In memoriam

Re: In memoriam

Postod branko » 14 Apr 2018, 14:41

Preminuo slavni reditelj Miloš Forman

Slika

Američki reditelj češkog porekla Miloš Forman umro je u 87. godini, javili su jutros češki mediji.

- Umro je mirno, okružen porodicom i bližnjima - rekla je njegova supruga Martina, navela je češka agencije CTK.

Miloš Forman je dva puta osvojio Oskara, za ostvarenja "Let iznad kukavičjeg gnezda" i "Amadeus".

Među najznačajnijim Formanovim ostvarenjima su i filmovi "Kosa", "Svlačenje", "Narod protiv Larija Flinta", a 2006. godine režirao je film "Gojini duhovi".

Forman je jedan od najcenjenijih svetskih filmskih reditelja, rođen je 18. februara 1932. godine u Časlavu, u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Otac mu je bio Jevrejin, a majka protestantkinja. Vrlo rano ostao je siroče pošto su mu roditelji stradali u koncentracionom logoru u Aušvicu.

Posle rata se upisao na Koledž kralja Džordža u banjskom mestu Podebradi. Studirao je zajedno sa Vaclavom Havelom i braćom Mašin. Docnije će studirati filmsku režiju na Akademiji scenskih umetnosti u Pragu. Režirao je više komedija, a 1968. godine, kada je SSSR izvršio invaziju na Čehoslovačku, Forman se zatekao u Parizu, gde je upravo pregovarao o produkcijskim uslovima za prvi svoj film koji će realizovati u Americi.

Zbog toga je izgubio posao u otadžbini, pa se preselio u Njujork, gde će kasnije postati profesor na Univerzitetu Kolumbija. Uprkos nemalim teškoćama sa kojima se suočavao u novoj sredini, ponovo se okrenuo svojoj najvećoj ljubavi – režiji, da bi 1975. postigao veliki uspeh filmskom adaptacijom kontraverznog romana Kena Kizija "Let iznad kukavičjeg gnezda". Ovaj film, upamćen i po bravuroznoj glumi Džeka Nikolsona, pobrao je pet Oskara, uključujući i priznanje Formanu za najbolju režiju. Veliki uspeh postigao je i filmom "Amadeus", u kojem se bavi usudom znamenitog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta (1756–1791). Za Amadeusa je 1984. ponovo ovenčan Oskarom za najbolju režiju. Kasnije je snimio filmovima "Volmont" (1989), "Narod protiv Larija Flinta" (1996), "Čovek na Mesecu" (1999), "Gojini duhovi" (2006).
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 23 Maj 2018, 21:33

Preminuo američki književnik Filip Rot

Američki književnik Filip Rot preminuo je noćas u 85. godini od srčane slabosti, saopštio je njegov agent Endrju Vejli.

Proslavljeni I sporni autor "Portnojeve boljke", "Zbogom, Kolumbo" i drugih romana osvojio je skoro svaku književnu nagradu, uključujući Pulicerovu nagradu za "Američku pastoralu" 1997. godine, Nacionalnu nagradu za književnost, Međunarodnu nagradu Man Buker.

Crpeo je inspiraciju iz života jevrejske porodice, seksa i američkih ideala.

Među njegovim delima su i "Udala sam se za komunistu", "Ljudska ljaga", "Ogorčenost".

Rot je prvo postao poznat po objavljivanju zbirke kratkih priča "Zbogom, Kolumbo" 1959. godine. Deset godina kasnije njegov seksualno eksplicitan roma "Portnojeva boljka" doneo mu je veliku slavu i učinio ga poznatim širom SAD.

Autor više od 25 knjiga, Rot je bio oštri satiričar i beskrompomisni realista, predstavljajući se čitaocima u smelom direktnom stilu u kome se preziru lažna osećanja ili nade za nebesku nagradu, prenosi agencija AP.

Bio je ateista koji je bio privržen zemaljskoj mašti. Fikciju je prestao da piše 2009. godine.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 31 Maj 2018, 18:02

Preminuo profesor glume Predrag Bajčetić

U Beogradu je sinoć, u 85. godini, preminuo ugledni srpski reditelj, producent i profesor glume Predrag Bajčetić.

Iza sebe je ostavio mnoga stvaralaštva, a iškolovao je i izveo na pozornicu pregršt srpskih glumaca, prenosi Blic.

Tokom karijere bio je pomoćni režiser u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a zatim glavnim režiser do 1965. godine.

Od 1964. redovni bio je profesor glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde su u njegovoj klasi studije glume završili Katarina Radivojević, Sloboda Mićalović, Elizabeta Đorevska, Katarina Žutić, Bojana Maljević i mnogi drugi.

Radio je i u Norveškoj, gde je u Oslu je povremeno držao seminare za studente glume i režirao u Pozorištu Vort u Moldeu.

Kao reditelj i adaptator tekstova radio je za televiziju Beograd i Radio Beograd.

Vreme i mesto sahrane Predraga Bajčetića biće naknadno objavljeni. (Tanjug)

Saučešće ministra Vukosavljevića

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević danas je izrazio saučešće porodici preminulog reditelja i čuvenog profesora Fakulteta dramskih umetnosti Predraga Bajčetića.

„Bajčetić je kao reditelj stasavao uz legendarna imena posleratne teatarske režije, svoj trag ostavio je i kao filmski reditelj, ali je glavninu svog životnog veka proveo svestrano formirajući generacije naših najboljih glumaca”, naveo je Vukosavljević.

„Bio je uvažen kao znalac umetnosti kojoj je posvetio život. Kroz glumačka ostvarenja i sećanja njegovih studenata profesor Bajčetić ostaće i dalje, dugo prisutan”, naveo je ministar u telegramu saučešća. (Tanjug)
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod Bibliotekar » 29 Jul 2018, 21:50

Umro je Oliver Dragojević

Jutros je u 5 časova na Onkološkom odeljenju KBC Zagreb u svojoj 71. godini preminuo velikan jugoslovenske i hrvatske muzičke scene Oliver Dragojević.

Slika

Oliver Dragojević, čija je grandiozna karijera kontinuirano trajala pedestetak godina, umro je nepunih godinu dana nakon što mu je dijagnostifikovan rak pluća.

Oliver Dragojević rođen je u Splitu 7. decembra 1947. kao peto dete Mate i Kate Dragojević iz Vele Luke na Korčuli. Po njegovom vlastitom kazivanju, majka mu je dala ime po Oliveru Tvistu, jer je porodica predstavljala pravu posleratnu sirotinju. Pre njega rođene su tri sestre – Glorija, Marija i Tatjana, ali su i umrle pre nego što se rodio Oliver - dve u Veloj Luci odmah nakon porođaja, a jedna u partizanskome zbegu u El Šatu.

Detinjstvo je proveo u Vela Luci na Korčuli, a u muziku se zaljubio još kao dete kada mu je otac Marko poklonio usnu harmoniku. Prvi nastup imao je na Splitskom festivalu sa 14 godina sa pesmicom „Baloni”, a dve godine kasnije počeo je i profesionalno da se bavi muzikom kao pevač i klavijaturista splitske grupe „Batali”.

Prvi uspeh doživeo je na Splitskom festivalu 1974. kada je osvojio prvu nagradu publike sa pesmom „Ča će mi Kopakabana”, koja je nagovestila retko nadarenog muzičara čije pesme predstavljaju vrhunski komponovane i aranžirane napeve kod kojih je autorska kreativnost u podjednakoj meri bila zastupljena i u tekstu i u muzici.

Naredne je godine neupadljivi momak s naočarima „teglenkama” i upečatljivim, izrašpanim glasom, na Splitskom festivalu nastupio sa šansonom „Galeb i ja” koju je komponovao Zdenko Runjić, a koja postaje njegov zaštitni znak i početak višegodišnje plodonosne saradnje najproduktivnijeg i najnagrađivanijeg autorsko-izvođačkog dvojca na jugoslovenskoj muzičkoj sceni.

