Košarka

Re: Košarka

Postod branko » 14 Sep 2017, 16:18

REAKCIJA HRVATA NA USPEH SRPSKE KOŠARKE "Ovi da su poslali trubače iz Dragačeva - bili bi u vrhu!"

Uspesi naših košarkaša sa pažnjom se prate i u Hrvatskoj. A naročito posle debakla tamošnje reprezentacije, dok "orlovi" gaze ka evropskoj medalji.

Hrvati su ispali u osmini finala, Rusija ih je tada deklasirala sa 101:78 i poslala kući, a upravo će Rusi biti polufinalni rival naše selekcije, koja je sa 83:67 savladala Italiju u četvrtfinalu.

Upravao je ta vest, o trijumfu Đorđevićevih "orlova" u najvažnijem nokaut meču, odjeknula i u hrvatskoj javnosti. A među brojnim komentarima na tamošnjim internet portalima, i jedan krajnje simpatičan:

Slika

I sami mediji izražavaju poštovanje prema onome što je naša nacionalna selekcija uradila na ovogodišnjem Evrobasketu.

"Treba podsetiti da je Srbija uoči turnira ostala bez sedam, osam standardnih reprezentativaca i bez gotovo kompletne prve petorke. Redom su otkazivali Jokić, Marković, Kalinić, Simonović, Raduljica, Teodosić, Bjelica, a od startne postave na raspolaganje selektoru Đorđeviću stavio se samo fenomenalni Bogdan Bogdanović, dečko koji je na ovom prvenstvu izrastao u lidera reprezentacije. Đorđević je igrao s onim što ima, nije se bunio, nije očajavao niti je tražio alibije za eventualni neuspeh, a igrače s kojima je došao na turnir uverio je da su najbolji u Evropi. I zaista, ovi su tako i igrali i zasluženo, da zasluženije ne može biti, izborili još jedno veliko polufinale na velikim nadmetanjima".

Srbija je i tradicionalnim rivalima dokazala da je zemlja košarke, a mi vam specijalno u rođendandskom broju "Blica" koji izlazi u subotu 16. septembra na 148 strana donosimo priču o tome kako su "orlovi" prešli put od okupljanja u Beogradu, pa do same završnice Evrobasketa, kao i ekskluzivni intervju sa Vasilisom Spanulisom, legendom grčke i evropske košarke.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10335
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Košarka

Postod branko » 15 Sep 2017, 22:56

Slika

Sve je ovo normalno.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10335
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Košarka

Postod branko » 18 Sep 2017, 15:49

Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10335
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Košarka

Postod branko » 20 Sep 2017, 09:38

Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10335
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Košarka

Postod branko » 09 Okt 2017, 08:56

KOŠARKAŠKA LEGENDA Čovek koji je stvarao najbolje igrače i trenere

Mnogi ne znaju kolike su zasluge profesora Milivoja Karalejića u uspesima naše košarkaške reprezentacije, Albe, Partizana, Zvezde, Barselone, Lotomatike, mnogih velikih igrača, ali i trenera, posebno Svetislava Pešića.

Posle ere Boše Tanjevića i osvajanja KEŠ u Grenoblu, kao profesor i šef katedre na sarajevskom DIF-u, prepoznao je i izgurao debitanta Karija na klupi Bosne. Imao je viziju, promenio je nauku u košarci, oblikovao igrače, ali i trenere.

- Savremenu košarku čini visok ritam kako u odbrani, tako i napadu. Kroz trenažni proces igrač mora biti osposobljen za obe faze, uz talenat koji poseduje, da zadovolji potrebe. Moji programi su bili ka tome usmereni, da talenti kroz trening budu spremni za intenzitet i količinu rada u zavisnosti od starosne dobi - maksima je popularnog Karaleje.

Dino Rađa ga je nazvao avangardom za to doba, sa treningom i metodama, a Teo Alibegović napomenuo da godinama iza njegovog programa, kroz dalje karijere, niko iz generacija Divca, Rađe, Saleta, Kukoča i ostalih nije imao ozbiljne povrede. To mnogo govori o stručnjaku koji je tvorac ideje o trčanju uz 250 stepenika na Igmanu, po kome je film o zlatnoj generaciji i dobio ime.

- Jeste, ja sam kreator tog energetsko-motoričkog plana i programa, mentalne pripreme tih mladića pre 30 godina. To simbolizuje penjanje na vrh, kao na Mont Everest. Sa tom generacijom sam bio tri godine u kontinuitetu, pošto smo 1985. bili kadetski, godinu dana kasnije juniorski prvaci Evrope, da bi kruna bila na SP u Bormiju kada su bili omladinci, sa njihovih 19 i 20 godina.

Mnogo je asova iznedrila ta selekcija ?

- Mi smo tri godine selektirali 28 igrača, a 12 je bio krem. Ekstratalenti koji su svi nosioci igre. Ne četiri, pet nosilaca, a ostalo bekapovi, već su svi bili klasa. Trebalo je to kroz trenažni proces uklopiti, a važno je što su kasnije svi imali izuzetne i duge karijere, u reprezentaciji i klubovima, četvorica i u NBA. Tada je bilo vremena za rad, što je danas teško zbog broja utakmica. Mi smo imali vremena da im se posvetimo, a i oni su imali kvalitetan rad u klubovima, koji se posle nastavljao sa nama, po tri meseca. Posvećivali smo se njihovim individualnim i tehničko-taktičkim performansama, kao i motorici. Bili su osposobljeni za profi košarku. Pobedili smo i mi i oni.

Da li ste tada bili svesni sa kim radite?

- Ja sam radio i pre te generacije sa Rusmirom Halilovićem i izuzetnim generacijama: sa pokojnim Draženom, Perasovićem, Paspaljem, Jovanovićem, a ova generacija je bila još inetersantnija, modernija. Bili su svih 12 ekstratalenti, a u prethodnim ne svi, neko manje, neko više. Talenat je startna pozicija, ali ako se trenažnim procesom ne pretvara u sposobnosti, nema efekta. Oni su se dosta odricali, radili, jer na talenat se živi godinu-dve, ali na duži rad se prave karijere.

Da li ste imali ljubimca među njima?

- Ma svi su bili. Đorđević je imao takve motoričke sposobnosti, što je kasnije iskoristio uz znanje, a svi su prihvatili program i podržali šta se traži od njih, bez toga ne bismo mogli da uspemo. Imali su vrline i kvalitete.

A čuvenih 250 stepenika skakaonice na Igmanu, po kojima je snimljen film?

- Istrčati ih je izuzetno zahtevno i fizički i mentalno. Zato sam ih uklopio u metodiku rada, usvajanje brzinsko-funkcionalnih sposobnosti. Čekao sam ih na vrhu i merio puls koji je bio i 220 i 230. Razvijali su tako i brzinski i skočni element. Imali su četiri ponavljanja, a u trećoj seriji je bilo kritično, da bi u poslednjoj mišići otkazivali, sve je bilo do voljnog momenta. Da se dokažu jedni pored drugih, a u stvari pobeđivali su sebe, u stilu „izginuću ali ću se popeti“. A onda su bili spremni da pobede dva puta Amerikance, pa i osvoje svetsko zlato.

Te 1987. smo postali omladinski prvaci sveta u fudbalu u Čileu i rukometni u Rijeci?

- Imali smo odlične igrače, ali i trenere, metode rada. Taj spoj je proizveo kvalitet i medalje.

Radili ste sa Pešićem i sa seniorima koji su osvajali zlata 2001. i 2002. Kako je bilo sa Divcem 15 godina kasnije, posle toliko NBA sezona pred njegov oproštaj od reprezentacije u 34. godini?

- Za Istanbul 2001. smo prošli ceo tehničko-taktički program, bili ekstra spremni i dominantni kao i 1989. reprezentacija na EP u Zagrebu. Indijanapolis je bio interesantan zbog Divca, koji nije bio na pripremama u Nemačkoj jer je, poput Stojakovića, imao obaveze u Sakramentu. Peđa je došao i priključio se ekipi kada su počeli turniri i utakmice, a isto je planirao i Divac. Pešić i ja smo se dogovorili da pošto nije odradio ono što je trebalo u Sakramentu, da ostane sa mnom i radi po posebnom programu sedam dana. Saopštili smo mu to i on se složio, a izabrao je da ne bude u Beogradu, već idemo u Kraljevo, gde imamo halu i logistiku, a da mu deca budu sa roditeljima, pošto je supruga bila u Americi. Kažem mu je da u ponedeljak i utorak imamo po dva treninga, u sredu jedan i tako još jedan mikrociklus. Diki kaže “nema problema”... Odradimo prva dva dana i posle treninga u sredu vidim da puca i kaže mi: „Profesore, ja već 15 godina u NBA treniram jednom dnevno“. „Znam, Diki, ali naša metodika rada je drugačija“, kažem. Nastavio je po programu iako se odvikao, pre podne kondiciju, uveče loptu. Zato je i odigrao tako dobro u Indijanapolisu. Jedno je kada pripremate ekipu za klupske obaveze kada neke stvari možete da ispravljate tokom godine, a drugo za turnir, kao tada u Istanbulu, gde smo imali devet utakmica u desetak dana.

Prvenstvo u Turskoj je nedavno završeno, kako ste ga videli?

- Desilo se nekoliko iznenađenja, iako ništa specijalno. Skoro svima su nedostajali neki nosioci, da ne budem grub sa pričom o prosečnom kvalitetu. Naša reprezentacija je ostvarila veliki rezultat, srebro, ali zlatnog sjaja, s obzirom na sve probleme. Đorđeviću čestitam, jer je napravio jednu sjajnu hemiju u timu, svi su dali maksimum. Mali Jović je postao jedan od najboljih evropskih plejeva, a mislim da su nam u finalu strašno nedostajali on i fajter Lazić, sa svojom energijom, agresivnošću. Španci su bili ispod očekivanja, ali su ipak osvojili bronzu. Slovenci nisu iznenađenje za mene. Odigrali su sjajno, sve pobedili, imali probleme sa Letoncima, fenomenalne Dragića i Dončića, ali i ostale. Da smo bili kompletni, dominantno bismo osvojili Istanbul, kao 2001. Bitan je i kontinuitet koji smo ustanovili, osvajanjem tri srebra, što daje perspektivu za nova takmičenja, medalje, od SP, pa OI, samo da budu na okupu. Verujem da će u perpektivi Jokić biti deo ovoga tima.

Imamo jaku petorku u NBA i prvu izmenu?

- Bobi je bitan u celoj priči. Da popravi svoje telo u Detroitu. Evo, ovih dana sam čitao Teove reči da je dolaskom u Kliperse prepoznao da svojim telom ne može da odgovori potrebama, jer je okružen atletama, koje znaju košarku. Mogao je on to i ovde dok je igrao, ali je sada prepoznao, a ekstra je igrač, koji poseduje vanserijski kvalitet.

Bobi, Teo, pa i Bjelica prethodno su ostvarili karijere u Evropi. Jokić i Zagorac nisu, tamo ih oblikuju a Bogdan je, iako je mlad, nešto treće?

- Bogdanović je beskompromisni borac, fajter, stekao je sigurnost što je mnogo bitno, kao i podrška trenera. Bogdan je to imao i verujem da će imati i u Sakramentu od Dikija i Peđe, što je izuzetno bitno, da se ne povlači u sebe, ne stagnira, ne odustaje... Teo ima sigurnost, ekstrakvalitete, bitno je da bude spreman od starta, dobije prostor od trenera, iako je njegova pozicija nezahvalna, mora se nametnuti, pobediti igrače na svojoj poziciji gde je velika konkurencija. Verujem u njega, jer ima kvalitete, iako mora da radi na motoričkim performansama. Bjelici prvo čestitam dobijanje sina. Sanirao je povredu, često se čujemo, a i njemu treba podrška trenera, jer ima kvalitet za velika dela.

Naučni radnik

- Iza sebe imam 44 godine rada na fakultetu, 40 kao trener i u edukaciji stručnjaka, ne samo u njihovom obrazovanju, već i razvoju. Radim na Visokoj školi strukovnih studija koja je proslavila jubilej 20 godina, sa savremenim učilima, bibliotekom i ostalim potrepštinama za edukaciju, kao i nastavnim kadrom. Mnogo je bitno raditi na trenerskom kadru. Da studenti po završetku dobijaju licence, za prohodnost i rad u celoj Evropi. Bitno je osposobiti ih za rad sa mladima, diploma je samo baza, a u sledećim etapama moraju biti u trenažnom procesu - kaže Karalejić.

Igrači mu ostali u košarci

Vaši igrači iz Bormija rade po NBA, predsednici su saveza, plejevi su treneri?

- Plejevi su u startu predisponirani da budu treneri. Momci imaju iskustvo, trenere iza sebe, što im je startni potencijal i uz edukaciju i pedigre asova, imaju sve preduslove da pobeđuju. Želeo bih još da čestitam Dudi Ivkoviću ulazak u košarkašku Kuću slavnih, odbojkašicama zlato, odbojkašima bronzu. To su lepe stvari za sve nas iz sporta i struke.

O Bodiju i Peđi

Kako je bilo raditi sa Bodirogom?

- Sjajna ličnost. Vredan, radan, jedan od retkih koji ostaje 20-30 minuta posle treninga da radi sam. Sve igrače dovodim do granice izdržljivosti, na „biti ili ne biti“. Neko se ljuti, neko gunđa, a Dejan se samo zatvara u sebe. I njemu je teško, kada su svi u problemu, on nabaci osmeh. Jednom mi je rekao da je planirao da prekine da igra, ali je produžio zbog rada sa mnom.

A Peđa Stojaković?

- Izuzetno odgovoran, kao i Bodiroga.
Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10335
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Re: Košarka

Postod branko » 17 Okt 2017, 15:54

Zločin nije samo ono što je učinjeno već se ispostavlja da su koreni zla dublji, da zlo ima svoju predigru u onome što se govori, a posebno u onome što se misli.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
 
Postovi: 10335
Pridružio se: 08 Dec 2010, 17:14

Prethodni

Povratak na SPORT

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost