Kada sledeći put iz usta neke osobe čujete rečenicu tipa „nekada, u starim, dobrim vremenima, stvari su bile znatno bolje”, klimnite potvrdno glavom i setno se nasmešite. Jer zaista, za neke od nas u ne tako davnom vremenu proučavanje čoveka – to možda najzahtevnije naučno postignuće, bilo je daleko hrabrije, inovativnije, originalnije i - iskreno - mnogo perspektivnije. Naime, u proteklih cca 120 godina intenzivnog i divergentnog proučavanja čoveka i njegove ličnosti koje kulminira u našem navodno prosperitetnom dobu, jedini uspešni produkt do zla boga hiperstrukturirane naučne delatnosti u oblasti psihologije jeste opšta konfuzija – raskošna džungla uzajamno suprotstavljenog teoretsko-paraktitcitetnog rastinja, u kojoj ni jedan ponuđeni odgovor nije zadobio oreol izvesnosti.
Istorija psihološke nauke koju će pisati budući naraštaji, međutim, zasigurno će imati i jedno interesantno poglavlje, u kojem će se učeno analizirati uzajamna nenavidnost i nespojivost postulata i teza Psihoanalize i Bihejviorizma, Teorije tipa i Teorije crta, Teorije užeg raspona i Geštalt-teorije, Teorije perceptivnog zadovoljenja i Teorije neurolingvističkog programiranja, kao i svih njima korespodentnih i srodnih pravaca. No u tom poglavlju će zasigurno postojati i poseban, počasni pasus za jednu teoriju koja je za razliku od svih drugih pobrojanih jedina uspela da u krajnjoj instanci postigne trajne i opipljive rezultate i obeća postizanje posvemašnjeg rešenja za nebrojene probleme ličnosti i njenih operativnih funkcija u njenom fizičko-socijalnom okruženju. Ime te žalosno nepoznate grane psihologije je Molekularna psihologija.
Pitate se verovatno u čemu je to njen značaj, poštovane dame i gospodo? U tome što je ona jedina u stanju da svojim rezultatima upliviše na središte naše ljudskosti – mozak. Čudan objekat sa cca. 100 000 miliona specijalizovanih ćelija, koji predstavlja najsloženiji poznati mehanizam u vasioni. Mehanizam u kojem potencijalni broj veza koje njegove ćelije mogu uzajamno da uspostave veći od broja atoma u vasioni. Možda poslednja velika granica nauke u ovom ludom svetu, koji svakim danom postaje sve luđi. Ali i mehanizam u kojem manipulisanje hemijskim materijama poznatim kao neuroprenosnioci može biti lek za svakovrsne vrste psihofilzioloških problema, za sva ljudskom jedinkom indukovana zla ovoga sveta. Uključujući i ludilo.
Upravo zato ta relativno nova oblast poznata kao molekularna psihologija i predstavlja obećavajuće rešenje za probleme porodice i obrazovanja, političko i krivično-pravno uređenje, medicinski sistem i seksualni život jedinke, pa čak i za operativne vidove ratovanja. Jer svaka ljudska misao, nada, bojazan, strast, čežnja i uvid u suštini predstavljaju rezultat hemijskih međudejstava kompleksnih makromolekula i njihovih neuralnih receptora. Upravo zato će molekularna psihologija i biti kadra da istinski pomogne ljudima, kako bi se jednom za svagda razrešili problemi nebrojenih problematičnih funkcionalnih aspekata ljudske egzistencije.
Ono što opčinjava u toj srazmerno malo poznatoj priči jeste činjenica da je sve zapravo počelo još davne 1956. kada je dr Sidni Koen u Veteranskoj bolnici u Los Anđelesu, a na podsticaj CIA-e, posredstvom patriotskog dobrovoljca-domaćice prikazao uistinu čudesne aspekte dejstva malenog i anonimnog molekula dietilamida lizergične kiseline, razblaženog u čaši bezbojne, bezukusne vode kojoj se nalazilo svega 100 gami supstance koja je kasnije postala poznata kao LSD...
Molekul za efektivnu promenu uma u punom dejstvu tokom davnih pedesetih godina XX veka
Promenjeno stanje percepcije, sinestezija (spajanje čula, u kojem je moguće „okusiti” boje i „videti” zvuke, te doživeti čak i duhovnu egzaltaciju, predstavljalo je tek uvod u ovu obećavajuću naučnu oblast, oblast u kojoj su čak i ratoborni vojnici nakon jednog i po sata dejstva malenoga molekula bili spremni da se umesto obračuna sa mrskim neprijateljem veru po drveću kako bi nahranili ptičice...
Ljudska nenavidnost je potpuno savladiva - uz malu pomoć hemije
Zaista - nadobudna i srcegrejuća oblast nauke, koja potencijalno obećava da će jednoga dana mozak lopova i ubice zaista biti moguće izmeniti i transformisati u mozak plemenitog čoveka i genijalnog stvaraoca.