Tokom svoje duge i plodotvorne karijere ostvario je niz uspeha, osvojivši više generacija svojim jedinstvenim izvođačkim stilom i pesmama kojima je u podjednakoj meri osvajao festivalske nagrade i srca publike, poput kompozicija: „Galeb i ja”, „Malinkonija”, „Oprosti mi, pape”, „Vjeruj u ljubav”, „Nadalina” (u duetu s Borisom Dvornikom), „Piva klapa ispo' volta”, „Karoca gre” i mnogi drugih.

Oliver Dragojević jedan je od retkih muzičara sa ovih prostora koji je imao izuzetno uspešne koncerte u najprestižnijim svetskim koncertnim dvoranama - njujorškom Karnegi holu, londonskom Rojal Albert holu, pariskoj „Olimpiji”, te u Sidnejskoj operi.

Iza njega su ostala 23 studijska albuma, brojne kompilacije, nagrade struke i publike, supruga Vesna, te sinovi Dino, Damir i Davor.

Počivaj u miru, Meštre!
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 4178
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: In memoriam

Postod branko » 16 Avg 2018, 22:34

ODLAZAK KRALJICE SOULA Umrla Areta Frenklin

Slika

Čuvena pevačica Areta Frenklin umrla je u 76-oj godini u svom domu u Detroitu nakon duge bolesti.

Vest o njenoj smrti je potvrdio njen publicista.

U ponedeljak su mediji preneli da je Frenklinova teško bolesna. Ona je zbog bolesti morala ove godine da otkaže veliki broj nastupa.

- Ona je bolesna već duže vreme, ali nije želela da ljudi to znaju - rekao je neimenovani pevačicin prijatelj za magazin "Pipl".

Poznata američka muzička legenda je imala i nadimak "Kraljica soula" koji je dobila krajem 60-ih godina.

Njeni najpoznatiji hitovi su "Respect", "(You Make Me Feel Like) A Natural Woman", "Spanish Harlem", "Think", "Freeway Of Love" i "Who's Zooming Who". Glumila je u čuvenom filmu "Braća Bluz".

Karijeru je počela kao tinejdžerka pevanjem u gospel horu. Prema nekim izvorima, glas joj ima raspon od četiri oktave, a osim pevanjem, bavila se i pisanjem pesama kao i sviranjem klavira.

Njeni hitovi su godinama bili na vrhu lista najslušanijih pesama i dobitnica je mnogih nagrada, među kojima i 18 Gremija. Prva je žena muzičar koji je dobio mesto u Rokenrol holu slavnih.

Dva puta se udavala i razvela i za sobom je ostavila četvoro dece.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 27 Avg 2018, 15:50

Umro američki pozorišni pisac Nil Sajmon

Poznati američki pozorišni pisac Nil Sajmon, čije su komedije decenijama dominirale na Brodveju, preminuo je danas u 92. godini.

Među najpoznatijim Sajmonovim pozorišnim komadima su "Neobičan par" (The odd couple), "Bosonoga u parku" (Barefoot in the park) i "Uspomene iz Brajton Biča" (Brighton beach memoirs), navodi Asošiejted pres.

Sajmon je umro u bolnici na Menhetnu od komplikacija usled upale pluća.

U drugoj polovini 20. veka bio je najuspešniji američki pozorišni pisac, a u komadima se često bavio temama povezanim sa srednjom klasom.

Mnoga njegova dela su doživela filmske adaptacije, a "Neobičan par" je postala popularna televizijska serija.

Dobitnik je četiri Toni nagrade, Pulicerove nagrade i brojnih drugih.

Jedno od pozorišta na njujorškom Brodveju nazvano je po njemu 1983. godine kada je dotadašnji Alvin preimenovan u Pozorište Nila Sajmona.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 04 Sep 2018, 09:11

Preminuo Vladeta Jerotić

Slika

Akademik Vladeta Jerotić preminuo je jutros u Beogradu u 95. godini.

To je na svom Fejsbuk nalogu objavila Zadužbina Vladete Jerotića, čiji je on bio osnivač.

Vladeta Jerotić bio je istaknuti srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut i književnik, svestrani erudita i akademik SANU.

Rođen je 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a zatim je specijalizovao neuropsihijatriju, dok je psihoterapiju specijalizovao u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj.

Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja beogradske bolnice "Dr Dragiša Mišović". Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Akademik prof. dr Vladeta Jerotić razvio je obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije. Takođe je održao brojna predavanja na teme iz pomenutih oblasti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije, a povremeno je držao predavanja u Beogradu i širom Srbije.

Bio je član Udruženja književnika Srbije, Medicinske akademije i SANU. Napisao je 32 knjige.

Mnogo puta je nagrađivan. Tako je prošle godine postao dobitnik počasne diplome "Narodni učitelj", Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, koja se dodeljuje "za poseban doprinos razvoju obrazovanja i afirmaciji fakulteta". Iste godine, zajedno sa Milanom Pletelom, dobio je Veliku povelju "Brankovog kola" za "neprekinutu i uzvišenu saradnju" tokom protekle tri decenije, kako je tada navedeno u saopštenju "Brankovog kola". Nagrada za životno delo "Dositej Obradović" uručena je Jerotiću 2014. hodine u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 04 Sep 2018, 18:20

Bokserski šampion Marijan Beneš preminuo u Banjoj Luci

Marijan Beneš, jedan od najboljih evropskih boksera svih vremena, preminuo je u utorak u bosanskohercegovačkom gradu Banja Luka u 67. godini, javljaju lokalni mediji.

Rođen je 1951. godine u Beogradu, a roditelju su mu bili prosvjetni radnici.

Djetinjstvo je proveo u Tuzli, a u Bokserskom klubu Sloboda napravio prve sportske korake.

U banjalučku Slaviju je došao sa 16 godina i tu proveo cijelu amatersku karijeru.

U karijeri je imao 299 mečeva, 272 završio je pobjedom, izgubio 16, a 11 je završeno bez odluke.

Nije imao pravog rivala
Bio je evropski šampion, a tu titulu je odbranio u četiri navrata.

Na domaćoj sceni, kako u republičkim rangovima Bosne i Hercegovine, tako i na državnom nivou nekadašnje Jugoslavije, nije imao pravog rivala.

Kada se odlučio iz amaterskog boksa preći u profesionalni, pomogao mu je menadžer Willy Zeller, s kojim ga je spojila sestra, koja je tada živjela u Njemačkoj.

U profi ringu je vidio svu težinu "plemenite vještine".

Od 15 profesionalnih mečeva, na početku saradnje sa Zellerom, Beneš je ostvario 14 trijumfa i stekao reputaciju nepobjedivog borca, koji ne može izgubiti.

Potom je 1979. godine došao dan borbe za titulu profesionalnog prvaka Evrope te je u banjalučkoj dvorani Borik nokautirao Francuza Gilberta Cohena.

Borba za svjetskog prvaka
Nastavio je s pobjedama i izborio borbu za profesionalnog prvaka svijeta protiv Elisha Obeda, koji 11 godina nije doživio poraz do tog dana - Beneš ga je savladao.

Postao je šampion svijeta, sve dok mu Zeller nije došao i rekao kako je neposredno pred ovaj duel povukao potrebnu kotizaciju koju je morao uplatiti, priznavši kako nije vjerovao u njega, tako da meč nije priznat kao duel za profesionalnog prvaka svijeta.

Beneš je nastavio s borbama, ali je veoma brzo zaradio tešku povredu oka, kasnije je i obnovio, zbog čega je i ostao bez jednog oka.

Kako navode iz Gradske uprave Banje Luke, Beneš će biti sahranjen u Aleji velikana.

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 29 Sep 2018, 13:05

Preminuo Predrag Ejdus

Poznati srpski glumac Predrag Ejdus preminuo je večeras posle duže bolesti.

Slika

Predrag Ejdus je rođen 24. jula 1947. godine u Beogradu. Završio je 14. beogradsku gimnaziju, a glumu diplomirao 1972. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju.

Bio je i predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije od 1985. do 1989.

U pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije – u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zagrebu, u Nemačkoj, Francuskoj, Kanadi, SAD, Mađarskoj, Švajcarskoj – odigrao je 150 dramskih uloga.

Snimio je više od 50 filmova, televizijskih drama i serija. U njegove antologijske pozorišne uloge ubrajaju se likovi: Osipa Mandeljštama, Joakima Vujića, kneza Miškina, Franca Kafke, Napoleona, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, Kir Janje, Laze Dunđerskog…
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 01 Okt 2018, 16:16

Preminuo Šarl Aznavur

Preminuo Šarl Aznavur

Slika

Francuski šansonjer Šarl Aznavur, poslednji od velikana francuske šansone, preminuo je u 95. godini.

Pevač jermenskog porekla, rođen kao Šanur Varinag Aznavurijan, tokom karijere duge sedam decenija snimio je više od 1.200 pesama na osam jezika.

Istinski ambasador francuske kulture i najpoznatiji francuski pevač u inostranstvu, Aznavur je bio primoran da otkaže brojne koncerte ove godine zbog loma ruke.

"Nisam star, nego imam mnogo godina", voleo je da se šali pevač.

Poznat po pesmama poput "La Bohème", "La Mamma" i "Emmenez-moi", takođe je pisao pesme za Žilijet Greko, Žilbera Bekoa i Edit Pjaf, koja ga je uvek podržavala i bila, prema njegovim rečima, "jedna od četiri stuba".

Imao je i filmsku karijeru, glumeći u osamdesetak filmova.

Mnogo se angažovao i za Jermeniju. Ta zemlja ga je 2009. godine imenovala za ambasadora u Švajcarskoj i člana stalne misije te zemlje pri UN u Ženevi.

Prošle godine je dobio zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 07 Okt 2018, 17:13

Одлазак оперске диве: Преминула Монсерат Кабаље

Легендарна шпанска оперска певачица Монсерат Кабаље преминула је данас у 85. години животау својој кући у Барселони.

Монсерат Кабаље је позната по интерпретацијама Росинијевих, Белинијевих, Доницетијевих и Вердијевих опера. Током каријере изводила је преко 90 различитих улога и снимила више од 80 албума. Сарађивала је и са покојним певачем групе “Квин” Фредијем Меркјуријем, с којим је снимила песму "Барселона", која је касније постала химна летњих олимпијских игара 1992. у Барселони.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: In memoriam

Postod branko » 14 Okt 2018, 10:30

Preminula Milena Dravić

Glumica Milena Dravić preminula je noćas posle teške bolesti u 79. godini u Beogradu.

U Uruženju dramskih umetnika Srbije potvrdili su za portal B92 vest o smrti velike srpske glumice, a vreme i mesto sahrane, kako je rečeno, neće biti poznato pre ponedeljka.

Milena Dravić je pre dve i po godine ostala bez supruga, legendarnog glumca, Dragana Nikolića , a u to vreme je i obolela.

Bila je jedna od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih glumica, rođena je 5. oktobra 1940. u Beogradu.

Pohađala je osnovnu školu "Janko Veselinović" u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu mušku gimnaziju.

Glumila je u preko sto filmskih ostvarenja. Popularnost joj je donela saradnja sa Ljubišom Samardžicem.

Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima "Prekobrojna", "Jutro", "Kozara", "Bitka na Neretvi", "Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Rad na određeno vreme", "Moj tata na određeno vreme", "Sekula se opet ženi", "Nije lako sa muškarcima" i "Zona Zamfirova".

Poznata je i kao učiteljica iz kultne serije "Priče iz Nepričave", Vera iz "Policajca sa Petlovog brda", zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV–komedija "Pozorište u kući" i "Lud, zbunjen, normalan".

Sa svojim trećim suprugom i kolegom Draganom Nikolićem je od 1972. do 1974. vodila popularni šou program Obraz uz obraz.

Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, bila je i pionir i ekscentrična junakinja filmova Crnog talasa, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžica.

Dravićeva je dobitnica Nagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu, specijalne nagrade Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji, najprestižnijih srpskih nagrada Dobričin prsten i „Žanka Stokic“ za celokupan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, nagrade „Joakim Vujic”, nagrade Pavle Vuisić na Filmskim susretima u Nišu, četiri Zlatna ćurana na Danima komedije u Jagodini i čak rekordnih deset Zlatnih arena na Filmskom festivalu u Puli.

Slika
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10620
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na VESTI

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron