирао је 1962. године у класи професора Мате Милошевића.

На сценама ЈДП-а био је Иго у „Прљавим рукама“ Ж. П. Сартра, Урош V у „Смрти Уроша V“ С. Стефановића, Љуба Врапче у представи „Кад су цветале тикве“ Д. Михаиловића, Раскољников у „Злочину и казни“ Ф. М. Достојевског, Стенли у „Трамвају званом жеља“ Т. Виљамса, Хорват у Крлежином „Вучјаку“, Алесандро Медичи у „Лоренцачу“ Де Мисеа, Војвода Мишић у „Колубарској бици“ и „Ваљевској болници“ Д. Ћосића, Благоје у „Путујућем позоришту Шопаловић“ Љ. Симовића, Гавриловић у Стеријиним „Родољупцима“ (1986), градоначелник у Гогољевом „Ревизору“, Јеврем Прокић у „Народном посланику“ и Обрад Ђорђевић у „Тако је морало бити“ Б. Нушића…

Добитник је годишњих награда Југословенског драмског позоришта за улоге Бориса Аненкова („Праведници“), Бредлија („Покопано дете“), Исуса („Некрштен дан“), Живојина Мишића („Колубарска битка“), Гавриловића („Родољупци“), Мајора Божића („Сеобе“), градоначелника („Ревизор“), Јеврема Прокића („Народни посланик“).

С великим успехом играо је и на сценама других позоришта (Атеље 212, Народно позориште, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште, Звездара театар…).

Октобарска награда града Београда додељена му је за улогу Раскољникова у „Злочину и казни“ 1971, Стеријине награде добио је за улоге Јагоша Краља („Клаустрофобична комедија“, 1987, Звездара театар), Јеврема Прокића („Народни посланик“, 1991), Књаза Николе („Принцеза Ксенија од Црне Горе“, 1994, Црногорско народно позориште) и Чика Драгог („Смртоносна мотористика“, 2005, Атеље 212).

Добитник је и награда: „Јоаким Вујић“, „Миливоје Живановић“, „Раша Плаовић“, „Љубиша Јовановић 2, статуете „Ћуран“, 2 награде „Зоранов брк“ и „Бранислав Нушић“ за животно дело.

Награда Удружења филмских глумаца за животно дело „Павле Вујисић“ додељена му је 2014. Најзначајнију домаћу позоришну награду — „Добричин прстен“ добио је 2003. године.

На филму је сарађивао с најзначајнијим домаћим редитељима. У филмографију Мише Јанкетића улазе остварења „Сан“ Пурише Ђорђевића, „Како су се волели Ромео и Јулија“ Јована Живановића, „Опатица и комесар“ Гојка Шиповца, „Хороскоп“ Боре Драшковића, „Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда“ Жике Митровића, „Девојка са Космаја“ Драгована Јовановића, „Свадба“ Радомира Шарановића, „Зимовање у Јакобсфелду“ Бранка Бауера, „Светозар Марковић“ Едуарда Галића, „Како сам систематски уништен од идиота“ Слободана Шијана, „Почетни ударац“ Дарка Бајића, „Секс — партијски непријатељ бр.1“ Душана Сабоа, „Пети лептир“ Милорада Милинковића…

Играо је у ТВ драмама и у серијама „Димитрије Туцовић“, „Отписани“, „Салаш у Малом риту“, „Непокорени град“, „Сиви дом“, „Вук Караџић“, „Бољи живот“, „Заборављени“, „Срећни људи“, „Породично благо“, „Убице мог оца“, „Жмурке“…

Михаило Јанкетић се бавио педагошким радом као професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10745
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 24 Maj 2019, 15:59

Умрла Душица Жегарац

Душица Жегарац (Београд, 15. април 1944 — 24. мај 2019) била је српска глумица.

Као средњошколка случајно запажена, ангажована је за главну улогу прогоњене Јеврејке у успелом филму Девети круг (Ф. Стиглик, 1960), за коју је награђена на фестивалу у Пули.

Жртвујући студије медицине, наставља са сличним улогама девојака које помажу партизанима Степенице Храбрости, 1961, Ота Денеса и Саша, 1962, Раденка Остојића, те 1962. године уписује глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Након дужег депресивног раздобља без ангажмана, од 1966. године (Топле године Драгослава Лазића) гради стабилну каријеру.

Зрелија, тамнокоса и привлачна, велике моћи уживљавања, тумачи главне и веће споредне улоге (све чешће карактерне) у бројним филмовима: Буђење пацова, 1967, Живојина Павловића, и Пошаљи човека у пола два, 1967, Драгољуба Ивкова.

За главну улогу у филму Опклада, из 1971. године, Здравка Рандића, у коме глуми младу супругу која напушта старијег мужа (Павле Вуисић), да би му се - увидевши да је преварена - вратила, награђена је Златном ареном у Пули. Осам година касније осваја исту награду, овога пута за епизодну улогу, за лик алкохоличарке на лечењу, у Посебном третману, 1980, Горана Паскаљевића.

Остварила је такође мноштво улога у домаћим ТВ серијама (Од сваког кога сам волела, 1971, Пурише Ђорђевића; Микеланђело, 1982, Станка Црнобрње; Боје слепила, 1991, Божидара Николића и друге).

На 34. филмским сусретима у Нишу 1999. године, Душици Жегарац уручена је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за изузетан допринос уметности глуме у југословенском филму. Годину дана касније на истом фестивалу је промовисана монографија „Душица Жегарац или црна дама са звезданом сенком“, аутора Ранка Мунитића и приказан део документарног филма о њој, редитеља Здравка Рандића.

Последњих година свог живота је живела у Португалији.

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10745
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na VESTI

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju