Sa svetskih meridijana

Re: Sa svetskih meridijana

Postod Bibliotekar » 27 Jun 2016, 16:26

Nema teorije. Kornišoni zapravo nisu krastavci. Oni jesu srodne, ali ne i iste biljke. Razlikuju se u botaničkom smislu, a još više po ukusu - kornišon je neuporedivo aromatičniji. :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3998
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Sa svetskih meridijana

Postod branko » 15 Jul 2016, 23:34

Haos u Turskoj, vojska preuzela vlast

Turski i svetski mediji javljaju da je turska vojska večeras blokirala strateške tačke u Istanbulu i da se najverovatnije radi o državnom udaru, što je potvrdio i turski Premijer Binal Yildrim.

Turska nacionalna televizija prekinula je emitovanje programa

Turska vojska objavila je saopštenje u kom je navedeno da su preuzeli kontrolu nad Turskom, prenose strani mediji.

“Deo vojske započeo je vojni puč”, rekao je ranije večeras premijer Turske Binali Jildrim, nakon što je objavljeno da vojne letelice nisko nadleću Ankaru i Istanbul, prenosi RT.

“Mi radimo na tome da je u pitanju pokušaj puča, mi to nećemo dozvoliti – rekao je telefonom za NTV, dodajući da će platiti najvišu cenu odgovorni za to, prenosi AFP.

U petak navečer se u turskoj prijestolnici Ankari začula pucnjava, navode svedoci novinskih agencija, dok su viđeni vojni avioni i helikopteri u vazduhu.

Svedoci agencije Reuters iz Istanbula, najvećeg grada Turske, takođe su vidjeli helikoptere u vazduhu.

Turska TV NTV javlja kako su oba istanbulska mosta preko moreuza Bosfor zatvorena za saobraćaj.

Još nije poznato da li su ova dešavanja povezana.

Turski mediji javljaju kako se na istanbulskom aerodromu Ataturk nalaze brojni tenkovi i pješadija vojske.

Agencija TRT navodi kako državom sada upravlja „Mirovno vijeće“ koje će se pobrinuti za bezbednost stanovnika, te kako će uskoro objaviti novi ustav.

Al Jazeerajavlja da je međunarodni aerodrom Ataturk u Istanbulu zatvoren i da su otkazani svi letovi.

22:59 Grčka vojska dovedena u status borbene gotovosti u vezi sa događajima u Turskoj, izjavio izvor iz tamošnjeg Ministarstva odbrane.

23:02 Vojska se nalazi ispred zgrade turske nacionalne televizije u Ankari.

23:05 Strateški objekti u Ankari i Istanbulu se nalaze pod vojnim obezbeđenjem.

23:11 Mediji prenose da se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan sprema da napusti zemlju i da je na putu ka međunarodnom aerodromu u Istanbulu.

23:12 Policijski čas uveden na celoj teritoriji zemlje.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10397
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Sa svetskih meridijana

Postod branko » 20 Jul 2016, 15:59

ERDOGAN SMENJUJE SVE ŽIVO: Sem policije i vojske, na meti službenici pa čak i profesori

Četiri dana nakon pokušaja puča protiv turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana u Turskoj je otpušteno na hiljade zaposlenih u javnom sektoru zbog sumnje da su povezani sa pobunom.

Reč je o vojnicima, policajcima, sudijama, državnim službenicima, profesorima.

Turske vlasti optužuju sledbenike muslimanskog verskog vođe Fethulaha Gulena, koji živi u dobrovoljnom egzilu u SAD, za organizovanje neuspešnog vojnog puča.

Ministarstvo obrazovanja suspendovalo je danas 15.200 zaposlenih u prosveti, a oduzete su i licence za 21.000 nastavnika koji rade u privatnim institucijama, prenosi Hurijet.

Turski vladin Odbor za visoko obrazovanje naredio je ranije danas da ostavke podnese 1.577 dekana na svim univerzitetima.

U Nacionalnoj obaveštajnoj službi (MIT) suspendovano je ukupno 100 ljudi.

Smenjeno je 257 od 2,600 zaposlenih koji rade za premijera i njihova lična dokumenta su zaplenjena.

U čistkama koje su usledile posle neuspelog udara smenjeno je i 429 zaposlenih u Dijanetu, turskom Direktoratu za verska pitanja, u kome radi više od 100.000 ljudi, saopštila je ta insititucija.

U ministarstvu za socijalnu politiku i porodična pitanja suspendovano je 393 službenika, a u ministarstvu za razvoj 16 zaposlenih.

U ponedeljak je sa dužnosti suspendovano 7.899 policajaca, 614 pripadnika žandarmerije, 30 guvernera provincija i 47 guvernera distrikta, kao i 264 pripadnika lokalnih organa vlasti.

Premijer Binali Jildirim rekao je u ponedeljak da je suspendovano i 1.500 zaposlenih u ministarstvu finansija.

Prema rečima zamenika premijera, zbog pokušaja puča, pravne procedure pokrenute su protiv 9.322 osobe.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10397
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Sa svetskih meridijana

Postod branko » 20 Jul 2016, 16:02

FATULAH GULEN KOD NAS ŠIRI BIZNIS Erdoganov smrtni neprijatelj vlasnik škola u Srbiji!

Zvuči neverovatno, ali Fatulah Gulen, državni neprijatelj Turske broj jedan, koga je Redžep Tajip Erdogan optužio da je organizator puča u toj zemlji, drži dve škole u Beogradu!

Naime, duhovni vođa pokreta „Hizmet“ (u prevodu služba) u više od 100 zemalja širom sveta ima svoje škole i centre za učenje stranih jezika, pa tako u Srbiji, u okviru njegove kompanije radi Osnovna škola „Bejza“ na Čukarici, i „Bejza edukativni centar“ u strogom centru Beograda.

Smenio 1.500 dekana

Uprava za visoko obrazovanje Turske saopštila je da je 1.577 dekana državnih i privatnih fakulteta smenjeno, kao i 21.000 nastavnika u privatnim školama.

Posle neuspelog puča, Ankara je kao glavnog krivca označila upravo Gulena, pa je tako i zvanično zatražila od SAD njegovo izručenje. Da li se plaše da će zbog toga zvanična Turska krenuti u „zatvaranje“ njegovih školi širom sveta, iz Osnovne škole „Bejza“ su nam odgovorili:
- Trenutno su godišnji odmori i ne možemo da vam odgovorimo na to pitanje, ali ne plašimo zatvaranja. Čak smo ove godine imali najveći broj upisanih - poručili su nam iz škole, dok su iz edukativnog centra samo kratko poručili da nemaju komentar.

Inače, Rusija je jedna od retkih zemalja koje nisu dozvolile Fatulahu Gulenu da otvori škole, dok je u regionu i te kako zastupljen, Hrvatska (1), Crna Gora (1), BiH (7) i Kosovo (4), a najviše ima škola i edukativnih centara u Makedoniji (10).

Nakon razlaza Erdogana i Gulena 2013, Ankara je kada god je mogla pokušavala da suzbije njegov uticaj, pre svega u Turskoj, gde i danas rade desetine njegovih škola i edukativnih centara, a čija je sudbina sada neizvesna zbog nedavnih događaja, ali kada je reč o Srbiji, trenutno po svemu sudeći ne postoji nikakav pravni razlog za zatvaranje pomenutih škola.

Pokušali smo da dođemo i do komentara Mehmeta Kemala Bozaja, turskog ambasadora u Beogradu, da li će zvanična Ankara zatražiti od Srbije da zatvori Gulenove škole, ali nismo dobili odgovor.

S druge strane, izvor „Alo!“ iz Ministarstva prosvete tvrdi da do zatvaranja škola neće doći, čak ni u slučaju turskog zahteva.
- Zašto bismo to uradili? Ne postoji nikakav razlog za tako nešto sve dok poštuju naše propise, neće biti zatvorene, i to je to. To što se dešavalo u Turskoj ne može da utiče na obrazovane ustanove kod nas - rekao je naš izvor.

Gulen: Ameri me neće izručiti!

Gulen trenutno živi u Pensilvaniji i ne veruje da će ga SAD izručiti Turskoj, a istovremno i negira da upravo on stoji iza neuspelog puča. - Ne brinem se, Amerika je zemlja vladavine prava. Ne verujem da će Vašington obraćati pažnju na bilo šta što nije legalno, mada, kao i svi, umreću jednog dana. Da li će to biti u svom krevetu ili zatvoru, nije me briga - rekao je Gulen za strane medije.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10397
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Sa svetskih meridijana

Postod Bibliotekar » 09 Avg 2016, 04:14

Las Vegas, Nevada – 6. VIII 2016: KEEP TALKING, HILLARY!



Some serious neurological problems, Madame? :ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3998
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Re: Sa svetskih meridijana

Postod branko » 13 Apr 2017, 16:04

Sve izvesniji RAT Rusije i SAD

Predsednik SAD Donald Tramp će, kako bi popravio ogroman pad popularnosti u Americi, najverovatnije nastaviti da interveniše u Siriji, što će izazvati opasan Ruski odgovor, smatra vodeći ruski analitičar Fjodor Lukjanov.

Prenosimo tekst Fjodora Lukjanova "Zašto je vojni sukob SAD i Rusije sve izvesniji", objavljen uoči jučerašnje posete američkog državnog sekretara Reksa Tilersona Moskvi. Tekst objavljujemo uz dozvolu autora.

Odnosi Rusije i SAD ubrzano se vraćaju u "normalu" - uzajamno odbijanje i konfrontacija.

Samo pre nekoliko dana, poseta američkog državnog sekretara Reksa Tilersona Moskvi očekivana je sa nadom da će dve države konačno početi da rade na novoj agendi i pripremanju sastanka njihovih predsednika.

Napad na Siriju je, međutim, promenio prirodu posete - sada će to biti pokušaj da se ublaži nova kriza u odnosima Moskve i Vašingtona.

Jasno je da je glavna tema posete - prva Rusiji od kada je nova američka administracija preuzela vlast - prošlost, umesto da poseta bude vesnik novog pravca.

Kakve je zaključke Moskva izvukla iz propalog pokušaja zbližavanja sa Donaldom Trampom?

Prvo, unutrašnji ciljevi Vašingtona su prevagnuli nad spoljašnjim. To je, zapravo, u potpunom saglasju sa prioritetima "Amerika na prvom mestu" koji je Tramp obznanio, ali na neočekivan način.

Očekivalo se da Tramp smanji spoljnopolitički aktivizam i krene u pravcu izolacionizma kako bi se posvetio rešavanju domaćih problemima.

Pošto se, međutim, suočio sa izazovima u ostvarivanju domaće političke agende, Tramp je odlučio da iskoristi spoljnu politiku kao instrument za poboljšanje političke atmosfere oko njegove administracije.

Trampova taktika se pokazala kao uspešna - udar na Siriju bio je prvi potez za pridobijanje široke podrške u Vašingtonu.

To je, međutim, strateški veoma opasno, jer Bela kuća nema daljih planova za akcije u Siriji. Serija kontradiktornih izjava govori da nije jasno šta tačno Sjedinjene Države hoće da postignu u Siriji.

Vašington se suštinski vratio na svoju poziciju od pre dve, tri godine - promena režima u Siriji i podrška pobunjenicima - ali u potpuno novoj situaciji, koja u najgorem mogućem scenariju može voditi direktnoj vojnoj konfrontaciji sa ruskom vojskom.

Glavni motiv za Trampovu akciju ne leži u strategiji međunarodnih odnosa, nego u želji da preokrene sadašnju političku situaciju u SAD.

Drugo, konfrontacija Rusije i SAD je pravilo. Izbor Trampa probudio je u Moskvi nadu da bi radikalne promene u američkoj politici mogle da pomognu poboljšanju bilateralnih odnosa. Te iluzije su sada raspršene.

Rusija sama po sebi nije najvažnija Americi i nije američki prioritet, nego više instrument za ostvarivanje drugih ciljeva koji su zaista važni Sjedinjenim Državama.

Nesrazmerna pažnja koja se Rusiji posvećuje u političkim raspravama u Americi ne bi trebalo da zavara nikog u Moskvi. To nije pokazatelj značaja Rusije, nego, suprotno, pokazatelj zanemarivanja.

Čini se da je Rusija tek zgodna oplata, korisna za namirivanje u političkim nesuglasicama između različitih interesnih grupa u Vašingtonu.

Istovremeno, jedan faktor se nije promenio decenijama - zajedničko nuklearno odvraćanje, sposobnost dve države da fizički unište jedna drugu, što je osnova odnosa konfrontacije, koji se od 1950-tih kretao od pogoršanja do relaksacije napetosti i nazad.

Treće, Tramp nije impulsivan i nepredvidljiv. On je delovao tačno kako je i najavio. Glavna ideja njegove političke retorike tokom izborne kampanje u SAD i pre nje bila je da "svi moraju da nas pošutuju i ako nas bilo ko ne poštuje, nateraćemo ga da nas poštuje".

Svrha udara na sirijsku vojnu bazu bila je da svima pokaže da se Amerika vratila u igru i da je prošlo vreme konfuzije i rezervisanosti, te da ni Rusija niti bilo ko može da deluje ako Amerika nije prisutna.

U tom smislu, Tramp razmišlja uglavnom slično kao i predsednik Rusije Vladimir Putin, koga je Tramp hvalio da je nadigrao Obamu.

Između Trampa i Putina, međutim, postoji i suštinska razlika.

Osim spremnosti da deluje odlučno i neočekivano, i ne uvek uz poštovanje formalnih procedura, Putin ima jasan cilj, bilo to ulazak na Krim ili intervencija u Siriji.

Tramp i njegov tim ne ostavljaju takav utisak, jer je njihova želja da pokažu svoju snagu i odlučnost očigledno cilj po sebi.

To vodi ka sledećoj razlici između Putina i Trampa. Putin je majstor rizičnih igara balansiranja na ivici rata, što znači da je svestan rizika i crvenih linija u igri, dok Tramp nema iskustva u međunarodnim odnosima i veliko je pitanje da li je svestan crvenih linija.

Četvrto, bilo bi besmisleno da bilo koja od dve strane čini ustupke u sadašnjim okolnostima.

Sa Trampove tačke gledišta, sporazum bi mogao da bude postignut jedino sa pozicije snage, dok za Putina nema dogovora pod pritiskom. To je opasno i može imati dalekosežne posledice.

Potpuno je jasno da Rusija sada ne želi konfrontaciju, osim ako pritisak ne bude pojačan, ali sudeći po različitim informacijama koje cure iz Vašingtona, pritisak će rasti, a posledično i reakcija Rusije.

Može se računati samo na oprez vojski sa obe strane u preduzimanju mera predostrožnosti kako bi se izbegao direktan sukob.

Situacija je, međutim, veoma krhka u odsustvu političkog kontakta. Politička koordinacija sa partnerom koji je vođen prvenstveno domaćim potrebama i prestižom je krajnje nepouzdan poduhvat.

Teorijski, može se pretpostaviti da bi Tramp jačanjem svojih političkih pozicija u Americi mogao da dobije veću slobodu u odnosima sa Rusijom.

Politička kriza u SAD je, međutim, toliko duboka i jaka da jedna pokazna akcija očigledno nije dovoljna i da posle nje mora uslediti još akcija.

Jednoglasna podrška udarima u Siriji koju su Sjedinjenim Državama pružili saveznici, obradovani jer je Amerika pokazala snagu volje i odlučnost, ohrabriće Vašington da ponovo deluje u istom stilu.

Ionako slabi izgledi za političko rešenje, koji počeli da se pojavljuju kada su se Sjedinjene Države povukle, mogu ponovo nestati usled rivalstva velikih sila.

Logika tog rivalstva je nemilosrdna i njen prioritet nisu interesi naroda Sirije, nego prestiž glavnih igrača, koji je najvažniji kako Putinu, tako i Trampu.

Generalno, moglo bi se reći da se odnos Rusije i SAD vraća u normalno stanje, samo da nije nerazumevanja prioriteta Vašingtona i ciljeva širom međunarodne agende.

Rusija će verovatno pokazati opreznu uzdržanost i odustati od iluzorne nade u kvalitativnu promenu odnosa sa SAD.

Ako pritisak nastavi da raste, Rusija će odgovoriti u svom maniru - asimetrično i oštro.

Fjodor Lukjanov je predsednik Predsedništva ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, profesor Visoke škole ekonomije, naučni direktor Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" i urednik publikacije "Rusija u globalnog politici". Svoje političke analize često iznosi u ruskim medijima, kao i u najmoćnijim američkim medijima, poput CNN-a. Smatra se za vodećeg ruskog analitičara.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10397
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Sa svetskih meridijana

Postod branko » 13 Apr 2017, 16:05

Rus Britancu u UN: Gledaj me u oči

Na zasedanju SB UN raspravljalo se o nacrtu rezolucije kojom se osuđuje hemijski napad u Siriji.

Reziluciju su predložile Velika Britanija, Francuska i SAD. Rusija je stavila veto na dokument, između ostalog i zbog „optužujućeg smera“ prema sirijskom režimu.

Pre glasanja, stalni predstavnik Velike Britanije Metju Rajkroft optužio je Rusiju za „besramnu podršku Asadovom režimu“ i „zloupotrebu prava veta“ i istakao gubitak poverenja u Rusiju zbog akcija sirijskog predsednika koga ona podržava.

U svom odgovoru zamenik stalnog predstavnika Rusije Vladimir Safronkov izjavio je, obraćajući se Rajkroftu na „ti“, da se Velika Britanija plaši saradnje Rusije i SAD. On je takođe zahtevao od Britanca da ne skreće pogled.

U svom obraćanju u Savetu bezbednosti Safronkov je rekao da Rusija pažljivo pratila martovsku rundu međusirijskih pregovora u Ženevi, pozivajući sve učesnike na konstruktivno traženje uzajamno prihvatljivih rešenja i kompromis u političkom rešenju. On je dodao da Rusija vodi aktivne kontakte sa sirijskim vlastima i širokim spektrom opozicionih pokreta.

„Gospodine Mistura, mi podržavamo Vaše napore i očekujemo da ćete ih izgrađivati. Činjenica da se ženevski proces razvio, da su strane počele paralelnu raspravu o svim temama na dnevnom redu, da su započele rad na složenim konceptualnim predlozima Vašeg posredovanja, može se smatrati dostignućem“, rekao je Safronkov.

„Računamo na stabilni nastavak ženevskog procesa. Ne bi trebalo da bude dugih pauza, ovo negativno iskustvo već smo imali tokom 2016. godine. Ovde, naravno, ne treba odustajati. Potrebno je da se nastavi marljivi rad sa sirijskim delegacijama, aktivno ih ohrabrivati da se uključe u dijalog i tražiti zajedničke elemente.“

„Ali govor predstavnika Velike Britanije Rajkrofta pokazao je da on samo misli kako da ometa Vaše napore, gospodine Mistura, da ne dozvoli razvoj političkog procesa i u Savet bezbednosti unese sukob i neprijateljstvo. A stvar je u tome, i to je već mnogima u UN poznato, da ste se uplašili, raspao vam se san da ćemo mi sarađivati sa Sjedinjenim Američkim Državama. Vi se toga bojite! Sve radite kako bi se osiguralo da ta saradnja bude potkopana“, rekao je predstavnik Rusije.

„Upravo zbog toga… Pogledaj me! Gledaj me u oči! Zašto skrećeš pogled? Upravo zbog toga ti danas ništa nisi rekao o političkom procesu. Nisi slušao specijalni govor Misture. Namećete uvredljive uslove garantima procesa u Astani. A šta ste vi to učinili za prekid vatre? U Londonu i Parizu primate grupe? Ilegalna naoružane formacije“, naglasio je Safronkov.

„Uplašili ste se što se krenulo ka miru i političkom rešenju. Služite interesima oružanih grupa od kojih mnoge ubijaju hrišćane i pripadnike drugih manjina na Bliskom istoku. Teroristički akti počinjeni su u pravoslavnim crkvama na Cveti. Da li se brinete o njima? Potpuno ste se izgubili u vašim antirežimskim idejama. Šta to radite?“, kritikovao je on Rajkrofta.

„Ispostavilo se da je promena režima za vas važnija od stavova većine članica UN. Danas si govorio, gospodine Rajkrofte, van dnevnog reda sastanka. Vređao si Siriju, Iran, Tursku i druge zemlje. Gospodine predsedavajući, molim Vas da pratite razvoj zasedanja ako se neko neodgovorno, uvredljivo odnosi prema svom mestu u Savetu bezbednosti UN. Da se više nisi usudio da vređaš Rusiju!“, rekao je Safronkov.

„Ipak, gospodine Mistura, zahvaljujem Vam na Vašem radu i zalažemo se da se uoči naredne runde učine dodatni napori kako bi se međusirijskom dijalogu dao istinski širok predstavnički karakter“, zaključio je on.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10397
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Sa svetskih meridijana

Postod Bibliotekar » 09 Dec 2017, 21:30

СИРИЯ, ДЕЙР ЭЗ-ЗОР, 7 ДЕКАБРЯ 2017 - СУ-30СМ ПРОВЕРИЛ ВЕСЬ ЛИ ГРУЗ СБРОСИЛИ



:ymapplause:
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
 
Postovi: 3998
Pridružio se: 09 Dec 2010, 05:41
Lokacija: Senta

Prethodni

Povratak na VESTI

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron